FORUM CVECARA
Новембар 01, 2014, 09:04:00 *
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.

Prijavite se korisničkim imenom, lozinkom i dužinom sesije
Vesti:
 
Stranice: [1] 2   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Biljke u kuci , stanu ....  (Pročitano 27693 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
bobana
administrator
*****
Van mreže Van mreže

Lokacija: Bar
Poruke: 2523



« poslato: Мај 30, 2009, 10:07:37 »

Svakodnevna nega, zalivanje i djubrenje nije dovoljno. - biljkama treba tepati. Da bi odgajili biljku, moramo se prema njoj ponasati kao prema kucnom ljubimcu. Treba je negovati, jer ne moze opstati sama od sebe.


ZDRAVA ZEMLJA
Zdrava zemlja je srce svake biljke. Ona u saksiji, pre svega, treba da obezbedi oslonac biljci i dozvoli vodi, mineralima i vazduhu da kruze oko njenog korena. Kucno bilje cesto je primorano da raste u manje kvalitetnooj zemlji, koja je u glavnom sterilna i oskudeva u mineralima i mikrooorganizmima. Biljkama u saksijama zato je neophodno prihranjivanje. Ne trba zaboraviti da korenu treba prostor i zato biljke sadite u dovoljno velike saksije.

SVETLOST
Suvise ili premalo svetloosti moze ograniciti rast biljke. Nedostatak svetlosti cini da biljka izgleda slabo, isuseno, istanjenih listova. Suvise svetlosti takodje smeta. Direktno izlaganje suncu duze od 1 - 2 sata dnevno spaljuje listove neznijih vrsta.

Biljke mozete cuvati na prozoru. Svaki prozor pruza razlicitu kolicinu svetlosti. Severni prozori izlozeni su neznoj i velikoj kolicini svetlosti, idealni za svo cvece, pa i kaktuse. Juzni i istocni prozor pruza najvecu kolicinu svetloosti, pa je potrebno zaseniti ih zavesom. Postavljanje reflektora ili lampe iza biljke moze biti jedan od nacina snabdevanja biljke sa dovoljno svetlosti, tamo gde je prirodno nema.
DODAJTE VODI SIRCETA
Potreba za vodom kod biljaka obimna je i zavisi od doba godine, vrste biljke, velicine saksije, kolicine svetlosti kju biljka dobija i drugog.

Neka vam prilikom proveravanja potrebe za vodom prst sluzi kao pokazatelj. Pratite kolicinu vode koja je potrebna svakoj biljci koju imate, a kada ovo ucinite, mozete napraviti raspored zalivanja.

Nemojte koristiti hladnu vodu, vec odstojalu, sobne temperature. Pravilo je da se u glinenim posudama zemlja brze susi, za razliku od one u plasticnim. Biljkama u razvoju ili cuvanim u toplijoj prostoriji treba vise vode.

Biljke ce izgledati bledunjavo i bolesljivo ako se zalivaju vodom direktno iz slavine. Ostavite vodu da odstoji pre zalivanja bar 24 sata ili u nju dodajte malo sirceta. Sirce ce smanjiti pH vode i doprineti da biljka bolje iskoristi hranljive sastojke u vodi. Najbolje je prirodno jabukovo sirce, bogato mineralima.

ISHRANA BILJAKA
Djubrenje je veoma vazno. Organska djubriva, kao sto su pepeo, mlevene kosti i slicno poboljsavaju strukturu zemlje., regulisu vlaznost i doprinose da zemlja postane paperjasta i zasicena ugljenim kiselinama. vo djubrivo, pored toga, ne spaljuje biljku i ne povecava toksicnost soli, kao sto to cine sinteticka djubriva.

Hrana za biljke moze poteci i iz vase kuhinje. Zalivajte biljku vodom u kojoj ste predhodno kuvali jaja ili povrce. Vodi za zalivanje dodajte talog iz iskoriscene kesice caja, jer je i to bogat izvor hranljivih materija.

PROIZVODNJA KISEONIKA
Biljke prociscavaju vazduh koristeci ugljen dioksid a proizvodeci kiseonik. Specijalni izvestac NASE iz 1989. zabelezio je da samo jedna saksijska biljka moze procistiti vazduh u prostoriji od 9m2.

Za stvaranje kiseonika bitno je kretanje vazduha, koje doprinosi da biljke stvaraju vise kiseonika. Zato otvarajte sto cesce przore!

PAZITE NA TEMPERATURU
Nase kucno bilje uglavnom potice iz toplijih krajeva. Idealna temperatura za vecinu biljaka varira od 16 - 27*C danju i 5 - 10*C nocu.

I ZAPAMTITE...
Mnoga istrazivanja ukazuju na to da je biljkama potrebno tepanje, bas kao i nama samima.  :)








_________________
Sačuvana

bobana
administrator
*****
Van mreže Van mreže

Lokacija: Bar
Poruke: 2523



« Odgovor #1 poslato: Мај 30, 2009, 10:09:39 »

Danas gotovo da i nema domacinstva u kojem se ne uzgaja barem po nekoliko saksija sobnog ukrasnog bilja. Mada se u vecini slucajeva radi i vrlo odgovornom odnosu pojedinog clana porodice prema bespomocnim saksijskim ljubimcima, ipak dosta je zabluda i neupucenosti u pogledu zivotnih potreba koje neznim biljkama treba obezbediti.

Ono o cemu vecina drzalaca brine je da se sobgne biljke redovno zalivaju, eventualno prihranjuju, a to da li im temperatura, vlaznost vazduha, kolicina raspolozive svetlosti odgovara i da li su u medjuvremenu napadnute od nekog neprijatelja u vidu stetnika, predstavlja manju brigu o kojoj se redje vodi racuna. Otuda nije ni cudo da se cesto desava da i pored obilja vode i hrane koje ovim nasim ljubimcima stavljamo na raspolaganje, pojedine biljke beznadezno nazaduju, neodgovarajuce cvetaju, sasusuju im se pojedine delovi, dok konacno ne uginu. Ovakav neoprostiv nemar prema bicima koja u potpunosti zavise od nas, niukom slucaju ne smemo sebi dozvoliti. Utoliko pre, sto nas, raznim spoljnim manifestacijama, sobno cvece pravovremeno upozorava na opasnost koja mu preti.
Premda su voda i hrana ono osnovno o cemu treba da vodimo racuna, cak i tu cesto gresimo primenjujuci redovno rutinirano zalivanje ili periodicno djubrenje ili prihranjivanje.
Isto onoliko koliko biljka moze da pati usled nedostatka vlage, toliko i preterano zalivanje moze biti stetno. Iskusni ljubitelji sobnog cveca, prilicnom pouzdanoscu ocenjuju da li biljci treba ili ne treba zalivanje. To obicno cine prema promeni boje glinene saksije. Svetla boja saksije uvek je znak da je biljci voda potrebna. Tamnocrvena boja i zeleni talog predstavljaju pouzdani znak viska vlage, pa dalje rutinirano zalivanje valja prekinuti. Uzrok stagniranja i nazadovanja naseg sobnog cveca moze biti i neodgovarajuci kvalitet vode, narocito ako se radi o tvrdoj vodi sa puno krecnjaka, kojom redovno zalivamo nase cvece. Pouzdan znak viska krecnjaka u vodi su beli talog u tacni ili bela strafta na glinenoj saksiji. U takvim slucajevima, ukoliko koristimo vodu iz cesme, ona mora biti ustajala, kako bi se krecnjak prethodno natalozio. Ipak, za takve slucajeve najbolje je obezvediti kisnicu.
Nepravilnosti i razne anomalije u rastu biljke obicno predstavljaju pouzdan pokazatelj nedostatka nekog od hranljivih elemenata. Naime, cesto se zaboravlja da hranljivi supstrat, koji smo svojevremeno nabavili, vremenom se iscrpljuje, pa biljka gladuje. U tom smislu, umesto vestackih granula NPK djubriva koje smo periodicno navikli da dodajemo u saksije sa cvecem ili dkupog tecnog hraniva za prihranjivanje preko lista, njvojle moze da posluzi humus glistenjak. Njega ima na pretek, jeftin je, a pored osnovnih NPK elemenata sadrzi i mikroelemente. Uz takve prirodne obroke, mpzemo biti sigurni da nase saksijsko cvece nece gladovati i da ce dobro napredovati. Uslov je da mu jos obezbedimo odgovarajucu temperaturu, dovoljno svetlosti i da u slucaju opasnosti od bolesti ili stetnika pravovremeno reagujemo.
Sačuvana

bobana
administrator
*****
Van mreže Van mreže

Lokacija: Bar
Poruke: 2523



« Odgovor #2 poslato: Мај 30, 2009, 10:18:17 »

Biljke u kući


Sobne biljke naći ćete svuda, ne samo u predvorjima hotela, banaka i kancelarija već se pojedine biljke pažljivo uzgajaju i na kancelarijskim ormarima, prozorskim daskama, na policama u hodnicima mnogih ustanova. One pridonose sadržajnosti našeg života i na tome im moramo biti zahvalni.

Zašto su one tako omiljene? Ima mnogo razloga. Gradski ljudi žive u svetu velike žurbe, plastike i gotove zabave na televiziji. Biljke imaju neku postojanost: žive i rastu u svoje vreme i ne možemo ih požurivati, možemo samo podmiriti njihove osnovne potrebe. One su vrsta živog nameštaja, ukras koji sobu čini ugodnijom, prisnijom, manje ukočenom. Tu je i osećaj uspeha kada se pojave novi listovi ili biljka prvi put procveta. Ona mnogim ljudima predstavlja veliku dragocenost često povezanu sa nežnim asocijacijama na prijatelje, neko mesto ili na dobijenu i uspešno uzgojenu reznicu.

Uzgoj biljaka u kući ili saksijama oko kuće raširio se u novije vreme, ali prve zapise o sobnim biljkama nalazimo pre gotovo 5000 godina kod Kineza, koji su u svojim palatama uzgajali biljke u ukrašenim , dekorativnim saksijama. Sa egipatskih bareljefa do 1400. g. pre nove ere očito je da su i Egipćani skupljali biljke. Viseći vrtovi Vavilona sastojali su se od biljaka uzgajanih u saksijama na terasama. Ima podataka da su se i za vreme rimske i grčke civilizacije biljke uzgajale u kući, a svakako i u starom i srednjem veku. Manastiri su mnogo unapredili taj običaj, iako treba napomenuti da su biljke koje su se u njima uzgajale bile retke biljke, koje su se uglavnom primenjivale u medicini a ne kao ukras.

