FORUM CVECARA
Септембар 16, 2014, 01:51:03 *
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.

Prijavite se korisničkim imenom, lozinkom i dužinom sesije
Vesti:
 
Stranice: [1] 2   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Bolesti i nametnici  (Pročitano 17531 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
sonjam69
Full Member
***
Van mreže Van mreže

Poruke: 117



« poslato: Август 02, 2010, 08:47:10 »

Pojavili su mi se neki beli crvići,ma nisu ni crvi  već neke bubice u zemlji,  kada zalivam cvece isplivaju...pomoć prijatelja mi treba hitno!!!!

Hvala unapred...pozzz
Sačuvana


Jovo
moderator
*****
Van mreže Van mreže

Lokacija: Vitkovac - Kraljevo
Poruke: 3556



« Odgovor #1 poslato: Август 02, 2010, 12:10:18 »

Pozdrav Sonja #zmirko#
Ajde jos neki detalj,jer su onako dugacki kao crvi ili vise oblika kuglice?Jer ti se cvece u toj saksiji susi,opadaju mu listovi i tako nesto?
Mislim da nije nista opasno,posto ja uzimam bastensku zemlju i stajsko djubrivo u zemlji mi raznih bubica i crvica ima,gliste vec gajim uporedo sa cvecem u saksiji #haha# i vecina tih bubica ne smeta biljkama,mislim da tu spadaju i ti beli crvici,ima ih kod mene u zemlji kad presadjujem,ali biljki nista ne smeta,mada ne bi bilo lose da odes do poljoprivredne apoteke i objasnis im sta to ima kod tebe i dace ti nesto sto ce pomoci. #zmirko#
Sačuvana

sonjam69
Full Member
***
Van mreže Van mreže

Poruke: 117



« Odgovor #2 poslato: Август 03, 2010, 07:54:41 »

Joooj,hvala ti Jovo...ovako,nisu klasični crvi već pre kao neki papaerijasti štapići i pojave se na površinu samo kada zalivam cveće...da počelo je da se susi pre svega po vtrhovima lista. U pitanju je Srećni Bambus koga sam presadila u zemlju i pojavio se novi koji je počeo da se suši...Hvala ti unapred...pozz
Sačuvana


aldu
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Lokacija: Sopot
Poruke: 888



« Odgovor #3 poslato: Август 03, 2010, 10:09:50 »

Има у пољопривредној апотеци течност која се сипа у случају да се појаве штеточине у земљи. Има и у облику спреја, па се само попрска одозго, с тим што могу да се попрскају и наличја листова. Ја имам неки словеначки и супер је.
Sačuvana


sonjam69
Full Member
***
Van mreže Van mreže

Poruke: 117



« Odgovor #4 poslato: Август 03, 2010, 10:11:08 »

 #suncano#
Hvala Aldu...potražiću.
Sačuvana


Jovo
moderator
*****
Van mreže Van mreže

Lokacija: Vitkovac - Kraljevo
Poruke: 3556



« Odgovor #5 poslato: Август 03, 2010, 12:23:38 »

Evo ja se slazem sa ovim sto je aldu rekla,vidis te tvoje bubice ipak smetaju biljkama pa moras nesto da preduzmes u vezi toga,mada ne bi ni bilo lose da presadis taj bambus u novu i cistu zemlju i primenis taj tretman #zmirko#
Sačuvana

sonjam69
Full Member
***
Van mreže Van mreže

Poruke: 117



« Odgovor #6 poslato: Август 06, 2010, 06:21:39 »

Hvala Jovo... #zmirko#
Sačuvana


Jovo
moderator
*****
Van mreže Van mreže

Lokacija: Vitkovac - Kraljevo
Poruke: 3556



« Odgovor #7 poslato: Октобар 01, 2010, 11:38:43 »

Trispi

Tripsi napadaju samo mali broj nasih sobnih biljaka.Ostecuju,pre svega,datule,ali i cvetove.Kod ciklama,npr., prouztokuju pojavi pega na laticama cvetova.Najcesce se zadrzavaju u cvetovima pa ih tamo treba i traziti.

Protiv ovih stetocina mozemo da se borimo pomocu insekticida koji sadrze permetrin,piretrum ili malation.U slucaju potrebe,tretiranje treba pomoviti.




Bele lisne vasi

Ako se prilikom pomeranja listova,iznad biljke podigne oblak belih musica,to je znak da su je napale bele lisne vasi.Ovi sisajuci insekti mogu da budu prava napast,koju je tesko unistiti.Ovi paraziti se najbolje razvijaju u toploj i suvoj sredini.Odrasle jedinke ostavljaju jajasca na ivicama listova.Ispod lista mogu se naci i male larve,koje izgledom podsecaju na mikroskopske bele stitaste vasi.Slicno kao i one,izlucuju lepljivu tekucinu.Bele lisne vasi biljku ostecuju direktno-isisavaju iz nje sok-a i indirektno,one su uzrok pojave crne naslage izazvane gljivom.Ona nastaje na mestima prekrivenim lepljivom izlucevinom.

Protiv ove stetocine se borimo pomocu preparata koji sadrze piretrum,permetrin ili malation.Preparat upotrebljavamo od jedne do sest nedelja,dvaput nedeljno




Vasi

Ove stetocine se javljaju kod mnogih vrsta.Oznacavaju se,ne bas precizno,kao ''crne'', ''zute'', ''ruzicaste'' ili ''zelene'' vasi.Sve se razmnozavaju munjevito,a delimicno se radjaju i zive.Tokom jedne noci u stanju su da potpuno ovladaju mlade delove biljke.Ugrozavaju je tako sto probuse tkivo i iz njega isisavaju sokove.Napadnuti izdanci se smazuraju a listovi uvijaju.Biljka,koju napadnu ovi paraziti,mnogo pati i skoro uopste ne raste.I kada joj pomoc stigne na vreme,proci ce nekoliko nedelja dok biljka ne ozdravi.Vasi izlucuju,cesto i u velikim kolicinama,medenicu.Ova lepljiva materija,koja sadrzi secer,prekriva listove biljke sjajnim slojem.Za kratko vreme pojavljuju se pege crne poput cadji.Javljaju se kao posledica gljivicnog oboljenja,koje posle unistava biljku.

Ako kolicina nije velika,mozemo pokusati da se protiv njih borimo rastvorom sapunice.Kada je napadnuta citava biljka,treba je prskati preparatima koji sadrze piretrum,permetrin ili malation.Medenicu i crne pege otklanjamo pranjem listova mlakom sapunicom.




