FORUM CVECARA
Април 24, 2014, 01:01:42 *
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.

Prijavite se korisničkim imenom, lozinkom i dužinom sesije
Vesti:
 
Stranice: [1] 2 3 4   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Kaktusi  (Pročitano 15538 puta)
0 članova i 2 gostiju pregledaju ovu temu.
bobana
administrator
*****
Van mreže Van mreže

Lokacija: Bar
Poruke: 2523



« poslato: Септембар 12, 2009, 10:02:31 »

UOPŠTENO O KAKTUSIMA

Opis kaktusa - Naziv kaktus potiče od grčke reči kaktos, koja znači bodljikava biljka. Kaktuse nalazimo neobičnih oblika, veličina, površina i sa raznim bojama cvetova. Mnogi imaju izmenjeno lišće i neobične oblike kojima sprečavaju gubitak vode. Neki su izbrazdani ili razdeljeni i mogu imati ukrasne bodlje, čekinje ili dlake.

, ,

Poreklo - Jugozapadne SAD, centralna i Južna Amerika i južna Kanada.

Familija - Cactaceae

Vrste - Postoje dve grupe kaktusa - pustinjski (obično sa prekriveni bodljama), i šumski ili kišno-šumski koji rastu u džungli (najčešće bez bodlji, pretežno epifiti). Postoje oko 200 rodova i više hiljada vrsta. Kaktusi su uglavnom male biljke, ali ima i onih koji rastu do 3m visine. To su cvetnice i njihovi oblici mogu biti sferični, gomilasti, pljosnati ili stubasti.

Kaktusi su sukulenti (biljke koje skladiste vodu). Sukulenti su šira grupa od kaktusa, tako da su svi kaktusi sukulenti, a samo su neki sukulenti kaktusi.

Zašto oni skladište vodu?
U prirodnim staništima kiše su retke, tako da su prilagođeni da prežive duge sušne periode. Zato je pravilo br. 1: Kaktusima neće biti nimalo prijatno ako ih uopšte ne zalivate, ali će sigurno stradati ako ih zalivate mnogo (kao što to činite sa ostalim sobnim biljkama).
Sačuvana

valjevka
administrator
*****
Van mreže Van mreže

Lokacija: Valjevo
Poruke: 4193


Valjevo


« Odgovor #1 poslato: Септембар 17, 2009, 10:30:51 »

OSNOVNE METODE GAJENJA

U Evropi su mogućnosti gajenja kaktusa drugačiji. To znači da moramo pokušati da prilagodimo kaktuse uslovima koji kod nas postoje.

Mogućnost aklimatizacije u vezi je sa sposobnošću kaktusa da se prilagodjavaju u novim uslovima. Takva osobina omogućila im je da se tokom vekova ukorene na najrazličitimm staništima. Izgled i druge osobine kaktusa zavise od uslova koje im pruža stanište. Neki ljubitelji kaktusa gaje kaktuse pod otvorenim nebom, drugi pod staklom, neki ih više provetravaju. a drugi radije zasenjuju. Zemljište bogato mineralnim materijama ili, nasuprot, siromašno — sa više ili manje vode — utiče na porast tela, bodlji, dlaka, na boju pokožice i čvrstinu tkiva kaktusa. Stručnjak već na prvi pogled poznaje da li je kaktus bio odgajen na suncu ili napola u hladu, pod staklom, pod otvorenim nebom, kakva je bila ishrana i sl. Na osnovu spoljnjeg izgleda se čak može oceniti i ko je bio proizvodjač kaktusa.

Najispravnije gajenje je ono pomoću koga dobijamo biljke sa čvrstom strukturom, sa bogatim i čvrstim bodljama, dakle slične kaktusima na prirodnim staništima. Neki, opet, vole brz rast i sjajan izgled tela, što se pogodnim gajenjem može takodje postići. Ipak — ne smatramo da su promene postignute raznim metodama gajenja trajne, pa da tako nastaju novi varijeteti, ili čak vrste. Nasledne osobine i pri najrazličitijim načinima gajenja ostaju uglavnom nepromenjene.


Sačuvana


valjevka
administrator
*****
Van mreže Van mreže

Lokacija: Valjevo
Poruke: 4193


Valjevo


« Odgovor #2 poslato: Септембар 17, 2009, 10:37:08 »

SMENA MIROVANJA I VEGETACIJE

U prirodi kaktusi mogu vegetirati samo ako raspolažu sa dovoljno vlage. U stvarnosti — to znači da mogu rasti samo u kišnom periodu, a zatim, možda, još samo onoliko vremena dok se zamljište neisuši toliko da koren iz njega više ne može srpsti hranljive materije. Na mestima gde kiša pada samo jedanput godišnje, i to za kratko vreme, vegetacioni period je takodje kratak. Tamo gde su kiše češće, “bude se” kaktusi i po više puta da bi započinjali s vegetacijom. Medjutim. skoro u svim prirodnim staništima najčešće su veoma dugi periodi prave suše. Za vreme suše insolacija je veoma intenzivna i po pravilu traje preko celog dana. Za to vreme kaktusi ne rasta Usled nedostatka vlage, a naročito zbog jake insolacije nema neophodnih uslova za normalnu fotosintezu, pa prema tome, ni za rast biljke. Zanimljivo je pratiti na koji način kaktusi odolevaju takvoj, bez preterivanja rečeno, neprijateljskoj klimi. Pre svega, oni u samom telu stvaraju rezerve vode i sokova. Stabljika je rebrasta, izbrazdana ili razdeljena bradavicama (mamilama).
Zbog takvih neravnina na stabljici (telu) kaktusa, efekti sunčanih zraka se razbijaju — pa su u odnosu na njih eksponirani samo neki delovi biljke, dok su za to vreme ostali delovi zasenjeni.

Pravilna smena mirovanja i vegetacije je osnova životnog ritma kaktusa. To je jedan od osnovnih preduslova uspešnog gajenja. Vreme mirovanja moramo bezuslovno uzimati u obzir. U Evropi mirovanje nije iznudjeno sušom, i uticajem sunca, nego nižom temperaturom. Vreme mirovanja kaktusa kod nas slično je mirovanju većine kaktusa u njihovoj postojbini tokom zime, gde su veoma česte niske temperature. Vegetacioni period kaktusa je u našim uslovima mnogo duži nego u njihovoj postojbini.
U vreme najvećh letnjih žega, krajem jula i početkom avgusta. nastaje manje izražen period vegetacionog mirovanja. Reč je o tzv. letnjoj stagnaciji koju izazovu visoke temperature i suv vazduh. Letnja stagnacija nije ista kod svih vrsta kaktusa. Već smo rekli da mirovanje kaktusa u našim uslovima nastaje usled hladnoće i suše. Svakako moramo voditi računa o tome koje temperature kaktusi mogu da podnesu. Pored kaktusa otpornih na niske temperature tokom cele zime postoje i mnoge druge vrste koje rastu u krajevima gde se noću spuštaju temperature znatno ispod nule — ali ipak ne podnose naše zime. To su kaktusi koji bolje podnose hladnoću. Niža temperatura, oko 5 °C je povoljnija za vrste koje podnose hladnoću. Postepen porast temperature koje izaziva sunce tokom zime ne škodi im — naprotiv, to pospešuje cvetanje.

Neke druge vrste kaktusa podnose toplotu. Potiču iz tropskih regiona i savana gde je tokom cele godine toplo. Ovakve vrste ni kod nas ne podnose veću hladnoću. Kad bismo ih ostavili da prezimljuju na hladnoći, uginule bi — ili bi se na njima pojavile smedje mrlje. Za vreme mirovanja traže temperaturu od 12—18 °C. Medju vrste koje podnose toplotu spadaju naročito kaktusi roda PILOSOCEREUS, CEPHALOCHRLUS, MELOCACTUS, DISCOCASTUS i dr.
Gornja granica prezimljavanja vrsta koje su otporne na hladnoću istovremeno je najniža toplotna granica za prezimljavanje vrsta koje su priviknute na toplotu. To je optimalna temperatura od 12 °C. Na toj temperaturi mogu prezimljavati kako kaktusi otporni na hladnoću tako i kaktusi priviknuti na toplotu; sve ostale vrste su na sredini izmedju ove dve grupe. Zato je bolje ako za kaktuse iz obe grupe obezbedimo uslove koji su za njih najpogodniji.
Sačuvana


valjevka
administrator
*****
Van mreže Van mreže

Lokacija: Valjevo
Poruke: 4193


Valjevo


« Odgovor #3 poslato: Септембар 17, 2009, 10:46:59 »


LETNJA STANIŠTA

Od proleća do jeseni tj. za vreme trajanja vegetacionog perioda kaktusima (uvek mislimo na suvozemne kaktuse) potrebno je što više svetla. Mesto gde nameravamo da gajimo kaktuse moramo izabrati tako da biljke što duže budu obasjane suncem. Pri tome treba sprečiti. makar i privremeno, zasenjivanje kaktusa nekim drvećem, zgradama itd. Idealno mesto za kaktuse je ono koje sunce obasjava čim izgreje, ali da ih može obasjati i kada zalazi. Tako idealnih mesta nema mnogo, naročito u gradovima. Prepodnevno sunce je uvek povoljnije od popodnevnog. Zato su bolji jugoistočni nego jugozapadni položaji i sl.