Devetnaesti vek je doba kada cveta skupljanje i ukrštanje biljaka. U to doba nicali su brojni staklenici. Plemstvo i bogataši takmičili su se ko će imati najegzotičnije i najređe biljke i unosili su ih u kuće da bi impresionirali svoje goste. Uzgajivači kao što su Veitch i Sandesr, slali su skupljače biljaka po celom svetu da nađu nove vrste i varijetete. Wardova putujuća kutija koju je Nathaniel Ward izumeo 1834 g. mnogo je pomogla pri prenošenju retkih biljaka. To je bio mali prenosivi staklenik , koji je osiguravao biljkama pogodnu atmosferu za vreme putovanja.

U promenjivom svetu 20 veka velike privatne kolekcije su se raspale ili bile uništene. Moda i običaji su se menjali i između dva rata; dvadesetih i tridesetih godina, mnoge su biljke nestale. Ipak, nisu se sve izgubile jer je umetnost uzgajanja sobnog bilja bila još popularna u svim slojevima društva. Krajem pedesetih i početkom šezdesetih godina klatno te mode ponovo se razmahalo i biljke su se u još većem broju počele pojavljivati u našim domovima, kancelarijama, bankama, restoranima, hotelima i drugim javnim ustanovama. Danas su prihvaćene, voljene i očekivani deo našeg života.


Sačuvana

bobana
administrator
*****
Van mreže Van mreže

Lokacija: Bar
Poruke: 2523



« Odgovor #3 poslato: Мај 30, 2009, 10:37:03 »

Nega biljaka u januaru

Cvećarstvo pri veštačkoj toploti kuće ili stana, manje vas čini robom klime nego cvećarstvo vani, a i veštačka svetlost može delimično nadoknaditi manjak svetlosti u dugim noćima i tmurnim danima. Ipak morate poštovati prirodan ritam vaših biljaka - periode rasta i mirovanja. Taj se ritam može menjati samo u određenim granicama. Granice variraju od biljke do biljke i rezultat je obično rast i cvetanje ''van sezone'', iako samo nekoliko nedelja pre uobičajenog vremena. Zbog toga kalendar gajenja biljaka u kući ne može biti apsolutno tačan, jer topliji i svetliji uslovi ubrzaće rast, a u hladnijim i tamnijim uslovima rast će biti usporen. Na početku godine cveta samo nekoliko biljaka. Chlophytum elatum i Manettia bicolor daju prilično skorman cvet. Cvetovi Begonia, Hiemalis, Primula i prelepa viseća Columnea odlikuju se još uvek lepim bojama. Među orhidejama, bela Calnthe vestita i Dendrobium nobile počinju cvetati. Kaktusi miruju i ne treba im zalivanje. Među drugim sukulentima, Lithops se uopšte ne zme zalivati, ali većina drugih sukulenti treba se zalivati jednom mesečno. Početkom meseca iznesite posude i saksije sa lukovicama na svetlost i držite ih na hladnom mestu toliko dugo dok se ne pojave cvetni pupoljci. Tek tada ih premestite na toplo mesto . Clivia miniata unesena u toplu sobu biće podstaknuta da cveta ranije. Podstaknite nekoliko biljaka Hippeastrum na rast na temperaturi od 6°C. Zantedeschia aethiopica (kala etiopska) trebaće velike količine vode kada započne rast. Morate biti umereni u količini vode koju dajete većini biljaka zimi, posebno ako su u stanju mirovanja i u hladnim sobama. Udare hladnoće lakše će preživeti ako je kompost prilično suv.
Sačuvana

bobana
administrator
*****
Van mreže Van mreže

Lokacija: Bar
Poruke: 2523



« Odgovor #4 poslato: Мај 30, 2009, 10:37:41 »

Nega biljaka u februaru


februaru počinje cvetati Camellia japonica, ali lukovice su te koje donose prelepe boje cvetova u februaru. Među njima su: Crocus, Narcissus, Hyacinthus i Lachenalia aloides sa visećim žutim i crvenim cvetovima. Nežna begonia boweri sa svojim malim belim i sedefasto-ružičastim cvetovima pridružuje se drugim vrstama roda Begonia u cvetanju, a popularna biljka Pleione formosana sa nežnim ružičastim i ljubičastim cvetovima sa mrljama boje cigle i grimiza, upadljiv je dodatak orhidejama. Primula malacoides biće podstaknuta na dalje cvetanje ake je svake nedelje prihranite tečnim veštačkim hranjivima. To je vreme da se podstakne na rast Fuchsia, koja miruje. Oštro je obrežite, stavite na toplo i kad počne novi rast presadite je. Gomoljaste vrste begonia i Hibiscus rosa-sinersis mogu se takođe podstaknuti na rast ako ih držite na temperaturi od oko 16°C. Malo šta se može razmnožavati, ali reznice Santpaulia ionatha mogu se zakoreniti u toploj sobi u kojoj temperatura ne pada ispod 16°C. U to vreme posejte seme Jacaranda mimosifolia i browallia speciosa, ukoliko želite da vam cvetaju leti (možete sejati u vremenskim razmacima da imate cvetove u jesen). Odstranite uvele cvetove Rhododendron simsii (azaleja), koja je cvetala krajem godine, lagano obrežite grane i ograničite zalivanje. Kad Božićni kaktus završi cvetanje, držite ga suvim nekoliko nedelja. Obrežite biljku Bougainvillea skrativši jake grane na trećinu, a sve slabe i tanke stabljike odstranite.
Sačuvana

bobana
administrator
*****
Van mreže Van mreže

Lokacija: Bar
Poruke: 2523



« Odgovor #5 poslato: Мај 30, 2009, 10:40:36 »

Nega biljaka u martu

U martu počinju da cvetaju biljke sa upadljivim cvetovima, kao što je Clivia miniata koja tada počinje da cveta sa cvastom od deset ili više narandžasto-crvenih cvetova. Tu je i Zantedeschia aethiopica (bela kala) i ukoliko su uslovi dosta topli, veliki beli cvetovi biljke biljke Hymenocallis calathina (ali ako je u hladnijim uslovima, ta biljke neće cvetati pre maja). Nasuprot tom kitnjastom sjaju, bledožuti cvetovi biljke Jasminum mesnyi izgledaju prilično skromno.

Tu su i dve izvanredne orhideje. Lycaste deppei, blistava i jako mirisna, cveta celu godinu, ali je u svom najboljem razvoju u ovom i sledećem mesecu. Cymbidium x Rosanna ''Pinkie'' može nositi deset do četrdeset cvetova na dugoj visećoj stabljici.

Ne možete celi mesec provesti u divljenju vašim biljkama, jer ima mnogo posla koji treba obaviti. Podstaknite rast Campanula iosophylla dajući joj više vode i toplote. Posadite Gloriosu rothschildiana u posudu od 15 cm za svaki gomolj. Posadite gomolje Achimenes longiflora i Sinningia speciosa (gloksinija). Posadite lukovice Zephyrantes grandiflora i podanke Smithianta zebrina. Posadite ili presadite prelepi plavi afrički ljiljan, Agapantus campanulatus i Plumbago capensis i presadite Adiantum capillus-veneris, nežnu paprat. Pregledajte paprati i odstranite uginule delove. Kad listovi Cyclamen persicum požute, prestanite zalivati i pustite da se zemlja osuši pre nego što saksiju stavite u tamu.
Sačuvana

bobana
administrator
*****
Van mreže Van mreže

Lokacija: Bar
Poruke: 2523



« Odgovor #6 poslato: Мај 30, 2009, 10:41:16 »

Nega biljaka u aprilu


U ovom mesecu procveta svega nekoliko biljaka. Najlepša je Acacia armata (akacija), čiji pahuljasti žuti cvetovi odudaraju od tamnih listova. Na puzavici Plumbago capensis, pojavljuju se svetloplavi cvetovi koji će cvetati mesecima. Peperomia caperata započinje svoj dugotrajni period cvetanja ukoliko joj pružite dovoljno toplote. Period mirovanja kod kaktusa završava se početkom ovog meseca ili početkom maja. Kad budete počeli primenjivati letnji način zalivanja, radite to postepeno. Sezona razmnožavanja je na putu. Reznice Saintpaulia ionantha sada se mogu ukoreniti bez upotrebe grejanog klijališta, a sad je pravo vreme i za ukorenjivanje reznica Impatiens wallerana (Holstii). Reznice biljke Hydrangea lako se ukorenjuju - upotrebite izdanke bez cvetova. Reznice od osnovnih izdanaka Aphelandra Squarrosa trebaju temperaturu od 18°C da bi se zakorenile. Ako sada posejete seme biljke Senecio cruentus (cinerarija), dobićete cvetove sledeće zime, a fresia će vam cvetati za oko šest meseci. Seme kaktusa treba temperaturu od oko 24°C. Fatsia japonica može se uzgajati jednako iz semena kao i iz izdanaka iz osnove i sada je vreme da je posejete. Clivia miniata, koja je završila cvetanje i Agapanthus campanulatus mogu se presaditi, ali činite to samo ako su stvarno ispunilči saksiju, jer cvetaju bolje ako su pomalo stešnjeni. Rechsteineria cardinalis i Rechsteineria leucotricha moraju se takođe presaditi. Obrežite Ardisia crispa da bi joj održali privlačan oblik i pincirajte Hedera helix kako bi se granao. Prenesite Rhodendron somsii (azaleju) u prohladnu i tamnu prostoriju. April je takođe najbolje vreme za sadnju visećih korpi. Pre početka leta pogledajte sve kućne biljke kako biste se uverili da nemaju štetočine i bolesti. Preduzmite odmah lečenje svih napadnutih biljaka i stavite ih u karantin sve dok se ne oslobode bolesti
Sačuvana

bobana
administrator
*****
Van mreže Van mreže

Lokacija: Bar
Poruke: 2523



« Odgovor #7 poslato: Мај 30, 2009, 10:41:51 »

