FORUM CVECARA
Јул 29, 2014, 07:38:36 *
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.

Prijavite se korisničkim imenom, lozinkom i dužinom sesije
Vesti:
 
Stranice: [1] 2 3 ... 5   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Proizvodnja cveća u plastenicima  (Pročitano 40216 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Milos
moderator
*****
Van mreže Van mreže

Lokacija: Beograd
Poruke: 2471


zemlja Dembelija


« poslato: Новембар 26, 2010, 02:01:49 »

Organizacija rasadnika
-za drvece-




Proizvodne povrsine           |         Neproizvodne povrsine

-Odeljak za razmnozavanje          - Putevi i staze
-Odeljak za formiranje                  - Uprava
-Maticnjaci                                    - Garaze
-Vetrobrani pojasevi
-Arboretum ili ogledno polje


Rasadnik je posebna povrsina na kojoj se proizvodi sadni materijal.
Maticnjak je povrsina gde se gaje maticne biljke.
Arboretum je povrsina koja sluzi za posmatranje biljke.

Odeljak za razmnozavanje
Spada u grupu proizvodnih povrsina. U ovom odeljku pocinje prva faza proizvodnje sadnog materijala, a to je setva semena i sadnja reznica. Ove vrste radova obavljaju se na lejama na otvorenom, lejama pod staklom i lejama pod plasticnom folijom. U zavisnosti od nacina razmnozavanja u sastav ovog odeljka ulazi sejaliste i oziliste.

Sejaliste predstavlja skup svih povrsina u rasadniku koja se koriste za setvu semena. Sejaliste se sastoji od leja na otvorenom i Dunemanovih leja. Dunemanove leje su ogradjene leje sa vestackim supstratom od mesavine peska, treseta i sumskog humusa. Za setvu retkog i skupog semena, za setvu osetljivih vrsta i za setvu semena koje sporo klija koriste se zatvorene leje. Liscarske sadnice ostaju u sejalistu 1 do 2 godine, a cetinarske 2 do 3.

Oziliste sluzi za sadnju reznica i proizvodnju oziljenica. Razlikujemo leje pod staklom ili plasticnom folijom, tu se sade zelene i poluzrele reznice.
Razlikujemo i otvorene leje gde se sade zrele reznice pripremljene u vreme mirovanja vegetacije. U ozilistu biljke ostaju 1 do 2 godine. U sastavu odeljka za razmnozavanje, mzoe biti i pikiriste. U pikiristu se gajeklijavci, mladi sejanci ioziljene reznice iz staklenika ili plastenika sve do presadjivanja u skolu. Ovo se radi da bi se dovoljno razvile do razmera koje trebaju da za presadjivanje u skolu.


Sačuvana


Milos
moderator
*****
Van mreže Van mreže

Lokacija: Beograd
Poruke: 2471


zemlja Dembelija


« Odgovor #1 poslato: Новембар 26, 2010, 03:01:29 »

e ovaj link je dala Aldu

http://klaster.forumotion.com/f13-plastenici-i-staklenici

sve je savrseno objasnjeno...
Sačuvana


Milos
moderator
*****
Van mreže Van mreže

Lokacija: Beograd
Poruke: 2471


zemlja Dembelija


« Odgovor #2 poslato: Јануар 30, 2011, 05:51:46 »

Agika:

Za prosecnog coveka, cena sadnog materijala je ponekad nerazumljiva....msm visina cene....kad pogleda velicinu biljke!
npr. tujice tini-tin su skupe a male ......prosecam covek ce reci ..... #zbunjen#  i  :budala:....ali joj nije jasno da je to specialna vrsta, da je teska za proizvodnju i bas zato sto je patuljasta.....je i skupa!....tj u odnosu na obicnu tuju visine 1mdo 1,2m.....

treba zaista poznavati vrste, biti malo psiholog i pokusati objasniti musteriji neke stvari...ali ima i onih kojime mozes pricati do sutra i ....NISTA!

znaci nesto sto je skupo ne mora biti da je samo zbog kavliteta nego sto je retka vrsta ili je teska za proizvodnju ili je NOVA na trzistu......verujte  da smo par puta imali situaciju sa proizvodjac NECE da nam proda sadnice......dobijemo samo jednu za nas licno, dok se ne proizvede dovoljno komada da moze da ide na trziste!
Sačuvana


Milos
moderator
*****
Van mreže Van mreže

Lokacija: Beograd
Poruke: 2471


zemlja Dembelija


« Odgovor #3 poslato: Јануар 30, 2011, 05:54:53 »

Agika:

ne znam odakle da pocnem!
Albicja i paulovnija vam se ne isplati iz semena!.......to su drvenaste bilje i ako ne mislis da ostaris dok ih docekas, zaboravi.......znaci na prolece cu imati lep asortiman sadnog materijala po pristojnim  cenama.....i dosad smo bili najjeftiniji, samo sad ce morati da bude malkice skuplje jer ne ide vise ispod zita!.......isto vazi i za hlematis!
cim sajt bude zavrsen...preradjen, jer ko je bio na sajtu Ekotima, vec zna....to ce biti to i malo prosiren sa drugim nazivom!Sad je u izradi!...tako narode za to nema brige!
No naravno ako nadjete negde drugde ili blize ...nema ljutis!
Verb.....za negu rasada trebaju uslovi koje ti je Jova rekao....zaboravi na to dok ne napravis plastenik...ali i on mora imati neki vid grejanja, nece biti toplije u ovo doba ni ubuduce.....a na minusu nema napretka biljaka!...znaci rezana varijanta ti je sad  ok!....ja ne znam gde to ima u vas kraj!

Jovo:
Agika ne znam za paulovniju,ali albicija vrlo brzo israste iz semena,Jugoslav,ili radoznao kako je uclanjen na forumu mi rece da je pocupao dosta njih jer mu nisu trebale a bile pod drvetom,sto znaci za samo jednu godinu su porasle,a i video sam na sb-u da brzo rastu iz semena.Klematis vec nemam pojma,mada je to invazivna penjacica,trebalo bi i ona za godinu,dve da cveta

Agika:

Jovo, to si u pravu sto se albicije tice....ona je za proizvodnju dusu dala jer je veliki procenat klijavosti semena i brzo raste, li ako je nekome potrebno jedno drvo........onda je to po meni neisplativo.....ne govorim sa stanovista trgovca nego ljubitelja posebno albicije.
Ona brzo raste samo uz enormne kolicine vode, u prve dve tri godine treba da se stiti od mraza.....znaci sto starija biljka to ces pre imati drvo u kom mozes da uzivas!.......ali tebi je uzivanje ovo dugo....pa si zato izuzetak u pravilu!
Sačuvana


Milos
moderator
*****
Van mreže Van mreže

Lokacija: Beograd
Poruke: 2471


zemlja Dembelija


« Odgovor #4 poslato: Јануар 30, 2011, 05:57:07 »

Jova:

Ma znas kako,napravis plastenik,to nije tesko,pa onda posadis unutra svasta,paradajz,krastavci,paprika itd a zimi srebrenac i zelena salata,gde ces bolje.E sad oko odrzavanja nije tesko,mozes da kupis one cevi kap po kap,tako mi i lepo to pustis da se zaliva i mirna,okopas naravno nekad da nema trava,paradajz u pocetku moras ti da oprasujes sa jednom tecnoscu i to je 20 minuta posla za sve paradajze,skidas im zaperke i to ti je.Morace da se isprska na pocetku zbog plamenjace i jos jednom malo kasnije i to je to,posle samo beri
Sačuvana


Milos
moderator
*****
Van mreže Van mreže

Lokacija: Beograd
Poruke: 2471


zemlja Dembelija


« Odgovor #5 poslato: Јануар 30, 2011, 05:59:01 »

Jova:

Mozda sam ja sad nesto i preskocio,ne mogu da se setim,ali mnogo manje posla imas u plasteniku nego npr na istoj povrsini napolju,a da ne pominjem to sto kisa,oluja i grad ne mogu da ostete biljke   mislim mogu neke bas,bas jake oluje da pocepaju najlon ali to kad ti je otvoren plastenik ali ga zato pred oluju zatvoris i nema brige
Moze i bez ovih cevi kap po kap,tada je teze ali i tako moze,mada te cevi nisu mnogo skupe i veruj mi da se isplati jer samo dodjes do cesme odvijes vrlo malo,jer treba samo da kaplje na cevima i to je to,a ovako bi se mucila sa crevima tid.
Sta god te bude interesovalo ili sta ti ne bude jasno ti pitaj,to svima preporucujem,i ko ima malo mesta,isplati se.
E da djubris stajskim djubrivom svako prolece,jesen ili zimu,kako odlucis.Mada mozes i vestacko da koristis ali nisam ja za hemiju
Sačuvana


