FORUM CVECARA
Август 23, 2014, 12:34:40 *
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.

Prijavite se korisničkim imenom, lozinkom i dužinom sesije
Vesti:
 
Stranice: [1] 2   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Zanimljivosti u cvecarstvu  (Pročitano 19347 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
bobana
administrator
*****
Van mreže Van mreže

Lokacija: Bar
Poruke: 2523



« poslato: Мај 29, 2009, 10:16:02 »

Ovo je priča o tulipanu

Tulipan je dobio ime po persijskoj reči DUBLEND ili turskoj TULIPANT, što znači "omot na glavi", "turban" zbog karakterističnog oblika cveta.

Rod tulipana obuhvata oko 100 divljih vrsta koje su naj rasprostranjenije oko Kaspijskog jezera, zatim oko Crnog mora, odakle se šire prema severu, da bi preko Male i Srednje Azije doprli sve do srednje Evrope.

Sve te divlje vrste interesantne su samo sa botaničkog stanovištva. Za cvećarstvo je izuzetno značajna vrsta Tulipa Gesnerijana kao predak tada kultivisanih sorti.

O pravom poreklu naših baštenskih lala nemamo pouzdanih podataka. Po nekim podacima, lale su u Aziji bile poznate još pre 1000 godina. Prvi detaljniji opis dao je 1554 godine A. G. Busecq u svom pismu austrijskom vladaru Ferdinandu Prvom, u kome ga izveštava da u vrtu turskog sultana u Istanbulu cveta jedna veoma interesantna biljka koju Turci nazivaju tulipan. U Evropi lala je prvi put zacvetala u Ausburgu (Nemačka) 1559 godine, a prvi botanički opis dao je 1560 godine švajcarski naučnik Conrad Gertner (1515 - 1565). Međutim, koja je vrsta bila zapravo opisana ne može se utvrditi, ali Linne ju je nazvao Tulipa gerteriana i ona se smatra roditeljem svih današnjih formi lala.

Osnivačem proizvodnje i selekcije lala smatra se botaničar Clusius koji je kao nadzornik Bečkih carskih bašta i parkova, 1575 - 1576 godine proizveo iz semena više novih sorti.

Veoma zaslužan za otkriće novih vrsta lala je i botaničar Eduard Avgustus von Regel, koji je od 1855 godine na ovamo u predelima srednje i zapadne Azije otkrio značajne vrste lala, od kojih pominjemo C. Eichreli, T. Greigii, T. Kaufmanniana.


, ,

Početkom 17 veka u Evropu je stizalo sve više biljaka sa raznih kontinenata. Neke retke i lepe vrste postale su predmetom pomodarstva. Nijedna biljka, čak ni orhideja nije izazvala takvu pomamu kakvo je bilo tulipansko ludilo koje je zahvatilo Evropu početkom 17 veka.
Lukovice divljih tulipana donete su s Levanta, a ukrštanjem dobijene su nove boje i oblici, pogodni za ukrašavanje domova i vrtova. Središte trgovine tulipanima postala je Holandija i za vreme tridesetogodišnjeg rata ludilo je dostiglo vrhunac.

Za tulipane se borilo, ginulo. Na njima se sticalo i gubilo veliko bogatstvo. Postali su čak i oblik sredstva za plaćanje i iz ruke u ruku prešlo je preko 10 miliona papirnih bonova za tulipane koji su donosiocu garantovali da u zamenu može da dobije lukovicu ili određeni broj lukovica. To je zabranjeno zakonom 1673 godine pa je takva trgovina zamrla ali Holandija je ostala snažno svetsko tržište za gajenje i dalji plasman tulipana.




Sačuvana

bobana
administrator
*****
Van mreže Van mreže

Lokacija: Bar
Poruke: 2523



« Odgovor #1 poslato: Мај 29, 2009, 10:40:38 »

Prica o orhideji

Divljenje koje su ljudi uvek osećali prema biljkama, neustrašivost mnogih ekspedicija kao, kao i odlučne istrajnosti odgajivača učinili su da biljke koje su sakupljane po različitim krajevima sveta kao što su Meksičke pustinje, vlažne šume Amazonije, brežuljci u podnožlju Tibeta, Indijske džungle i vetrovita ostrva Pacifika, postaju važno obeležje mnogih domova.


Biljke u saksijama su u 18 veku bile povlastica i raskoš aristokratske elite. Nakon otkrića Vardove kutije 1834 godine koja je omogućila da se osetljive vrste biljaka, sigurno i u savršenom stanju prenose na vrlo velike udaljenosti po raznim kontinentima. Mnoge egzotične biljke postale su pristupačne i manje imućnom stanovništvu.

Egzotične paprati, orhideje, dracene, palme, krotoni postali su vrlo traženi u Evropi. Da udovolje toj potražnji, mnogi neustrašivi tragači za biljkama pošli su na opasna istraživanja u nepoznate krajeve da pronađu nove vrste.