Nega biljaka u maju


Maj obiluje sa cvetovima koji će potrajati celo leto, čak do jeseni. Među njima je divno obojena Pelargonium x domesticum. Tu su takođe Pelargonijum crispum sa mirisom koji podseća na balsam. Pelargonijum tomentosum, koji miriše na pepermint i svugde prisutna biljka Calceolaris x herbeohybrida. Neke od vrsta Begonia coccinea, ružičasta Begonia serratipetala i begonia semperflorens, sa kultiviranim podvstama koje mogu biti u svim nijansama od bele do tamnogrimizne boje, cvetaće do jeseni ako su u toplim uslovima. Ima još mnogo drugih biljaka . Sjajna Callistemon speciosus (kalistemon), Myrthus communis ''Microphylla'', Solanum capsicastrum, Sparmannia africana, mirisne Hoya bella i Hoya carnosa, dugotrajna Spathiphillum wallisii, Stephanotis floribunda, koja cveta do početka jeseni i Streptocarpus x hybridus, koji cveta do oktobra i još duže. Neke orhideje završavaju svoju cvetnu sezonu, ali veoma mirisna dugotrajna Epidendrum prismatocarpum upravo počinje cvetati. Reznice se mogu uzeti od vrste Abutilon, Coleus, Hoya bella, Hoya carnosa i Hydrangea. Reznice vrste zonalne Pelargonium, koje su sada zakorenjene, daće bogatstvo boja u kasno leto i jesen. Presadite Vallota speciosa i odvojite i posadite mladice. U ovom mesecu možete razmnožiti dve biljke koje imaju najbogatije obojene listove. Uzmite reznice listova vrste Begonia rex. Odvojite zajedno sa petom izdanke koji su se pojavili nakon što ste oštro obrezali biljku Euphorbia pulcerrima (poinzetija). Izdanci moraju biti dugi oko 8 cm. Zakorenite ih u grejanom klijalištu. Posejte seme vrste primula obconica i Eucaptus globulus, modri gumijevac iz Tasmanije, krajem meseca. Prestanite zalivati Nerine flexuosa kad listovi požute i ne zalivajte dok ne počne rast pri kraju leta. U ovom mesecu presadite Schlumbergera truncata, ali samo svake druge godine. Odrežite vrhove izdanaka Solanum capsicastrum, kako bi dobio grmoliki rast.
Sačuvana

bobana
administrator
*****
Van mreže Van mreže

Lokacija: Bar
Poruke: 2523



« Odgovor #8 poslato: Мај 30, 2009, 10:42:22 »

Nega biljaka u junu


Juni je drugi mesec u kojem ima mnogo cvetova od kojih su mnogi dugotrajni. Najsjajnije su gomoljaste vrste Begonia, koje će cvetati do septembra. Cvetaće i blistava ružičasto-ljubičasta Fuchsia triphylla i bela, voštana mirisna Gardenia jasminoides. Na listu biljaka kojima je za rast potrebna toplina treba dodati neobičnu Clerodendrum thomsonae. Biljke koje su rasle u hladnijim uslovima, a sad su u cvetu, jesu Thunbergia alata, Bougainvillea i Agapanthus campanulatus sa velikim glavicama plavih cvetova. Druge biljke koje počinju cvetati i cvetaće sledećih nekoliko meseci jesu Asclepias curassavica sa gustim grozdom narandžastih cvetova, Bouvardia x domestica sa nežnim cvetovima bele, ružičaste ili crvene boje i takođe Nerium oleander sa ružičastim ili crvenim cvetovima. Od egzotičnih lukovica ili gomolja, u cvetu su Canna x hybrida sa narandžastim, žutim, ružičastim i crvenim cvetovima nalik na orhideje. Gloriosa rothschildiana, ljiljan penjačica, Haemanthus multiflorus, Vallota speciosa i Zephyrantes grandiflora. Sad se mnoge biljke mogu razmnožavati. U ovom i sledećem mesecu najbolje se ukorenjuju reznice pelargonije regala, iako se mogu uzimati čitavu godinu. Erica se može razmnožavati reznicama izdanaka kao i Stephanotis floribunda, ali će za Stephanotis trebati temperatura od 29°C. Sad se seje seme Calceolaria, Primula malacoides i Senecio cruentus (cinerarija) kako bi cvetale idućeg proleća. Presadite sadnice primula obconica koje ste posejali u prethodnom mesecu. Nakon što su uvenuli listovi Lachenalia aloides, držite zemlju u saksiji suvom do presađivanja u septembru. Kako vreme postaje toplije, a vazduh sve više suv, upotrebljavajte stalno vašu prskalicu kako bi oko biljaka održavali vlažnu atmosferu. To je neophodno da radite sve do septembra.
Sačuvana

bobana
administrator
*****
Van mreže Van mreže

Lokacija: Bar
Poruke: 2523



« Odgovor #9 poslato: Мај 30, 2009, 10:43:01 »

Nega biljaka u julu


Najupadljivije cvetajuće biljke u julu su Lilium longiflorum, uskršnji ljiljan, jednostavan, beo i veoma mirišljav, takođe Rechsteineria leucotricha, kao i lepa penjačica Allamanda cathartica sa žutim cvetovima u obliku trube. U ovom mesecu cvetaće i ljubičastoplava Browallia speciosa i Achimenes longiflora sa bojama koje se kreću od ružičaste, crvene, ljubičaste i purpurne do žute. Travnata Ophiopogon jaburan daće svoje bele grozdove cvetova, a Beloperone gutata svoje cvetove nalik na račiće, koji će potrajati do septembra. Bujna Mimosa pudica, mimoza, koja se skupi čim se dotakne, sada je u cvetu, ali cvetovi su, kao što se može očekivati, skromni. Sada se mogu posaditi dve izvanredne lukovice, Amarillis belladona i Nerine flexuosa i ne treba ih zalivati dok ne počnu rasti. Da bi dobili cvetove zimi, sada je dobro uzeti reznice nekih vrsta zonalnih Pelargonium vrsta. Odrežite izdanke sa oko 6 listova upravo ispod članka i osigurajte topao, dobro osvetljen položaj. U jesen odrežite svaki preuranjen cvetni izbojak. U cvetu je Browallia speciosa, ali sad se može posejati njeno seme da biste imali cvetove zimi. Presadite sadnice vrste Primula malacoides, koju ste posejali u prethodnom mesecu. Pazite da sve biljke imaju dovoljno vode i potrebnu zaštitu od sunca.
Sačuvana

bobana
administrator
*****
Van mreže Van mreže

Lokacija: Bar
Poruke: 2523



« Odgovor #10 poslato: Мај 30, 2009, 10:43:31 »

Nega biljaka u avgustu


Iako još mnoge biljke koje su procvetale u poslednja dva meseca pružaju lepu sliku , ima tu nekoliko pridošlica. Najlepša je orhideja Odontoglossum grande, koja je dobra biljka lončanica za kuću. Cvetovi - žuti sa smeđim pegamai beli sa crvenim pegama - mogu biti dugi i 15 cm. Cvetanje će se nastaviti do novembra. Grmolika Jacobinea carnea donosi ružičaste cvetove a ljubičasti cvetovi koji se pojavljuju u travolike Liriope muscari mogu se pretvoriti u bobice . Penjačica Campanula isophylla sa obiljem zvezdastih belih ili plavih cvetova posebno je efektna u visećoj košari. Očekujući cvetanje zimi, počnite u ovom mesecu saditi Narcissus i nastavite u sledećem mesecu. Posadite Veltheimia viridifolia i presadite je svake druge godine. Posadite Zantedeschia aethiopica (kala) i presađujte je svake godine. Uzmite reznice Hydrangea i Euphorbia pulcherrima (poinzetija). Postrani izbojci gomoljastih vrsta begonia dobro se ukorenjuju u ovom mesecu, a vrste Begonia sa vleknastim korenjem mogu se razmnožiti izdancima iz osnove. Presadite u nove saksije presadnice Calceolaris x herbeohybrida. Vreme je da se poseje seme Eucalyptus globulus, koji predstavlja zanimljivu kućnu biljku dok je mlad. Mladoj biljci nikad ne dopustite da se osuši. Seme Cyclamen persicum koje sada posejete cvetaće za otprilike petnaest meseci. Prestanite zalivati Hippeastrum i pustite da se lukovica osuši, a kada počnu žuteti listovi Gloriosa rothschildiana, osušite je i držite na suvom do marta. Callistemon speciosum mora biti podrezana upravo ispod cvetnog grozda kada prestane cvetanje.
Sačuvana

bobana
administrator
*****
Van mreže Van mreže

Lokacija: Bar
Poruke: 2523



« Odgovor #11 poslato: Мај 30, 2009, 10:43:59 »

Nega biljaka u septembru


U ovom mesecu cveta malo biljaka, tako da su dve posebno dobrodošle. Nerine fexuosa daće ružičaste ili bele cvetove skupljene u grozdove po deset ili više, a tek će se tada pojaviti listovi. Otvaraju se i ružičasti cvetovi vrste Begonia metallica sa srebrnastosjajnim listovima. Ne propustite da na vreme kupite lukovice za sadnju, koja ozbiljno počinje krajem meseca i može potrajati nekoliko nedelja. Većina lukovica se nakon sadnje mora držati na hladnom, mračnom mestu, a koliko dugo se moraju držati u takvim uslovima zavisi od vrste. Narcissus mora biti u tami najmanje tri nedelje, a procvetaće za oko sedam nedelja. Zumbul će trebati, ukoliko nije pospešen, provesti pet nedelja u mraku i četiri nedelje na svetlu. Druge lukovice moraju duže biti u mraku, računajte sa deset do dvanaest nedelja za zumbul, dvanaest do trinaest nedelja za narcise i do petnaest nedelja za tulipane. Kada se pokažu listovi, premestite biljku u hladnu, svetlu sobu na nekoliko dana i nakon toga u stavite je u topliju prostoriju - oko 18°C danju i ne niže od 13°C noću. Ukorenite reznice Fuchsia i Coleus u klijalištu. Reznice Hedera helix (bršljan) mogu se uzimati cele godine, ali je jesn najbolje doba. Postavite Rhodendron simsii (azaleja) ponovo na dobru svetlost. Održavajte vrstu Camelia u vlažnom stanju kako biste sprečili opadanje pupoljaka. Druge biljke su u periodu mirovanja. Osušite Achimenes longiflora da bi bila spremna za presađivanje u martu i isto tako osušite Rechsterineria cardinalis. Do januara dajte vrsti Clivia miniata malo vode, a Agapanthus campanulatus držite gotovo suvom do marta. Smanjite količinu vode kaktusima i sukulentima da ih pripremite za zimski odmor. Među orhidejama, Dendrobium nobile će se odmarati do zime, a lycaste deppei do proleća.
Sačuvana

bobana
administrator
*****
Van mreže Van mreže

Lokacija: Bar
Poruke: 2523



« Odgovor #12 poslato: Мај 30, 2009, 10:44:26 »