Za gajenje kaktusa uvek je pogodnije ono stanište gde je horizont prostran. Recimo, kaktus pod prozorom raspolaže samo sa oko 10% dnevne svetlosti. a ako se gaji izvan prozora, dobija već 50% te svetlosti. To je velika razlika. Ako se kaktus gaji na ravnom krovu visoke zgrade, biljka će raspolagati sa svih 100% svetlosti odražene s horizonta i biće neposredno obasjana suncem.

Sačuvana


valjevka
administrator
*****
Van mreže Van mreže

Lokacija: Valjevo
Poruke: 4193


Valjevo


« Odgovor #4 poslato: Септембар 17, 2009, 10:48:18 »

ZIMSKA STANIŠTA

Za vreme vegetacionog mirovanja za kaktuse je najbolje ako u prostoriji za prezimljavanje ne vlada visoka temperatura. Pri trajno visokoj toploti kaktusi bi rasli i bez zalivanja. Iscrpljivala bi se rezervna voda nakupljena za vreme rasta, a zatim i rezerve asimilata. S obzirom na to da u našim uslovima u zimsko doba nema dovoljno osvetljavanja smanjila bi se korist od kaktusa. Kaktusi bi rasli u visinu, izdanci bi bili bledi — a bodlje gornjeg članka ne bi izrasle. Takve kaktuse možemo često videti u toplim stanovima ili u radnim prostorijama — gde se tokom zime izdužuju i deformišu. Kad su u pravilno temperiranoj prostoriji — mogu biti i nekoliko meseci bez svetlosti.

U stanu, dakle, radi prezimljavanja možemo držati kaktuse u svakoj prostoriji gde se ne loži — i gde nije prehladno. Možemo ih smestiti u sobnu vazu, možemo ih i izvući iz zemlje i pojedinačno umotati u svileni pair i ostaviti na ormanu, u predsoblju ili u nekoj drugoj prostoriji. Svakako da postoje i druge mogućnosti. Veliku kolekciju je takodje moguće smestiti na maloj površini, pri čemu biljke razmestimo u drvenu gajbu za voće. Gajbe možemo stavljati jednu na drugu i na taj način iskoristiti odgovarajuće mesto sve do tavanice.
Teže je smestiti kaktuse iz hladnijih uslova u modernim stanovima, gde postoji centralno grejanje. Tamo je teško naći hladniju prostoriju. U takvim uslovima moramo se odreći gajenja biljaka kaktusa prilagodjenih na hladnoću. Biljke koje su prilagodjene toploti podnose normalnu sobnu temperaturu bez težih posledica. Ipak je dobro staviti ih pored prozora da imaju barem malo svetlosti. Prostor izmedju unutarnjeg i spoljnjeg prozora pruža mogućnost za zimovanje nekoliko vrsta koje su naviknute na hladnoću. Svakako da police moramo podesiti tako da imaju istu širinu kao što je udaljenost unutrašnjih i spoljnih prozorskih stakala. Na takvim policama mogu biti kaktusi i na nekoliko nivoa. Ako se predvidja jače zahladjenje, otvorimo ponekad unutrašnje prozorsko krilo. U vreme dužih i jačih hladnoća sve biljke privremeno premestimo u sobu kada taj hladni talas prodje, vraćamo ih ponovo medju prozorska stakla. To je proveren metod. Vrste otporne na hladnoću posle ovakvog prezimljavanja naročito bogato cvetaju.

Izuzetno za prezimljavanje možemo iskoristiti i podrum. Odgovarajući deo podruma treba svake godine okrečiti, svakako ne srne se upotrebiti deo podruma gde čuvamo krompir. Razne plesni napadaju i kaktuse, pričinjavajući im znatnu štetu. Vlažne podrume isto tako ne koristimo, jer se u njima razvijaju plesni koje mogu izazvati oštećenje kaktusa. Kada to opazimo obično je već kasno — i od cele kolekcije ostaju samo ogoleli delovi. Najbolje prezimljavaju kaktusi u posebnom stakleniku, tj. u stakleniku gde nema drugih biljaka koje zahtevaju veću vlaga. U stakleniku možemo lako regulisati toplotu. Tamo ima i dovoljno svetlosti.

Sačuvana


valjevka
administrator
*****
Van mreže Van mreže

Lokacija: Valjevo
Poruke: 4193


Valjevo


« Odgovor #5 poslato: Септембар 17, 2009, 10:49:29 »

PRIPREMA SUPSTRATA

Zemljište za kaktuse, medjutim, treba da je vazdušasto i propusno, s tim da sadrži dovoljnu količinu finih, sitnih čestica i humusa. To se može poslići mešanjem nekoliko osnovnih suprstrata. Navodimo nekoliko takvih smeša i njihove najvažnije osobine s obzirom na potrebe kaktusa.
Treset nastaje mineralizovanjem tresetne mahovine bez pristupa vazduha. To je sirovi humus sa veoma malo hranljivih materija. Ipak ima važne osobine. Veoma je kiseo i porozan. Dobro zadržava vodu i hranljive materije.

Kompost nastaje raspadanjem lišća. Može imati različite osobine, što zavisi od vrsta lišća čijim je raspadanjem nastao. Najbolji je bukov kompost iz šuma sa krečnjačkom podlogom. Ima neutralnu reakciju. Kompost od hrastovog i kestenovog lišća je kiseo. Da bismo načinili dobar kompost, lišće moramo barem dve godine kompostovati i za to vreme nekoliko puta prevrtati.

Kompost četinara je sakupljena i složena masa iglica bora ili jele u raznim fazama raspadanja. U suvim zonama ispod sloja opalih iglica nalazi se zreliji sloj upola raspadnut koji se sakuplja, kompostuje i češće promeša. Ovaj kompost je znatno kiseo i dodajemo ga alkalnim suprstratima. Zemljište čini rastresitim, zamenjuje treset, od koga je i bolji.
Stajnjak — je najbolji od govedje prostirke. Što je stariji — to je bolji. Od njega nastaje crni, lakši supstrat kada već isčeznu tragovi slame i osoke. Ima neutralnu do slabo alkalnu reakciju. Blagotvorno dejstvo govedjeg stajnjaka se, pored velike količine osnovnih hranljivih materija, pripisuje dejstvu hormona koji se nalaze u kravljem djubrivu.

Kompost biljnog korenja. Njegove osobine odredjuje zemljište na kome su rasle biljke. Tako ovaj kompost sa aluvijuma sadrži krečnjak. Prilikom kompostovanja preporučuje se mešanje sa stajnjakom. Dodaje se često humusnim zemljištima. Dugo zadržava hranljive materije.
Pesak upotrebljavamo za poboljšanje zemljišnih mešavina. Pesak ima različite osobine prema tome od čega je nastao. Neki pesak sadrži dosta primese gline koja dovodi do slepljivanja suprstrata. Takav pesak mora se oprati.

Komadići sitne cigle takodje poboljšavaju fizičke osobine zemljišta. Pesak i izdrobljenu ciglu dodajemo u mešavine za kaktuse najmanje jednu trećinu, a za osetljivije vrste i više, ponegde čak 90%.
Ako nemamo vremena za propiranje ciglenog praha za vrste kaktusa koje ne podnose neoprane ciglice zbog njihovog visokog alkaliteta, kao zamena koristi se zdrobljeni glinenac (feldspat) ili granit.
Osnovnu mešavinu za kaktuse sastavljamo na sledeći način: 2 do 3 dela treseta ili pregorelog lišća četinara, 1,5 deo peska, 1,5 deo isitnjene cigle, 2 dela pregorelog stajnjaka i 1 deo komposta od biljnog korenja. Ovu osnovnu mešavinu možemo izmeniti dodavanjem ili oduzimanjem nekih elemenata, već prema tome za koje kaktuse je predvidjena. Tako za ECHINOPSIS. APOROCACTUS, EPIPHYLLUM hybr. (syn. PHYLLOCACTUS) dodajemo manje isitnjene cigle i peska, a povećavamo količinu pregorelog stajnjaka. Za cereuse dodajemo kompost, za mamilarije (u glavnom bele). odvadimo treset, a dodamo kompost od biljnog korenja i isitnjenu ciglu. Za izvesne vrste, koje imaju osetljiv koren, mešavinu sastavljamo tako da sadrži elemenata humusa 10 do 20% — ostalo treba da bude pesak i trulo korenje biljaka.
Ranije se u mešavinu dodavao kalcijum (Ca) u obliku starog maltera ili mlevene krede. Pokazalo se, medjutim, da većina kaktusa ne podnosi kalcijum u takvom obliku. Biljke venu i gube koren. Najizrazitije se to pokazalo kod roda FEROCACTUS i ECHINOFOSSULOCACTUS. Za njih danas upotrebljavamo peskovitu mešavinu — gde preovladava kiseli humus i u kojoj se ovi rodovi kaktusa izvrsno razvijaju. Ako bismo, pak, primenili takvu mešavinu za astrofite — posledice bi bile nepovoljne. Posebno stariji primerci, kao što je ASTROPHYTUM ORNATUM, u kiselom humusu brzo gube koren i uginu. Osnovnu mešavinu za astrofite čini kompost trulog korenja i do 70% peska i granuliranog materijala. Da bismo postigli zadovoljavajući rast biljke, u vodu za zalivanje dodajemo veštačko djubrivo u čistom obliku (HERBAPON i sl). Za astrofite zemljišna reakcije treba da je neutralna do blago alkalna. Kalcijum sadržan u nanosnicama većinom je dovoljan, inače ga moramo dodavati u oblku kalcita, plavljene krede ili gipsa
— ali u malim količinama. Dovoljan je jedan gram na jedan litar supstrata. Za THELOCACTUS I CORYPHANTHA mešamo zamljišta isto kao za astrofite i to polovinu od osnovne smeše.