Orhideja je bila najveći zgoditak a kako je prirodno stanište tog cveta visoko u granju stabala, čitave su šume stabala posečene u potrazi za novim podvstama. Oduševljenje orhidejom učinilo je da se razvije unosan posao. Istraživači, botaničari i trgovci u to doba sticali su silna bogatstva.

Divljenje koje ljudi iskazuju prema tom cvetu neprekidno traje.




Sačuvana

bobana
administrator
*****
Van mreže Van mreže

Lokacija: Bar
Poruke: 2523



« Odgovor #2 poslato: Мај 29, 2009, 10:46:31 »

Prica o gladioli

Rod gladiola je veliki i obuhvata preko 250 divljih vrsta. Sve one nalaze se prirodno rasprostranjene isključivo u Evropi, Africi i Aziji, dok u Americi i Australiji još nisu pronađene divlje vrste gladiola.

Divlje vrste gladiola bile su poznate još u starom veku. Njihov značaj u to vreme vezivao se za sasvim druga svojstva i osobine gladiole. Tako Theophrast (372 - 287. god. pre naše ere, Grčki filozof i botaničar) navodi da su se kao korov između žita nalazile gladiole (Gladiolus Segetum) čiji su se gomolji jeli ispečeni sa brašnom.

Drugi podatak zabeležio je Plinius Stariji (23 - 79. posle n.e., rimski pisac) koji u svom delu Istorija Prirode navodi da se lukovice vade iz zemlje, suše i koriste za lečenje.

U srednjem veku gomolje gladiola nosili su robovi i bezemljaši kao amajliju koja ih štiti od povreda i čini ih nepobedivim. O proizvodnji gladiola može se govoriti tek od početka 19 veka kada je engleski baštovan Colville uspeo vešistrukim ukrštanjem da proizvede rano cvetajuće hibride koji se još i danas pod nazivom G. X Colvillei Horst, sa uspehom gaje.

Zatim belgijski baštovan L. Van Houtte iz grada Genta uvodi 1841 godine krupno cvetne gladiole Gladioulus X Gandavensis, čime počinje i naglo širenje gladiola.

1885 god uvezena je iz Afrike Gladiola Primlus, žute boje, koja je ukrštanje sa gladiolom X Gandavensis i sa Gladiolom X Lemoinei dala jednu sasvim novu grupu tzv. Primulinus sa novim bojama kao što su žuta i narandžasta. U daljem razvoju sortiment gladiola prolazi kroz razne faze i nije mogao biti pošteđen ni raznih modnih hirova. Tako su krajem 19 i početkom 20 veka naročito bile tražene sorte sa reckavim obodom cveta.

Ne tako davno firma Konynenburg & Mark iz Noordwyka u Holandiji proizvela je novu grupu tzv. Butterfly Gladiola koje se odlikuju obilnim cvetanjem i sitnim dobro oformljenim cvetovima velike trajnosti. Posebno su pogodne za rano pospešivanje u staklenicima.

U naše vreme najviše se radi na daljoj selekciji krupno cvetnih gladiola kojih sada već ima više hiljada sorti.

,
Sačuvana

bobana
administrator
*****
Van mreže Van mreže

Lokacija: Bar
Poruke: 2523



« Odgovor #3 poslato: Мај 30, 2009, 10:59:01 »

Simbolika cveta


Cvet je kratak izdanak koji je prestao da raste u dužinu i nosi listove metamorfozirane u vezi sa procesima razmnožavanja (sporogeneza, gametogeneza, oplodenje, obrazovanje semena i ploda).

Premda svaki cvet poseduje i vlastiti simbol, cvet je uopšteno simbol pasivnog principa. Cvetna cašica je kao i cvetna kupa, stecište nebeske aktivnosti, kojoj su simboli još kiša i rosa. Osim toga, rast cveta iz zemlje i vode simolizuje razvoj pojavnog sveta iz te iste pasivne stvari.

Smatra se da je cvet slika duševnih vrlina, a buket cveca - slika duhovnog savršenstva.. Cvet je i symbol ljubavi i sklada koji su vladali u praiskonskoj prirodi. Cvet se poistovecuje sa simbolizmom detinjstva, a na odredeni nacin i edenskog stanja.

Tantricko-taoisticki simbolizam zlatnog cveta simbolizam je postignuca nekog duhovnog stanja: procvat je rezultat unutrašnje alhemije, spoja biti (jing) i daha (gi), vode i vatre. Cvet je jednak eliksiru života; cvetanje je povratak u središte, jednome, praiskonskom stanju.

U hinduistickom ritualu, cvet (pushpa) odgovara elementu eteru.