Nega biljaka u oktobru


U ovom mesecu će početi cvetati Erica gracillis - grozdovi njenih sitnih ružičastih zvončića trajaće do januara. Na grmolikoj vrsti Begonia fuchsioides pojaviće se crveni cvetovi nalik fuksijinim. Ako raste u toplim uslovima, orhideja Vanda tricolor davaće grozdove mirisnih cvetova na dugim stabljikama. Počnite grejati prohladni staklenik ranije ili kasnije u ovom mesecu, u zavisnosti o području i varljivosti vremena. Cilj vam treba biti da postignete noćnu temperaturu od 10°C. Kaktusi uzgajani u stakleniku koji nije grejan, ili je grejan samo malo, verovatno neće trebati vode od početka ovog meseca do aprila. U toplijoj suvoj atmosferi kuće možda će im biti potrebno zalivanje jednom mesečno. I drugi sukulenti moraju se zalivati zimi - jednom mesečno ili približno toliko. Dajte manje vode vrsti Fuchsia kad prestane cvetati. Kako Vallota speciosa prestaje cvetati, dodajte joj jednom u dve nedelje malo tečnog veštačkog hranjiva sve dok se lišće ne osuši.
Sačuvana

bobana
administrator
*****
Van mreže Van mreže

Lokacija: Bar
Poruke: 2523



« Odgovor #13 poslato: Мај 30, 2009, 10:45:03 »

Nega biljaka u novembru


Ako ste uspeli sačuvati na životu vašu Cyclamen persicum od prošle godine, verovatno će to biti najlepša lončanica u cvetu. Tu je još jedna prelepa Columnea koja počinje cvetati - nežni, žuti cvetovi Columnea microphylla sada se pojavljuje na dugim, visećim stabljikama između bakrenastih listova. Na snažnoj, zimzelenoj penjačici Jasminum polyanthum pojavljuju se grozdovi belih cvetova i produžiće cvetanje do aprila. Orhideja Calanthe vestita nosi klasove od dvadeset do trideset ili više cvetova, ali listovi će joj do tada požetiti i otpasti. Najživopisnije boje imaju plodovi a ne cvetovi što ih donosi Capsicum annuum - žuta, crvena, narandžasta, zelena i ljubičasta. Zbog svega toga treba je čuvati do novembra. Do sada ste se trebali prilagoditi zimskom načinu zalivanja dajući svim biljkama koje nisu više u rastu manje vode. Biljke u hladnijoj sobi zahtevaju manje vode. Biljke u toplim, suvim sobama trebaće pažljivije zalivati, ne toliko da ih potaknete na rast, nego dovoljno da se spreči umiranje od žeđi. Dajte više vode Rhodendron simsii (azaleja) kad cvetni pupoljci počnu bujati. Aphelandra spremna za svetanje imaće koristi od tečnog veštačkog gnojiva, a iznad svega čuvajte je od promaje koju ne podnosi. Begonia rex mora se održavati samo malo vlažnom, na najboljem svetlu koje joj možete osigurati u ovom mesecu i na temperaturi od najmanje 13°C. Sad nije vreme za razmnožavanje, ali u toplom stakleniku obrežite raskošni rast Allamandra catharica skidajući više od pola godišnjeg izrasta.
Sačuvana

bobana
administrator
*****
Van mreže Van mreže

Lokacija: Bar
Poruke: 2523



« Odgovor #14 poslato: Мај 30, 2009, 10:45:39 »

Nega biljaka u decembru


decembru cvetaju dve prelepe vrste Primula koje su izvsne biljke za kuću ili hladan staklenik. Primula malocoides ima cvetove bele, crvene ili ljubičaste boje, u zavisnosti o kultivisanoj vrsti, a cvetovi vrste Primula obconica imaju raspon boja od ružičaste do purpurne i prodorno mirišu. Na žalost, biljka ima dlakave listove na koje su neki ljudi veoma alergični. Obe vrste će i dalje cvetati nekoliko meseci. Sad se pojavljuju i viseći cvetovi Lachenalia aloides, čija žuta boja prelazi u crvenu i zelenu. Budući da su kućne biljke čest božićni poklon, verovatno ćete i vi u svom živote dobiti svoj Rhodendron simsii (azaleja). Euphorbia pulcherrima (poinzetia), Cyclamen persicum i Santpaulia ionantha (afrička ljubičica). Kako god bili oduševljeni što ste ih dobili, gledajte na njih sa nepoverenjem, dok ih ne pregledate zbog nametnika i bolesti. Ali kad zaključite da su spremni da se pridruže vašoj zbirci, ponašajte se prema njima sa posebnom ljubavlju, jer im zimsko putovanje iz toplog rasadnika do cvećara i onda do vas nije baš nimalo koristilo. Rhodendron simsii (azaleja), koja će biti bolji poklon za nekoliko nedelja kada napupa, ali ne procveta, među njima je najćudljivija. Ove se biljke moraju održavati vlažnima, ali ne mokrima i ne na previše toplom; zalivanje tvrdom vodom jedan je od načina da ih ubijete. Cyclamen persicum zahteva temperaturu od oko 13°C i laganu vlažnu atmosferu. Kada je zalivate , nastojte izbeći zalivanje sredine listova. Vrsti roda Erica ne smete dopustiti da se osuši (što se brzo dešava u maloj saksiji) ili će uginuti, Euphorbiy pulcherrima (poinzetia) treba temperaturu oko 18°C, a noću nesšto nižu. Saintpaulia ionantha treba svetlo i vlažnu atmosferu. Senecio cruentus (cinerarija) će dugo cvetati samo ako je po danu prohladno, oko 16°C i nešto hladnije po noći. Veliko lišće biljaka kao što su Ficus, Dracaena, croton i palme postaje zimi prljavo. Očistite ga sa vremena na vreme.
Sačuvana

bobana
administrator
*****
Van mreže Van mreže

Lokacija: Bar
Poruke: 2523



« Odgovor #15 poslato: Мај 30, 2009, 11:02:00 »

Određene vrste cveća izazivaju trovanje dece


U zimskim danima biljke koje inače držite na balkonu uselili ste u dnevni boravak. To novo zeleno okruženje odličan je ambijent za igru, ali pripazite - neke su otrovne i mogu da izazovu alergiju kod vaše dece.

Više od 50 odsto prijavljenih slučajeva trovanja dece uzrokovano je sobnim biljkama.

Pojedine biljke zbog sadržaja određenih hemijskih supstanci ili alkaloida mogu da izazovu nepoželjne reakcije u vidu alergija, osipa, povraćanja, dijareje, bolova u stomaku itd.

Najčešće je dovoljno ispiranje hladnom vodom i uzimanje aktivnog uglja, ali ne reaguju svi isto.


U zavisnosti od količine koju je dete progutalo, nastale reakcije mogu da budu jačeg ili slabijeg intenziteta, mada nema pravila jer sva deca ne reaguju na isti način. Isto tako nije svejedno ni to da li je dete pojelo list jako otrovne biljne vrste ili one manje otrovne, pa zato pazite na ono što držite u sobnim saksijama.

Od fikusa suze oči

Problem: Ako dete dotakne fikus, pojaviće se iritacija na koži. Dete će osećati peckanje i svrab.
Rešenje: Iritirano mesto odmah isperite hladnom vodom i ne nanosite nikakve kreme.
Problem: Međutim ako dete proguta deo fikusa, osetiće peckanje u grlu i neće moći normalno da diše.
Rešenje: Grlo i usta takođe isperite hladnom vodom i posle im dajte magnezijum-hidroksid.

Klinija za izbegavanje

Izuzetno otrovna biljka. Ukoliko je dete samo dodirnulo, obavezno mu isperite ruke. Pravi problemi nastaju ako je proguta. Jak otrov iz lista i stabljike nadražuje sluzokožu. Ako je dete progutalo list, otrov izaziva oticanje grla, otežano disanje, mučninu, povraćanje. Otrov je toliko jak da u mnogim slučajevima izaziva trajnja oštećenja jetre.
Pomoć: Odmah isperite dečija usta čistom vodom i hitno posetite lekara.

Mučnina od ciklame

Ona je na prvi pogled veoma pitoma i divna biljka, ali ne i ukoliko vaš mališan reši da proba kakvog je ukusa koren. Koren ciklame je otrovan i ukoliko dođe do želuca izaziva jaku mučninu, bolove u stomaku i povraćanje. Ako ga je dete izmrvilo u rukama, a zatim dotaklo oči, izazvaće iritaciju - oči će mu suziti.
Pomoć: Iako sve na prvi pogled deluje strašno, čaj za umiravnje povraćanja, ispiranje hladnom vodom i malo mirovanje rešiće problem.

Rododendron - otrov je svuda

Rododendron je biljka koju krase cvetovi bele, plave, ružičaste ili crvene boje. Svojim zavodljivim izgledom retko koga ostavlja ravnodušnim, a pogotovo radoznalu decu! Za razliku od ciklame, svaki rododendronov deo je otrovan, a posebno zeleni listovi. U slučaju trovanja dete će osetiti peckanje u grlu, mučninu i bolove u stomaku.
Pomoć: Odmah posetite lekara.

Koliko su otrovne biljke

Umereno otrovne biljke su:
Difembahija - koja u svim biljnim delovimima sadrži velike količine kalcijum-oksalata. Cela biljka je otrovna, a naročito stabljika. Ukoliko slučajno dođe do usne, jezik počinje da otiče i javljaju se teškoće u govoru.
Filadendron - takođe sadrži kalcijum-oksalat. Otrovna je cela biljka.
Hrizanteme - mogu da izazove lokalni dermatitis.

Srednje otrovne
Narcis - osim lukovice koja je posebno otrovna, otrovni su i ostali delovi biljke. Veće količine uzrokuju ozbiljne zdravstvene probleme.
Bršljan - je sigurno jedna od najzastupljenijih biljaka penjačica. Otrovni su i bobice i listovi.
Sve navedene biljke iz prethodne grupe imaju slične simptome trovanja. Ne izazivaju probleme pri dodiru, ali su opasne ako se progutaju.

Vrlo otrovne
Konzumiranje ovih biljaka može da ima fatalne posledice, čak i ako su pitanju male količine.
Oleander - sadrži toksične glikozide koje izazivaju promene u srčanom ritmu i cirkulaciji krvi. Smrtonosno je gutanje čak i jednog lista.
Ricinus - sadrži otrovni alkaloid ricin. Otrovni su listovi, a naročito seme. Simptomi trovanja su brojni: povraćanje, jaki stomačni bolovi, snažan osećaj žeđi. Unošenje jedne do tri semenke ima fatalan ishod.