Sačuvana


valjevka
administrator
*****
Van mreže Van mreže

Lokacija: Valjevo
Poruke: 4193


Valjevo


« Odgovor #6 poslato: Септембар 17, 2009, 10:55:46 »

PRESADJIVANJE

Kaktuse presadjujemo obično u proleće. Manje biljke samo u sandučiće, veće pojedinačno u saksije (lonce) ili u široke, niske, okrugle činije (zdele). Ako imamo toplu leju (gredicu) možemo ih posaditi na otvorenom — gde veoma uspešno rastu tokom celog vegetacionog perioda. U jesen ih vadimo iz zemlje i poslažemo jedan do drugog u sandučić kako bi se najbolje iskoristio prostor. Tako ih na pogodnom mestu ostavljamo da prezime.

Zemlja u koju kaktus presadjujemo ne treba ni da je suviše mokra ni mnogo suva. Ako u sandučiće sadimo manje biljke, sadimo ih u razmaku dužine prečnika biljke — a kod većih je dovoljna polovina prečnika. Iskustvo nam pokazuje da kaktusi najbolje rastu ako su posadjeni toliko zgusnuto da jedan drugog dodiruju, i obratno: kaktusi posadjeni na većem razmaku slabo se ukorenjuju, a ponekad uopšte ne rastu.

Presadjivati ih možemo ne samo u proleće, već i pri kraju letnje stagnacije, tj. krajem jula i početkom avgusta. Za kaktuse koji cvetaju u proleće — to je čak bolje. Sve biljke presadjene u pomenutom vremenu još do jeseni veoma dobro rastu, često bolje nego one koje nismo presadili. Neki cvećari obično presadjuju celu kolekciju tokom leta, čime sebi uštede posao prolećnog presadjivanja. Neki drugi presadjuju kaktuse čak i dvaput - u proleće, i u jesen - i postižu dobre rezultate.

Prilikom sadjenja moramo se držati nekih osnovnih pravila. Važno je da su žilice korena dobro rasporedjene. Velika je greška ako su žile korena presavijene ili čak okrenute nagore. Takvi kaktusi prinudno “sede”. Ako je koren dugačak, bolje je da ga malo podrežemo. U tom slučaju ne sadimo biljku odmah, već je ostavimo da leži na suvom mestu da rane zarastu. Tek posle toga je sadimo. Sledeće pravilo je da staru zemlju odstranimo. Uostalom, zemlja prilikom sadjenja spadne sama sa korena ili, ako treba, dovoljno je da malo stresemo kaktus. Ako je zemlja zalepljena za koren, nastojimo da je oprezno odlepimo, možemo se poslužiti i nekom četkicom. Naročito pažljivo odstranjujemo ostatke stare zemlje ako je koren napadnut nekom štetočinom. Zatim ga dezinfikujemo — tek posle nekoliko dana sadimo. Veoma je opasno ako je supstrat suviše vlažan — mokar. Zato još prilikom sadjenja moramo voditi računa da obezbedimo oticanje suvišne vode. U svakoj posudi proveravamo da li su ispravni svi otvori. Ako su začepljeni — pročišćavamo ih. Otvori u limenim posudama moraju se bušiti iznutra napolje, kako bi i odgovarajući sastojci išli u istom smeru. Ako su posude sa širokim dnom, moramo se pobrinuti da izbušimo i nekoliko otvora na njihovim krajevima. Inače, ako posuda dodje u kosi položaj, napravi se minijaturno podzemno jezero. Supstrat je onda stalno mokar — što ne može podneti koren nijednog kaktusa.

Vodu možemo udaljiti i drenažom: na svaki otvor za oticanje vode položimo krhotine stare saksije. Položimo ih uzdignutom stranom nagore, kako bi voda pod njim mogla slobodno proticati. Pored toga na dno svakog lonca, činije ili sandučića stavimo oko 1 cm debeli sloj krupnijeg peska, krhotine cigle i sl.
Sačuvana


valjevka
administrator
*****
Van mreže Van mreže

Lokacija: Valjevo
Poruke: 4193


Valjevo


« Odgovor #7 poslato: Септембар 17, 2009, 10:57:57 »

POČETAK VEGETACIJE

Posle presadjivanja kaktuse ne treba odmah zalivati, naročito ako smo prilikom odstranjivanja stare zemlje povredili koren. Posle presadjivanja biljke gotovo uvek premeštamo; u tom slučaju menjaju se svetlosni uslovi, pa lako može doći do ožegotina. Sunce je u martu ili u aprilu već prilično jako. Na taj način na otvorenom prostoru privikavamo biljke na izmenjeno osvetljavanje i istovremeno ih pripremamo za nastupajuću vegetaciju.
Do oprljivanja biljaka dolazi u proleće veoma često, što se dešava i iskusnim praktičarima. U zatvorenom prostoru, u pretprozorskom stakleniku ili u toploj leji sunce može da izazove veoma visoku temperaturu. Samo za pola časa živa u termometru dostigne preko 50 °C - što neprilagodjeni kaktusi ne mogu da podnesu. Štetno dcjstvo se povećava ako je vazduh suv. Zato se preporučuje orošavanje. Možemo i odmah u početku nastojati da provetravanje bude jače.
— što deluje povoljno, naročito kod vrsta sa visinskih položaja koje vole strujanje vazduha i kolebanje temperature.
Stvarni početak vegetacije se ne može tačno odrediti. Ako hoćemo da zagrevamo staklenik već od februara na 20-25 °C, ili ako imamo toplu leju. možemo obezbediti uslove da kaktusi počnu vegetaciju već krajem februara. Inače se biljke premeštaju u letnje stanište tek krajem marta ili početkom aprila. Kao što je već rečeno, u početku kaktuse zasenjujemo i slabo orošavamo kako bismo održali vlagu u vazduhu. Zaklanjamo ih od svetlosti kad je vreme sunčano da se tela kaktusa prerano ne isuše. Posle nekoliko dana, ako je vreme toplo, kaktusi pokazuju znakove vegetacije. Vegetacione kupe im se sjaje, pojavljuju se nove bodlje, nova vunasta vlakna i uskoro opažamo pupoljke. Posle nekoliko lepih dana (ako ih ima), biljke prvi put zalivamo. Veoma se dobro pokazalo zalivanje toplom vodom. Kada je voda u kanti topla toliko da u njoj možemo držati ruku, tada biljku možemo zalivati bez bojazni. Zalivanje se obavlja kantom sa ručnom lulom. Topla voda sapere nahvatanu prašinu, pronikne do korena i malo zagreje supstrat. Istovremeno se pojača isparavanje. Ovaj postupak veoma ubrzava formiranje korena i prelaz kaktusa u punu vegataciju. Za zalivanje se ni u kom slučaju ne koristi hladna voda. Posle zalivanja kaktus se djubri, provetrava i zaklanja od sunca.

ZALIVANJE

Kišnica se smatra najboljom za zalivanje kaktusa. Većina cvećara je, medjutim, upućena na vodu iz vodovoda — dakle, tvrdu vodu. Tvrdoća se može u znatnoj meri smanjiti kuvanjem. Ako se koristi treset, tada je negativno dejstvo tvrde vode mnogo manje. Ako smo ipak prinudjeni da upotrebljavamo tvrdu vodu, moramo kaktuse svake godine presadjivati. Kad imamo mnogo kaktusa, zalivamo ih obično iz limene kante ili neposredno pomoću gumenog creva sa nasadjenom ružom za raspršivanje vode. Tako je brže. ali i to ima svoju negativnu stranu, jer se cela biljka pokvasi, što umanjuje njen lep izgled. Kaktuse zalivati iz kante sa lulom tako da se telo kaktusa ne pokvasi. To se obavlja dosta sporo, jer se svaka biljka mora posebno zalivati. Korisno je zalivanje navlaživanjem. To je moguće kada se kaktusi zajedno sa saksijama postave u veće posude u koje se uvede voda za zalivanje i kada se supstrat dovoljno navlaži, suvišna voda se odstrani.
Ako se kaktusi zalivaju crevom mlaz ne srne biti suviše jak. Pored toga, zalivanje jakim mlazom kvari strukturu zemlje. Zahvati treba tako da vlaga prožme čitavu zemljišnu masu u posudi. Bolje je zahvati povremeno, ali obilno, nego često i malim količinama vode.