Milos
moderator
*****
Van mreže Van mreže

Lokacija: Beograd
Poruke: 2471


zemlja Dembelija


« Odgovor #6 poslato: Јануар 30, 2011, 06:04:00 »

verb, evo nekih ideja



samo najlon preko



Sačuvana


Jovo
moderator
*****
Van mreže Van mreže

Lokacija: Vitkovac - Kraljevo
Poruke: 3426



« Odgovor #7 poslato: Јануар 30, 2011, 06:06:24 »

http://www.edasplast.com/index.php?option=com_content&view=article&id=3&Itemid=3

vrlo koristan sajt,ima i o uzgajanju biljaka #zmirko#

Euphorbia pulcherrima ( Bozicna zvezda )









Sačuvana

Jovo
moderator
*****
Van mreže Van mreže

Lokacija: Vitkovac - Kraljevo
Poruke: 3426



« Odgovor #8 poslato: Јануар 30, 2011, 06:11:11 »

Verb ovo je najprostija i da kazem najjeftinija opcija pored drveta,evo slike,jeste mala



Ove cevi su plasticne i nisu skupe,one kad se kupe mogu da traju skoro 10 godina,ako ne i vise.Na sredini ih ovako pricvrstis i stabilizujes i to je to,odozgo najlon i mirna si. #zmirko#

Ciklame





Sačuvana

Milos
moderator
*****
Van mreže Van mreže

Lokacija: Beograd
Poruke: 2471


zemlja Dembelija


« Odgovor #9 poslato: Јануар 30, 2011, 06:12:10 »

bravo Jovo!

Rasadnici cveca









Tretman zemljišta prije sadnje u plasteniku

Nakon završetka montaže plastenika, potrebno je izvršiti fizičku, kao i hemijsku pripremu (zaštitu) zemljišta u samom plasteniku.
 
Fizička priprema zemljišta :
 
Biološko – organsko, peletirano gnojivo je  tvornički obrađeno organsko gnojivo, proizvedeno termičkom obradom i dehidracijom  stajnjaka (Stallgrena, Fertor...). Ima oko  90% suhe tvari u kojoj je 65% organska tvar. Sadrži dovoljne količine azota, fosfora, kalija, magnezija i kalcija. Neutralnog je mirisa, bez prisustva je sjemenki korova i patogenih mikroorganizama. U peletiranom je obliku što omogućuje ručno rasipanje, ili rasipanje mehanizacijom koja se koristi u primjeni mineralnih gnojiva.
Jedna vreća od 25 kg  ide na 150-200 m2, u plasteničkoj proizvodnji.
Gnojivo ravnomijerno rasuti po cijeloj površini plastenika, te zatim cijelu površinu plastenika izfrezati i uravnati grabljama.
Ukoliko ne uspijete pronaći ovo gnojivo, možete  koristiti i klasični stajnjak pod uslovom da je sagorio, odnosno da je star  min. dvije godine, i to u omjeru 0,5 kg/m2 .
Istraživanja su pokazala veliku prednost industrijski pakovanih gnojiva .
Nakon unošenja gnojiva (stajnjaka), u plasteniku ništa ne raditi minimalno 48 sati.
 
Hemijska priprema (zaštita) zemljišta :
 
Hemijska dezinfekcija (dezinsekcija) zemljišta podrazumijeva preventivno tretiranje (zaštita) zemljišta prije same sadnje u plasteniku,  protiv svih poznatih štetočina (insekticid).
Zemljišni insekticid   (Radar, Galation, Force, ...) ravnomjerno rasuti po plasteniku, po uputstvu priloženom uz preparat ili uputstvu agronoma.
Nakon tretiranja na zemlju,  plastenik se  zatvori  i narednih 48-72 sata nema ulaska u plastenik .
Nakon završenih 48-72 sata, plastenik otvoriti i prozračiti.
 
Nakon navedenih mjera, plastenik je spreman za sadnju i to po mogućnosti kvalitetnih, certifikovanih presadnica.
            EDAS PLAST  d.o.o. Jelah
Sačuvana


Jovo
moderator
*****
Van mreže Van mreže

Lokacija: Vitkovac - Kraljevo
Poruke: 3426



« Odgovor #10 poslato: Јануар 30, 2011, 06:16:12 »

Inace moj plastenik je nesto ovako,najjednostavije je,samo sto smo mi prosle godine uzeli metalne cevi,a plasticne smo uzeli i prebacili za drugi plastenik,slikacu bas moju konstrukciju #zmirko#

Proizvodnje povrca



evo jednog rasadnika rezanog cveca... Rasadnik Mihailovic





http://www.plantazamihailovic.com/
Sačuvana

verb
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Lokacija: Obrenovac-Kragujevac
Poruke: 1681


da sam lepa lepa sam dal sam posla ili dosla ?????


« Odgovor #11 poslato: Јануар 30, 2011, 06:18:32 »

super a kako se zovu te cevi plasticne??? samo cevi za plastenik ili?? i gde se to kupuje i posto je ??
Sačuvana

da sam lepa lepa sam ..dal sam posla ili dosla???

Milos
moderator
*****
Van mreže Van mreže

Lokacija: Beograd
Poruke: 2471


zemlja Dembelija


« Odgovor #12 poslato: Јануар 30, 2011, 06:19:12 »

Kako „radi" staklenik/plastenik?

Svetlost i fotosinteza

Da bi se biljka razvijala - rasla, potrebna joj je energija-svetlost, vazduh - ugljendioksid C02, odnosno kiseonik 0 2 , voda i hraniva. U prirodi se većina biljaka fiksira za tlo, zemljište, te iz njega crpi veći deo vode i hraniva, svetlosnu energiju dobija od Sunca, a iz vazduha C02 i 0 2 , sl. 1.



Biljke su sposobne da korišćenjem energije elektromagnetnih talasa, sunčevog zračenja, obavljaju fotosintezu, stvarajući od ugljendioksida i vode ugljovodonike. Vrlo uprošćena formula fotosinteze je: 6 C02 + 6 H20 + 2.810 kj -> C2H1206 + 6 02

Ovaj proces načelno je obrnut procesu sagorevanja, koji se koristi za mnoge potrebe. Gas, nafta i ugalj predstavljaju milionima godina transformisanu hemijsku energiju biljaka. Biljke, dakle, predstavljaju prirodne akumultore sunčeve energije. Dodatnim hemijskim procesima u biljkama nastaju mnoga složena jedinjenja, korisna ili štetna za ljude i životinje, ali to nije predmet ovog razmatranja.

Energiju potrebnu za obavljanje fotosinteze biljka ne može da koristi u svakom obliku, već samo energiju koja joj se predaje u obliku zračenja - radijacije, elektromagnetnih talasa. To je oblik energije koji na zemaljsku kuglu dolazi od Sunca. Spektar sunčevog zračenja je širok i različitog je intenziteta, sl. 2.



Biljka za fotosintezu koristi samo deo tog spektra, a unutar njega različite talasne dužine različitim intenzitetom, sl. 3. Ta oblast obuhvata talasne dužine elektromagnetnih talasa 0,4 do 0,7 um, (mikrometar je hiljaditi deo milimetra), odnosno, kako je na sl. 3 prikazano, 400 do 700 nm (nanometar je milioniti deo milimetra). Maksimalni efekat na fotosintezu ima zračenje talasne dužine 675 nm. Područje talasnih dužina koje biljka koristi za fotosintezu naziva se i fotosintetički aktivna oblast. Na engleskom je to Photosyntetically Active Radiation, pa se koristi skraćenica -PAR. PAR predstavlja gotovo 43% energije zračenja Sunca na nivou zemlje.

Sl. 3 Talasne dužine sunčevog zračenja koje biljke koriste za fotosintezu - PAR i oblast vidljive svetlosti



Ova oblast talasnih dužina gotovo se u potpunosti poklapa sa područjem vidljivog spektra zračenja, onih elektromagnetnih talasa koje vidi ljudsko oko. Jasno je da je intenzitet zračenja koje omogućava fotosintetsku aktivnost veći što je svetlost intenzivnija. Najveći je, dakle, po sunčanom danu.