Najpoznatije
otrovne biljke:
• Capsicum anum - ukrasna
papričica (otrovne bobice)
• Datura x candila - anđeoski
zvončić (svi dijelovi biljke su
otrovni)
• Diffenbachia spp. - nijema
biljka (njezin biljni sok uzrokuje
oticanje u ustima i grlu
• Euphorbia pulcherrima
- božićna zvijezda (otrovan
biljni sok
• Nerium oleander - oleander
(svi dijelovi iznimno otrovni)
• Solanum capsicastrum
– lažna jeruzalemska trešnja
(otrovne bobice)
Sačuvana

bobana
administrator
*****
Van mreže Van mreže

Lokacija: Bar
Poruke: 2523



« Odgovor #16 poslato: Јун 02, 2009, 11:42:17 »

Bakini saveti - Cveće i sobne biljke


"Naše majke i bake ostavile su nam u nasledstvo ovo vekovima nagomilano iskustvo. To nasledstvo se trošilo, delimično je prevaziđeno, a ogroman deo je još u upotrebi i primeni. Danas mnogo starih recepata nalazimo u radnjama i samoposlugama, upakovanih u lepe boce i kutije, kao prašak, kao krem, kao sprej, doteranih i poboljšanih, zahvaljujući novim hemijskim i biohemijskim formulama. Zato smo mnoge preskočili i zanemarili, a izvesne ostavili onakvi kakvi su decenijama, pa i vekovima bili u upotrebi — kao zamenu za skupa sredetva ili za slučaj kad ove nemate pri ruci."

Politika, 20 jul 1975.


Cveće u vazi:

• Pranje vaza
Vaze sa cvećem perite iznutra vodom u koju ste sipali malo sirćeta i soli i dodali malo istucane ljuske od jajeta.

• Cveće u vazi održaće se mnogo duže ako s njim postupate ovako:
Karanfilima svakog dana podsecite stabljiku ukoso i promenite vodu;
Mimoze će duže trajati ako ih držite u mlakoj vodi;
Roze ruže su mnogo osetljivije od crvenih ili žutih ruža.
(roze ruža može da traje 6-7 dana, a crvena 10-12.)
Ružama svakog dana podsecite stabljiku ukoso a vodu menjajte samo jutro i veče.
Hrizanteme da bi se duže održale sveže u vazi, treba stabljike često podsecati. Obratite pažnju da u vodu, koja se mora često menjati, ne dopre ni jedan list.

• Da cveće duže drži
Kada se u vazi menja voda stavite u nju svaki cvet ponaosob i to odsecajući makazama stabljike u samoj vodi ne dozvoljavajući na taj način da u njih prodre voda.

• Da se cveće duže održi sveže
Cveće će se znatno duže održati sveže u vazi ako ga prethodno “napojite” kao što to čine cvećari. Uzmite dublji sud i potopite na pola časa u vodu svaki struk do same cvetne krunice.

• Uvek sveže cveće
Čim cveće počinje žalosno da povija glavu, odsecite krajeve stabljike ukoso i zamočite ga potpuno, zajedno sa cvetovima, u vodu., recimo u kadu. Ostavite tako da prenoći. Začudićete se sutradan kako je sveže, posebno ruže koje su najosetljivije.

• Ako vaza nije dovoljno stabilna
Ako vaša vaza od kristala ili običnog stakla nije dovoljno stabilna, i tome ima leka. Moći ćete je upotrebiti baz bojazni ako na dno vaze stavite nekoliko lepih, uglačanoh kamenčića. I praktično i interesantno.


Sobne biljke:


• Zalivanje cveća i biljaka
Odlično sredstvo za zalivanje cveća i biljaka je voda u kojoj se kuvalo povrće. Pričekajte samo da se voda ohladi pa cveće i biljke zalijte kao obično.

• Da sobno bilje ne truli u korenu
Sobne biljke neće truliti u korenu ako između dna saksije i zemlje stavite jedan tanji sloj isitnjenog ćumura.

• Crvi u saksijama
Crve u saksijama za cveće uništićete ako u saksije sipate hladan čaj od orahovog lišća ili divljeg kestena.

• Da vas ne ubode ružin trn
Kada berete ruže ili ih stavljate u vazu, pridržavajte stabljike štipaljkom za veš, a drugom rukom ih secite, odnosno nameštajte u vazu. Tako ćete izbeći ubode trnja.

• Lek za sobne biljke
Sobne biljke ako počnu da venu i suše se, osvežiće i oživeće ako na zemlju u saksiji stavite nekoliko kora od pomorandže.

• Sobno cveće ze vreme godišnjeg odmora
Sobno cveće za vreme vašeg odsustva sačuvaćete ako u kadu u neki dovoljno veliki sud, korito ili tome slično, stavite šuplje cigle koje se uoptrebljavaju za pregradne zidove pa napunite kadu vodom koliko da cigle ogreznu. Cigle treba staviti tako da njihove šupljine budu okrenute nagore. Na njih stavite saksije bez njihovih podmetača.
Ili:
Uzeti parče pamučne tkanine, retkog tkanja, uviti ga spiralno i zavući ga u rupu na saksiji. Zatim uzeti drugu saksiju sa malo većim prečnikom koju želite da napajate ali koja nema probušeno dno. Rupu možete zatvoriti zapušačem od plute ili crvenim voskom tako da ne propušta ni kap vode. Ostaje samo da u veću saksiju sipate vodu i da ubacite onu manju sa cvećem. Kraj pamučne tkanine koji je potopljen u vodi redovno ća natapati vaše cveće dok ste odsutni.

• Pred prolećno presađivanje
Pred prolećno presađivanje cveća u lonce i saksije ne zaboravite da su nove saksije od ilovače škodljive za biljku. Pre nego što ih upotrebite, spustite ih na 24 časa u kofu s vodom, a ako su manji, prokuvajte na tihoj vatri.

• Bašta na sunđeru
Prirodni sunđer (ne najlonski) ukvasite u vodu, iscedite ga, ali ne sasvim, pa u njega ugurajte seme biljaka koje brzo klijaju (crvena detelina, prkos, lan, žito i tome slično). Zalivajte sunđer svako jutro,  raspršivačem, nedelju dana, i imaćete lepu bašticu.

• Održavanje veštačkog cveća
Veštačko cveće možete da očistite i osvežite boje ako ga stavite u poveću kesu od hartije u koju ste sipali pola šolje soli. Dobro protresite nekoliko puta. Ako je cveće suviše zgužvano i izgubilo svežinu, pređite njime nekoliko puta iznad lonca sa vrelom vodom. Vodena para daće željeni rezultat.

• Da ne zarđa baštensko oruđe
Baštensko oruđe neće zarđati ako ga po upotrebi zabodete u pesak natopljen istrošenim uljem od motora.
 
Sačuvana

valjevka
administrator
*****
Van mreže Van mreže

Lokacija: Valjevo
Poruke: 4580


Valjevo


« Odgovor #17 poslato: Август 10, 2009, 09:47:03 »

Presađivanje biljčica u saksije

Pikirane biljčice rastu sporo dok se ne užile. Ali čim dobiju treći ili četvrti listić počinju sve brže da se razvijaju, pa ih treba ili ponovo na nešto veće rastojanje pikirati (na primer begonije, gloksinije, kalceolarije, primule i cinerarije) ili svaku biljčicu posebno posaditi u saksijicu.
Mnogi greše što za ovako malu biljčicu uzimaju preveliku saksiju. Zbog toga se zemlja koja nije nadohvat sitnim žilicama od suvišne vlage pokvari, ukisne, pa onda cela biljka propadne. Za prvo presađivanje treba uzeti najmanje saksijice za cveće, čiji gornji otvor treba da ima u prečniku 6 ili 7 cm.
Prilikom kasnijeg presađivanja uzimaju se prema potrebi sve veće saksije. Biljku treba izvaditi sa korenom i grumenom zemlje i to tako što se ona potkopa prstom ili rakljastim štapićem i onda podigne. U pripremljenu saksijicu stavi se na dno, nad rupicom, crepčić od lomljenih saksija, a zatim, od prilike do jedne trećine saksije stavi se zemlja, prema veličini rasada. Biljka se postavlja tako da joj žilice budu u što pogodnijem položaju, pa se oko njih sipa rastresita i umereno vlažna zemlja. Saksijicu češće prodrmati da bi se zemlja između i oko žilica što bolje slegla i najzad zemlju prstima oko samog struka biljke dobro pritisnuti.


Ne može se tačno reći kad treba biljku presaditi u veću saksiju. Za svaku biljku pojedinačno to se može lako utvrditi, ako se pregleda da li su joj žilice kroz zemlju prorasle. Ovakva biljka presađuje se zajedno sa grumenom zemlje. Posle presađivanja biljku dobro zaliti da voda procuri kroz rupicu na dnu saksije. Kad se na površini zemlje uhvati pokorica treba je češće zašiljenim drvetom sasvim plitko prekopati.

Tako odgajene biljke treba još nekoliko puta presaditi. Biljke koje se žbunasto razvijaju kao minđušice, muškatle, petunije i druge - potrebno je pincirati, tj. otkinuti vršak mlade biljke da bi se prisilili ostali najviši pupovi na življe teranje izdanaka. Vršak se ne sme otkinuti mladoj palmi, fikusu, cinerariji i sličnom bilju koje se ne razgranjava.

Razmnožavanje cveća semenom

Za setvu semenom uzimaju se saksije ili široki i plitki sudovi od zemlje, činijice, ili drveni sandučići oko 6 do 8 cm visoki. Ovi sudovi moraju imati na dnu dovoljan broj rupica u međusobnoj udaljenosti od 10 do 15 cm za oticanje vode. Dno sudova se pokriva crepčićima razlupanih saksija ili šljunkom, pa se na to naspe sloj zemlje debljine 5 do 7 cm. Ivica sudova ili sandučića treba da bude 1 cm iznad površine zemlje. Za setvu treba pripremiti što rastresitiju humusnu zemlju. Najbolja je sasvim pregorela listovka izmešana sa peskom. Za sitno seme uzima se fino prosejani pesak, izmešan sa nešto listovke. Za krupno seme kome je potrebno duže vremena za klijanje (na primer seme palme) uzima se fina drvena strugotina. Zemlja treba da bude umereno vlažna, a njena površina ravna. Krupno seme se stavlja u zemlju pojedinačno u podjednakom razmaku. Sitno seme (begonija, cinerarija, kalanhoja, gloksinija) izmeša se prethodno sa sitnim peskom, da bi se lakše u podjednakom razmaku moglo posejati. Zasejana površina se pokrije staklenom pločicom i malo pritisne da seme bolje prilegne uz zemlju. Potom se zasejana površina prekrije sitnom zemljom u sloju dovoljnim da se prekrije seme. Sićušno seme se ne pokriva zemljom već se samo dašcicom ili staklenom pločom priljubi uza zemlju.