O cvetnom simbolizmu kod Kelta možemo reci sledece:
Cvet je symbol nestalnosti, ali ne prevrtljivosti svojstvene ženi, nego bitne nepostojanosti ljudskog bica, prepuštenog neprekidnom razvoju, a posebno kratkotrajnosti lepote.

Kod Maja, cvet frandžipane je simbol bluda. U skladu sa verovanjem u temeljnu hijerogamiju Sunce-Mesec, on može da predstavlja Sunce. Premda ima pet latica (lunarni broj), cesto se u njrgovom znaku vide samo cetiri, jer je to solarni broj (THON).

U Asteckoj civilizaciji, vrtno cvece nije bilo samo ukras i užitak bogova i ljudi, izvor nadahnuca umetnicima, vec je bilo obeležje brojnih hijeroglifa i faza kosmogonijske istorije. Alfonso Reyes opisao je prema meksickim hijeroglifima i umetnickim delima simboliku cveca: Istorijsko razdoblje osvojenje Meksika tacno se poklapa sa cvetnom kišom koja je na kraju cetvrtog kosmogonijskog sunca pala ljudima na glave. Zemlja se osvecevala zbog ranije škrtosti, a ljudi su klicuci mahali barjacima...Hijeroglifsko pismo nam pruža najrazlicitije prikaze cveta. Cvet je bio jedan od dvadeset znakova dana, znak plemenitog i dragocenog, a predocava mirise i napitke...

Iz ovog pisanja, kao i iz mnogih slika cveca kojima vrvi meksicka umetnost. Cini se da je cvece iskazivalo krajnju raznolikost univerzuma, prosipanje i plemenitost božjih darova; ali je cvet bio i mera odnosa izmedu ljudi i bogova.

Ako se cvece uporedi sa leptirima, tada ono, kao i leptiri, cesto predtavljaju duše umrlih.

Grcka mitološka predanja kažu da je Had buducu kraljicu podzemnog sveta Perzefonu oteo od Sicilskih livada, dok se igrala sa drugaricama beruci cvece.

Cvet se cesto pojavljuje kao arhetipski lik duše i kao duhovno središte. Njegovo znacenje se utvrduje prema bojama koje otkrivaju usmerenje psihickih težnji: žuto ima solarni simbolizam, crveno simbolizam krvi, plavo simbolizam sanjarske nestvarnosti. Medutim, nijanse psihoze variraju u beskraj.

Bosiljak

Smatra se da listovi bosiljka sadrže magičnu moć (upotrebljavaju se za pripremanje crvene lekovite vode), a njegovi cvetovi odišu prodornim mirisom. U centralnom Kongu (Zair), listovi ove biljke koriste se za otklanjanje zlih uroka i kao zaštita od zlih duhova. Prikladni su za lečenje rana, udara i kontuzija.

Bršljen

Jedan od uobičajenih Dionisovih ukrasa; zelen je u svako godišnje doba, pa simboliše trajnost biljne snage i postojanost želje.

Mnogobrojne figurice iz Tangare ukrašene su bršljenovim lišćem i bobicama. Onima koji su ih posedovali garantovale su božju zaštitu. Možda je bršljan zato i postao ženskim simbolom što otkriva potrebu za zaštitom.

Dionis se služio bršljanom, kao i lozom, da bi žene koje nisu prihvatale njegov kult doveo u stanje mističnog zanosa. Tako su Minijeve kćeri, obuzete božanskim fluidom, potrčale u planine.

Bršljen je bo posvećen i Atisu u koga je bila zaljubljena Kibela, boginja zemlje i žetve. Prikazivao je večni krug umiranja i rađanja, mit večnog povratka.

Hrizantema

Hrizantema je znak japanske carske kuće. U Japanu i Kini se oduvek smatralo da hrizantema ima svojstva koja pomažu dugovečnost.

Oblik njenog cveta je pravilan, a latice su joj raspoređenog kao sunčevi zraci. Zato je Japanci nazivaju još i materijalizacijom Sunca. Sasvim je prirodno, dakle, da car, koji direktno silazi od solarne boginje Amaterasu, uzme hrizantemu za amblem. Povezuju je sa pojmovima trajanja, neprekidnosti, postojanosti i sveukupnosti. Uz to je i simbol radosti, lepote i savršenstva.

Ljiljan

Ljiljan je simbol beeline, čistoće, nedužnosti i devičanstva.

Spajajući u sebi simboliku vode sa simbolikom meseca i snova, ljiljan postaje cvetom intenzivne ljubavi, koja zbog svoje dvosmislenosti može da bude nestvarna, potisnuta ili sublimirana. Kad je sublimirana, ljiljan postaje cvetom slave.

U biblijskom predanju, ljiljan je simbol izbora, odabiranja voljenog bića.