Crvci-poznati i kao vunaste vasi

Larve i odrasle jedinkeove stetocine pokrivene su zastitnom brasnastom vostanom prevlakom.Prvi znak njihove pojave su mala bela klupka,koja lice na vatu,zalepjena na poledjini listova duz zilica.To su omotaci zenki u kojima su jajasca a kasnije mladi crvci.Prilikom velikog nepada,na mladim listovima se nagomila mnogo parazita i mogu da naprave veliku stetu.Tacno je da crvci na korenima nisu toliko aktivni,ali su podjednako pogubni.Ako biljka,iz neobjasnjivih razloga vene,treba je pazljivo izvaditi iz saksije i pregledati korenje,jer se bas tamo ili na dnu saksije gomilaju crvci.

Ako se radi o malom napadu stetocina,mogu se unistiti cetkicom ili krpicom natopljenom denaturisanim alkoholom.Protiv snaznog napada se borimo insekticidom,koji sadrzi malation ili dimethoat,ili pak sistematskim insekticidom.Crvci na korenima se odstranjuju zalivanjem ili uranjanjem vreze korenja u vodu sa rastvorenim preparatima protiv insekata.Ovakav tretman treba ponavljati dva-tri puta u razmaku od 10-14 dana.




Biljni komarac

Svojim izgledom biljni komarci podsecaju na komarce,ali nezniji su i ne hrane se krvlju.Odrasle jedinke ne ugrozavaju biljke.Ali opasne su njihove larve,koje lice na male bele kisne gliste sa karakteristicnom crnom glavicom.Napadaju korenje i vrat korena.Posebno vole mesnate stabljike.Nezne musice su skoro nevidljive.Vide se jedino onda kada se,preplasene,podignu sa zemljista.Biljni komarci vole toplotu,vlaznost i tresetno zemljiste

Protiv biljnih komaraca borimo se na dva nacina: prskanjem muscia insekticidom koji sadrzi permetrin,piretrum ili malation i unistavanjem larvi pomocu rastvora insekticida.Tretiranje treba ponavljati dva-tri puta u razmaki od sedam do deset dana
Sačuvana

Jovo
moderator
*****
Van mreže Van mreže

Lokacija: Vitkovac - Kraljevo
Poruke: 3556



« Odgovor #8 poslato: Октобар 02, 2010, 12:22:28 »

Crveni pauk

Pregalj,koji se zove jos i ''crveni pauk'',nije pravi pauk vec zglavkar koji spada u veliku grupu crvenih pregljeva.Ovi paraziti se pojavljuju onda kada je vazduh u stanu isuvise suv.Crveni pauci su tako mali da se golim okom skoro i ne vide i zato ih otkrivamo veoma kasno.Mlade i odrasle jedinke podjednako sisaju sok iz lisnih celija.Na napadnutim listovima pocinju da se pojavljuju zute pegice,uvijaju se i na kraju dobijaju potpuno smedju boju.Kada njihov napad dobije vece razmere,na poledjini listova vide se nezne paucine.Odrasli crveni pauci nisu crveni,kao sto se to,obicno misli,vec bledozuti ili zelenkasti.Crvenu boju dobijaju samo one jedinke koje su prezimile napolju.Crveni paukovi nanose nasim biljkama veliku stetu.Ove stetocine je tesko ne samo otkriti vec i unistiti.

Zavlazivanje vazduha i cesto orosavanje sobnih biljaka,narocito donje strane listova,pogorsava uslove za egzistenciju crvenih paukova,ali ih ne ubija.Unistiti se mogu pomocu hemijskih preparata na bazi permetrina (prometrina),piretrina ili malationa.Mere treba preduzimati u trajanju od mesec dana sa razmacima od sedam do deset dana.




Stitaste vasi

Stitaste vasi imaju tako neobican izgled da za laika uospte ne lice na insekte.Male smedje tvorevine stitastih vasi su nepokretno pricvrscene na stabljikama i zilicama listova.U sustini to su zastitni omotaci u kojima su jajasca i mlade jedinke.Zenka posle polaganja jaja ugine,a mlade jedinke se razvijaju pod zastitom tvrdog stita.Mlade zenke izgledaju potpuno drugacije od odraslih.Pljosnate su,kremasto-zute boje i skoro prozracne.Posle napustanja svog stita,pocinju da traze pogodno mesto za hranjenje.Ubrzo dobijaju izgled stitova i vise se ne krecu.Stitaste vasi,slicno kao i drugi crvci,izlucuju medenicu,koja sadrzi mnogo secera uzetog iz biljke.Na listovima pokrivenim sjajnom,lepljivom tekucinom razvija se gljivicno oboljenje,casdj,koja pogorsava stanje biljke.Stitaste vasi su veoma uporne stetocine.Biljke koje napadaju zakrzljaju i umiru,naknadno napadnute virusima ili bakterijskom zarazom.

Borba protiv ovih parazita je veoma teska jer ih od insekticida stiti tvrdi stit.Stitove treb sastrugati,a mesta ispod njih poprskati preparatom protiv insekata,koji sadrzi malation ili dimetoat.




Puzevi

Puzevi koji unistavaju sobne biljke drugaciji su od onih koje nalazimo u bastiVeoma su mali i najcesce sasvim nevidljivi.Danju se skrivaju u tamnim zakucima,a nocu brste listove i na njima ostavljaju vidljive tragove.Nekada izgrizu veliku rupu,a ponekad unistavaju ceo list,ostavljajuci samo zilice.Ako ne uspemo da nadjemo njihova skrovista moramo pratiti srebrnaste tragove koje za sobom ostavljaju na listovima.

Protiv puzeva se lako bori upotrebom preparata koji sadrzi metaldehid.Ovo sredstvo moze da se dobije u obliku tableta,koje se stavljaju u saksiju.Puzevi ce ga pojesti nocu.
Sačuvana

Jovo
moderator
*****
Van mreže Van mreže

Lokacija: Vitkovac - Kraljevo
Poruke: 3556



« Odgovor #9 poslato: Октобар 02, 2010, 07:46:13 »

Pege na listovima

Pege na listovima,prouzrokovane bakteriozama,tesko se odredjuju; oboljenje na listovima ive(Iva xanthifolia) ispoljava se u obliku pprozirnih ivica iz kojih moze da istice bakterijska tvar.Ovakve listove treba odmah odstraniti.
Gljivicno oboljenje moze da se manifestuje u obliku sitnih mrlja do velikih povrsina,koje se sire po celom listu (cesto napada fikus).Ceo list dobija zutu boju a kasnije,razlaganjem celija,dobija potpuno smedju boju

Da bismo sprecili bakterijske mrlje na listovima,vise puta prskamo tekucim bakrenim fungicidima.Zarazene listove odstranjujemo i palimo.Ipak se desava da bakterijsko oboljenje otkrijemo tek onda kada su se spore rasirile i za spasavanje biljke je prekasno.




Trulez korena

Ako su biljke izlozene uticaju veoma vlazne sredine,mogu da budu napadnute mikroorganizmima.
Vecini biljaka ne odgovara kada je njihovo korenje sistematski u mokrom supstratu.Izuzetak cine paprati i azaleje.Gljivicnih oboljenja korena i stabla se treba plasiti,u slucaju da listovi pozute,uvenu i prerano opadaju.Korene koji trunu nije tesko prepoznati (zdravi koreni su beli i krhki),a stabljike mogu cak da pocrne i omeksaju.