Biljke treba zahvati prema potrebi, a ne na osnovu neke šeme. Zalivamo kad je zemlja skoro suva. Nije dobro ostaviti supstrat da se potpuno osuši.Kad je vreme toplo i suvo, zalivamo češće — a za hladnog i kišovitog vremena najbolje je ne zalivati.

Orošavanjc ne može zameniti zalivanje, nego služi samo za održavanje relativne vlažnosti vazduha pri visokim temperaturama u zatvorenom prostoru.
Temperatura vode za zalivanje ne sme biti niža od temperature vazduha. U proleće i u jesen zalivamo rano, leti naveče, tj. kad su tela kaktusa donekle ohladjena. Suncem zagrejane kaktuse ne smemo prskati vodom — naročito ne hladnom vodom.


Đubrenje - Opšte je pravilo da kaktusi ne moraju mnogo da se đubre. Međutim, to im je povremeno potrebno, posebno u vreme cvetanja. U periodu od oktobra do marta ne većina kaktusa je na prezimljavanju, tako da ih ne treba ni đubriti. Izuzetak su epifitni kaktusi: Epiphyllum, Schlumbergera (Zygocactus), Hatiora.

(N) azot - pospešuje rast naviše, pomaže izgradnju protoplazme, proteina i drugih komponenata ćelija biljke.
(P) fosfor (fosfati) - pospešuje rast korena. Pomaže formiranje ploda i semena.
(K) kalijum - pospešuje cvetanje i davanje plodova.

U periodu mirovanja, od novembra do marta, ne prehranjujte kaktuse uopšte.
Sačuvana


valjevka
administrator
*****
Van mreže Van mreže

Lokacija: Valjevo
Poruke: 4193


Valjevo


« Odgovor #8 poslato: Септембар 17, 2009, 10:59:26 »

LETNJA STAGNACIJA (ZASTOJ)

U julu i u prvoj polovini avgusta često nastaje duže razdoblje letnjih žega. U tom vremenu sunce šija po ceo dan, vazduh je veoma suv, a noćne temperature su veoma visoke. Takvi uslovi često izazovu obustavljanje rasta kaktusa, naročito kod biljaka sa udaljenijih geografskih širina. Posebno je to karakteristično za kaktuse koji su u proleće cvetali. pa su iscrpljeni cvetanjem i stvaranjem ploda. Letnji zastoj nije retka pojava pa kod kaktusa, kad je toplo i suvo. nastaje vegataciono mirovanje. Stagnacija se ne javlja kod svih vrsta kaktusa. Neki kaktusi upravo u takvim uslovima najbolje rastu i stvaraju veoma lepe bodlje. Tu spada većina meksikanskih vrsta, kao što su mamilarija, ferokaktusi, astrofiti, telokaktusi, zatim svi melokaktusi, piloso-cereusi, cefalocereusi i sl. Na ovakav zastoj mislimo još u proleće, pa takve vrste kaktusa gajimo odvojeno. Biološki je najispravnije ako kaktuse u zastoju zasenimo i ograničimo zalivanje — tako da zemlja bude prilično suva. Preko noći ih orošavamo. kako bismo sprečili preterano isparavanje. Ako bismo u toku tog prirodnog zastoja rasta mnogo zahvali, došlo bi do truljenja korena. Rebucije, koje su na ožegotine i toplotu najosetljivijc, većinom odumiru u toku leta, a nikad zimi ili u proleće — kao što bismo pretpostavljali. Ako se vreme pogorša i okiša — završava se i period letnjeg zastoja (stagnacije) kaktusa. Tada kaktuse obilno zalijemo i oni se uskoro nadju u najbujnijoj vegetaciji. Kad je leto hladno i kišovito, zastoj rasta nije izrazit — pa na osnovu toga mora se podesiti nega biljaka.
Kada su kaktusi iscrpljeni dugom zimom, a proletnji rast kratko trajao, možemo letnji zastoj ograničiti. To postižemo na taj način što prekinemo provetravanje, a da se biljke ne oprlje, zasenjujemo ih malo više i nekoliko puta dnevno orošavamo. U zatvorenom prostoru vazduh je vlažan, stome ostaju otvorene i kaktusi i dalje rastu. To “preznojavanje” — kako to nazivamo — treba smatrati samo kao privremenu pojavu, izazvanu odredjenim okolnostima. U svakom slučaju to ne bi mogao biti osnovni metod gajenja. U takvim uslovima, naročito ako je zima bila topla, dolazi do brzog rasta koji šteti konzistenciji tkiva biljke, njenoj otpornosti protiv bolesti i okolnih promena. Tako gajeni kaktusi imaju veoma lep sjaj, dobar izgled — kao da su naduvani. Bodlje i dlake se lošije i sporije razvijaju, slabije nego obično. Svaki cvećar morao bi nastojati da odgaji biljke koje bi svojim izgledom što više nalikovale kaktusima koji rastu u prirodnim staništima.
Letnji zastoj možemo iskoristiti, kao što je rečeno, za presadjivanje. Možemo u julu kaktuse izvaditi iz zemlje, a u slučaju potrebe skratiti koren i ostaviti ih naposadjene u zatvorenim i hladovitim prostorijama dok se ne pokažu latentni korenovi. Posle sadjenje možemo ih odmah zaliti. Brzo stvaraju veliki broj novih korenova — i u toku prve sedmice bujno rastu. Nedelju dana posle presadjivanja, kaktuse “preznojavamo” — ali odmah posle toga ih normalno provetravamo. Do 10. avgusta treba završiti presadjivanje. Kaktusi presadjeni tokom leta dostignu do jeseni odgovajući zastoj rasta, a u proleće upadljivo prestignu one kaktuse koji leti nisu presadjivani.
Sačuvana


valjevka
administrator
*****
Van mreže Van mreže

Lokacija: Valjevo
Poruke: 4193


Valjevo


« Odgovor #9 poslato: Септембар 17, 2009, 11:27:41 »

PRESTANAK VEGETACIJE

Naše leto ima mnogo duže dane nego što su oni na koje su kaktusi navikli u prirodi. Neke vrste se zbog drukčijeg ritma svetlosti i tame teško prilagodjavaju. Svakako da je to razlog što mnogi kaktusi počinju da cvetaju tek u vreme ravnodnevnice. To su ariokarpusi, neoporteriji, Gymnocactus gielsdorfinus, neke mamilarije, npr. Mamillaria rhodantha, M. pringlei, M. schiedeana i M. plumosa. Uza sve to — u vreme ravnodnevnice već nastaje hladnije vreme, većinom je oblačno — a i intenzitet insolacije je manji. U to vreme kaktuse obično ne zasenjujemo, ali omogućujemo pristup svežeg vazduha. Istovremeno ograničavamo zalivanje, jer zemlja još dugo ostaje mokra. Biljke sada već skoro i ne rastu, ali stvaraju najduže i najlepše bodlje. Vodimo računa o tome da se tela kaktusa suviše ne kvase. Zato ne vlažimo biljke i čuvamo ih naročito od prokapljivanja. Voda koja prodre do vegetacione kupe, ili medju aksile, može izazvati truljenje ili omogućiti razvoj raznih gljivičnih bolesti. Noćni pad temperature skoro do nule opasan je samo za vrste koje vole toplotu. Većina kaktusa dobro podnosi temperature. Ako prete jesenji mrazevi, dovoljno je da biljke preko noći pokrijemo novinskim papirom. Na isti način zaštićujemo i kaktuse koji su posadjeni u vrtu. Ove kaktuse počinjemo premeštati u tople prostorije otprilike polovinom oktobra. U toplim staklenicima, ili lejama, i u staklenicima ispred prozora, kaktuse ostavljamo otprilike do polovine novembra. Kaktuse koji vole toplotu premeštamo još ranije.