Poljski ljiljan se dovodi u vezu sa stablom života u Raju. On uspostavlja čisti život - obećanje besmrtnosti i spasa.


Ljubičica

Cvet umerenosti, vidovitosti, ravnoteže između zemlje i neba, čila i duha, strasti i razuma, ljubavi i mudrosti. Ljubičastu boju smatraju simbolom alhemije.

Na simboličkim spomenicima srednjeg veka, Isus Hrist je odeven u ljubičastu haljinu za vreme muke, u trenutku kada u sebi sjedinjuje čoveka, sina zemlje sa neumrlim duhom nebeskim.

Lotos

Mada lotos raste u prljavoj vodi, njihovi cvetovi su veoma lepi i čisti. Stoga se u japanskoj književnosti taj cvet uzima kao slika moralnosti koja može da ostane čista i netaknuta i usred društva i njihovih prljavština, a ne samo povlačenjem u osamu.

Lotos, koji ima osam latica , kao što prostor ima osam pravaca, simbol je kosmičkog suglasja. Dodaje mu se i čvrstina (nesavitljivost stabljike), napredak (bujnost biljke), brojnost potomstva (obilje semenki), bračna sloga (dva cveta na jednoj stabljici), prošlo, sadašnje i buduće vreme (tri stadijuma biljke mogu se naći istovremeno: pupoljak, cvet, semenke).

U egipatskoj ikonografiji, rascvetali lotos, kao i Feniks, simbolizuje rođenje i ponovna rođenja. U Egiptu je najsvetiji plavi lotos.

Mimoza

U simbolici cveća mimoza je znak sigurnosti, to jest, u širem smislu pouzdanja. Zastupljena je i u masonskim obeležjima. Mimoza sa zlatnožutim cvetovima simbolizuje raskoš i moć.

Orhideja

U drevnoj Kini, orhideje za vreme prolećnih svečanosti, upotrebljavale su se za isterivanje štetnih uticaja. Glavni je bio neplodnost. Orhis (jaje), kao što ime govori, simbol je oplodnje. U kini, orhideja pomaže začeće i jamstvo je očinstva. Odseku li joj se cvetovi, nastupa smrt deteta koje je pod njihovim uticajima začeto.

Zbog svoje lepote orhideja je postala i simbol duhovnog savršenstva i čistoće.

Perunika

Perunika je prolećni cvet koji u Japanu ima ulogu da pročišćava i štiti. Listovi perunike stavljaju se na krovove kuća i imaju svrhu da štite od opakih spoljašnjih uticaja i požara. Japanci imaju običaj da se jednom godišnje kupaju u kupki od perunike kako bi ih ona štitila tokom cele godine.

Ruža

Izuzetne lepote, oblika i mirisa, ruža je najviše upotrebljavan simbolički cvet na Zapadu kao simbol za točak.

U Indiji, ovaj cvet simbolizuje potpuno savršenstvo, dovršenost bez greške, dušu, srce i ljubav.

U hrišćanskoj ikonografiji simbol je kapi Hristove krvi ili Hristovih rana.

Simbol Rozenkrojcera sastoji se od pet ruža, jedna je u sredini na mestu Hristovog srca, a preostale u krakovima krsta.

Zbog veze sa proliveno krvi, ruža često simbolizuje mistično ponovno rođenje - preporod i upravo zbog toga, još od antike, ruže se polažu na grobove.

Bilo bela ili crvena, ruža je jedan od najomiljenijih cvetova alhemičara koji svoje rasprave često nazivaju ružama mudraca.

Plava ruža je simbol nemogućeg.

U današnje vreme, ruža simbolizuje ljubav.

Šimšir

Šimšir, koji je u antici bio posvećen Hadu i Kibeli, bio je i ostao pogrebni simbol, a istovremeno i simbol besmrtnosti, jer je zimzelena biljka.

Drvo mu je tvrdo i čvrtso, pa šimšir simbolizuje čvrstoću i postojanost. Od njega se izrađuju čekići masonskih loža. Zbog tvrdoće, stari narodi su od njega pravili bičeve, čigre, češljeve, frule, a posebno pločice: prekrili bi ih slojem voska, pa je na takvim čvrstim podlogama bilo moguće i pisanje.

Budući da je bio svrstan među grmlje podzemnog sveta, smatrao se simbolom neplodnosti. Zato su stari narodi pomno pazili da ga ne izlože na žrtvenike Venere, boginje ljubavi, bojeći se da takvim prinosom ne izgube muževnost.

Suncokret

U Kini , suncokret je hrana besmrtnosti. Samo ime iskazuje njegovo solarno obeležje, što se ogleda i u zrakolikom obliku cveta.

Visibaba


Mali beli cvet koji cveta na kraju zime. Najavljuje proleće.

Na Zapadu, visibaba je simbol utehe i nade.