Zalivanje fungicidima pomaze u stadijumu infekcije.Ako zastitu isuvise dugo odlazemo,biljci moze da stigne prekasno.Da bismo sprecili truljenje korena i stabljike,proverimo da li biljke nisu u vodi ili hladnoj sredini.Ako saksiju sa biljkom stavimo u vodu ne ostavljamo je u njoj duze od 15-20 minuta.


Smanjenje vlaznosti

Smanjenjem vlaznosti mozemo da sprecimo gljivicna oboljenja klijanaca i reznica.Naglo i bez ikakvih znakova,iako smo mislili da su klijanci i reznice potpuno zdravi,oni padaju i umiru.Ako ih izvucemo iz vode ugledacemo uvenulu i pocrnelu bazu stabljike.
Uzrocnik je sitna gljivica koja zivi u zagadjenoj saksiji ili ciniji ili pak u kontaminiranom supstratu.Moze,takodje,da se siri putem vode koju koristimo.

Zarazene biljke i reznice vise ne mozemo spasiti.Treba ih odstraniti i spaliti.Da bi preostale jedinke zastitili,odmah ih prskamo tekucim bakrenim fungicidom.



Snet-gara

Snet je oboljenje koje stvara neznu praskastu prevlaku na listovima,ali ponekad i na cvetovima.Nema paperjasti izgled kao siva plesan,ali sprecava biljku da zdravo raste.Manje poznata je paperjasta snet,koja stvara lako vidljive spore.

Zarazene biljke prskamo fungicidom u razmacima od dve ili tri nedelje.Prskamo ih u vreme sezone kada je biljka u suvom supstratu i gljiva pocinje da bude aktivna.Protiv sneti biljka moze da se preventivno stiti zaprasivanjem finim sumpornim praskom svakih 10-14 dana ali o tome treba da se vodi evidencija da bismo znali da li tretiranje nije ostetilo biljku.



Siva plesan

Siva plesan ili Botrytis je veoma neprijatno oboljenje koje napada vrste sa mesnatim telom kao sto su africke ljubicice,begonije,ciklame ili gloksinije,ako su ostavljene u vlaznoj sredini.
Gljiva najpre inficira odumrle i delove biljke koji se razlazu,npr. listove i cvetove koji venu,i ispoljava se kao sivosmadje paperje.Kasnije se infekcija siri i na zdrava tkiva.Siva plesan je opasno oboljenje i treba da odmah delujemo,cim primetimo prve njene znakove.

Najpre ostrim nozem ili pincetom odsecemo sve uvenule ili ostecene listove ili odumrle svetove.Ne ostavljamo ni ostecene stabljike; sa biljke odstranjujemo i odumrle cvetne i lisne peteljke i to sto bilze njihovoj osnovi.Prekontrolisemo da li biljka nije u vodi i da li ima dovoljno svezeg vazduha.Ako smo sprecili obnavljanje infekcije biljke prskamo fungicidima.

Sačuvana

vukica
Full Member
***
Van mreže Van mreže

Poruke: 178



« Odgovor #10 poslato: Октобар 04, 2010, 09:10:46 »

Jovo,dobro je što si otvorio ovu temu!Pošto si iscrpno napisao skoro sve ja bih dodala par stavki,inače preuzeto iz časopisa ,,Flora,,! Protiv svih vrsta vaši a posebno štitastih borimo se preparatom ,,Actara,,jer pored prskanja njegovim rastvorom se i zalije napadnuta biljka!Zalivene biljke usvajaju otrov preko vode pa tako Actara postaje sastavni deo biljnih sokova kojima se vunaste i druge vaši hrane.Preporuka je da se postupak ponovi na 15 dana kako bi se održala koncentracija otrova u biljnom soku.Prilikom primene preparata uvek se pridržavajte propisanih zaštitnih mera i priloženog uputstva!Naravno kod manjih napada koji su na vreme uočeni jedan od načina je i mehaničko skidanje vaši rastvorom razblaženog alkohola.Kod truleži stabla i pojave mrkih fleka na listovima istretirati preparatom ,,Quadris,, ili još bolje zaliti rastvorom Ridomil Golda!Što manje zalivanje u toku zimskih meseci!!Protiv crvenog pauke se nije lako boriti a kao jedno od najefikasnijih preparata se pokazao akaricid ,,Nissorun,,jer iništava i zrele jedinke i njihove larve!Preventivno orošavati biljke i održavati vlagu koja je najveći neprijatelj crvenog pauka!
Sačuvana

Jovo
moderator
*****
Van mreže Van mreže

Lokacija: Vitkovac - Kraljevo
Poruke: 3556



« Odgovor #11 poslato: Октобар 04, 2010, 03:18:32 »

super Vikice,ako nadjes jos nesto korisno ti pisi #zmirko#
Sačuvana

vukica
Full Member
***
Van mreže Van mreže

Poruke: 178



« Odgovor #12 poslato: Октобар 04, 2010, 10:51:11 »

 #zmirko#
Sačuvana

Milos
moderator
*****
Van mreže Van mreže

Lokacija: Beograd
Poruke: 2473


zemlja Dembelija


« Odgovor #13 poslato: Октобар 04, 2010, 11:03:12 »

ucio sam ih godinu dana i ne podnosim ih....  #ahaha#
znam komplet gradju pojedinih insekata, samo da bi dobio 4...  #haha#
Sačuvana


Agika
moderator
*****
Van mreže Van mreže

Lokacija: Zrenjanin
Poruke: 2620



WWW
« Odgovor #14 poslato: Октобар 05, 2010, 08:50:06 »

Jovo sine ....ja cu da prebacim a ti sortira pisi-brisi....sta te volja!


Bilje koje uzgajamo u vrtu ili u lončanicama često je meta napada raznih bolesti i štetnika. Kako i s kojim sredstvima ga zaštititi pročitajte u ovom tekstu.

BILJNE BOLESTI


Biljne bolesti mogu se pojaviti na bilo kojem biljnom organu (korenu, stabljici, listu, cvetu, pupoljku). Uzročnike bolesti možemo podeliti u nekoliko skupina:
- bolesti uzrokovane gljivama – mikoze
- bolesti uzrokovane bakterijama – bakterioze
- bolesti uzrokovane virusima – viroze


Fitopatogeni su sitni organizmi nevidljivi ljudskim okom, pa ih primećujemo tek kada na bilju uočimo simptome bolesti (pege, žućenje, venuće). Prema simptomima možemo odrediti uzročnike bolesti i provesti suzbijanje. Moguće je napraviti preventivnu zaštitu (primena zaštitnih sredstava pre pojave bolesti), za bolesti koje se učestalo pojavljuju na nekoj kulturi. Mikoze suzbijamo fungicidima, dok za bakterioze i viroze zaštitu temeljimo na preventivnim merama, tj. sprečavanje pojave bolesti i uništavanjem biljaka ako dođe do oboljenja kako bi se sprečilo širenje bolesti.