RADOVI OKO BILJAKA U JESENJEM PERIODU

Autor: Stevan Avramov


Jesen je period koji je u našim krajevima posebno važan za kaktuse i ostale sukulentne biljke jer uglavnom od njega zavisi kako će biljke pregurati zimski period. Tokom septembra i oktobra biljke balansiraju izmedju rasta i odmaranja. Vreme može da bude veoma lepo – sunčano i toplo, ali takodje može da se desi da padne dosta kiša i da naglo zahladni. Upravo zbog ovoga moramo dosta pažnje da posvetimo biljkama tokom ovog perioda godine. U septembru temperature nisu tako visoke kao u julu ili avgustu, što znači da biljke ne treba tako često zalivati. Ali tu i nastaje problem: kada ih i koliko zaliti. Pravilo je: bolje im dati premalo nego previše vode.
Ukoliko su temperature relativno visoke tokom dana (preko 20 stepeni), možemo da nastavimo kao i u prethodnom periodu. Ali ako zahladni i počnu da padaju česte kiše tada se biljke (koje ne kisnu) zalivaju sa manjom količinom vode. Pri tome se sačeka da izmedju dva zalivanja bude nekoliko toplijih i sunčanih dana. Ako biljke tokom septembra još uvek rastu, treba im dodati i mineralnog djubriva ali ako je moguće onu vrstu koja sadrži manju količinu azota. Sa dohranom biljaka treba prestati krajem septembra. Ako su temperature još visoke treba nastaviti sa zalivanjem ali oprezno. U ovom periodu orošavanje biljaka i supstrata je sigurnija i bolja varijanta od ‘teškog’ zalivanja od kojeg supstrat ostaje dugo vlažan. Takodje je važno da ako temperature prelaze 20 stepeni treba da ventiliramo biljke koje su u zatvorenom prostoru. Ovo će naše biljke ojačati i bolje ih pripremiti za zimski period mirovanja.
Ne treba da zaboravimo da medju sukulentnim biljkama ima i onih kojima odgovara obilno zalivanje i u ovom periodu. Kada su Lithopsi u pitanju treba smanjiti zalivanje ali Conophytume možemo i dalje intenzivno da zalivamo – njih zovemo zimovnjaci jer im je period rasta u našim uslovima zimi (pa sve do kraja aprila). Kada primetimo da su se ’smežurali’ tada ih ponovo zalivamo ili još bolje orošavamo. Ima i drugih biljaka kojima godi ovo jesenje zalivanje. Neke od njih su: Gymnocalyciumi, Ferocactusi, Notocactusi, Haworthiae, Aeonijumi, Pelargonijumi, Tylecodoni i dr. Treba birati sunčane dane za ova jesenja zalivanja jer biljke u ovom periodu brzo etioliraju pogotovo ako je nekoliko dana posle zalivanja oblačno i bez sunca. Posebno lako i brzo etioliraju na primer Copiapoa, Neoporteria, Mammillaria, Lobivia i još neke grupe kaktusa.
Sredinom oktobra prestajemo sa zalivanjem kod svih biljaka koje ne rastu zimi (a to su svi kaktusi). Potrebno je obratiti pažnju da temperature u staklenicima ne budu previsoke što se može postići dobrim ventiliranjem. Tokom hladnijih dana, odnosno noći, potrebno je dogrevati biljke i to posebno one manje za koje nam je bitno da produže rast još koju nedelju.
U ovom periodu posebno treba da budu oprezni oni kojima su biljke na ’otvorenom’, tj. koje kisnu. Oni koji nemaju mnogo biljaka napolju sada su u boljem položaju jer mogu svoje ljubimce da zaštite, tj. da ih unesu u zatvoren prostor, za jedno veče ako se očekuje mraz. Oni koji imaju velike kolekcije moraju dobro da isplaniraju ovaj posao od nekoliko dana jer su noćni mrazevi česta pojava u ovom periodu. Takodje vrlo je verovatno da će nam trebati i više prostora jer su biljke porasle od prethodnog proleća. Zato je za ovaj posao, kada su u pitanju velike kolekcije, potrebno odvojiti dovoljno vremena. Takodje je važno da biljke redjamo što gušće ali tako da ipak možemo kasnije tokom zime prići svakoj biljci.
Staklenici ili plastenici u kojima će biljke provesti zimski period treba dobro izolovati. U ovom periodu prozori i dalje treba da se otvaraju po potrebi radi ventiliranja. Pošto sunce slabije sija nema više potrebe za zasenama pa ih možemo skinuti sa staklenika ili plastenika.
Posebnu pažnju treba obratiti na potencijalne parazite kaktusa i ostalih sukulentnih biljaka. U ovom periodu to su vunaste vaši i gljive. Ako biljka ne izgleda dobro treba joj pregledati korenje i presaditi je. Dobra je praksa tretirati celu kolekciju insekticidima i fungicidima tokom jednog od poslednjih zalivanja pre mirovanja. Kalemljenje i presadjivanje takodje prestaje tokom oktobra jer je sve manje svetlosti i vreme je sve manje stabilno. Naravno kalemljenje je Ok ako treba da spašavamo biljku. Takodje, ako smo skoro kupili biljku koja je u tresetu i nju je bolje presaditi sada nego čekati proleće. Posebno je važno razviti naviku da gotovo svakodnevno pregledamo biljke jer ćemo samo tako na vreme primeti problem, izolovati i eventualno spasiti biljku, tj. sprečiti da se problem proširi u kolekciji.

RADOVI OKO BILJAKA TOKOM ZIMSKIH MESECI

Autor: Stevan Avramov


Definitivno smo ušli u zimski period sa hladnim danima i još hladnijim noćima. Dani su kratki i sa značajno manje sunčanih sati.
Ovo je period kada nemamo mnogo posla oko biljaka ako smo ih dobro pripremili za zimovanje. Iako nema mnogo posla i dalje im je neophodna naša nega i pažnja. Bilo bi odlično kada bi mogli dva puta dnevno da obiđemo kolekciju bez obzira da li je hladno ili ima snega. Ukoliko ovako redovno idemo u 'inspekciju' na vreme ćemo primeti svaki problem.
Kao i tokom sezone rasta, treba obratiti pažnju da li ima parazita, pre svega vunastih vašiju. Posebno mnogo štete ovi paraziti mogu da naprave 'ostalim sukulentama', na primer pahifitumima, ečeverijama, stapelijama ali i havortiama, alojama i dr. Posebno pažljivo treba pregledati mladje delove biljaka, na primer središte rozete. Takođe kod stapelija često prvo strada koren. Ako ima parazita treba što pre reagovati. Treba paziti da temperatura vazduha bude oko 20 stepeni celzijusovih kada se prska protiv vašiju (izabrati sunčan dan ako se radi o biljkama u stakleniku).
Poseban problem u zimskim mesecima može predstavljati povećana količina vlage u prostorijama sa biljkama. Ovo nastaje zbog nižih temperatura i manjeg ventiliranja. Povećana vlažnost je glavni razlog pojave gljivičnih oboljenja na biljkama i uočava se kao manje ili veće fleke koje prekrivaju obično mlađe delove biljaka i ne skidaju se nikakvim sredstvima. To je posebno nezgodno kod kaktusa koji ne formiraju 'pelcere' jer na taj način biljka biva trajno oštećena tako da i pored toga što preživi nikad više neće biti 'izložbeni primerak'. Protiv ovih bolesti treba primenjivati fungicide (na primer benfugin preventivno ili previkur kada se bolest već pojavi). Ja sam imao dobre uspehe u sprečavanju daljeg širenja bolesti primenom 70-90 % alkohola etanola. Najbolja preventiva protiv ovih gljivičnih obolenja je redovno provetravanje staklenika ili soba u kojima biljke zimuju. Najbolje je otvoriti prozore (ne vrata) na par sati tokom dana i zatvoriti ih u ranim popodnevnim satima kako bi sunce moglo još da ugreje staklenik pre mraka (na taj način uštedećemo malo energije za zagrevanje).
U staklenicima takođe treba obratiti pažnju na mesta gde se eventualno kondenzuje vlaga i možda kaplje na saksije sa biljkama. I pored hroničnog nedostatka prostora zimi, bolje je takva mesta ostaviti prazna ako nije moguće ukloniti vodu.
Nije loše izdvojiti nakalemljene biljke na jedno mesto jer će nekima od njih biti potrebno blago zalivanje i tokom zimskih meseci. Ovo se posebno odnosi na one koji kaleme na heliocereus ili pereskiopsis.
Treba obratiti pažnju na sunčane i relativno tople dane ako biljke zimuju u stakleniku ili u manjim zastakljenim prostorima. Dešava se da temperatura u stakleniku, koji je dobro izolovan a nije provetren, poraste do 30 stepeni što može da napravi izvesnu štetu tokom zime. Ova visoka temperatura brzo iscrpljuje manje kaktuse (isušuje ih), a neke druge sukulentne biljke može da podstaklne na rast koji obično nije dobar zimi. Jedini 'lek' je, opet, provetravanje tokom sunčanih dana.
Mislim da je ovaj period godine najbolji za isklijavanje biljaka jer temperature tokom dana nisu previsoke i svetlost nije ograničavajući faktor za rast klijanaca. Osim toga klijanci će do sledeće jeseni dovoljno ojačati da ih možemo tretirati kao odrasle biljke i time uštedeti trud i energiju. Osim toga u ovom periodu imamo najmanje posla oko kolekcije pa se možemo dovoljno posvetiti klijancima.
Takođe, siguran sam da je ovo vreme dobro i za posete drugim kaktusarima kao i razmenu časopisa, knjiga, web-sajtova i ostalih stvari koje će nam ulepšati ove sive mesece kada naši ljubimci 'spavaju'.