Ukoliko nema dovoljno svetlosti, nema fotosinteze, pa ni razvoja biljaka. Svetlost, energija elektromagnetnih talasa, neophodna je za razvoj biljaka. Pored direktnog zračenja Sunca biljka može da koristi i takozvano difuzno zračenje, nastalo odbijanjem od prepreka, ali je tada intenzitet zračenja niži. Dakle, i kada je oblačno do biljaka dolazi energija potrebna za fotosintezu, ali umanjena.

Pitanje: da li veštačko osvetljenje može biljci da obezbedi energiju potrebnu za fotosintezu? Može, ali izvor svetlosti, lampa, mora da proizvodi spektar svetlosti koji odgovara biljkama, nalazi se u oblasti prikazanoj na sl. 3. U tom slučaju potrebno je ulaganje energije, pre svega električne, da bi se svetlost obezbedila. To se primenjuje u nekim zemljama, posebno za skupe biljne vrste, jer su ulaganja u proizvodnju velika. Široko se primenjuje i pri eksperimentalnom radu u okviru različitih istraživačko razvojnih poduhvata.

Kada se biljke gaje u staklenicima/plastenicima one se nalaze ispod pokrivke. Sunčevo zračenje mora kroz tu pokrivku da prođe. Pri nailasku elektromagnetnih talasa, pa tako i sunčevog zračenja, na bilo koju prepreku, dešavaju se tri slučaja: refleksija -odbijanje, apsorpcija -prihvatanje i pretvaranje u toplotnu energiju i transparencija -prolazak kroz prepreku. Prozračna, propusna prepreka, kao što su staklo i plastična folija, uglavnom sunčevo zračenje propuštaju, pa tako najveći deo energije prolazi, što je i cilj kod staklenika/plastenika. Refleksija, odbijanje, pored osobina elektromagnetnih talasa i pokrivke, zavisi od upadnog ugla, sl. 4. Što je upadni ugao manji manje je odbijanje. Poželjno je da se što manji deo energije apsorbuje, -3 na sl. 4.

Sl. 4 Prodiranje sunčevog zračenja kroz providnu prepreku
7- elektromognetni talas koji nailazi na prepreku, pokrivku staklenika/plastenika,
2- deo energije izgubljen odbijanjem - refleksijom,
3- deo energije koji apsorbuje materijal i koji se pretvara u toplotnu energiju koja utiče na povišenje njegove temperature,
4- deo energije elektromagnetnih talasa koji prolazi kroz pokrivku i koji biljke koriste.



Dakle, pokrivka treba da je takva da što veći deo sunčevog zračenja kroz nju prolazi, a da se što manji odbija ili apsorbuje. Ugao nagiba pokrivke treba da je takav da se u vreme kada je energija za biljke najpotrebnija i najveća količina sunčevog zračenja može da se iskoristi, ugao a bude što manji. Vrednost tog položaja zavisi od geografske širine područja, doba godine i dana.

Temperatura u stakleniku/plasteniku

Pored energije, za ostvarenje, fotosinteze biljkama je potrebno da vazduh oko njih ima povoljnu temperaturu. Razlikuje se potrebna temperatura za „preživljavanje" i područje temperatura vazduha pogodno za brzi rast. Dakle, u stakleniku/plasteniku treba da se ostvari temperatura pri kojoj se biljka brzo razvija, a da ona, i u slučaju izuzetnih hladnoća, ne padne dugotrajno ispod donjeg dozvoljenog nivoa. To se ostvaruje na razne načine, pre svega sunčevom energijom i grejanjem.

Sl.5 Prenos toplote i gubici u plasteniku bez dodatnog grejanja



7- provođenje toplote kroz foliju,
2- odvođenje toplote konvekcijom
3- obrnut proces, hlađenje vazduha u plasteniku
4- infracrveno zračenje predmeta i podloge plastenika,
5- odbijeno zračenje
6- zračenje koje prolazi kroz foliju
Deo energije sunčevog zračenja koristi se za fotosintezu. Ostalo, osim gubitaka, za zagrevanje prostora staklenika/plastenika. Sunčevo zračenje pogađa podlogu, inventare pa i delove biljke koji ne obavljaju fotosintezo. Ovi materijali su po pravilu nepropusni i imaju malu refleksiju, pa se celokupna energija sunčevih zraka apsorbuje i pretvara u toplotu, povećavajući temperaturu unutar objekta. U pojedinim rešenjima, pre svega plastenika, za predsezonsku proizvodnju, direktno i difuzno sunčevo zračenje jedini su izvor toplote za zagrevanje prostora i stvaranje temperature povoljne za razvoj biljaka. Plastična folija sprečava odvođenje toplote koja nastaje apsorpcijom sunčevog zračenja, pa se temperatura u plasteniku povećava.Usled razlike temperature u plasteniku i okolini dolazi do prelaska toplote, gubitaka. Najpre je to provođenje kroz samu foliju- 1 na slici 5. Takozvanom konvekcijom, usled strujanja okolnog vazduha, odvodi se toplota od folije-2. Obrnut proces odvija se u unutrasnjosti plastenika-3. Sva tela u plasteniku zrače energiju-4.Ovi elektromagnetni talasi su u takozvanoj infracrvenoj oblasti, veće talasne dužine. Njih većina pokrivki ne propusta,odn. one za njih nisu transparentne.Veći deo ovog zračenja se odbija-5, a samo manji prolazi kroz nju-6. Cilj je da folija pruži što bolju izolaciju, tako da gubici-1 i 2 budu što manji.Poželjno je da je folija nepropusna za infracrveno zračenja tako da je deo gubitaka-6 sto manji. Slično je i za staklenike/plastenike koji imaju dodatno grejanje. Na primeru takvog staklenika/plastenika mogu da se sagledaju gotovo svi tokovi energije.Kao što je navedeno, najznačajnije je direktno i difuzno sunčevo zračenje. Sunčevi zraci koji dopiru do biljaka i tla predaju energiju i zagrevaju ih, te oni zagrevaju vazduh. Vazduh zagrevaju i grejna tela, odnosno sistem za grejanje. Toplotna energija gubi se predavanjem okolini kombinacijom provođenja i konvekcije. Deo toplote odvodi se zračenjem u okolinu, deo pri ventilaciji, odnosno odvođenju toplog vazduha van staklenika/plastenika. Deo toplote se provođenjem odvodi u zemljište. Tok energije, primenljiv u gotovo svim slučajevima, prikazan je na sl. 6.



U vreme visokih temperatura okoline i intenzivnog sunčevog zračenja temperatura u stakleniku/plasteniku poraste toliko da dostigne nivo viši od onog koji je pogodan za rast biljaka. Da bi se to izbeglo preduzima se intenzivna ventilacija i senčenje.

Svetlost je najbitnija

Da bi biljke mogle da sprovode fotosintezu potrebna je svetlost. Najznačajniji izvor je sunčeva svetlost. Biljka za proces fotosinteze koristi deo spektra sunčeve svetlosti -PAR. Pokrivka, staklo ili folija, treba da bude propusna za taj dijapazon talasnih dužina u što većoj meri, da ih što manje odbija -reflektuje, ili apsorbuje. Smanjenje odbijanja postiže se i postavljanjem pokrivke pod povoljan nagib.

Efekat staklene baste

Efekat staklene baste, koji označava propuštanje sunčeve energije u jednom smeru, a sprečava odvođenje infracrvenog zračenja u drugom, nepovoljan je za klimu na Zemlji. Nepropusan sloj, koji ima efekat kao pokrivka staklenika/plastenika, formiran je od gasova, od kojih je najprisutniji ugljendioksid - CO2. To dovodi do postepenog globalnog zagrevanja, sa negativnim posledicama po životnu sredinu. Sa predmetom ovog projekta nema direktne veze, ali se naglašava kao značajan problem o kojem svaki savestan pojedinac treba da vodi računa.