Kod persijskih Indijanaca, ona je simbol hrabrosti, izdržljivoti i nepokolebljive odanosti.
_________________
Sačuvana

bobana
administrator
*****
Van mreže Van mreže

Lokacija: Bar
Poruke: 2523



« Odgovor #4 poslato: Јун 01, 2009, 07:37:44 »


Jedete li cvijeće?

Većina cvijeća jestiva je i prisutna u kulinarstvu od pamtivijeka. Rimljani su izuzetno cijenili ljubičice i ruže.

Jedete li cvijeće? Većina če ljudi na ovo pitanje raširiti oči u čudu. Većina nas jede cvijeće gotovo svakodnevno, a da toga nismo svjesni. Brokula, cvjetača i artičoke pupoljci su cvijeća. Kapare su pupoljci mediteranske biljke Capparis spinosa L. i upotrebljavaju se u Europi više od 2 000 godina. Šafran nije ništa drugo do osušen prašnik cvijeta šafrana (Crocus sativus).

Malo se zna da je većina cvijeća jestiva i prisutna u kulinarstvu od pamtivijeka. Rimljani su izuzetno cijenili ljubičice i ruže. U orijentalnim kuhinjama ruže su se našle u mnogim jelima. Mljevene suhe ruže sastojak su raznih začina, ružina vodica upotrebljava se u slasticama dok se ružinim laticama posipaju mesna jela. U Grčkoj i Kini se od davnina konzumira krizantema. U Engleskoj u viktorijansko doba, uz drugo jestivo cvijeće, ružine su se latice često dodavale raznim jelima, a kandirani cvjetovi ruža služili su kao ukras. Latice svih vrsta ruža su jestive. Ipak prije jela valja im ukloniti gorki bijeli dio pri dnu latice.

Cijeli Mediteran uživa u cvjetovima tikvica u njihovoj sezoni. U Italiji i Francuskoj pune ih raznim vrstama sireva, umaču u tijesto i prže. U Meksiku su čest nadjev quesadilla ili se od njih priprema krem juha. Cvjetovi tikvice su vrlo delikatni no ponekad znaju biti i gorki. Da biste to izbjegli, uklonite im prašnike i tučak prije upotrebe.

Kandirano cvijeće jednostavan je i vrlo lijep način ukrašavanja kolača. Istucite lagano bjelanjak te ga malim kistom nanesite u tankom sloju na svaki cvijet i posipajte vrlo sitnim šećerom. Lagano protresite kako biste uklonili višak. Ostavite da se suši na zraku nekoliko sati.

Ako do sada niste koristili cvijeće u svojoj prehrani, nije na odmet znati neka pravila kojih se treba pridržavati. Cvijeće je preporučljivo postupno i u malim količinama unositi u svakodnevnu prehranu zbog mogućih alergijskih reakcija. Jedite samo one vrste za koje ste u potpunosti sigurni da su jestive jer su neke vrste cvijeća otrovne. Ako niste sigurni, konzultirajte stručnjaka ili pak dobru knjigu iz tog područja. U restoranima, oprez! Mnogi kuhari vole ukrasiti jelo cvijećem, ali to ne znači da je ono jestivo. Nikako nemojte jesti cvijeće iz cvjećarnice ili rasadnika jer je gotovo sigurno bilo tretirano pesticidima. Također nemojte jesti cvijeće ubrano pokraj ceste opet zbog mogućnosti da je bilo tretirano pesticidima, ali i zbog zagađenja. Bilo bi najbolje kad biste jestivo cvijeće uzgajali sami.

Cvijeće je najbolje brati ujutro, ali tek kad rosa ispari. Prije konzumacije svaki cvijet treba lagano protresti kako bi mogući insekti izašli, zatim pažljivo oprati pod laganim mlazom hladne vode i nježno tapkajući osušiti. Također treba ukloniti prašnike i tučak. Kako biste bili sigurni koji se dijelovi cvijeta jedu, informirajte se prije nego krenete u kuharsku avanturu. U većini slučajeva radi se samo o laticama. Mjere su opreza važne i treba ih se pridržavati, ali neka vas ne odvrate od uživanja u mirisima, neobičnim okusima i živim bojama cvijeća na vašem tanjuru. Popis jestivog cvijeća je dug. Evo još nekoliko primjera: cvijet banane, karanfil, kamilica, cvijet naranče i limuna, maslačak, bazga, hibiskus, jasmin, lavanda, dragoljub, tulipan i drugo.