Sačuvana


djordjiana
Cvećar početnik
*
Van mreže Van mreže

Lokacija: Zemun-Batajnica
Poruke: 8


Ljubitelj prirode


« Odgovor #10 poslato: Март 23, 2010, 10:59:44 »

 #kisic#

Valjevka, kaktusi su ti fenomenalni!
Ako nisam pogrešila u zimskoj nezi i moji bi trebali da cvetaju ove godine, bar ima naznaka pupoljaka. Pozzzz
OSNOVNE METODE GAJENJA

U Evropi su mogućnosti gajenja kaktusa drugačiji. To znači da moramo pokušati da prilagodimo kaktuse uslovima koji kod nas postoje.

Mogućnost aklimatizacije u vezi je sa sposobnošću kaktusa da se prilagodjavaju u novim uslovima. Takva osobina omogućila im je da se tokom vekova ukorene na najrazličitimm staništima. Izgled i druge osobine kaktusa zavise od uslova koje im pruža stanište. Neki ljubitelji kaktusa gaje kaktuse pod otvorenim nebom, drugi pod staklom, neki ih više provetravaju. a drugi radije zasenjuju. Zemljište bogato mineralnim materijama ili, nasuprot, siromašno — sa više ili manje vode — utiče na porast tela, bodlji, dlaka, na boju pokožice i čvrstinu tkiva kaktusa. Stručnjak već na prvi pogled poznaje da li je kaktus bio odgajen na suncu ili napola u hladu, pod staklom, pod otvorenim nebom, kakva je bila ishrana i sl. Na osnovu spoljnjeg izgleda se čak može oceniti i ko je bio proizvodjač kaktusa.

Najispravnije gajenje je ono pomoću koga dobijamo biljke sa čvrstom strukturom, sa bogatim i čvrstim bodljama, dakle slične kaktusima na prirodnim staništima. Neki, opet, vole brz rast i sjajan izgled tela, što se pogodnim gajenjem može takodje postići. Ipak — ne smatramo da su promene postignute raznim metodama gajenja trajne, pa da tako nastaju novi varijeteti, ili čak vrste. Nasledne osobine i pri najrazličitijim načinima gajenja ostaju uglavnom nepromenjene.



Sačuvana

Volite život, pa će i on voleti vas.

valjevka
administrator
*****
Van mreže Van mreže

Lokacija: Valjevo
Poruke: 4193


Valjevo


« Odgovor #11 poslato: Март 23, 2010, 11:06:38 »

Joj nisu ovo moji ovo je slika sa neta.......moje imas tamo u kolekciji.....

I ja se nadam makar nekom cveticu to jedino nikako ne uspevam..... #neeee# mada ne vidim te naznake.....a jos uvek ih presadjujem i iznosim na svetlije i toplije mesto....
Sačuvana


valjevka
administrator
*****
Van mreže Van mreže

Lokacija: Valjevo
Poruke: 4193


Valjevo


« Odgovor #12 poslato: Март 27, 2010, 11:33:17 »

Ma bolje je rano da se iznesu jer polse izgore na jacem suncu jer su bili dugo u kuci,meni je jedan i sad malo izgoreo,mada je on izbacen jos pre dve nedelje ja ga izbacio pa reko kad zahladni da ga unesem,medjutim nije zahladnelo i on uziva na suncu,cak i pupoljke sprema.Ja tako kad najave zahladnjenje neke unesem a one otpornije pokrijem najlonom i starim tepihom tako da im nista ne zafali.A gledam i prognozu ne javljaju ispod nule,a i ako bude to ce biti mozda -1,-2 sto vecini kaktusa ne skodi.E sad mi pade na pamet da pogledam onaj CD koji si mi poslala danas sam samo nesto na brzinu pogledao i video da ima svacega u vezi cveca,hvala ti puno i na tome #kisic#

Ja sam neke iznela u pvc staklenik tacnije to mi je ulaz u kucu ali je sav u staklu i ostavim vrata otvorena da ne bude pretoplo....Inace sam strasljiva pa ne smem tako odjednom da ih iznesem napolje , ajde vece ali ove male ne.....pup jos ne vidim ni jedan a mozda je to i problem sto ih dugo ne iznesem pa posle nece ni da cvetaju....
Sačuvana


Jovo
moderator
*****
Van mreže Van mreže

Lokacija: Vitkovac - Kraljevo
Poruke: 3216



« Odgovor #13 poslato: Март 28, 2010, 09:20:20 »

Meni pupoljke sprema Aporocactus flagelliformis on je izbacen prvi,a inace on uvek prvi pripremi pupoljke,a ja svake godine iznesem ranije kaktuse i rasture cvetajuci,vidis na slikama,evo sad odoh malo da iznosim dok imam vremena.
Sačuvana

valjevka
administrator
*****
Van mreže Van mreže

Lokacija: Valjevo
Poruke: 4193


Valjevo


« Odgovor #14 poslato: Март 28, 2010, 11:23:31 »

Pa ja sigurno tu i gresim kasno ih iznesem i onda preskoce taj svoj prirodan proces....A kada si ih ti presadio.Posto sad izbacuju pupoljke onda ih ne diras ili si to uradi ranije.I koju kombinaciju zemlje ti koristis....Ja sam sad kupila onu u cvecari i pomesala sam sa vec onom sto je bila u saksijama a bilo je peska dosta..Pre sam imala i pregorelo i pravila razne kombinacije....ali mislim da sam nekada preterivala sa peskom i da je nekima zemlja bila toliko jadna da ja ne znam ni kako su rasli.....
Sačuvana


valjevka
administrator
*****
Van mreže Van mreže

Lokacija: Valjevo
Poruke: 4193


Valjevo


« Odgovor #15 poslato: Март 28, 2010, 01:36:30 »

Moji su vise pre podne na suncu a malo i popodne kada obidje sunce kucu pa od 5 opet ......slikacu jednom
mozda neki zakaci i hlad od po kojeg drveta jorgovana ili slicno.....U pravu si da sunce nije zdravo kao pre pa i kaktusi ga ne podnose ceo dan....Jos malo pa sam sve presadila....
Sačuvana


Jovo
moderator
*****
Van mreže Van mreže

Lokacija: Vitkovac - Kraljevo
Poruke: 3216



« Odgovor #16 poslato: Март 30, 2010, 08:32:52 »

Evo sta ja radim i gde mislim da svi grese i da su u zabludi.Kao prvo to sto kaktusi rastu u pustinjama gde je zemlja puna peska i gde ima malo hranljivih materija ne znaci da kaktusi tu zemlju vole,sasvim suprotno,vole plodnu zemlju i u njoj napreduju kao ludi.Ja zemlju sam pravim i ne kupujem ni za jedno cvece,a za svo cvece mi je ista zemlja,to jest moja bastenska zemlja smonica i stajsko djubrivo u odnosu 1:1,sto se pokazalo kao odlicno,meni je tako jedan komsija nesto pametovao za pesak i ja ga poslusam,ne da mi kaktusi nisu napredovali vec su jedva rasli,a zeznuo sam tu onaj moj najstariji echinopsis kog ne mogu vise da presadjujem zbog velicine i on sad cami u toj zemlji,tako da pesak ne preporucujem nikome.Ja sam neke moje kaktuse tek juce presadio a tu je bio i taj sa pupoljcima,to je druga greska da ljudi misle da nije bas pogodno da se presadjuje kada cveta ili kad je u pupoljcima mada to nema nikakve veze ja ih presadjujem kad stignem,prolece,leto,jesen,nije bitno, jedino ih zimi ne presadjujem.Preporucio bih ti da za vikend izneses sve kaktuse napolje jer mozda bude sutra,prekosutra malo hladnije pa opet toplo,pa bas da ih ne iznosis po hladnoci mada njima nista ne smeta,jer vecina kaktusa trpi temperaturu od neki stepen ispod nule,tako ce ti pre i vise cvetati nego kad bi ih ostavila do kasno u kuci.Moji su napolju i uzivaju,svi su prezimeli i sad upijaju sunce i nadam se da ce brzo krenuti da rastu.Nadam se da sam ti pomogao,ako imas jos nesto da me pitas slobodno.
Sačuvana

valjevka
administrator
*****
Van mreže Van mreže

Lokacija: Valjevo
Poruke: 4193


Valjevo


« Odgovor #17 poslato: Март 30, 2010, 09:20:22 »

Ocekujes da ti rastu pa Jovo tvoji kaktusi su ogromni   #haha# #haha# to sam videla po pelcerima.....I kakva ti je ta zemlja smonica.....videla sam da ti je bastenska zemlja bas kvalitetna bas je crna moja je video si bas svetla sto znaci da nema nikakvih hranljivih materija.......to sa peskom i ja radim i zato mi i camaju kaktusi ni da mrdnu u stvari sporooooooooooooooo......probacu i ja malo da eksperimentisem........

Inace sam po tvom savetu iznela ih jos prekjuce i ako im se nesto desi bas cu te cesto spominjati..... #haha# znam da kaktusima nece biti nista ali sma iznela i aloje i kalanhoje pa mi nekako cudno izgledaju malo su ima liske mekane pa se sve tesim zivnuce......