GLJIVIČNE BOLESTI





Gljivične bolesti možemo podeliti u dve grupe, i to prema mestu izbijanja zaraze:
a) gljivične bolesti podzemnih biljnih delova
b) gljivične bolesti nadzemnih biljnih delova



GLJIVIČNE BOLEST PODZEMNIH BILJNIH DELOVA




Uzročnici ovih bolesti su gljivice tla koje izazivaju trulež reznica i poleganje nasada lončanica, trulež korena, lukovica i gomolja.
1) Bela trulež (Sclerotinia sclerotiorum) - ova bolest najčešće napada zumbule, narcise, dalije, tulipane i šafrane.
2) Siva plesan (Botrytis cinerea) Fuzarioze (Fusarium oxysporum) - bolesti su koje uzrokuju trulež korena, lukovica i gomolja.

3) Crna trulež (Rhizoctonia solani, R. Tuliparum)
4) Smeđa trulež (Thieloviopsis basicola)





Začepljenje provodnih snopova na vratu korena uzrokuje Phitophtora cryptogea, P. Primule. Ove bolesti najčešće su na lukovičastom cveću kao što su tulipan, zumbul, ljiljan, narcis. Njihov razvoj potiče velika količina vlage u tlu, stoga je potrebno umereno zalivati, a saditi treba potpuno zdrave neoštećene lukovice. Pre sadnje lukovice bi trebalo namočiti 20 minuta u pripravcima dvaju fungicida: Capton ili Merpan + Previcur607 SL ili Previcur607 SL + Bavistin.


GLJIVIČNE BOLESTI NADZEMNIH BILJNIH DELOVA


Jedna od najčešćih biljnih bolesti na cvetnicama je pepelnica.Uzročnik bolesti su gljivice iz porodice Erysiphacea, te rodova Oidium i Sphaerotheca. Pojavljuje se na licu lista, stabljici i cvetnim pupoljcima, prepoznati je možemo po pepeljastoj prevlaci koja se dodirom lako skida. Svi zaraženi delovi biljke umiru i suše se. Zaraza napada: BEGONIJU, FUKSIJU, JAGLAC, KALANHOU, SURFINIJU, RUŽU. Zaštitu vršimo prskajući jednim od predloženih fungicida: Saprol, Bayleton, Folicur250, FolicurEWP-50, Tilt250EC, Sabithane.




Pepelnica
SIVA PLESAN – BOTRITIS





Najčešći uzročnik je gljivica Botrytis cinerea. Napada velik broj sobnih lončanica, ali i vrtnog cveća: CIKLAME, FUKSIJE, PELARGONIJE, GLADIOLE, RUŽE, DALIJE I BOŽUR. Izaziva poleganje tek izniklih biljaka i njihovo propadanje. Bolest se javlja na stabljici, mladim izbojima, peteljkama listova, cvetnim pupoljcima i cvetovima, gde se javlja u obliku sivog maška. Na listovima se javljaju crveno-smeđe pege, a stabljike cvetnih pupoljaka i pupljci poprime smeđe-crnu boju i obese se. Na laticama se pojavljuju male okrugle pege različite boje od boje latica. Ako se bolest pojavi na stabljici blizu korena, izaziva poleganje i kod starijih biljaka. Pojavi bolesti doprinose visoka vlaga i nedovoljna količina svetlosti, dok im temperatura nije važna. Najčešće se javljaju u jesen i zimu. Zaštitu vršimo prskanjem botriticidima: Ronilan, Kidan, Konker, FolicurEWP – 50, Euparen 50 WP



Siva plesan - botritis
HRĐE





Gljivice iz rodova Puccinia, Uromyces, Phragmidium uzročnici su ove bolesti. Uočavamo je na naličju listova. U kasno proleće nastaju ecidije u obliku malih belih prištića koji prođu nezapaženo, a potom se pojavljuju smeđi jastučići koji kasnije pocrne. Pege mogu biti kružno raspoređene ili razbacane po listu. Na licu lista uočavaju se svetložućkaste pege, u sredini bez boje. Razvoju bolesti pogoduje visoka temperatura i visoka vlažnost vazduha. Najčešće napada KARANFIL, KRIZANTEME, PELARGONIJE i TRATINČICE. Suzbijanje možemo vršiti fungicidima: Saprol, Tilt 250EC Baycol 250 i Cineb.







Hrđa
Djole
29.01.2009., 18:28
PLAMENJAČA



Uzročnici su gljivice dvaju rodova - Peronospora i Phytophtora. Zaraza se javlja na naličju lista u obliku mehurastih pega ili bledosivih nakupina gljivica, listovi su izobličeni, a kod nekih kultura se i kovrčaju. Na listu se pojavljuju svetle žuto-zelene pege. Napadnuti delovi odumiru, a razvoj bolesti potiče visoka temperatura i vlaga zraka. Najčešće napadaju: JAGLAC, GLOKSINIJU, PETUNIJU, RUŽU. Suzbijamo ih jednim od fungicida: Marpan, Dithane, Cineb Antracol, Ridomil MZ, Ridomil plus.



KONCENTRIČNA PEGAVOST
Uzročnik ove bolesti su gljivice roda Alternarija. Javlja se na listovima i na stabljici, a širi zaraženim semenom. Simptomi su uočljivi u obliku crvenosmeđih koncentričnih pega sa sivkastom sredinom, a pege ponekad mogu biti i smeđe s purpurnim rubovima. Na stabljici se uočavaju tamnosmeđe izrasline nalik na tumore. Napada sledeće biljke: LOBELIJU, CINIJU, BEGONIJE i KARANFILE. Najbolja mera zaštite je setva tretiranog semena ili tretiranje preparatom Kidanom pred setvu.



Plamenjača

BAKTERIJSKE BOLESTI





Izazivaju različite znakove zaraze na svim biljnim delovima (korenu, stabljici, listu). Najčešće se uočavaju tumori i rane na korenu, a na bazi stabljike tkivo kalusira, zadebljanja u obliku cveta cvetanje uzrokuje bakterija Corinobacterium Fascians. Tumore uzrokuje bakterija Agrobacterium tumefaciens. Bakterijsko venuće izazivaju bakterije iz roda Xantomonax. Ova bolest veoma je opasna jer se javlja u klijalištima, gde uzrokuje propadanje tek izniklih biljaka. Najviše pogađa: LOBELIJE, JAGLACE i MAĆUHICE. Na biljkama se javlja žućenje, venuće, odumiranje listova, a potom i cele biljke. Bakterija Pseudomonas sp. uzrokuje bakterijsku pegavost listova ili bakterijsku snet izniklih biljaka. Ta bolest dolazi na kadifici, lobeliji i jaglacu. Uočavamo je pojavom svetlozelenih pega koje rastom listova postaju utonule smeđe boje s izrazito smeđim rubom, dok se kod jače zaraze pege spajaju pa dolazi do odumiranja listova i čitave biljke. Bakterijske bolesti prenose se dodirom i zaraženim ostacima u tlu. Protiv bakterioza nema izravne zaštite, pa ako se uoče, zaražene materijale potrebno je uništiti (spaliti) kako bi se sprečilo njihovo širenje. Njihovom širenju doprinosi visoka vazdusna vlaga.