Posejano seme zaliva se mlakom vodom i pokriva staklenom pločom da vlaga ne ispari. Ali ovde treba biti veoma obraziv, jer bi jak mlaz vode mogao da istera seme iz sudova u koje je posejano. Takođe treba voditi računa da zemlja ima ujednačenu vlagu, da se klice ne bi osušile.

Sem vlage, za klijanje je potrebna i toplota, zbog čega se sudovi - sandučići sa zasejanim semenom moraju držati na mestu gde je stalna toplota oko 15 do 18°C. Za vreme klijanja, pa i kasnije, mlade biljčice treba redovno prskati, zasenjivati, tj. štititi od jakog sunca običnim tankim papirom.

Najbolje je cveće zalivati finom rosilicom i to uvek samo mlakom vodom. Zasejano seme se provetrava, tj. staklo se dva do tri puta dnevno podiže da se ne bi na usevu uhvatila plesan, kojoj prija stalna vlažna toplota pod staklom. Ako se primeti najmanja plesan, odmah je treba odstraniti i na kratko vrema ukloniti staklo.

Čim se primeti da je seme počelo da niče uklanja se staklo i rasad se orosi. Mlade biljčice ne treba dugo ostavljati u sudu gde su iznikle iz semena, jer bi mogle da istrule, već kada se malo bolje ožile i porastu presađuju se u druge sudove, u svežu zemlju i to u nešto većem razmaku, da bi svaka biljčica mogla da se razvija i napreduje.

Biljčica se mora malo dublje zasaditi, do prvog listića, u razmaku od 1, 2 pa i 3 cm, što zavisi od vrste i veličine biljke. Presađene - pikirane biljčice dobro se zaliju mlakom vodom pomoću rosilice, stave na dovoljno svetlo mesto, ali ne i na sunce, od kojeg treba biljčice zaklanjati običnim belim papirom. Dalja briga je da zemlja bude stalno i ravnomerno vlažna i da se, s vremena na vreme (jedanput nedeljno), površina između biljčica prekopa štapićem, što omogućava prolazak vazduha i sprečava stvaranje plesni.

Razmnožavanje lišćem

Na ovaj način mogu se razmnožavati begonija reks, afrička ljubičica, gesnerije, kalanhoje i druge biljke. Od begonija reks se uzima nešto stariji čvršći list na kome se šiljastim nožem preseku žilice - nervi tamo gde se razgranjavaju.
List se položi na pesak tako da ga dodiruje celom svojom površinom sa donje strane. Da bi bolje prilegao, pričvršćuje se drvenim klincima ili kamenčićima. Pesak treba da je stalno umereno vlažan, a list treba češće orositi. Temperatura mora biti 25°C do 28°C a vazduh vlažan. Ako se pojave znaci truljenja treba odmah natrule delove iseći.
Od afričkih ljubičica, gesnerije, kalanhoje i peperomije uzimaju se dobro razvijeni čvrsti listovi sa malim delom peteljke, zasađuju u čist pesak ili vlažnu peskovitu zemlju u saksiju za cveće veličine 10×10 cm, dobro zaliju i pokriju staklenom teglom.
U takvu saksiju mogu se zasaditi 8 do 10 komada lisnih reznica. Na dnu lisne peteljke razviće se za 4 do 5 nedelja više malih biljaka. Kada one dovoljno porastu sade se u male saksije sa listovkom izmešanom sa dosta peska, pa postepeno presađuju u sve veće saksije i dalje neguju kao biljčice od semena.


Razmnožavanje markotiranjem

Markotiranjem se razmnožavaju velike biljke kao na primer, stari fikus koji je odrastao previsoko i izgubio donje listove, te tako postao neugledan. Odabran lep i zdrav izdanak se na željenoj visini oštrim nožem zaseče (kao pri povijanju), načini fišek od tanjeg kartona i napuni zemljom pomešanom sa peskom ili vlažnom mahovinom i dobro se uveže oko izdanka. Zemlju ili mahovinu treba držati stalno u vlažnom stanju. Kad se posle nekoliko meseci na zasečenom mestu pojavi u vlažnoj zemlji ili mahovini dosta žila, izdanak se preseče oštrim nožem i zasadi u saksiju sa dobro pripremljenom zemljom.

Razmnožavanje reznicom - pelcerom

Sobne biljke se najlakše razmnožavaju reznicama - pelcerima (izbojem - izdankom). Ako se ovo razmnožavanje obavlja u stanu, onda je najpogodnije vreme za ovaj rad od polovine februara do polovine marta.

Reznica je oko 6 do 10 cm dugačak deo odsečen od godišnjeg izdanka zajedno sa 3 do 3, pa i više listića. Najbolje su reznice odsečene sa rastućih vršaka biljke. Skoro sve sobne biljke mogu razviti žilice samo na onim mestima svojih izdanaka gde su im pupovi. Neke reznice odmah po odvajanju od matičnjaka zabodu se u pesak ili zemlju, ali je pravilo da se najpre donja dva listića iseku do pola, a ne da se zakidaju, a presek koji će doći u pesak ili zemlju treba da bude 1 do 2 mm ispod jednog pupa - okca.

Ovako pripremljene reznice minđušice, muškatle, lisnih kaktusa, hrizantema, tradeskancija i drugog sobnog bilja užiljavaju se brzo i lako, naročito u proleće, jer je tada biljka puna soka, a nije ni prevelika vrućina.

Reznice sadimo u pesak, peskovitu zemlju ili treset sa dosta peska. Pesak mora biti rečni, očišćen od gline, ne puno sitnozrnast, a zemlja da je porozna, da bi do podzemnog dela reznice moglo dospeti dovoljno vazduha.

Treba paziti da je posuda koja se prilikom razmnožavanja upotrebljava čista i prethodno oprana u vreloj vodi.

Ako se u saksiju ili sanduče sadi više reznica zajedno, mora se voditi računa da bude dovoljno razdaljine da se međusobno ne dodiruju.

Zasađene reznice se dobro zaliju, onda se smeste na toplo i svetlo mesto, ali da ne budu izložene direktno jakom suncu. Ako je potrebno mogu se zakloniti običnim tankim papirom. Mora se voditi računa da se pesak sasvim ne osuši, jer reznice mogu propasti. Ali ni prevelika vlaga reznicama ne prija, jer onda lako trule.

Posle 20 do 25 dana (zavisi od vrste cveća) reznice se užile, a to se lako vidi po njihovom izgledu.

Kad reznice dovoljno ojačaju presađuju se pojadinačno u saksijice napunjene dobrom zemljom izmešanom sa dosta peska, dobro zaliju i stavljaju na dovoljno svetlo mesto i dalje neguju kao odrasle biljke.

Reznice nekih biljaka veoma se dobro užiljavaju i u čistoj vodi (lijanderi, fikusi, tradeskancije, bambusi i mnoge druge). One se stavljaju u bocu napunjenu vodom do tri četvrtine i smeštaju u prostoriju gde je stalna temperatura 16 do 18°C. Kad se užile stavljaju se u odgovarajuću zemlju.

Kaktusi se razmnožavaju obično izdancima koji se otkidaju od odrasle biljke i izravnjavaju oštrim nožem. Ozleđen deo izdanka pospe se prašinom od drvenog uglja, ostavlje se nekoliko dana da se ožiljak sasuši a zatim se zasadi u pesak ili peskovitu zemlju. U početku se malo zaliva.
Sačuvana


bobana
administrator
*****
Van mreže Van mreže

Lokacija: Bar
Poruke: 2523



« Odgovor #18 poslato: Септембар 09, 2009, 06:17:36 »


Psihologija biljaka još je u povojima, ali sve se više istražuje i piše o toj temi. Sprovedeni su najraznovrsniji ogledi za proveravanje reakcija, ponašanja, pa čak i emocija biljaka. Došlo se do mnogih otkrića koje su bacile novo svetlo na stara praznoverja i verovanja. Za neke se ljude kaže da imaju "sretnu ruku" i da im biljke uspevaju ne samo zato što sa njima pravilno postupaju nego što ih izgleda, zaista vole. Priča se da su se u stara vremena ljudi morali izvinuti Majci Bazgi pre nego što bi sasekli neko drvo Bazge. Posle više od 2000 godina shvatamo da biljke zaista poštuju takav odnos, postoji čak priča novijeg datuma o boru kojem su dali hloroform da mu ublaže emocionalni šok zbog presađivanja.

Očigledno, ako idete tako daleko da uopšte nastojite da razumete biljku ona vam se mora svideti i morate želeti da bude zdrava. Neke osobe gledaju na svoje biljke samo kao na ukras prostorije, dok druge sa njima postupaju kao sa živim bićima i daju sve od sebe da sretno žive poštujući njihove potrebe. Posmatrači su uočili da biljke u nekom izložbenom prostoru, izgubljene među drugim lepim izloženim predmetima, slabije uspevaju nego one u blizini ulaza, gde im se prolaznici stalno dive. Danas se veruje da biljke reaguju na muziku a eksperimenti pokazuju da rastu u pravcu odakle dopiru zvukovi Baha, Hendela i u pravcu muzike na Indijskoj gitari dok se okreću od modernog roka. Veruje se da biljke bolje uspevaju uz stalno prisustvao nego u tišini.

Ljudi su počeli bivati svesni psihologije biljaka krajem 18 veka, iako je pravi začetnik tog shvatanja američki odgajivač biljaka Luter Burbank. Da bi dobio nove vrste, radio je na ukrštanju biljaka. Gajio je veliku ljubav i razumevanje za biljke. Kad bi zaželeo da se neka biljka razvija na sebi ne svojstven način, sedeo bi pored nje i pričao joj. Uveravao ju je da je mnogo voli, da ne želi da je povredi, a zauzvrat je molio da mu pomogne. Stvorio je neke vrlo otporne vrste, među kojima su krompiri i šljive koje danas jedemo, iako ostaje otvoreno pitanje da li je to postigao zahvaljujući rečima podrške ili svom prirodnom baštovanskom daru.

Druga važna ličnost u istoriji psihologije biljaka bio je američki poljoprivredni apotekar George Washington Carver (1864 - 1943), njegovo otkriće maslaca od kikirikija samo je jedan od mnogih doprinosa modernom društvu. Kao mladić bavio se lečenjem bolesnog bilja koje je sadio u posebno pripremljenu mešavinu zemlje i pevao mu. Kad su se ljudi raspitivali o tajni njegovog čudotvornog isceljivanja, odgovarao je da je tajna u samim biljkama i da niko ko ne razume biljke neće postići iste rezultate kao on.