Sačuvana

bobana
administrator
*****
Van mreže Van mreže

Lokacija: Bar
Poruke: 2523



« Odgovor #5 poslato: Јун 02, 2009, 11:22:58 »

Govor cveća
Mitovi, legende i cvetni bonton

Cveće se od davnina poklanjalo kao izraz naklonosti, poštovanja, simpatije i ljubavi.
Govor cveća, nazivan još i floriografija, smatran je idealnim sredstvom komunikacije za diskretno izražavanje osećanja, a na prelazu iz XIX u XX vek, u nekim zemljama, poznavanje jezika cveća se smatralo delom opšteg obrazovanja.
Iako nema čvrstih pravila, a ona koja postoje razlikuju se od podneblja do podneblja, cveće i cvetne boje još i danas nose poruke i uz njih vežemo određena osećanja.

Anemona (Anemone coronaria)



Cvet nežne i osetljive građe kojem vetar u naletima lako raznosi latice. Simbol je prolaznosti i ljubavi podložne promenjivim strastima i hirovima koja poput vetra prelazi s cveta na cvet. Otud anemoni i ime: naime, na grčkom anemos znači vetar.
Zbog povezanosti s mitom o Veneri koja je svog ljubavnika Adonisa pretvorila u anemonu, često je nazivaju i Adonisovim cvetom. Mit kaže da je Adonis poginuo u borbi sa pobesnelim veprom (u stvari, s razljućenim i ljubomornim Aresom koji se radi osvete pretvorio u vepra), a iz njegove krvi koju je Venera zalila nektarom - izrašla je anemona. Anemona zato danas simbolizuje tragičnu, zabranjenu i prerano završenu ljubav.

Božur (Paeonia sp.)



Poreklo simbolike božura dolazi s Istoka gde zbog svog gordog držanja i crvene boje (boja života, lepote, bogatstva i sjedinjenja) ovaj cvet simbolizuje čast i bogatstvo. Otuda proizlazi kod nas prihvaćena simbolika sretnog braka i prosperiteta.

Dalija (Dahlia x cultorum)



Nacionalni cvet Meksika iz kojeg je i potekla.
U jednom starom astečkom dokumentu stoji da su je Asteci upotrebljavali kao lek protiv epilepsije. U Evropu su je doneli konkvistadori i njom izazvali veliku senzaciju. Postala je toliko popularna da su se ljudi koristili spletkama i prevarama kako bi se domogli njenih gomolja. Navodno su ih čak krali iz vrtova carice Jozefine, Napoleonove žene.
Dalija simbolizuje uzvišenost i eleganciju.

Karanfil (Dianthus sp.)



Kao važan simbol socijalističke ikonografije, karanfil je nakon pada režima postao prilično nepopularan i zapostavljen u cvećarstvu, a ostala simbolika vezana uz ovaj cvet nepravedno je zanemarena.
U staroj Grčkoj karanfil je bio simbol naklonjenosti bogova, a doslovan prevod s grčkog glasi 'božanski cvet'. Zbog česte lingvističke zamene ovog cveta sa začinom koji nazivamo karanfilić/klinčić, karanfilu su se kroz istoriju često pripisivali simboli vezani uz oblik i svojstva ovog začina. Pa tako, budući da karanfilić/klinčić oblikom podseća na ekser, crveni je karanfil u hrišćanstvu postao simbol raspeća i povezan s činom žrtvovanja, milosti i ljubavi, a beli simbol Marijine čistoće i ljubavi.
Kako je važio kao efikasan afrodizijak, karanfil je na Istoku smatran simbolom ljubavi, a dolaskom u Europu postaje simbol verenika i ljubavne naklonosti. Posebno se ovo odnosi na ružičaste karanfile. Spomenuti začin u Europi je zbog svoje skupoće bio dostupan samo plemstvu. Ta mu je činjenica pripisala simboliku bogatstva i oholosti. Danas se karanfilu pokušava vratiti nešto od stare simbolike.

Hrizantema (Chrysanthemum sp.)



U našoj zemlji, kao i u većini drugih evropskih zemalja, hrizanteme su cveće kojim tradicionalno ukrašavamo grobove najmilijih. Zanimljivo je da u Japanu, odakle su stigle, hrizanteme simbolizuju dug život, obilje i sreću.
U Evropi je hrizantema toliko povezana s motivom smrti i umrlima da je teško zamislivo primenjivati je bilo kojom drugom prilikom. Upravo zbog toga, u novije vreme su uzgojene sorte sličnije ivančicama, a išlo se čak tako daleko da im se menjalo i botaničko me. Tako, malo pomalo, danas hrizanteme postaju sve prihvaćenije kao cveće za svečane prilike pa čak i za venčanja.

Ljiljan (Lilium sp.)