ŠTETNI KUKCI

Može se podeliti u dve skupine: zemljišne štetnike i nadzemne štetne kukce.




ZEMLJIŠNI ŠTETNICI
To je skupina organizama koja živi i hrani se u površinskom sloju tla, a tu spadaju razne gusenice i ličinke, kao što su gusenice sovica pozemljuša (Agrotis segetum Aypsilon i Euxoa temera), žičnjaci - ličinke Elaterida (Agriotes sp.), ličinke hrušta (Melolonta sp.). Budući da žive u tlu, najviše štete rade na gomoljima i lukovicama, pa tako najviše stradaju: tulipani, narcise, ljiljani, gladiole i dalije. Zemljišne štetnike suzbijamo tretirajući gomolje i lukovice neposredno pre sadnje insekticidima kao što su: Gaucho FS 350, Cosmos 50 FS, Force 20 SC.






Gusenice i ličinke mogu štetiti gomoljima i lukovicama


Sačuvana

                             

Agika
moderator
*****
Van mreže Van mreže

Lokacija: Zrenjanin
Poruke: 2620



WWW
« Odgovor #15 poslato: Октобар 05, 2010, 08:52:14 »

NADZEMNI ŠTETNI KUKCI

Lisne uši
To su mali nežni kukci koji mogu biti krilati ili beskrilni, boja im zavisi o stadijumu razvoja i biljci hraniteljici pa mogu biti od svetložute i zelene do crne boje. Hrane se sisanjem biljnih sokova i to na najnježnijim biljnim delovima - lisnim izbojima i cvetnim pupoljcima. Izazivaju zastoj u rastu biljke, kovrdzanje listova, iza njih ostaje medna rosa koja kaplje po donjim listovima čineći ih lepljivima, a kasnije pocrne jer se na njima razvijaju gljive čađavice. Napadaju velik broj kultura: tulipane, pelargonije, ljiljane i druge. Javljaju se u proleće i jesen za toplog i suvog vremena, te nakon obilnih kiša. Suzbijati se mogu prskanjem insekticidima kao što su: Karate Max, Basudin 40, Actellic.



Bubamara je prirodni neprijatelj lisnih ušiju
Djole
29.01.2009., 18:32

Tripsi




Kalifornijski trips (Frankliniella occidentalis), duhanov trips (Thrips tabaci), vrtni trips (Heliothrips haemorrhoidalis), samo su neki od štetnika poznati pod tim nazivom. To je skupina vrlo malih kukaca, boja im varira od žuto-narančaste, svetlooker do crne, a njihovoj pojavi pogoduje suvo i vruće vreme. Hrane se sisajući biljni sok na najosjetljivijim biljnim organima. Zaraza se primećuje po svetlim mrljama na tamnim cvetovima, dok su na cvetovima svetlih boja pege svetlosmeđe koje kasnije potamne. Na licu lista nalaze se sitne beličaste pege, ali manje brojne nego na laticama. Na naličju možemo naći i samog štetnika. Zaštita se vrši pesticidima: Basudin, Karate Max, Decis EC.


Tripsi


Štitasti moljci



Štitasti moljci (Trialeurodes vaporariorum) su maleni beli krilati kukci koji izazivaju štete na brojnim kulturama. Uočavamo ih na naličju lista. Štete izazivaju i odrasli oblici i ličinke sišući biljni sok, što dovodi do zaostanka biljke u rastu, a cvetanje je slabo ili izostaje. Iza njih ostaje medna rosa koja nakon nekog vremena pocrni. Zaraza se javlja u proleće i traje do jeseni. Hemijsko suzbijanje tih insekata učinkovito je kod pojave prvih krilatih oblika na listovima, dok je suzbijanje ličinki otežano zbog otpornosti na insekticide, pa je takve biljke najbolje uništiti. Suzbijati se može insekticidima: Confidor 200 SL, Basudin 40. Prskati ih treba svakih 7 – 10 dana.



Štitasti moljci


Lisni mineri


Lisni mineri (Phytomyza horticola) su male mušice crno-smeđe boje, ličinke su bez nogu žućkaste boje. Štetu izazivaju ličinke koje žive između dvaju površinskih slojeva lista. Hrane se lisnim tkivom bušeći u njemu hodnike – mine, koje su vidljive s lica i naličja lista i napunjene izmetom ličinki. Za njihovo suzbijanje koriste se insekticidi kao i kod štitastog moljca.


Lisni mineri

Koprivina grinja ili crveni pauk

Koprivina grinja ili crveni pauk (Tetranychus urticae) Ovi kukci dolaze na nadzemnim biljnim delovima. Boja im može biti od žuto-zelene, žuto-narančaste do crvene, ovisno o biljki domaćinu. Štete izazivaju svi pokretni stadijumi sišući biljni sok, uočićemo ih na naličju listova ili na laticama. Može se formirati i fina belkasta pređa u kojoj se nalaze brojni pauci. Na licu lista nalaze se belkaste, žućkaste i srebrenkaste pege koje listu daju mramoran izgled. Jačanjem zaraze pege se spajaju, a listovi žute i suše se. Do zaraze dolazi tokom vrućih letnih meseci ili suvih proleća. Suzbija se prskanjem pripravaka na bazi akaricida: Neoron 500, Apollo 50 SC, Demitan, Basudin 40.