Indijski naučnik Jagadis Chadra Pose (1858 - 1937) eksperimentisao je sa biljkama na sve načine kojih se mogao dosetiti. Upravo je on anestezirao stablo bora i otkrio, takođe da se od previše ugljendioksida ono može ugušiti a da uz pomožć kiseonika može ponovo oživeti. Njegov rad doveo ga je do zaključka da su biljke, nasuprot očekivanjima vrlo osećajne i da imaju izgrađen nervni sistem.

Poslednjih desetak godina ostvaren je veliki napredak u biljnoj psihologiji. Američki stručnjak za detektore laži Cleve Bacskter, izveo je niz ogleda stavljajući na biljke elektrode svog aparata za otkrivanje laži. Rezultati su bili zapanjujući. Otkrio je da se biljka uzbudi čim on pomisli da zapali list. Čak i pre nego što on upali šibicu. Biljka koja je prethodno suočena sa nekim ko je nameravao da je povredi klone čim se mogući krivac pojavi u sobi. Backster je čak pokazao da biljke imaju moć sećanja i mogu prepoznati osobu koja im je ranije nanela zlo. Tvrdio je, takođe, da ta svest nije ograničena samo na njihovo sopstveno iskustvo, već da one poseduju "ćelijsku svest" koja im omogućava da reaguju na ono što se dešava u svim oblicima života.

Uz bezbroj novih teorija o psihologiji biljaka ljudi ponovo počinju da posmatraju svoje biljke. Dok će samo ekstremisti izjaviti da se biljka nada, boji ili želi, više se ne smatra apsurdnim pitati se ispušta li biljka zaista tihi krik kad joj se odreže list ili cvet. Idete li u korak sa naučnim razmišljanjima ili ne, ljubav za biljke očigledno je dovoljan razlog da o tome nešto znate, a pomoći joj da raste uz neku pohvalu i ohrabrenje isto je što i želeti da bude uz vas sretna i zdrava.
Sačuvana

bobana
administrator
*****
Van mreže Van mreže

Lokacija: Bar
Poruke: 2523



« Odgovor #19 poslato: Септембар 09, 2009, 06:18:05 »

Biljke međusobno komuniciraju porukama

Najnovija istraživanja pokazala su da određene biljke mogu međusobno da komuniciraju, i to putem poruka. Biljke poput jagode i deteline mogu da razmenjuju informacije putem mreža, slično načinu na koji ljudi međusobno šalju poruke putem interneta.

Reč je o biljkama koje se šire horizontalnim peteljkama, a pod zemljom šire izdanke, iz kojih nakon nekog vremena izrasta nova biljka. Zbog ovakvog načina razmnožavanja, biljke su zapravo „umrežene“ u bio- sistem.

Naučnici su dugo svesni postojanja ovih mreža, ali su do sada smatrali da one služe za razmenu resursa, kao što su voda i hrana, između biljki. Nova istraživanja pokazala su da, osim ove funkcije, biljke koriste svoju mrežu i za međusobnu komunikaciju, naročito ako ih napadnu insekti.

Ukoliko, na primer, gusenica napadne list jagode, biljka odmah kroz mrežu šalje signal opasnosti. Poruka se šalje kroz sistem cevčica koje biljke grade kako bi delile hranu i vodu. Biljka koja primi poruku, odmah počinje da radi na hemijskom i mehaničkom odbrambenom mehanizmu, kako bi mogla da se odbrani od napada gusenice. Hemijske promene čine lišće manje ukusnim, a strukture težim za žvakanje.

S druge strane, ovakav sistem ima i svoju negativnu stranu, budući da ograničava rast i razvoj biljaka. Osim toga, omogućava lakše širenje različitih virusa, koji putem mreže napadaju i ostale biljke.
_________________
Sačuvana

valjevka
administrator
*****
Van mreže Van mreže

Lokacija: Valjevo
Poruke: 4580


Valjevo


« Odgovor #20 poslato: Септембар 12, 2009, 07:39:56 »

SOBNE BILJKE
odabir prikladnog mjesta


U svakom stanu ili kući postoji bezbroj mjesta na kojima biljke možemo uspješno uzgajati. Potrebno je samo odabrati pravo mjesto za određenu biljku.
To ne znači pravilan izbor mjesta na kome će ljepota biljke najviše doći do izražaja nego i odabrati biljke koje će u tim uvjetima moći normalno napredovati. Da bi se postiglo i jedno i drugo, moraju biti ispunjeni određeni preduvjeti: biljkama treba osigurati prikladnu temperaturu
i potrebnu svjetlost. Prostori u kući ili stanu gdje najčešće držimo biljke su: hodnici, dnevni boravak, kuhinja, kupaonica, a vrlo često i spavaće sobe.

HODNICI

Hodnik je prvi dio stana ili kuće koji svaki posjetitelj vidi, a biljke u njemu pridonose stvaranju
ugodne atmosfere dobrodošlice. Hodnici mogu biti i neprikladna mjesta za biljke, obzirom na to da su često uski i nedovoljno osvijetljeni tako da u njima biljke ne dolaze do punog
izražaja. U hodnicima su često niže temperature nego u ostalim prostorijama. Čestim otvaranjem i zatvaranjem ulaznih vrata stvara se propuh i razlike u temperaturi. Ako se u hodniku nalazi još i stubište koje vodi na kat, topli će se zrak kretati prema gore, te također stvarati propuh. 
Biljke za hodnik ili predvorje:
• Aspidistra elatior
biljka lijene domaćice
• Chlorophytum comosum
zeleni ljiljan
• Cissus antarctica
sobna loznica
• Clivia miniata – krasna klivija
• Fatsia japonica – sobna aralija
• Hedera helix – obični bršljan
• Tradescantia fluminensis
riječni puzavac
Krasna klivija sa svojim tamnozelenim jezičastim listovima i jarkonarančastim cvjetnim glavama, biljka je izrazite ljepote. Hlad hodnika ili predvorja produžit će vrijeme njezina cvjetanja.

DNEVNI BORAVAK

Dnevni je boravak najpopularnije mjesto za biljke i biljne aranžmane, s obzirom na to da se tu najčešće odmaramo i provodimo najviše vremena te uživamo u okruženju koje smo
sami uredili. Prostorije za dnevni boravak su uglavnom svijetle s mnogo prozora i najčešće okrenute
prema suncu. Najčešće je riječ o većim prostorima u koje je najbolje smjestiti visoke biljke. Takvi prostori se vrlo često griju, a grijanje isušuje zrak, te je tada
biljkama potrebno osigurati dodatnu vlažnost. U topao, dobro osvijetljen i dovoljno prostran dnevni boravak
možemo smjestiti sljedećebiljke:
• Begonia rex – begonija
• Codiaeum variegatum pictum
kroton
• Dieffenbachia maculata
pjegava difenbahija
• Dracena marginata
obrubljeni zmajevac (dracena)
• Euphorbia pulcherrima
božićna zvijezda
• Ficus benjamina
suzna smokva (fikus)
• Ficus elastica – gumijevac
• Ficus lyrata – lirasti fikus
• Hydrangea macrophilla
hortenzija
• Kalanchoe blossfeldiana
kalanhoa
• Monstera deliciosa
monstera
• Philodendron bipinnatifidum
– dvostruko urezani filadendron
• Rhododendron simsii – azaleja
• Yucca elephantipes
juka, liljan palma
Dracena je izvrsna biljka za dnevni boravak. Dobro podnosi temperaturna promjene. Zahtijeva jaku, ali difuznu svjetlost.

KUHINJA

Većina ljudi dobar dio vremena provodi u kuhinji. Dok domaćica u njoj priprema jela
ili obavlja neki drugi posao, biljke pridonose stvaranju ljepšeg i ugodnijeg ambijenta. Kuhinje koje su dovoljno osvijetljene, a
temperatura u njima ujednačena, prikladne su za mnoge biljke. Razina vlažnosti u kuhinjama obično je visoka zahvaljujući pari. Listovi biljaka postanu brzo masni i prašnjavi, pa ih je potrebno češće čistiti. U kuhinjama
bolje uspijevaju biljke s debelim i sjajnim listovima. Biljke u kuhinjama  je redovito zamjenjivati novim.
• Begonia rex – begonija
•Chrysanthemum x morifoliumkrizantema
• Coleus blumei
ukrasna kopriva
• Epipremnum aureum
scindapsus
• Hedera helix – obični bršljan
• Impatiens walleriana
vodenika
• Saintpauilia - ljubičica
• Tradescantia fluminensis
riječni puzavac
• Zebrina pendula
srebrna puzavica
Vodenika je vesela biljka koja slobodno cvate. Postavljena na kuhinjski stol, gdje obitelj objeduje, unosi dah ljeta.

SPAVAĆE SOBE

Mnoge spavaće sobe su okrenute prema istoku, te je njihova prozorska daska pogodno mjesto za manje zahtjevne biljke. Biljke na tim mjestima ne
smiju biti zaboravljene iako se jutarnja ustajanja često odvijaju u atmosfer atmosferi žurbe i utrke s vremenom.
Biljke koje mogu biti postavljene
u spavaćoj sobi
• Cyclamen persicum – ciklama
• Fatshedera lizei
debeli bršljan
• Fucsia – fuksia
• Jasminum polyanthum
kineski jasmin
• Maranta leuconeura erythroneura
– maranta
• Pelargonium x hortorum
pelargonija
• Saintpaulia –ljubičica
• Spathiphyllum wallisii
jedarce
Ciklama je biljka kojoj pogoduje svjež zrak i jaka filtrirana svjetlost. Prikladna je za spavaće sobe u kojima povremeno može biti i «zaboravljena».

KUPAONICE


U stanovima i kućama novije gradnje kupaonice su s više svjetlosti a i temperatura je tijekom cijelog dana ujednačena. Postotak vlage u zraku u kupaonicama je obično visok, što pogoduje rastu biljaka. Na prozorima su često mutna stakla koja stvaraju difuznu svjetlost koja pogoduje mnogim biljkama. Međutim, česte promjene vrijednosti temperature
(prilikom kupanja naglo raste a kasnije pada), negativno djeluje na biljke a i pogoduje razvoju
mnogih bolesti.
Biljke koje se mogu postaviti
u kupaonici ukoliko za to postoji
dovoljno prostora
• Adiantum raddianum
brazilski gospin vlasac
• Asplenium nidus
gnjezdasta paprat
• Calathea makoyana
pametna biljka (kalatea)
• Carex morrowii – japanski šaš
• Chamaedorea comosum
palma
• Chlorophytum comosum – zeleni
ljiljan
• Cissus antarctica – sobna loznica
• Cyperus alternifolius – uskolisni
šilj
• Epipremnum aureum - scindapus
• Ficus pumila – puzajuća smokva
(fikus)
• Nephrolepis exaltata – kovrčava
paprat
• Peperomia scandens – puzajuća
peperomija
Zeleni ljiljan je biljka kojoj je potrebna jaka difuzna svjetlost. Kada dovoljno izraste često služi kao dobar zaklon od sunčeve svjetlosti.