A taj sto je veliki kaktus uzmi one velike rukavice i krpu i presadices ga bez problema ja sma izvadila moj koji ima pa skoro 40 cm jedva sam ga drzala .....i ja sma prvi put provalila te rukavice one tvrde iz radionice......

Sačuvana


Jovo
moderator
*****
Van mreže Van mreže

Lokacija: Vitkovac - Kraljevo
Poruke: 3216



« Odgovor #18 poslato: Март 30, 2010, 09:29:30 »

Ma smonica,najplodnije zemljiste polse humusa,ma super je zemlja sve mi u njoj poludi a kod mene je samo takva zemlja,sve zavisi od terena.Ako imas mogucnost uzmi u nekoj sumi zemlju izpod bukvi i to je vrlo kvalitetna zemlja,jos bolje od moje,a mozes i ispod drugog drveca.Ja imam neke dve kalanhoje al ih nisam izneo zbog lenjosti a ne zbog neceg drugog,a i pune su mi nekih vasaka pa moram da ih isprskam lepo da mi ne zaraze drugo cvece.Jao ja sam ga sa krpama i svim i svacim jedva u tu saksiju presadio a sad mi je najveci problem da ga izvadim,slikacu pa ce sd a vidis.
Sačuvana

bobana
administrator
*****
Van mreže Van mreže

Lokacija: Bar
Poruke: 2523



« Odgovor #19 poslato: Јун 01, 2010, 04:59:09 »

MALI SAVETI O GAJENJU KAKTUSA I DRUGIH
SUKULENTNIH BILJAKA


Nadam se da će ovi saveti biti ‘od koristi’ bez obzira da li imate jednu biljku na prozoru, malu kolekciju na terasi ili staklenik prepun biljaka. Ove informacije bi trebalo da upoznaju čitaoca sa nekim opštim pravilima i zasnovane su na sakupljenom iskustvu tokom više od 15 godina ‘druženja’ sa ovim biljkama. Ipak ne očekujte ‘čudo’ i nemojte me optuživati ako i pored ovih saveta nešto krene kako ne treba.
Jedan od najboljih načina da upoznate načine uspešnog gajenja sukulentnih biljaka je da se pridružite Društvu kaktusara Srbije, gde možete da dobijete savete od iskusnijih odgajivača, pogotovo ako su u pitanju ređe biljne vrste ili one koje su ‘teške’ za gajenje. Na žalost u Srbiji nas je premalo da bi postojale odvojene grupe koje bi se bavile gajenjem pojedinačnih rodova kaktusa ili ostalih sukulentnih biljaka, ali posle početnih koraka u okviru Društva kaktusara Srbije lakše ćete se snalaziti i sami na raznim web-stranicama.

SAKSIJE I OSTALE POSUDE ZA GAJENJE
Obično su dostupna dva tipa saksija, keramičke i plastične. Odgajivači koriste i jedne i druge što zavisi od ličnih afiniteta. Plastične saksije su lakše, jeftinije, zahtevaju manje zalivanja i lako se operu. Glinene saksije mogu pružiti stabilnost visokim biljkama i pomoći da se umanje efekti preteranog zalivanja ali njihova veća težina zahteva jake police. Posude za bonsai mogu izgledati efektno sa biljkama sa kaudeksom. Na kraju, neki kaktusi i sukulenti u prirodi naseljavaju krečnjačke terene gde se mogu videti da rastu u pukotinama stena. Ove biljke su pogodne za sadnju u krečnjačkim kamenjarima i mogu izgledati atraktivno kao zamena za biljke koje se sade u alpinetume.
Pliće posude su dobre za većinu loptastih vrsta, pošto im ne treba mnogo prostora za korenje, kao što je slučaj sa stubastim vrstama. Stubaste vrste najbolje uspevaju u saksijama čiji je prečnik jednu trećinu do jedne polovine visine biljke. Posuda mora da ima rupu za odlivanje vode (drenažu). Preko rupe za drenažu treba staviti komadić cigle ili neke mreže da bi se sprečilo rasipanje supstrata iz posude.

SUPSTRAT ZA SAĐENJE SUKULENATA
Dobra propustljivost za vodu (drenaža) je osnovna za svaki supstrat, ali on mora takođe da ima i mogućnost da zadrži izvesnu količinu vlage, kao i odgovarajuće hranljive materije. Mnogi različiti supstrati su dostupni u prodaji, od onih koji su zasnovani na tresetu do onih koji imaju dosta kvarcnog peska ili kokosovih vlakana. Obavezno dodajte grubi pesak ili kamenčiće da bi supstrat bio porozan, tj. dobro propustljiv za vodu.
Supstrat bi trebao da sadrži između 30 i 70 % kamenčića i krupnog peska. Možete sami da eksperimentišete tražeći najbolji odnos humusa, kamenčića i peska. Mislim da supstrati koji sadrže veći procenat treseta više ‘odgovaraju’ vunastim vašima. Kokosova vlakna postaju dobra alternativa tresetu ali možda se malo brže raspadaju što možda nije dobro ako ne planirate da presađujete svake godine.
Supstrat koji će odgovarati većini biljaka sušnih predela sastojao bi se iz jednakih količina treseta, baštenske zemlje i sitnog šljunka. Takođe će odgovarati i supstrat od polovine sitnog šljunka i polovine baštenske zemlje.
Idealno bi bilo mlađe biljke presaditi svake godine u proleće da im se pruži svež supstrat i mesto za rast. Ovo je takođe i prilika da se pregleda korenje zbog eventualnih bolesti ili korenskih vunastih vašiju.

PRESAĐIVANJE BODLJIKAVIH ‘MUŠTERIJA’
Kaktuse treba presađivati kada je to potrebno a ne prema nekom ‘utvrđenom rasporedu’. Siguran znak da treba presaditi je kad korenje izađe kroz rupe na dnu posude.
Dobar način da presadite bodljikave kaktuse a da im ne polomite bodlje i ne izbodete se je da ga tokom presađivanja umotate u krpu, novine ili papirni ubrus. Gumenom trakom ili žicom možete pričvrstiti papir oko biljke. 'Iskusni odgajivači' često presađuju biljke golim rukama i to tako što težinu kaktusa raspoređuju na što veći broj bodlji tj. na što veću površinu šake. Ipak ovo nije preporučljivo raditi sa opuncijama jer će se bodlje lako polomiti i ostati u koži ili sa nekim mamilarijama koje imaju kukaste bodlje koje se lako kače za kožu. Možda je najbolje da saksiju okrenete naopačke i blago udarajući po dnu istresete biljku sa starim supstratom. Ako biljka ne ispada uzmite neko tanje parče drveta i odvojite biljku od saksije- ovaj ‘problem’ je češći kod keramičkih saksija. Uklonite preostali supstrat sa korenova i obratite pažnju na štetočine. Presadite u saksiju koja je samo malo veća od prethodne – dobro bi bilo da oko biljke ima 1 cm prostora do zida saksije. Treba presaditi u prilično suv supstrat i pustit biljku da se ‘odmori’ 5-7 dana pre zalivanja da bi povređeni korenovi ozdravili. Biljku u novu posudu treba zasaditi u istom nivou kao što je bila u prethodnoj posudi.
Ako je u pitanju sukulentna euforbija posebno treba paziti na beli lateks koji curi iz rana na biljci pa i na korenu. Lateks je otrovan i prilično iritantan za sluzokožu i oči ali takođe i za rane na koži. Verujte mi, peče mnogo jače i duže od ljutih papričica, a ako i najmanja količina dospe u oko bol je izuzetno jak i traje satima čak i posle ispiranja. Zbog toga je potrebno oprati ruke više puta posle ‘posla’ sa euforbijama.

SVETLOST
Većina kaktusa i ostalih sukulenata traži svetla koliko god možete da im pružite. Tako je južna ili jugoistočna strana zida, staklenika ili terase idealna pozicija. Obično na ovakvim pozicijama izbor biljaka ograničava najniža zimska temperatura. Puno sunčeve svetlosti je preduslov da biljke ne postanu deformisane i da cvetaju. Iako kaktusi u prirodi rastu na intenzivnoj svetlosti oni se ipak mogu adaptirati na nešto niže intenzitete, na primer u našem klimatu. Posebno treba paziti da biljke ne dobiju ‘opekotine’ tokom prvih sunčanih dana proleća posle tamne zime.
Veštačko svetlo (sijalice, neonke i sl.) pomaže, ali ne može da zameni prirodnu svetlost.

ZALIVANJE
‘Koliko vode da im dam?’- najčešće pitanje pri gajenju kaktusa i drugih sukulenti. Odgovor na ovo pitanje nije tako jednostavan jer zavisi od većeg broja faktora.
Tokom perioda rasta kaktusi i ostale sukulente ne bi trebali da ostanu bez vode duži period vremena. Tokom leta, kada je veoma toplo, zalijte biljke jednom nedeljno ili jednom u pet dana. Kada je vreme hladnije produžite intervale između zalivanja. Tokom zime kaktusi i sukulente odmaraju tako da im voda ne treba ili im treba veoma malo. Ukoliko biljke preko zime držite u sobi pored prozora gde se greje ipak je potrebno povremeno ih zaliti. Najbolja za zalivanje je čista kišnica uz dodatak nekog tečne dohrane tokom perioda rasta. Nikad nemojte da ostavite kaktuse i sukulente da duži period stoje potopljeni u vodi.Ovo će skoro sigurno biti pogubno za vaše biljke.