Crveni pauk

VAŽNO !!!!
Veliki broj navedenih pripravaka nisu registrirani za korištenje na navedenim cvetnicama u Hrvatskoj, ali koriste se u ove svrhe u susednim državama. Vrlo je važno pridržavati se upusta za korištenje jer veće koncentracije neće imati bolji učinak. Ako prskate sobne lončanice, nikako to nemojte raditi u zatvorenom prostoru. Pre primene sredstva obvezno ga isprobajte na nekoliko listova kako biste bili sigurni da ne stvara opržotine na lišću.
Pripravci registrirani u Hrvatskoj za:
• Suzbijanje pepelnice i hrđe na cveću i ukrasnom bilju - Saprol N.
• Suzbijanje pepelnice na cvetnicama - Folicur, Bayleton.
• Suzbijanje hrđe na cveću - Baycor WP 25.
• Suzbijanje truleži lukovica i gomolja - Previcur 607 SL.
Djole
29.01.2009., 18:37
Prirodna zaštita bilja

Da bismo u vrtu mogli primieniti biološku zaštitu, važno je da zadržimo korisne životinje jer one pomažu u borbi protiv štetočina

Primjenom hemijskih sredstava za zaštitu bilja poremetila se prirodna ravnoteža, što je uzrokovalo smanjenje broja prirodnih neprijatelja* i povećanjem broja štetočina. Jedan od osnovnih uzroka pojave štetočina je poremećena prirodna otpornost biljaka. Uzrok tome najčešće je nedostatak biljnih hranjiva, ali i suvišak dušičnih hranjiva, čiji suvišak dovodi do povećane proizvodnje zelene mase, a zbog čega je biljka slabija kao takva i pravi mamac za štetočine. Stoga ne treba ni preterivati s prihranom. Da bismo u vrtu mogli primeniti biološku zaštitu, važno je da zadržimo korisne životinje jer one pomažu u borbi protiv štetočina. Tako par senica dok hrani mlade prikupi i do 30 kg gusenica i drugih štetnika. Da biste ih zadržali, ali i privukli druge ptice, postavite im kućice s otvorima prema jugoistoku. Ubrzo će ih naseliti kosovi, zebe, crvenperke. Zimi im vani ostavljajte hranu, a leti vodu u plitkim posudama. Osim ptica korisni su: ježevi i žabe koji jedu puževe, ali i neki kukci kao što su bubamare, uholaže, mrežokrilke, bogomoljke... koji su prirodni neprijatelji lisnih ušiju. Bubamare, ali i njene ličinke pojedu dnevno i do 400 lisnih ušiju. Zato da bi imale što jesti ne treba uništavati prve lisne uši koje se pojave u proeće, jer će se tako povećati broj bubamara. U vrtu nalazimo i pauke koji su prirodni neprijatelji muva i komaraca, postoje i grabežljive grinje koje su prirodni neprijatelji crvenog pauka, ali i nekih drugih štetnih grinja.


Osim što je lijep ukras u vrtu, neven (Calendula officinalis) odbija zemljišne štetnike i gljivice

U trenucima kada zakažu prirodni neprijatelji, odnosno kada se poremeti prirodna ravnoteža, biljke možemo zaštititi preparatima koji nisu otrovni za čovjeka a služe za zaštitu bilja. Takva sredstva pripravljaju se od biljaka koje smatramo korovima kao što su kopriva, gavez, preslica, pelin. Poznato je da na mestima gde rastu kadifice (Tagetes sp.) i neven (Calendula officinalis) u tlu nema zemljišnih štetnika, ni gljivica. Jer korijen kadifice izlučuje fitotoksine koji su otrovni za parazitske gljivice, ali i za crve koji uništavaju korijen. Neven koji je poznat po svojim lekovitim svojstvima, izlučuje sok koji pomaže tlu pri oslobađanju od štetnih tvari. Te biljke valja saditi u proleće na mestima gde se primeti da je koren izgrižen ili raspucao. Osim sitnih štetnika jedva vidljivih ljudskom oku, postoje i oni veći, kao što su puževi, rovci i krtice.


Pelin sekoristi za suzbijanje glivičnih bolesti poput hrđe

PUŽEVI su česti neželjeni gosti u našem vrtu, a njihovih prirodnih neprijatelja ježeva i žaba sve je manje. Puževi se uvek okome na najlepše zelene lisnate biljke kao što je hosta ili one tek presađene. Hrane se noću, i tada ih treba skupljati uz pomoć lampi i stavljati u posude s pepelom kako ne bi pobegli. Postoje još neke metode za suzbijanje. - Metoda s pivom - čaše od jogurta ukopaju se u zemlju i do 1/3 visine naliju pivom, iznad čaše napravi se zaštita od kiše pomoću drvenih daščica. Miris piva privlači puževe, koji se nakraju utope u čaši. Čaše treba prazniti svaki drugi dan i ponovno dolivati pivo. - Metoda s daščicama - na kritična mesta u vrtu stave se daščice ispod kojih se puževi zavuku tokom dana, kada ih treba pokupiti i ubaciti u posudu s vrelom vodom. S tom tekućinom, kada se ohladi, valja pošpricati ostale biljke jer taj miris odbija puževe.Tlo oko biljaka koje puževi napadaju treba posuti pepelom ili kamenim brašnom, a ove postupke treba ponavljati nakon svake kiše. Puževe odbijaju i neke biljke kao što su dragoljub (Tropeolum majus), kadulja (Salvia officinalis), timijan (Timus serpilum), ricinus (Ricinus communis) pa te biljke valja saditi uz rub gredice.
Djole
29.01.2009., 18:40
ROVAC je jedan od učestalih zemnih štetnika. Omiljena poslastica su mu gomolji i korenje. Njegov rov nije duboko u zemlji, pa ga je najlakše uhvatiti ako u tlo ukopamo posudu s vodom, a sa strane postavimo daščice koje ga usmeravaju u posudu. KRTICA je korisna životinja jer uništava rovce i druge gusenice i crve, ali istodobno radi krtičnjake koji narušavaju estetski izgled vrta, najlakše ćemo je oterati ako u tlo ukopamo praznu bocu, a zvukove koje proizvodi vjetar krtice ne mogu dugo podnositi pa odlaze.
LISNE UŠI najlakše ćemo odbiti od biljaka ako u blizini posadimo lavandu (Lavandula angustifolia) ili čubar (Saturea hortensis). Možemo ih odstraniti s biljaka mlazom vode. To treba raditi ujutro kako bi se biljke što pre osušile. Ako to ne pomogne, može se upotrebiti neko od prirodnih sredstava.




Gavez (Sympgytum officinale

ZA SUZBIJANJE GLJIVIČNIH BOLESTI, kao što je hrđa u blizini nasada, može se zasaditi pelin, a za ostale mogu se primeniti neka od prirodnih sredstava.

Da bismo pripremili neki od biljnih preparata za suzbijanje bolesti, trebamo biljke koje možemo zasaditi u vrtu kao ukras ili ih jednostavno naći na zapuštenim parcelama. Ako biljke koje trebamo nemamo u svežem stanju, poslužiće i osušene. Važno je da biljke koje ćemo sušiti, a trebaju nam njihovi listovi, poberemo pre cvetanja. Za pripremu ovih sredstava koriste se: kopriva (Urtica dioica), preslica (Equisetum arvense), gavez (Sympgytum officinale), pelin (Artemisia absintium) i druge.