Izvor:Larusova enciklopedija
Sačuvana


bobana
administrator
*****
Van mreže Van mreže

Lokacija: Bar
Poruke: 2523



« Odgovor #21 poslato: Септембар 17, 2009, 09:20:47 »



Prašinu sa listova cvijeća ćete najbolje skinuti tako da ga najprije otuširate pod mlazom vode.

Potom za ostvarivanje sjaja premažite ga sa korom od banane koju stavite u najlon carapu ili majonezom ili ishlapljenim pivom...

Postupak ponavljajte otprilike svakih 20  -tak dana...nema prašine, fleka, mrljica i izgleda super sjajno i zdravo....toplo preporučujem.
Sačuvana

syu
Sr. Member
****
Van mreže Van mreže

Poruke: 307


« Odgovor #22 poslato: Октобар 16, 2009, 04:03:27 »

............u principu nisam luda za saksijama kroz stambeni prostor zbog knjiga,slika a i zbog prostora,verovatno zbog velike baste,znam valjevka obecala sam i slikacu,i unutra drzim samo par biljaka koje BAS ne mogu da prezime vani,orhideje phenelopis,africke ljubicice,a nolinu,dracene,benjamine,spatifilume,sve sam izbacila napolje,ne podnosim miris ustajale zemlje,ne stignem da zalijem i jos mnogo toga.smatram da ne postoje SOBNE biljke,sve su vanjske,ali ljudi ko ljudi,uvek se trude da sve prilagode sebi,pa to rade i sa biljkama,elemda bi imali u vlasnistvu biljku koja nije sa naseg podneblja,
i da bi opstala moramo joj stvoriti odredjene uslove za prezivljavanje,znaci ne podnosi sneg,mraz i ljudovi saksije u ruke pa u skloniste,skoro je valjevka to slikovito opisala.ALI mi samo mislimo da
cinimo dobro,a kome e,to je pitanje,biljke mogu biti ukras,ljubav ali i ubica,mnogi ne razmisljaju na taj nacin oLjudi koji gaje cveće u stanu odavno su primetili da ih od nekih biljaka boli glava. Stručnjaci kažu da se razlog krije u tome što je saksija stavljena na pogrešno mesto. Ali koje mesto se smatra pravim? Ima li biljaka koje uopšte ne treba držati u stanu?

I zaista u 90 odsto slučajeva neprijatnosti koje ukućani osećaju vezane su za nepravilan razmeštaj sobnih biljaka. Ljudi zaboravljaju da fikus kao i svaka biljka mora da se neguje na određeni način.
Dakle, kako treba da budu postavljene biljke u jednom prosečnom dvosobnom stanu u kome žive odrasli ljudi?
Ako imate malu decu ili kućne ljubimce, izbegavajte otrovne ljiljane i filadendron.
Međutim, ukoliko neko iz vaše porodice ima probleme sa astmom, najbolje bi bilo da nemate puno biljaka u stanu, a da one koje imate ne zalivate preterano, jer buđ koja se stvara od previše vlage može da bude opasna za disajne puteve.
Postoje i biljke koje su poznate po svojim sposobnostima da uništavaju štetne supstance iz vazduha.
Koja biljka za koju štetnu supstancu?
Biljke koje razgrađuju formaldehid (nastaje u dimu duvana, kod rada peći na plin...)
-Aloe vera - 90 odsto uništava otrove
-Zeleni ljiljan - 86 dosto uništava otrove
-Filadendron - 76 odsto uništava otrove
-Drvo života - 70 odsto uništava otrove
-Dracena - 50 odsto
uništava otrove
Biljke koje razgrađuju benzol (u dimu duvana, sredstvima za čišćenje, plastici, otrovu za insekte...)
-Bršljan - 90 odsto
uništava otrove
-Dracena - 79 odsto
uništava otrove
Biljke koje razgrađuju ugljen-dioksid
-Zeleni ljiljan - 96 odsto uništava otrove.

Predlog rasporeda cveća u Vašem stanu

U kuhinju stavite ruzmarin koji će umanjiti vašu potrebu za kafom - britansko istraživanje je pokazalo da miris te biljke jača mentalnu budnost.
U kupatilu možete da posadite aloju koja je otporna na promene temperature, a sok od njenog lišća ublažava opekotine.
U dnevnoj sobi sadite biljke cvetnice. Za spavaću sobu idealna je lavanda koja leči blagu nesanicu, posebno kod žena - ako u sobi nemate dovoljno sunca, lavandu stavite na neko drugo mesto pa nekoliko stabljika stavite pod jastuk.  biljkama,jer ko bi rekao da tako lepe biljke mogu biti stetne.ali naucnici imaju svoj stav.
Sačuvana

bobana
administrator
*****
Van mreže Van mreže

Lokacija: Bar
Poruke: 2523



« Odgovor #23 poslato: Јануар 30, 2010, 02:25:47 »

http://www.on.net.mk/galerii//Bonsai2/index.html
Sačuvana

valjevka
administrator
*****
Van mreže Van mreže

Lokacija: Valjevo
Poruke: 4580


Valjevo


« Odgovor #24 poslato: Фебруар 12, 2010, 11:35:58 »

DEKORISANJE PROZORA CVEĆEM

Prozori su veoma važan deo svake prostorije, zato začuđuje kako uporno ignorišemo brojne mogućnosti za njihovo dekorisanje i ukrašavanje. Prozori su izvor svetlosti, vazduha i sunca, za mnoge izvor osećaja komfora. Zato naš zadatak treba da bude da ih istaknemo i sa vrlo malo tuda učinimo naš životni prostor lepšim. Jedan od najefektnijih načina je ukrašavanje cvećem i cvetnim kombinacijama.

SUNCE okapnice ili spoljašnje podprozorske daske, koje se izrađuju od pocinkovanog i plastificiranog lima u različitim dimenzijama i bojama, kao i solbanci ili unutrašnje podprozorske daske od visokokvalitetnog PVC materijala, predstavljaju idealanu podlogu za saksije i mirisne cvetne žardinjere.

Često se među stanovnicima gradova i urbanih sredina čuju zamerke na račun sumornih sivih zgrada, ali čak i kada vam nedostaje dvorište uvek možete da se odlučite da svoje prozore, a samim tim i eksterijer objekta, ukrasite cvećem.





Za gradske prozore miks crvene verbene, bele rade i lavande je veoma osvežavajći, kao i spoj petonije, lobelije i nevena. Bele rade su veoma pogodne za gradske uslove, jer će trajati nedeljama uz vrlo malo nege. Svaki prozor prosto zablista kada se na solbanku ili okapnici nađe nasturtium, kod nas poznat kao dragoljub. Ovo cveće ne treba mešati sa drugim vrstama jer raste dosta široko, a najbolje će napredovati ako ga stavite na istočni prozor kao i begonije.

Malo ljudi zna da je karanfil odličan za uzgajanje u gradu, jer se lako prilagođava na smog i prašinu. Vrlo malo vrsta cveća ima ovu karakteristiku, pa predlažemo da karanfil nađe mesto na vašem prozoru, ako ni zbog čega drugog onda bar zbog njegovog opojnog mirisa.



Ne zaboravimo patuljaste ruže koje takođe mogu dobro napredovati u većim saksijama. Pored ruža, za mirisni prozor spavaće sobe, idealni su vanilin žbun (heliotrope), rezeda (reseda lutea) ili verbena (Aloysia triphylla ili Lippia citriodora).

Prilikom planiranja zasada, pored kombinovanja mirisa, treba voditi računa i o osunčanosti. Južni i zapadni prozori pogodni su za kaktusi, geranijum, vanilin žbun i verbenu, dok je cveće kojem prija senka ( paprat, begonije, puzavice i drugo “lisnato cveće”) najbolje staviti na severne i istočne prozore.

Treba voditi računa i da veličina cveća bude srazmerna veličini prozora. Dakle ako je prozor manji koristite sitnije biljke kao što su na primer origano ili majčina dušica. Ako pravite kombinacije onda sledite pravilo da lozice i guste biljke sadite napred, biljke srednje veličine u sredini, a visoke biljke pozadi. Na ovaj način vaša cvetna žardinjera izgledaće kompaktno.
Sačuvana


sonjam69
Full Member
***
Van mreže Van mreže

Poruke: 117



« Odgovor #25 poslato: Фебруар 17, 2010, 09:27:23 »

Nadam se da nisam promasila...treba mi par odgovora
imam neku kameliju,ali ima meke listove...one forografije koje sam nasla na netu ne lice na moju kameliju...
zanima me kako se odrzava i da li moze da poraste kao drvo (takvu je imala moja svekrva), sa belim cvetom.
Sačuvana


bobana
administrator
*****
Van mreže Van mreže

Lokacija: Bar
Poruke: 2523



« Odgovor #26 poslato: Фебруар 18, 2010, 06:18:49 »

Kamelija je u pdf.  bastensko cvece   #kisic#
Sačuvana

valjevka
administrator
*****
Van mreže Van mreže

Lokacija: Valjevo
Poruke: 4580


Valjevo


« Odgovor #27 poslato: Фебруар 18, 2010, 07:13:31 »

Ja sam po malo zbunjena cini mi se da ima i sobna koju nazivaju kamelija  i ova za bastu.....
Sačuvana


bobana
administrator
*****
Van mreže Van mreže

Lokacija: Bar
Poruke: 2523



« Odgovor #28 poslato: Фебруар 18, 2010, 07:46:02 »

Kamelija je bastenska cvetnica.
naravno da se moze drzati u sobi , na terasi ....  ali .....
jednako tako i Tuju mozemo dok je malecka drzati u sobi ....  #zmirko#
Sačuvana

sonjam69
Full Member
***
Van mreže Van mreže

Poruke: 117



« Odgovor #29 poslato: Фебруар 19, 2010, 07:44:43 »

Kamelija je u pdf.  bastensko cvece   #kisic#

Hvala #kisic#
Sačuvana


Stranice: [1] 2   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na:  

Forum Cvecara Cvjecara Ema SarajevoBelgrade Gift Baskets Rukotvorine Iza Duge
Pokreće MySQL Pokreće PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2006-2011, Simple Machines | Srpski prevod: www.tnenad.net
Theme by hhy89
Ispravan XHTML 1.0! Ispravan CSS!
Stranica je napravljena za 0.149 sekundi sa 25 upita.