Zbog svoje veličine i izuzetne lepote, ljiljan je oduvek bio cenjen cvet. U staroj Grčkoj bio je posvećen vrhovnoj boginji Heri, kraljici neba, zaštitnici braka i potomstva. Mit kaže da su liljani nastali iz kapljica njenog mleka koje su pale na zemlju. Iako ih ima različitih boja, najomiljeniji je beli ljiljan. On je simbol uzvišenosti i čistoće i veruje se da postoji još od početka ledenog doba.
Često ga povezuju s verskim praznicima i mnogi su ga veliki slikari ovekovečili na svojim platnima kao motiv Naveštenja uz Devicu Mariju (Sandro Botticelli, Dante Gabriel Rossetti).
Ljiljan je i rajski cvet - simbol beskrajne lepote, sreće, besmrtnosti i spasa. Vrlo često se koristi na venčanjima jer simbolizuje odabiranje voljenog bića.

Orhideja



Rasipnost boja i oblika čini orhideju vrlo zanimljivim, neobičnim i posebnim cvetom. U drevnoj Kini orhideje su često povezivali s plodnošću i oplodnjom i smatralo se kako pomažu pri začeću i garantuju roditeljstvo. U antičkoj Grčkoj žene su verovale da pomoću rizoma mogu kontrolisati pol nerođene dece. Štaviše, u Grčkoj taj cvet je bio toliko vezan za žensku polnost, da je čak jedan biljni rod orhideja (Paphiopedilum) dobio naziv prema hramu boginje ljubavi Afrodite.
Njena izuzetna lepota pripisala je danas orhideji status egzotičnog, profinjenog i ekstravagantnog cveta uz koji zbog bremenitosti drevnom simbolikom povezujemo ljubav, romansu, erotiku i želju za intimnošću.

Iris ili Perunika (Iris sp.)



Iris je omiljen zbog neobičnog i raskošnog cveta na kojem se boje prelivaju slično duginim. Naziv "perunika" dolazi od Peruna, staroslovenskog boga groma, odnosno njegove žene, boginje neba Perunike. Prema mitologiji perunika raste na mestu gde je Perunova munja pogodila plodno tlo i tamo gde je duga dodirnula zemlju. Latinsko ime iris" cvet je dobio po grčkoj boginji Iridi koja simbolizuje vezu između neba i zemlje, bogova i ljudi. Zbog toga iris često može biti znak koji posvećenim izabranicima poručuje Božju volju. Kako su razni vladari tokom istorije svojim životnim putevima rado pripisivali Božju volju, nije čudno što je iris vrlo česta u evropskoj heraldici i jedan je od utemeljenih simbola dostojanstva, hrabrosti i slave. Kroz istoriju, a i danas, ljudi irise često zamenjuju s ljiljanima.

Ruža (Rosa sp.)



Ruža je najomiljenija i najčešće uzgajana vrsta, s toga i ne čudi što je u mnogim kulturama nazivaju kraljicom cveća. Zauzima posebno mesto i u čitavom svetu je simbol ljubavi, ljubavne strasti i lepote. Ruža je antički simbol boginje ljubavi, a prema jednom mitu ruže su izrasle iz zemlje kad je Venera prvi put stala na kopno. U staroj Grčkoj i Rimu često su bile ukras hetera, odnosno kurtizana, pa ih je zbog povezanosti s fizičkom ljubavi hrišćanstvo u početku odlučno odbacivalo. Ipak, kasnije, ruže dobijaju ugled i u hrišćanstvu, ali ovaj put kao simbol duhovne ljubavi. Tako, crvena ruža prvenstveno simbolizuje Marijinu ljubav i patnju zbog Isusove smrti, a bela ruža čistoću i bezgrešnost.


Crvene ruže poklanjaju se u znak ljubavi.


Žute ruže danas su izraz veselja ili zadovoljstva, ali dosta je još utemeljeno i staro značenje gašenja ljubavi, neverstva i ljubomore.

Bele ruže simbolizuju duhovnu ljubav, čistoću i bezgrešnost.


Narandžaste i koralne boje označavaju žudnju i opčinjenost.

Ruže boje lavande simbolizuju ljubav na prvi pogled.

Ružičastim ružama tamnijih nijansi izražava se zahvalnost, dok se svetlijim nijansama ističe nežnost i brižnost osobe koja ih prima, te divljenje prema toj osobi.

Svetlijim tonovima ruža obično se izražava prijateljstvo.

Suncokret (Helianthus annuus)



Snažan cvet velikog cvata u obliku sunca. U Kini se suncokret smatra hranom besmrtnosti. Grčki mit kaže da je nastao od morske nimfe Klitije koja je pobegla u pustinju nakon što je napustio bog sunca Apolon kojem je bila draža Kitijina sestra. Bez jela i pića sve do svoje smrti pogledom je pratila sunce, a nakon što je umrla pretvorila se u suncokret. Suncokret stoga simbolizuje obožavanje i snagu.

Narcis (Narcissus sp.)