Kopriva (Urtica dioica)


SREDSTVO ZA PRSKANJE OD KOPRIVE

Koristi se za suzbijanje lisnih vasi, ali i kao foliarno gnojivo (prihrana preko lista). Kilogram svežih kopriva se usitni i prelije s 10 litara vode (po mogućnosti kišnice) i ostavi se da odstoji 24 sata, ne duže jer se smanjuje delotvornost preparata. U nedostatku svežih kopriva stavi se 100-200 grama suhih. Nakon 24 sata otopina se procedi, a tim se pripravkom poprskaju zaražene biljke sa svih strana

GNOJIVO OD KOPRIVA

Radi se na sličan način kao i sredstvo za prskanje. Plastičnu ili drvenu posudu (nikako ne metalnu) napunimo do pola s koprivom, a do vrha nalijemo vodu. Posudu prekrijemo mrežicom i dva puta dnevno promešamo. Kada se tecnost počne peniti, dodamo šaku kamenog brašna kako bismo neutralizirali neugodan miris. Kada se otopina prestane peniti, gnojivo je gotovo. Koristi se za polivanje u odnosu 1:10 (1 litra gnojiva razredi se s 10 litara vode).

PRIPRAVAK OD PELINA



Koristi se protiv lisnih vasi, grinja i hrđa. Pripravak se priprema na sledeći način: 300 grama svežih listova (30 grama suhih) potopi se u 10 litara vode i ostavi da stoji 2-3 dana, tada se procedi i nerazređenim pripravkom prskamo biljke.


SREDSTVO ZA PRSKANJE OD PRESLICE



Preslica je biljka koja raste na vlažnim staništima pa je možete naći u blizini reka i potoka. Koristi se protiv hrđa i pepelnica, grinja i crvenog pauka. Kilogram svežih preslica (150 grama suhe) potopiti u 10 litara vode i ostaviti da stoji 24 sata, zatim kuvati 30 minuta, a kada se ohladi, razredi se u odnosu 1:5 i takvo koristi. Može se pomešati sa sredstvom od koprive u odnosu 1:1 i takvo koristiti za prskanje biljaka.
TEČNO GNOJIVO OD LISTOVA GAVEZA



Gavez je biljka bogata mineralima. Sadrži gvoždje, kalcijum, kalijum, fosfor i mangan, sve su to mikroelementi potrebni biljkama za normalan rast i razvoj. Gnojivo od gaveza jača biljke i obogaćuje ih mineralima. Priprema se na isti način kao i gnojivo od koprive. Nakon nekoliko dana stajanja, kada se prestane peniti, smeđe je boje i neugodnog mirisa na stajski gnoj. Koristi se u odnosu 1:10. Kvalitetno gnojivo dobićete mešanjem gnojiva od koprive i gaveza u odnosu 1:1. Dobivenu smesu tecnosti potrebno je još razrediti vodom u odnosu 1:10.Možda prirodna zaštita neće svaki put doneti jednako dobre rezultate kao kemijska zaštita, možda će postupak koji put trebati ponoviti, ali setite se da je to vaš mali doprinos očuvanju okoliša!
*PRIRODNI NEPRIJATELJ je organizam koji se u prirodi hrani za nas štetnim organizmima. Prirodni neprijatelji mogu biti kukci, gljivice, grinje...
Sunka
Sačuvana

                             

vukica
Full Member
***
Van mreže Van mreže

Poruke: 178



« Odgovor #16 poslato: Октобар 08, 2010, 10:02:22 »

To za koprivu je provereno dobro.Moja prijateljica je tako ubila lisne vaši!
Sačuvana

vukica
Full Member
***
Van mreže Van mreže

Poruke: 178



« Odgovor #17 poslato: Октобар 20, 2010, 10:28:36 »

Mnoge vrste štetočina pa i bolesti mogu se sprečiti i uništiti prskanjem ekstraktom iz biljaka koje luče veće količine fitoncida(materije koje biljke same luče kao zaštitno sredstvo u borbi protiv drugih biljaka i mikroorganizama).Najjednostavnije sredstvo je ekstrakt crnog luka(20gr ljuski ili komadića luka na 1 litar vode,ekstrahovati 2-3 sata,bez zagrevanja).Ovaj rastvor ne može da ošteti biljke a prskanje ponovljeno 2-3 puta uništava štetočine.
Sačuvana

jelce
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 2189



« Odgovor #18 poslato: Октобар 06, 2011, 10:53:58 »

Iscrpno napisano ali se za sobno cvece ne mogu koristiti hemiska sredstva ili pesticidi u sobama,gde se zivi.Moze se isprskati napolju po lepom vremenu i posle naj manje 3 dana uneti u sobu .Bioloska sredstva se mogu koristiti .Za lisne vasi korisno je istusirati biljku ,ako je to moguce a pomaze i odvar od duvana ,narocito za stitaste vasi.Tesko da moze Aktara da deluje na stitaste vasi  ona je za lisne vasi.
Odvar od duvana :uzeti 20 cigareta  koje najvise smrde [one najjeftinije] izvaditi duvan i potopiti u vodu, ostaviti da stoji
24 sata i procediti ,komadicem vate natopljenim u odvar poskidati  stitaste vasi i nakon toga prebrisati alkoholom napadnuto lisce i eventualno stablo.
Na stitaste vasi deluje i belo ulje .
Ranije je koriscen etiol ali je izbacen iz upotrebe.
Ako nesto mogu da pomognem ili moj muz, jelte,dipl .ing.agr. a ima velikog iskustva ,bice nam drago .
Sačuvana


loga
Full Member
***
Van mreže Van mreže

Lokacija: Beograd
Poruke: 131



WWW
« Odgovor #19 poslato: Октобар 06, 2011, 11:10:49 »

Jelče, u koliko vode staviti 20 cigareta?
Sačuvana


valjevka
administrator
*****
Van mreže Van mreže

Lokacija: Valjevo
Poruke: 4518


Valjevo


« Odgovor #20 poslato: Октобар 07, 2011, 03:47:11 »

Jao jelce ja nikada nisam drzala te isprskane biljke toliko dugo vani ko zna koliko sam trovala sve ukucane ...meni najcesce napadaju sefleru a napolju drvo laznog Jasmina (neke crne bubice) i enonimuse
Sačuvana


jelce
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 2189



« Odgovor #21 poslato: Октобар 07, 2011, 07:45:50 »

bitno je da budu potopljene u vodi  sasvim, a sto preostane  tecnosti ,zaliti biljku.
Sačuvana


sonjam69
Full Member
***
Van mreže Van mreže

Poruke: 117



« Odgovor #22 poslato: Јануар 29, 2013, 12:55:23 »

 :tuzan: :tuzan: :tuzan:
eee, sada su se pojavili neki crni crvi ili gliste - posle postaju mušice,ali nisu one sitne vinske, već veće sa krilima u obliku mašnice, viđala sam ih u kupatilu...
u tanjiriću isplivaji i gmižu kada zalijem Adama...nemam kameru na fonu, ali ću videti da Marko slika i da postavi fotke...
 #placko# #placko# #placko#
Sačuvana


valjevka
administrator
*****
Van mreže Van mreže

Lokacija: Valjevo
Poruke: 4518


Valjevo


« Odgovor #23 poslato: Јануар 29, 2013, 01:20:15 »