Temperatura povoljna za rast
Da bi biljke preživele temepratura treba da je iznad granične vrednosti, a da bi brzo rasle u za njih najpovoljnijem području. Sunčevo zračenje doprinosi zagrevanju staklenika/plastenika, ali, za gajenje u svim uslovima stanja okoline potrebno je dodatno zagrevanje.
Pored zagrevanja okolina deluje i na hlađenje staklenika/plastenika. Toplotna energija odvodi se kombinacijom provođenja i konvekcije, zračenjem i pri ventilaciji. Odvođenje energije zračenjem je malo, jer je većina pokrivki nepropusna za dugotalasne infracrvene zrake. Poželjno je da pokrivka ima izolaciona svojstva, ali je to u suprotnosti sa željom da se ostvari što bolja propusnost za sunčevo zračenje -svetlost.



http://www.poljoberza.net
Sačuvana


Milos
moderator
*****
Van mreže Van mreže

Lokacija: Beograd
Poruke: 2471


zemlja Dembelija


« Odgovor #13 poslato: Јануар 30, 2011, 06:21:50 »

Izbor tipa staklenika/plastenika zavisi od mnogo uticaja. Za proizvodne površine do oko 400 m2 odabiru se jednobrodne konstrukcije, a za veće višebrodne. Konstrukcije sa ravnim konturama krova namenjene su za korišćenje stakla i drugih nesavitljivih pokrivki, ali može da se koristi i folija. Tipovi sa zaobljenim krovovima prekrivaju se isključivo folijama ili savitljivim panelima. Visina staklenika/plastenika do nivoa krova odabira se na osnovu visine gajenih biljaka, uzimajći u obzir i smeštaj potrebnih instalacija.

2.Noseća konstrukcija staklenika/plastenika                                                               



Zadatak ramske konstrukcije staklenika/plastenika je da nosi sve sklopove i elemente koji nisu oslonjeni na podlogu. To su:
• težina ramske konstrukcije,
• pokrivka,
• zavese za uštedu energije i senčenje i mehanizmi za njihovo pokretanje,
• instalacije i uređaji za grejanje, ventilaciju, navodnjavanje, snabdevanje sa C02 i drugo,
• biljke koje rastu na potpori, biljke u koritu, biljke puzavice, vešane lončanice itd,
• dodatne uređaje za servisiranje staklenika/plastenika (primer perača stakla na sl.9),
• osobe koje postavljaju, kontrolišu ili zamenjuju pokrivku i drugo.

U tab.1 data su opterećenja biljkama koje rastu na potpori ili u kofama pri punoj zrelosti {Anonim 2004}



Konstrukcija treba da ima dovoljnu otpornost na atmosferske uticaje, pre svega vetar i sneg. Na si. 10 prikazane su mere ukrućivanja polja plastenika ugradnjom trouglova čeličnih užadi koji ukrućuju konstrukciju, suprotstavljanje dejstvu vetra.

Pored zahteva u pogledu nosivosti, čvrstoće, ima i dodatnih:
• da senka ramske konstrukcije bude što manja i da se u toku dana „šeta" (konstrukcija ne srne da bude tako izvedena da jedan deo proizvodnog prostora bude stalno ili pretežno osenčen),
• da ne oštećuje pokrivku i druge instalacije,
• da je otporna na koroziju i „starenje",
• da je otporna na hemijska sredstva koja se pri proizvodnji u zaštićenom prostoru koriste,
• da omogućava što lakše postavljanje/zamenu pokrivke,
• da je lako sprovođenje prirodne ventilacije (otvaranje prozora),
• da ne ometa kretanje unutar objekta pri obavljanju radova i/ili kontrole i upravljanja,
• da pruža visok nivo bezbednosti na radu,
• da nije lako goriva i zapaljiva,
• da je što lakše postavljanje,
• da je što jevtinija.

Sl.10 Ukrućenje polja staklenika/plastenika kosim nosačima - povećanje otpornosti na bočna opterećenja, pre svega od dejstva vetra.



Za izvođenje ramskih konstrukcija najčešće se koriste galvanizovane (presvlačenje metala nerđajućim materijalom, najčešće cinkom), čelične kružne ili profilisane cevi. Ramska konstrukcija može da bude izvedena i od čelika koji je zaštićen bojenjem, ali je, zbog cene i manje trajnosti, kao i uticaja na biljnu proizvodnju, ovakav postupak gotovo odbačen.

Pored čelika, koji ima i najveću nosivost, koriste se legure aluminijuma, plastični materijali i drvo.

Jasno je da je projektovanje noseće konstrukcije složeno, da zahteva mnogo znanja i profesionalni rad. Stoga proračun i konstruisanje treba prepustiti stručnim kućama sa iskustvom.

Površinska zaštita čeličnih materijala mora da sprečava rđanje pod dejstvom vode i vazduha visoke vlažnosti, ali i pod dejstvom hemijskih sredstava za zaštitu bilja, dezinfekciju zemljišta i drugih koji se koriste pri proizvodnji. Pri spajanju zavarivanjem, bušenju otvora za vezivanje vijcima, skraćivanju elemenata, moraju da se preduzmu mere zaštite tih mesta od korozije. U suprotnom će doći do procesa razgradnje sa unutrašnje strane.

Aluminijumske legure su lakše od čelika, nerđajuće su, otporne na hemikalije, te nije potrebna dodatna površinska zaštita. U odnosu na čelik imaju manju nosivost te su elementi iste funkcije deblji i stvaraju veću senku. Pored toga, spajanje elemenata zavarivanjem zahteva poseban, skuplji postupak.

Konstrukcije koje su izvedene od metala moraju da imaju ugrađenu zaštitu od udara groma, što za posledicu, pored požara, može da ima i ozleđivanje radnika i useva.

Drvo, kao materijal za plastenike, koristi se samo za plastenike raspona do oko pet metara i to u područjima gde je njegova cena niža. Drvo ima manju nosivost te veće dimenzije nosača, pa stvara veću senku. Neophodno je da se zaštiti od uticaja vlage i hemikalija, i to sredstvom koje nije otrovno i štetno za biljnu proizvodnju. Prednost drveta je u tome što se folija za njega lako vezuje, ekserima ili „klamericama".

U tab.2 dat je primer težine-mase materijala koji se koristi pri gradnji jednog staklenika.



http://plastenik.webs.com/

Sačuvana


Milos
moderator
*****
Van mreže Van mreže

Lokacija: Beograd
Poruke: 2471


zemlja Dembelija


« Odgovor #14 poslato: Јануар 30, 2011, 06:23:26 »

Plastični materijali za noseću konstrukciju koriste se samo za manje jedinice, koje se izvode u samogradnji, kopiranjem proverenih postojećih rešenja, ili na osnovu nacrta proizvođača elemenata. Ukoliko je upotrebljen odgovarajući materijal, koji je otporan na dejstvo vode i hemikalija, potrebno je da se vodi računa o kompatibilnosti materijala noseće konstrukcije i pokrivke. Jedan od primera je da se PE folija u dodiru sa ramskom konstrukcijom od PVC (polivinil hlorid), razgrađuje.

U Evropskoj uniji je donet standard za gradnju stalnog zaštićenog prostora EN13031-1. Njime se definišu opšti i posebni zahtevi koje noseća konstrukcija treba da ispuni. Prema standardu obavljena je podela konstrukcija u pogledu trajnosti na 5,10 i 50 godina. Jedan od zahteva u kupoprodajnom ugovoru mogao bi da bude da noseća konstrukcija ispunjava zahteve deflnisane u ovom standardu.

Period eksploatacije do 5 godina odnosi se na male i velike tunele pri čemu je podloga zemlja. Zbog akumulacije biljnih štetočina i bolesti smatra se da nakon pet godina lokacija mora da se menja, jer više ne postoje ekonomski i ekološki prihvatljive mere za njihovo suzbijanje. Kod ovih konstrukcija dopunski je zahtev da se ramska konstrukcija lako demontira i premešta na novu lokaciju.

Ramska konstrukcija vezuje se za temelje, koje po pravilu izgrađuje drugo preduzeće ili sam poručilac. Proizvođač noseće konstrukcije kupcu isporučuje plan izgradnje temelja, pri čemu posebna pažnja treba da se posveti priključnim mestima. Pored toga, treba voditi računa o drugim instalacijama koje se ugrađuju. Ukoliko se betonira pod i/ili traka oko staklenika/ plastenika treba voditi računa o nagibima koji omogućavaju da se odvodi voda ili spreči ulazak vode od padavina u unutrašnjost. Bitna mesta su i ona kojima se objekat povezuje na infrastrukturu, pre svega grejanje, vodu i izvor električne energije.