Evo nekoliko saveta mogu da pomognu:
Više sukulenata ugine zbog viška nego zbog manjka vode;
Supstrat mora da se isuši između dva zalivanja;
Na nižoj temperaturi supstrat ostaje vlažniji duže vremena;
Što je biljka lisnatija više joj vode treba;
Manja biljka se pre isuši nego veća;
Što su listovi i stablo deblji biljka će lakše podneti sušu;
Prisustvo voštanih slojeva i dlaka smanjuje gubitak vode iz listova;
Biljke u keramičkim posudama zahtevaju više vode nego one u plastičnim;
Što su veće posude u kojima su biljke to ređe treba zalivati;
Kada si u dilemi da li zaliti ili ne- nemoj zaliti;
Mnoge Južno Afričke sukulente (na primer litopsi ili konofitumi) rastu tokom jesenjih i zimskih meseci i njihovo zalivanje treba da prati ovakav rast. Litopse možete zalivati od ranog leta (maj-juni) do kraja septembra. Cvetovi se obično pojavljuju krajem avgusta ali neki znaju da iznenade i cvetaju ranije, zavisno od vrste. Voda se redukuje kako vreme postaje hladnije i potrebno je omogućiti spoljašnjem omotaču (starim listovima) da se isuši kao ljuspa pa tek onda početi ponovo sa zalivanjem, početkom leta. Konofitumi izgleda rastu tokom jeseni i zime, a obično cvetaju tokom početka sezone rasta. Zalivati ih treba tokom leta, jeseni i u proleće uz prekid tokom najhladnijih zimskih meseci. Cvetanje kod mnogih mesemba je kontrolisano dužinom dana i veštačko svetlo može da poremeti ovaj ritam. Ovo vam takođe može pomoći da ‘naterate’ vaše biljke da cvetaju kada vi hoćete.
Zimski rast je prisutan i kod još nekih biljaka kao što su eonijumi, krasule, fritije pa i neki kaktusi.
Kao i drugim biljkama i kaktusima koristi dohranjivanje, ali u manjim količinama. Ne treba prihranjivati tek presađene biljke, neužiljene biljke, ili biljke koje su u fazi mirovanja.
Najčešće štetočine su insekti koje treba tamaniti insekticidima. Potrebno je držati se uputstva, posebno kada je u pitanju koncentracija kojom se tretira. Tretman treba ponoviti posle dve nedelje. Preporučio bih da se, čak i ako ne vidimo tragove štetočina na biljkama, preventivno tretira cela kolekcija jedanput mesečno.

POLICE
Kada su pitanju police za vaše biljke potrebno je malo razmisliti- da li drvene ili metalne na primer? Posle zalivanja biljke postanu teške u svojim saksijama. Keramičke saksije su teže od plastičnih a supstrat sa tresetom je uglavnom lakši od onog sa dosta kamenčića.

GREJANJE U STAKLENICIMA
Postoji više načina za grejanje staklenika tokom zime. Električni kaloriferi su dobri ali i skupi. Oni daju suvu toplotu pa je nekim biljkama potrebno orošavanje tokom sunčanih zimskih dana. Kvarcne grejalice i TA-peći nisu tako dobri jer ne izjednačavaju tako dobro temperaturu i nema cirkulacije vazduha koja je važna tokom zime. Tzv. plinski topovi ili kaloriferi su dobar izbor jer mešaju vazduh i pri tome oslobađaju manju količinu vodene pare koja može da godi biljkama ako je nema previše. Grejanje pomoću grejača koji se postavljaju ispod polica sa biljkama je prilično efikasan način grejanja. Moguće je naći gotove panele sa ugrađenim grejačima koji se montiraju ispod polica



evo mojih kaktusa iz radnje  #jupi#













Sačuvana

bobana
administrator
*****
Van mreže Van mreže

Lokacija: Bar
Poruke: 2523



« Odgovor #20 poslato: Јун 01, 2010, 05:00:04 »

mmmmmmm koliko ovde zaperaka ima   #jupi#  #ahaha#
Sačuvana

Jovo
moderator
*****
Van mreže Van mreže

Lokacija: Vitkovac - Kraljevo
Poruke: 3216



« Odgovor #21 poslato: Јун 01, 2010, 09:31:13 »

Prelepi su bobana #jupi#
Blago vama,vi vecinu mozete da gajite napolju tokom cele zime za raliku od nas #placko#
Sačuvana

valjevka
administrator
*****
Van mreže Van mreže

Lokacija: Valjevo
Poruke: 4193


Valjevo


« Odgovor #22 poslato: Јун 01, 2010, 11:26:30 »

Nikako da steknem pravu sliku koliki su ovi kiaktusi ...ajde okini jednu sa paklicom cigareta ovako na slici sve mi se cine da su ogromni.....eh da sam tu jedva bi me metlom isterala da ne cepnem koji  #ahaha# bas se lepo zaperili  #ahaha# #ahaha#
Sačuvana


bobana
administrator
*****
Van mreže Van mreže

Lokacija: Bar
Poruke: 2523



« Odgovor #23 poslato: Јун 02, 2010, 01:13:51 »

dosta su veiki ,
evo uz kutiju cigareta .

kad naidjes skupi sve zaperke koji ti odgovaraju  #zmirko#



Sačuvana

acoxxx
Cvećar početnik
*
Van mreže Van mreže

Poruke: 6


« Odgovor #24 poslato: Јун 30, 2010, 10:42:36 »

Pozdrav svima,
Ja sam aleksandar iz Kraljeva,trenutno zivim u Bijeljini, veliki sam ljubitelj kaktusa a i cveca uopste
Nadam se da cemo se lepo druziti i razmenjivati iskustva
Sačuvana

valjevka
administrator
*****
Van mreže Van mreže

Lokacija: Valjevo
Poruke: 4193


Valjevo


« Odgovor #25 poslato: Јун 30, 2010, 10:49:46 »

Naravno Aco plus ste ti i Jova zemljaci verovatno nekada obidjes rodni kraj.....Dobrodosao i predstavi nam i ti svoju kolekciju tamu u nasim vrtovima.....
Sačuvana


acoxxx
Cvećar početnik
*
Van mreže Van mreže

Poruke: 6


« Odgovor #26 poslato: Јун 30, 2010, 11:07:23 »

Naravno,najmanje jedanput mesecno idem
Sve slike cu postaviti posle 17og jula jer cu tada da slikam sve svoje kaktuse u Kraljevu i u Bijeljini.Imao sam slike ali mi crkla memorijska kartica pa jbg
A sa Jovom cu se cuti pa se mozda i vidimo oko 15og jer sam tada u Kv-u nekoliko dana
Ovi forumi su super za ovakve stvari
Sačuvana

Jovo
moderator
*****
Van mreže Van mreže

Lokacija: Vitkovac - Kraljevo
Poruke: 3216



« Odgovor #27 poslato: Јун 30, 2010, 12:28:23 »

Aco za pocetak dobrodosao,konacno neko iz mog Kraljeva #jupi# #jupi# #jupi#

Ja sam iz Vitkovca,mozda i znas gde je to,ali Kraljevo mi je blizu i sad bas svaki dan idem na casove voznje tako da cemo se dogovoriti za vidjenje i razmenu. #zmirko#

Jedva cekam slike tvojih kaktusa,kao sto rece Valjevka mozes da postavis u nasim vrtovima slike svog cveca,a i svrati na moju temu pa vidi sta imam i sta ti se svidja pa da se dogovorimo oko pelcera.Veliki pozdrav komso #zmirko#
Sačuvana

acoxxx
Cvećar početnik
*
Van mreže Van mreže

Poruke: 6


« Odgovor #28 poslato: Јун 30, 2010, 01:07:23 »

Hvala Jovo,
naravno da znam gde je Vitkovac, cak sam imao i drugara tamo
Ja imam kucu u Grdici
Cujemo se drugar
Sačuvana

Jovo
moderator
*****
Van mreže Van mreže

Lokacija: Vitkovac - Kraljevo
Poruke: 3216



« Odgovor #29 poslato: Јун 30, 2010, 03:32:38 »

Cujemo se.Pozz
Sačuvana

Stranice: [1] 2 3 4   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na:  

Forum Cvecara Cvjecara Ema SarajevoBelgrade Gift Baskets Rukotvorine Iza Duge
Pokreće MySQL Pokreće PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2006-2011, Simple Machines | Srpski prevod: www.tnenad.net
Theme by hhy89
Ispravan XHTML 1.0! Ispravan CSS!
Stranica je napravljena za 0.128 sekundi sa 25 upita.