Ja bih to odmah kupila kesu zemlje izvadila adama iz saksije istresla staru zemlju oprala cak i koren pod mlazom vode ....kupila nesto i dezinfikovala i novu zemlju i posadila adama .... #zmirko#

imala sam takav problem sa seflerom i cak i prskala nekim rastvorom zalivala i nista i na kraju promenila zemlju i sad mi je ok...
Sačuvana


sonjam69
Full Member
***
Van mreže Van mreže

Poruke: 117



« Odgovor #24 poslato: Јануар 29, 2013, 01:40:27 »

Prskala sam i ja sa nekom tečnošću koju sam kupila u cvećari,ali nije pomoglo...znači da promenim zemlju i da operem kore...hvala puuunooo Valjevka

 #kisic# #kisic# #kisic# #kisic#
Sačuvana


juhuruhuhu
Cvećar početnik
*
Van mreže Van mreže

Poruke: 1



« Odgovor #25 poslato: Септембар 13, 2013, 09:25:43 »

Hvala vam na ovoj divnoj temi #aplauz# Mnogo voloim cveće, i imam ga punu kuću, ali se slabo razumem. Kažu da mi tako uspeva zbog ljubavi kojom ga gajim, ali se često pitam šta sad, jer svo znanje stičem gajeći ga i osluškujući kad mu šta i koliko treba :skocko:
Hvala Jovo i Jelče na iscrpnim info, kamo sreće da sam to znala kad sam se prošle godine borila sa belim vašima :ljut: U stvari, svake jeseni, kad cveće unosim sa terase u sobu, prođem neku novu školu, jedino sto ovako neupućena otplačem koju saksiju. Sad imam ozbiljan problem s nekim zelenim crvima, liče na one koje donesemo u voču s pijace, samo što su iste boje kao grana, pa sam ih kasno primetila  :tuzan:

Imam prelepe jasmine od kojih najstariji ima nekih 5 godina, od kojih sam ožilila i odgajila još 2 sad već višegodišnja, i proletos sam ih sve iznela na terasu. Prijalo im je sve jer su se tako razbokorili i ocvetali da skoro nisam imala toliko grozdova cvetova na tešim granama koje su se samo gurale u gelender, jedno u drugo, u puzavu ljubičicu... a teški grozdovi puni pupoljaka su visili kao da je vinova loza. Neverovatno s obzirom da sam laik, i da je mikroklima veoma specifična (mala terasa na IX spratu) pod tropskim suncem do nekih 11.30 a kad vetar duva - uši otpadaju.
prekjuče sam unela skoro sve cveće sa terase, osim najstarijeg jasmina koji sam unela sinoć i tek tad primetila po granama poemnute zelene crve. Prva terapija koja mi je pala na pamet bilo je da odrežem sve grane na kojima je bilo crva - čime sam ga potpuno ošišala od cveta  :tuzan: i još ne znam da li je to dovoljno jer ne znam ni otkud su došli. Mislim nije to bašta... jesam ih presađivala ali u substral zemlju za cvetanje, pa su crvi možda tako stigli, mada ih nisam videla... U međuvremenu sam primetila da i oni ranije unešeni imaju iste crve i sad se plašim da mi ne zaraze i one saksije koje nisu bile napolju.... Kako je došlo hladno, ne mogu više cveće da vraćam napolje, a u sobi ne znam čime bih smela da tretiram bilje, a iskreno ne znam ni gde....

Ima li neko ideju šta da radim?
Sačuvana

valjevka
administrator
*****
Van mreže Van mreže

Lokacija: Valjevo
Poruke: 4518


Valjevo


« Odgovor #26 poslato: Септембар 13, 2013, 12:43:58 »

Prvo ja mislim da si rano unela da sve to jos dugo moze da stoji vani sve dok su nocne temperature tu oko desetak stepeni nece mu nista biti jer se ocelicilo od proleca ali nema veze ako si vec unela
te crve ne razumem jel oni gamizu pa mogla si ih mehanicki poskidati stavis u kadu i tusiras i skidas sve rukom .....zatim kupis neki insekticid naspes u pumpicu i isfajtas sve i odozgo i odozdo ako ima sdete u kuci pa se plasisi odneses saksiju u kupatilo pa isprskas i ostavis da se osusi i vratis....

insekticid trazis u poljo apoteci oni ce ti preporuciti nesto trazis nesto u kesici ne trebaju ti vece kolicine ili imas flouragaurd gotovu u prskalici da kupis...

i juhuuhuhuuu dobro dosla na forum  :skocko: :skocko:
Sačuvana


dušica v
Cvećar početnik
*
Van mreže Van mreže

Poruke: 1


« Odgovor #27 poslato: Октобар 15, 2013, 08:44:29 »

Pozdrav svima, upravo sam se registrovala!
Imam problem, moje kućno cveće je okruženo sitnim bubicama koje lete, slične su onim koje umeju da se nakupe oko voća ako duže stoji, samo su ove malo sitnije, čini mi se...
Kad pogledam malo bolje vidim da ih ima i u zemlji, mada se teško uočavaju

Jedino kao uzrok mi pada na pamet to što mi je ovog leta komšinica cveće zalivala dosta vise nego što treba, to smo sprečili ali bojim se da je uzrokovalo ovaj problem... možda i nije, ne znam, uglavnom nikada nisam imala nikakvih problema sa biljkama, a imam ih dosta...

Ako neko ima rešenje, bila bih jako zahvalna!
 
Sačuvana

valjevka
administrator
*****
Van mreže Van mreže

Lokacija: Valjevo
Poruke: 4518


Valjevo


« Odgovor #28 poslato: Октобар 15, 2013, 10:10:30 »

svrati u poljuprivrednu apoteku i trazi nesto u kesici na rastvaranje protiv sitnih nametnika ja sam bas juce prskala cvece napale ga lisne vasi .....
Sačuvana


Jovo
moderator
*****
Van mreže Van mreže

Lokacija: Vitkovac - Kraljevo
Poruke: 3556



« Odgovor #29 poslato: Октобар 15, 2013, 10:49:45 »

Nema to veze sa zalivanjem,nije komsinica kriva,a te musice nemaju nikakav uticaj na cvece,samo mogu ovako da smetaju jer su dosadne  #zmirko#
Sačuvana

Stranice: [1] 2   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na:  

Forum Cvecara Cvjecara Ema SarajevoBelgrade Gift Baskets Rukotvorine Iza Duge
Pokreće MySQL Pokreće PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2006-2011, Simple Machines | Srpski prevod: www.tnenad.net
Theme by hhy89
Ispravan XHTML 1.0! Ispravan CSS!
Stranica je napravljena za 1.413 sekundi sa 25 upita.