Pri ugovaranju kupovine staklenika/plastenika, sa stanovišta noseće konstrukcije, treba ugovorom ili aneksom ugovora definisati sledeće:
• garantovanu trajnost materijala noseće konstrukcije,
• nosivost instalacija i biljaka,
• otpornost materijala na dejstvo vode i hemijskih sredstava koja se pri proizvodnji koriste,
• izdržljivost na vetar, navesti graničnu brzinu,
• izdržljivost na opterećenje snega, navesti debljinu sloja koju može da izdrži,
• zaštita od udara groma,
• ispunjenje ostalih opštih i specifičnih zateva, na primer da su primenjene mere navedene u EN13031-1, ili da je ramska konstrukcija prilagođena lakom obavljanju radova u unutrašnjosti objekta.

Ukoliko se, na primer, definiše otpornost na dejstvo vetra brzine do 80 km/h, pri sklapanju polise osiguranja to se navodi, odnosno šteta se nadoknađuje ukoliko je brzina vetra bila veća. Što je granična vrednost veća manja je cena osiguranja, jer je i manja verovatnoća da će doći do tog slučaja. Isto se odnosi i na sloj snega, pri čemu vlasnik može da na to utiče tako što sneg čisti ili tako što povisi temperaturu u objektu i sneg potpuno ili delimično otopi.

Na osnovu navedenog jasno je da noseća ramska konstrukcija predstavlja složen sistem koji treba da zadovolji mnoge zahteve. Stoga se, osim za male objekte tipa B i C, ne preporučuje izvođenje „na svoju ruku" i „prema osećaju". Čak se ne preporučuje direktno kopiranje izvedenih objekata, jer postoje mnoge „male tajne" koje je teško u celosti proniknuti.


                                       1.Izbor lokacije, mikrolokacije i orijentacija objekta                                                               



Prilikom izbora lokacije potrebno je da se vodi računa o uticajnim faktorima koji su navedeni u poglavlju 2.1. Lokacija podrazumeva skup faktora koji utiču na ekonomičnost poslovanja gazdinstava u velikoj meri. Ukoliko je proizvođač usmeren na to da sam prodaje svoje proizvode, neophodno je da lokacija • Sl. 11 Primer štete koja je nastala dejstvom orkanskog vetra bude u blizini tržišta - pijace, naselja, prometnog puta... Ukoliko se roba plasira preko veletrgovaca, to su obično veće jedinice, treba voditi računa o tome da se odabere lokacija koja omogućava širenje, povećanje postrojenja i dobar pristup transportnim sredstvima.

Sl.11 Primer štete koja je nastala dejstvom orkanskog vetra




N o s i v o s t   i   t r a j n o s t

Ramska - noseća konstrukcija treba da nosi sve što nije oslonjeno na podlogu, ali i da izdrži opterećenje vetra, snega, radnika koji postavljaju pokrivku i drugog. Pored toga treba da je otporna na dejstvo vode i hemijskih sredstava koja se koriste pri proizvodnji. Najčešće se za ramske konstrukcije koristi galvanizirani, nerđajućom presvlakom zaštićen, čelik. Pored toga koriste se legure aluminijuma, a za manje objekte drvo i plastični materijali. Pored ostalog bitno je da ramska konstrukcija stvara što manju senku. Samo manji objekti grade se u samoizvedbi, na osnovu proverenih i pouzdanih nacrta ili kao kopija proverenih rešenja. Pri tome treba dobro razmotriti sve detalje da ne bi nastupile greške. Gradnju ramske konstrukcije većih objekata treba poveriti proverenim proizvođačima, s time da se gradnja temelja i montaža, uz korektna uputstva i eventualnu instruktažu, sprovode u samogradnji ili uslugom lokalnog preduzeća. U ugovoru treba tačno navesti dogovorene karakteristike u pogledu nosivosti, otpornosti na vetar, sneg i drugo. Poželjno je da konstrukcija bude usaglašena sa evropskim standardom EN13031-1. Treba zahtevati garanciju trajnosti u pogledu dejstva vode i hemijskih sredstava.

Sa tehničkog stanovišta bitno je da je obezbeđena infrastruktura, pre svega:
• snabdevanje energijom, na primer gasovod dovoljnog protoka,
• povezivanje na električnu mrežu dovoljne snage,
• izvor vode dovoljne količine i kvaliteta i
• pristup mreži javnih puteva.

Ukoliko na nekoj lokaciji samo jedno od navedenog nije u potpunosti ispunjeno to može da prouzrokuje visoke dodatne troškove, na primer gradnju transformatora ili postrojenja za prečišćavanje vode.

Bitan uticaj ima i cena zemljišta na nekom lokalitetu, postojeći objekti - postrojenja, fabrike i planirana gradnja u budućnosti. Cena je u blizini većih gradova uvek veća. Ukoliko je u blizini postrojenje koje izbacuje prašinu može da dođe do problema zaprljanja pa i oštećenja pokrivke. Takođe treba saznati da li je planirana izgradnja takvog postrojenja u budućnosti. Kupci zaziru od robe koja je proizvedena u blizini fabrika koje su stvarni ili potencijalni zagađivači. Lokacija u blizini takvih fabrika ima nižu vrednost za ovu delatnost, čak i onda kada je strah od zagađenja neopravdan.

Za postavljanje tunela, pa i plastenika za proizvodnju na zemljištu smatra se da objekat nije trajan, kao što je navedeno mora da se najkasnije nakon pet godina premesti, te nije potrebna građevinska dozvola. Ukoliko je predviđen staklenik/ plastenik koji treba da bude stalno na nekoj lokaciji potrebno je da se dobije dozvola za izgradnju. Postupak i politika dobijanja dozvole različita je od opštine do opštine, te se treba dobro raspitati da li za odabranu lokaciju može da se dobije dozvola. To isto važi i za dobijanje dozvola za priključivanje na infrastrukturu: gas, električna mreža, vodovod, put... Sve ovo treba da se razjasni pre nego što se plac kupi ili započne sa planiranjem i gradnjom staklenika/plastenika.


http://plastenik.webs.com/
Sačuvana


Milos
moderator
*****
Van mreže Van mreže

Lokacija: Beograd
Poruke: 2471


zemlja Dembelija


« Odgovor #15 poslato: Јануар 30, 2011, 06:24:04 »

N a c r t   -   s i t u a c i o n  i     p l a n

Kada su odabrani tip, veličina, lokacija i mikrolokacija i definisana orijentacija, pristupa se planiranju rasporeda staklenika/ plastenika, pomoćnih objekata, lokalnih puteva, priključaka na infrastrukturu i drugog. Sačinjava se nacrt postrojenja koji ujedno može da bude situacioni plan. Situacioni plan je podloga za daljnju razradu projekta, ali i za dobijanje građevinske dozvole, ukoliko se radi o objektu za koji je potrebna. Primer rasporeda, uprošćenog situacionog plana, prikazan je na si. 15. Na njemu nedostaju postojeći objekti, mreža postojećih puteva i pozicija priključaka na infrastrukturu.

P r a v i l a n   i z b o r  t i p a

Brojni faktori utiču na izbor lokacije, a pre svega sagledavanje povoljnosti sa stanovišta mogućnosti plasmana planirane proizvodnje i obezbeđenje infrastrukture. Obavezno se vodi računa i o legalizaciji objekta, odnosno mogućnosti dobijanja građevinske dozvole, ukoliko je objekat takvog tipa da je potrebna. Izbor mikrolokacije i orijentacije objekta treba da se sprovede tako da staklenik/plastenik ne bude u senci, da je što više zaštićen od vetrova i da je uticaj senke noseće konstrukcije što manji. Staklenik/plastenik mora da bude dovoljno odmaknut od postojećih objekata da bi se sprečilo da bude u njihovoj senci. U obzir treba uzeti kretanje Sunca u toku zime i leta, odnosno u periodu godine kada se proizvodnja obavlja. Pomoćne prostorije, ukoliko su vezane za staklenik/plastenik (lokacija je udaljena od zgrada gazdinstva), treba postaviti sa severne strane staklenika/plastenika. Pri definisanju lokacije i mikrolokacije vodi se računa i o budućem proširenju postrojenja. Ukoliko se kao podloga koristi zemljište obavezno proveriti njegov kvalitet, pogodnost za primenu. Pri planiranju mikrolokacije brine se o tome da se omoguće što niži troškovi gradnje i rada u stakleniku/plasteniku. Tokovi materijala treba da su što kraći. Nakon izbora lokacije i mikrolokacije, te određivanja orijentacije, tipa, veličine i sadržaja, sačinjava se nacrt postrojenja -situacioni plan.

Sl.15 Primer d ve mogućnosti postavljanja plasteničkog objekta sa radnim prostorom i planiranim proširenjem, nacrt kao podloga za situacioni plan (Stevens et al. 1994)



http://plastenik.webs.com/
Sačuvana


verb
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Lokacija: Obrenovac-Kragujevac
Poruke: 1681


da sam lepa lepa sam dal sam posla ili dosla ?????


« Odgovor #16 poslato: Јануар 30, 2011, 06:24:19 »

 #aplauz#
Sačuvana

da sam lepa lepa sam ..dal sam posla ili dosla???

Milos
moderator
*****
Van mreže Van mreže

Lokacija: Beograd
Poruke: 2471


zemlja Dembelija


« Odgovor #17 poslato: Јануар 30, 2011, 06:26:31 »

       Tip, noseća konstrukcija, lokacija                                                                       
             
1.Izbor tipa staklenika/plastenika

Širom sveta primenjuju se brojni tipovi staklenika/plastenika, različitih formi, materijala, noseće konstrukcije, pokrivki i drugog. Na sl.1 prikazani su tipovi koji su najviše zastupljeni u našoj zemlji. Načelno se za konstrukcije - tipove sa kružnim krovom primenjuju elastični pokrivni materijali, folije. Kao pokrivka za tipove sa ravnim krovovima primenjuju se kruti materijali kao što su paneli polikarbonata ili staklo, ali i folije.
Uočava se da postoje konstrukcije sa jednim krovom, jednobrodne ili kako se engleski naziva single span i sa više povezanih krovova, višebrodni, multi span. Višebrodni se nazivaju i blok staklenici/plastenici. Povezivanje više brodova izvode se sa pregradom medu njima ili bez nje.



A- niski tunel,
B- visoki tunel,
C- plastenik,
D-jednobrodni staklenik (plastenik),
E- višebrodni plastenik,
F- višebrodni staklenik (plastenik),
G-Venlo staklenik


TIP A

Niski tunel, predstavlja rešenje koje se najčešće izvodi u samogradnji, ne primenjuje se zagrevanje, a koristi se za proizvodnju rasada i gajenje u predsezoni. Jednostavne je konstrukcije i bez dodatnih uređaja. U daljem tekstu ovaj tip neće biti posebno obrađivan.

TIP B

Visoki tunel, plastenik. Često se, kao jednostavno rešenje, zbog niže cene, koristi za proizvodnju na manjim površinama. Najčešće je to za predsezonsku proizvodnju, bez zagrevanja, ili sa sistemom za zagrevanje koji je predviđen za prevazilaženje netipičnih zahlađenja. Ventilacija se obično izvodi samo kao pasivna, otvaranjem vrata i bočnih stranica. U principu, to je rešenje sa manje drugih instalacija, upravljanje koncentracijom ugljendioksida, navodnjavanjem/fertigacijom, itd



TIP C

Tipičan jednobrodni plastenik sa kružnim krovom. Kao pokrivka se najčešće koristi PE folija (polietilenska). Nekada se za vertikalne stranice koriste paneli polikarbonata. Izvodi se i sa takozvanim gotskim krovom, koji ima lučni profil sa vrhom na sredini. Ovakva konstrukcija primenjuje se u područjima sa mnogo snega, niz takav krov sneg lakše klizi. Ventilacija može da se ostvari kroz otvore na vertikalnim stranicama, a primenjuje se i prinudna, ventilatorom. Predviđen je i za ugradnju sistema za grejanje, pa i za proizvodnju tokom cele ili skoro cele godine.

TIP D

Ovo je tipična konstrukcija kod koje se za pokrivku primenjuje staklo ili drugi nesavitljivi pokrivni materijali, ali može da se koristi i folija. Može da se koristi za konstatnu proizvodnju tokom cele godine. Ventilacija može da bude prirodna, prinudna i kombinovana. Pogodan je za ugradnju svih instalacija.

TIP E

Sličan je tipu C, s tim što je međusobno povezano više jednobrodnih u jednu celinu. Dakle, primenjuje se za veće površine.

TIP F

Ovo je konstrukcija kod koje je povezano više staklenika (plastenika) tipa D. Kao i u prethodnom slučaju brodovi mogu da stvaraju zajedničku celinu, ili da budu odvojeni zidom koji se izrađuje od materijala za pokrivku. Ako su brodovi odvojeni moguće je različito opremanje i sprovođenje proizvodnje u različitim sezonama. Tako, na primer, u jednom delu može da se sprovodi celogodišnja proizvodnja, pa ima odgovarajuće grejanje, dok se u drugom delu ostvaruje predsezonska. Ali se mora uzeti u obzir i činjenica da je sa takvim rešenjem potrebna posebna kontrola za svaki deo. Pored krovova sa centralno postavljenim slemenom i simetričnim stranicama, primenjuju se i oni sa samo jednim nagibom po brodu (druga strana je vertikalna).




TIP G

Ovaj tip staklenika/plastenika dobio je naziv po gradu u Holandiji VENLO. Za razliku od prethodnog tipa, po jednoj lađi može da ima i dva slemena. Stranice krovnog dela mogu da se otvaraju zakretanjem oko osovine na dnu međureda, pa čak da zauzmu i veritkalni položaj, čime se znatno poboljšava prirodna ventilacija.

Jednobrodni staklenici/plastenici namenjeni su za manje površine, do 400 m2 (8x50 m), rede do 500 m2 . Ukoliko bi dimenzije bile veće javili bi se problemi sa ramskom konstrukcijom, postavljanjem pokrivke, ostvarenjem ventilacije, navodnjavanja i drugo. Za veće površine koriste se višebrodni staklenici/plastenici, a ne više jednobrodnih. Na taj način se smanjuju gubici, štedi na prostoru, na konstrukciji i pokrivci. Takode je tada jevtiniji i pouzdaniji sistem kontrole i upravljanja.

Takode je tada jevtiniji i pouzdaniji sistem kontrole i upravljanja.
Na odluku o izboru tipa staklenika/plastenika ima mno go uticaja. Oni su:
• predviđena veličina površine za gajenje biljaka,
• biljne vrste koje će se proizvoditi (utiče na visinu stakleni ka/plastenika),
• investicionu sposobnost,
• tip podloge,
• trajanje proizvodne sezone, bez ili sa grejanjem,
• planirani dalji razvoj odnosno proširenje objekta i drugo.
Visina staklenika/plastenika odabira se prema načinu proizvodnje. Na primer, za proizodnju cveća u saksijama visina treba da je takva da omogućava lak ulazak i obavljanje radova, oko 2,2 metra do nivoa krova. Ukoliko se proizvode biljke na nivoima, ili se „penju" uz nosače, visina je veća.

Primer 1: predviđena je proizvodnja paradajza i krastavaca kao puzavica, u predsezoni, na površini oko 300 m2 , samo sa grejanjem za slučaj netipičnih zahlađenja. Odabira se tip C. Visina do nivoa krova je 2,5 m.

Primer 2: predviđa se ukupno oko 0,5 ha staklenika, a u prvoj fazi 2.500 m2 za proizvodnju cele godine biljaka lončarica i rezanog cveća. Odabira se tip F sa visinom do krova 2,2 m.
 

http://plastenik.webs.com/
Sačuvana


Jovo
moderator
*****
Van mreže Van mreže

Lokacija: Vitkovac - Kraljevo
Poruke: 3426



« Odgovor #18 poslato: Јануар 30, 2011, 06:27:14 »

Mimi odlicno #aplauz# #aplauz# #aplauz#

Verb zovu se cevi za plastenike,evo nesto nadjoh na netu da vidis kao orijentaciju,uglavnom su koliko vidim od 300 do 400 din komad

http://www.mbminerva.rs/pdf/program%20plastenika.pdf
http://www.somborskioglasi.co.cc/oprema?cid=204
Evo za pocinkovane na kg se prodaje http://www.jeepcommerce.rs/media_news_2009_02_3.asp?template=1

Proizvodnaj ruza







Gladiole




Sačuvana

Milos
moderator
*****
Van mreže Van mreže

Lokacija: Beograd
Poruke: 2471


zemlja Dembelija


« Odgovor #19 poslato: Јануар 30, 2011, 06:31:32 »

Nekako su mi ove metalne sigurnije i jeftinije mozda cak, a i ako nisu sigurno su bolje. Mada za pocetak mogu i plasticne...A moze i vrba... hahahaha

neki proizvodni pogoni







Sačuvana


Milos
moderator
*****
Van mreže Van mreže

Lokacija: Beograd
Poruke: 2471


zemlja Dembelija


« Odgovor #20 poslato: Јануар 30, 2011, 06:32:00 »

kad budem isao u selo slikacu mali plastenik od grana vrba i najlona. jeste mali al je super
Sačuvana


Jovo
moderator
*****
Van mreže Van mreže

Lokacija: Vitkovac - Kraljevo
Poruke: 3426



« Odgovor #21 poslato: Јануар 30, 2011, 06:35:01 »

ma plastika je super,samo sto smo mi sad uzeli ovo i naravno da je bolje a i kad su pre premestali pukla jedna cev pa smo nesto kombinovali,ali ipak bas je dosta trajalo.Uglavnom za pocetak je sasvim dovoljna plastika,a sto kazes i drvo,i od drveta sam jedan imao i on je sasvim dosta trajao,nije jos razvaljen,sliknucu sutra da vidite princip,samo sto sma skinuo lukove u napravio mali plastenik u kom su mi salata i srebrenac #zmirko#

Cvece









Sačuvana

Jovo
moderator
*****
Van mreže Van mreže

Lokacija: Vitkovac - Kraljevo
Poruke: 3426



« Odgovor #22 poslato: Јануар 30, 2011, 06:42:30 »

Sistem „KAP PO KAP“ se koristi za navodnjavanje različitih poljoprivrednih kultura sa nadzemnim, ili podzemnim razvojem instalacije. Creva su napravljena u crnoj boji da bi se sprečilo prodiranje sunca. Na taj način je onemogućen razvoj algi u instalaciji. Kapalice imaju membranu koja definiše specifičnu težinu kapljice, a na taj način i protok vode (kap po kap). Membrane kapalica su napravljene tako da propuštaju istu količinu vode celom dužinom creva. To praktično znači da je isti protok vode i na prvoj i na poslednjoj kapalici u sistemu.
Na početku instalacije preporučuje se postavljanje filtera za vodu sa gustinom sita od 60 (Mesh-a), a narocito ako se voda za navodnjavanje uzima iz reke ili bare.
U zavisnosti od površine koja se navodnjava, definiše se prečnik glavnog dovodnog creva, a sa njim i filter za prečišćavanje vode i kompenzator pritiska od 3/4, 1”, 3/2”, 5/4”, 6/4” ili 2”. Protok, to jest propusna moć filtera je od 5 do 7 (m3/h). Kompenzator pritiska treba da zaštiti sistem od fizičkog oštećenja zbog prevelikog pritiska. Radni pritisak u sistemu u zavisnosti od vrste razvoda (tankozidna traka Ø17, ili creva do 4 bara) treba da bude od 0,7 bara do 1,7 bara.
Postavljanjem dozatora za prihranjivanje na početku glavnog voda obezbeđuje se ravnomerno i kontrolisano doziranje kulture različitim preparatima.
Od glavnog voda se “AMBRO” šelnom (Obujmicom Ø20, Ø25, Ø32, Ø40, Ø50, Ø63 ili većom), ili umetanjem ubodnih priključaka-konektora u prethodno izbušenu rupu Ø16, na glavnom vodu (Ø32, Ø40, Ø50, Ø63,...), uzima razvod po željenom planu. Razvod može biti podzemni, prizemni, ili nadzemni u zavisnosti od vrste creva i kulture koja se navodnjava. U zavisnosti od pritiska vode koji se koristi za navodnjavanje vrši se izbor trake „EOLOS“, ili creva „LATERAL“. Ako je na istom glavnom vodu povezan razvod za navodnjavanje različitih kultura koje zahtevaju različito vreme navodnjavanja, ili količinu vode, trebalo bi na početku svakog voda postaviti ventil. Tako se može izvršiti izbor redova koji se navodnjavaju.
Preporučuje se, naročito ako se voda za navodnjavanje uzima iz reke ili bare, da se na kraju svakog voda sa kapalicama postavi samoispirajući ventil koji pri svakoj promeni pritiska u instalaciji ispušta nagomilani talog mulja i peska.

Preuzeto sa http://www.metalik-plast.rs/Navodnjavanje.htm

Odmah da kazemd a filter ne treba,samo bre cevi i najobicnije prikljucivanje na cesmu ili bure kako se vec odlucite #zmirko#





Sačuvana

Jovo
moderator
*****
Van mreže Van mreže

Lokacija: Vitkovac - Kraljevo
Poruke: 3426



« Odgovor #23 poslato: Јануар 30, 2011, 06:44:03 »

Sistem za navodnjavanje "KAP PO KAP"najracionalnije iskorištava raspoloživu količinu vode i doprinosi uvećavanju prinosa za preko 100%. u poredjenju sa obradivim površinama bez ovog sistema.
Ovi rezultati se postižu zahvaljujući činjenici da sistem radi isključivo tokom sunčanog dela dana, kada je asimilacija najintenzivnija, a nikako i nikada noću. Vodom se opskrbljuje isključivo koreni sistem željene biljke (~4 l/h  - pri pritisku u cevima od 0,5 do 4 bara) zanemarujući korov u medjurednom prostoru. Ovaj sistem služi za zalivanje svih vrsta voća, povrća kao i cveća, u zatvorenim i otvorenim prostorima.
Voda se može koristiti iz bilo kog izvora, ali mora biti hemijski i mehanički čista što se postiže upotrebom filtera finoće manje od 200 mikrona.
Ovim sistemom se može vršiti i prihranjivanje, kao i zaštita biljaka svim sredstvima koja idu preko korenog sistema.
Više od 90%. konstrukcije sistema izradjeno je od plastičnih masa, pa je uz minimalnu pažnju i održavanje obezbedjen neograničen vek trajanja, što je u praksi i potvrdjeno.
Pod održavanjem se podrazumeva: redovno čišćenje filtera, ispiranje mreže pre početka i na završetku zalivne sezone kao i pažnja pri medjurednoj obradi kako ne bi došlo do mehaničke povrede tj. kidanja laterala.
Prodajemo isključivo kapaljku. Sve ostale potrebne delove (cevi, spojnice, filter,pumpa...) ostavljamo kupcu da se opredeli o načinu nabavke.
Instaliranjem ovog sistema, bićete u mogućnosti da i sami potvrdite sve navedene kvalitete.







Preuzeto sa http://nenad67.bravehost.com/kappokap.html
Sačuvana

Agika
moderator
*****
Van mreže Van mreže

Lokacija: Zrenjanin
Poruke: 2583



WWW
« Odgovor #24 poslato: Јануар 30, 2011, 09:02:03 »

momci.....odusevljena sam vasom ekspeditivnoscu!............bravo! #aplauz# #aplauz# #aplauz#
Sačuvana

                             

Jovo
moderator
*****
Van mreže Van mreže

Lokacija: Vitkovac - Kraljevo
Poruke: 3426



« Odgovor #25 poslato: Јануар 30, 2011, 09:25:21 »

A sad proizvodnja

Proizvodnja rasada se vrši u grejanim objektima, stakleniku i plastenicima. Plastenik je uopšteni naziv za veći broj različitih, po obliku i veličini, objekata namenjenih proizvodnji povrća, cveća, jagoda i aromatičnih vrsta u vreme kada se oni ne mogu gajiti na otvorenom polju. Proizvodnja pod plastikom je uvek intenzivnija od drugih oblika proizvodnje, jer se uz neophodno opšte i specifično znanje, ostvaruju veći prinosi.

Osnovni objekat u kojem počinjemo proizvodnju je staklenik površine 90 m2. i visine 4 m. On je odlično izolovan, osvetljen, sa uradjenim centralnim grejanjem, što obezbedjuje optimalnu temperaturu tokom dana i noći. Nedostatak sunčeve, prirodne toplote, moguće je nadoknaditi dodatnim zagrevanjem objekta, a nedostatak sunčeve svetlosti dodatnim osvetljenjem za vrste koje zahtevaju veći intenzitet svetlosti ili pomeranjem rokova proizvodnje.

U osnovnom objektu vršimo naklijavanje semena, a biljke gajimo do faze pikiranja, kada veći deo premeštamo u sledeća dva plastenika, koja dogrevamo. Plastenici su površine 2 X 220 m2. Proizvodnja u plastenicima omogućuje punu kontrolu uslova uspevanja, što znači i mogućnost da se dobije povrće dobrog kvaliteta i zdravstveno bezbedno. Zaštićeni prostor sa plastikom treba da obezbedi optimalne uslove za gajenje biljaka u jesenjem, zimskom, prolećnom periodu, koji omogućuju planiranu berbu u vreme manje ponude na tržištu, što osigurava veću cenu po proizvodu.





Preuzeto sa http://www.garden3.net/
 
Sačuvana

Milos
moderator
*****
Van mreže Van mreže

Lokacija: Beograd
Poruke: 2471


zemlja Dembelija


« Odgovor #26 poslato: Јануар 30, 2011, 10:13:09 »

Bravo Jovo  #aplauz#  #jupi#
Sačuvana


Jovo
moderator
*****
Van mreže Van mreže

Lokacija: Vitkovac - Kraljevo
Poruke: 3426



« Odgovor #27 poslato: Јануар 30, 2011, 10:22:40 »

U plastenicima možemo uzgajati skoro sve poznate polj. kulture. Ipak većina proizvođača se odlučuje na klasične sorte , one koje su u našem podneblju i najtraženije , odnosno za koje se najlakše pronalazi plasman .

Paradajz



   Paradajz vodi porijeklo iz toplih predijela J.Amerike , zato je njegova potreba za toplotom jako izražena . Zbog razvijenog korijenovog sistema ima relativno visoku otpornost na sušu.Ima i velike potrebe za svjetlošću , zbog čega se kod nas uzgaja u periodu od maja do oktobra - kada i  imamo najviše sunčeve svjetlosti.
   Nedostatak vlage u zemljištu dovodi do umanjenja prinosa , a povećana relativna vlažnost zraka / vazduha  utiče na smanjenu oplodnju , a pogoduje razvoju bolesti .
   Nakon pripreme zemljišta  rasad paradajza se stavlja u zemlju , te se nakon toga obilno zalije vodom .
   Berba počinje 60 - 80 dana nakon sadnje , a očekivani prinosi su od 25 - 30 kg / m2.
   Po privrednom značaju i zastupljenosti u proizvodji paradajz zauzima jedno od vodećih mjesta među povrtlarskim kulturama.
   Najčešće korišteni hibridi na našim prostorima : RALLY , BELLE , MONDIAL ...

Paprika



   Paprika zbog svoje duge vegetacije ( april - novembar ) , predstavlja najrentabilniju povrtnu kulturu u plastenicima , zato je jedna od najzastupljenijh kultura u plasteničkoj proizvodnji.
   Proizvodi se iz rasada. Korijen joj se ne razvija duboko u zemlji , te je neophodno obezbijediti biljkama potporu , odnosno povezati ih špagom , da bi se izbjeglo poleganje.
   Paprici je potrebno obezbijediti dosta visoke temperature , zato što na nižoj temp. teže dolazi do oplodnje.Relativna vlažnost zraka / vazduha bi trebala da iznosi oko 55 - 65 % .
   Papriku je potrebno obilno zalijevati , naročito u ljetnim mjesecima.
Očekivani prinosi su 10 - 12 kg / m2.
  Najčešće korišteni hibridi kod nas su : BIANCA , PLANIKA , MILICA , VEDRANA ...

Krastavac



   Krastavac je kultura koja se redovno uzgaja u plastenicima , a proizvodnju dijelimo na ranu i kasnu . U ranoj se proizvode salatni , dok se u kasnoj osim salatnih krastavaca proizvode i kornišoni.
   Korijen je slabo razvijen , a stablo je u tipu lijane pa se uzgaja uz potporu .Najbolje uspijeva na visokim temperaturama  i neophodno je obezbijediti relativnu vlažnost zraka / vazduha od 80 - 90 % .
   Najčešći hibridi : JAZZER , TORNAK ...

Zelena salata



   Zelena salata je jedna od kultura koje se proizvode u zimskom periodu , zato što dobro podnosi niske temperature.U tom periodu na tržištu vlada nestašica svježeg povrća , tako da salata ostvaruje dobar financijski rezultat.
   Proizvodi se iz sjemena.Na nedostatak vlage u zemljištu salata reaguje usporenim rastom i jako tammnom bojom , a pretjerana vlažnost pospješuje bolesti.
   Pokrivanje agrotextilom ili lutrasil folijom omogućuje se uspiješan rast i na jako niskim  vanjskim temperaturama .
   Potrebna joj je relativna vlažnost zraka / vazduha od 75 - 80 %.
   Očekivani prinosi su 4,5 - 5,5 kg / m2.
   Kod je najtraženija salata tipa tzv.  PUTERICA
   Najčešći hibridi : MARKISA , TATIANA , FATIMA

Mladi luk



   Mladi luk se uzgaja u zimskom periodu kao predkultura paprici , paradajzu i krastavcu.
   Podnosi dosta niske temperature.Luk ima jako skromne zahtjeve.Pokrivanje agrotextilom ili lutrasil folijom omogućuje se uspiješan rast i na jako niskim  vanjskim temperaturama .Za kvalitetan mladi luk neophodno je obezbijediti zdrav i kvalitetan sadni materijal.
   Ukoliko su temperature u toku vegetacije bile optimalne , luk prispijeva za berbu za oko 45 dana.

Preuzeto sa http://edasplast.com/
Sačuvana

Milos
moderator
*****
Van mreže Van mreže

Lokacija: Beograd
Poruke: 2471


zemlja Dembelija


« Odgovor #28 poslato: Јануар 30, 2011, 10:25:07 »

Jel ti ovo za Verb?  #ahaha# #ahaha# #ahaha# #ahaha#
Sačuvana


Milos
moderator
*****
Van mreže Van mreže

Lokacija: Beograd
Poruke: 2471


zemlja Dembelija


« Odgovor #29 poslato: Јануар 30, 2011, 10:26:38 »

Stubni / vertikalni uzgoj jagoda



   Do sada se jagoda uzgajala uglavnom vani, na polju. S obzirom da je potražnja za ovom kulturom jako porasla, sve više proizvođača se odlučuje na uzgoj jagode u plastenicima. Dosadašnja iskustva pokazuju da je najintenzivniji način gajenja jagode uzgoj u plastenicima za ranu i za vansezonsku proizvodnju, kada je cijena jagoda 4-5 puta viša nego u maju i junu.
U zaštićenom prostoru toplota zemljišta i vazduha je viša za 6-12C nego na otvorenom polju. Zbog toga je znatno ranije kretanje vegetacije, a time i sazrijevanje plodova jagode, kod nekih sorti 30-40 dana ranije nego na otvorenom polju.
 
  Stubni uzgoj je još jedan korak dalje u proizvodnji , jer je sama iskorištenost plastenika i do sedam puta veća.Ovdje se radi o visoko sofisticiranoj proizvodnji , te sve naše projekte prati niz stručnjaka sa višegodišnjim iskustvom u ovoj oblasti.Ako uzmemo u obzir činjenicu da se u periodu kada mi proizvodimo i beremo jagodu ( rani i kasni period ), u našu zemlju uvozi oko 85 %  jagode iz inostranstva, koja ni po cijeni niti po kvalitetu nije prihvatljivija od naše - jasno je zašto se u zadnje vrijeme jako puno proizvođača odlučuje upravo na ovaj vid proizvodnje.

 

http://edasplast.com/
Sačuvana


Stranice: [1] 2 3 ... 5   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na:  

Forum Cvecara Cvjecara Ema SarajevoBelgrade Gift Baskets Rukotvorine Iza Duge
Pokreće MySQL Pokreće PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2006-2011, Simple Machines | Srpski prevod: www.tnenad.net
Theme by hhy89
Ispravan XHTML 1.0! Ispravan CSS!
Stranica je napravljena za 0.135 sekundi sa 25 upita.