Uz ovaj cvet vezan je dobro poznat mit o Narcisu čija je lepota opčinjavala brojne obožavatelje i obožavateljke, ali je njegovo srce uvek ostajalo hladno. Razljućena boginja sudbine Nemeza, kaznila je Narcisa dovevši ga pred bistri izvor u kojem se jasno ocrtavao njegov lik. Videvši se, Narcis se smrtno zaljubio sam u sebe. Ostatak života proveo je pokraj zdenca pokušavajući dohvatiti svoj lik koji je uvek bežao kad god bi dodirnuo vodu. Jednog dana na rubu izvora umesto nesretnog Narcisa vodene su nimfe pronašle kiticu cveća koje su nazvale po njemu.
Zbog toga su danas Narcisi simbol samoljubivosti, samodopadnosti i neuzvraćene ljubavi. Ali ovaj je cvet, koji među prvima nikne iz snežnog pokrivača, je i simbol ponovnog buđenja, rođenja i novog početka.

Bela rada



Zbog oblika cveta koji podseća na sunce i zbog karakteristike da se on otvara samo kad ga obasja sunce, a zatvara čim sunce zađe, belu radu su odavno nazivali "sunčevom nevestom".
Sitan cvet koji pažljivo prati sunce, simbol je ljubavne vernosti i predanosti. Međutim, sunce se ne mora svaki dan pojaviti, tako da ta predanost nije uvek obostrana.  Simbolikom bele rade poslužio se i Shakespeare u svom "Hamletu" kad Ofelija, dajući kraljici belu radu, zapravo je upozorava da se ne oslanja na trajnost muževe površne i prevrtljive ljubavi.
Ne čudi stoga ni činjenica da se uz bele rade i slično cveće veže svima poznata igra proricanja ljubavne sreće: "Voli me, ne voli me…"
Dakle, kad nekome poklanjate belu radu, upozoravate ga da se ne uzda previše u trajnost nečije opčinjenosti i da ne veruje bezuslovno u slatkorečiva obećanja zaljubljenog udvarača ili udvaračice.

Lala (Tulipa sp.)



Lala je dosta kasno došla u Evropu pa je njegova simbolika prilično skromna, što se sigurno ne može reći za njegovu omiljenost. Naime, dospevši iz Persije, u Evropi je postao pravi hit, što je kulminiralo poznatom "lalomanijom" (1634-1637). U to vreme cene samo nekoliko lukovica na holandskoj berzi su dosezale vrednost solidnih nekretnina u gradu. Nije zato ni čudo da je u Evropi postao simbol bogatstva, raskoši, lepote, ali i oholosti i uobraženosti. U svojoj domovini Persiji, lala simbolizuje lepotu, zaljubljenost i čežnju.
Početkom 20. veka i u Europi mu se počinju pridavati ljubavni sadržaji, posebno oni čulne prirode.

Sačuvana

bobana
administrator
*****
Van mreže Van mreže

Lokacija: Bar
Poruke: 2523



« Odgovor #6 poslato: Јун 02, 2009, 11:33:05 »

Tradicionalna pravila prilikom poklanjanja cveća

• Kada se ide prvi put u posetu prijateljima, treba poneti buket cveća. Kasnije je dovoljan jedan ili najviše tri cveta.
• Cveće u saksijama poklanja se samo poznatim osobama i to onima za koje znate da imaju dovoljno prostora, kao i naviku da gaje cveće
• Raskošni buketi se nose samo na značajnije jubileje
• Cveće kao poklon ne zadužuje i ne obavezuje, ali se nikada ne nosi u službenu posetu!
• Postoje nedoumice da li cveće treba predavati umotano ili ga treba odmotati pre predavanja. Odlučite se za varijantu koja Vama (ili osobi kojoj poklanjate) najviše odgovara, a ako je cveće umotano, neka to bude sa merom i ukusom.
• Ako devojci kupujete cveće, bilo bi prigodno da i njena majka dobije cvet.
• Prilikom kupovine cveća obratite pažnju da cveće bude sveže: lale i irisi treba da budu zatvoreni, frezije po dva-tri otvorena pupoljka a orhideje što otvorenije. Obratite i pažnju da li cveće stoji napolju: ako je zima, cveće može da promrzne pa da se ne rascveta nego samo uvene.
• Za rođenje bebe kupuje se najskuplje i najlepše cveće, naravno ono koje majka voli. U porodilište ne donosite cveće, jer je zabranjeno da cveće bude blizu beba.
• Za rođendane se poklanja skupoceno cveće, ali najviše tri cveta!
• Bolesnici nikada ne treba donositi više od jednog cveta, koji ne treba da bude jakog mirisa i bele boje.


Bonton prilikom primanja cveća

• Ako dobijete cveće, uvek recite da je baš to ono što ste želeli.
• Buket stavite u posebnu vazu ili (ako ste vešti) od tog cveća napravite aranžman.


Po cvet za svaku priliku

Ukoliko idete na venčanje odlučite se za bele ljiljane ili bele ruže jer simbolizuju čistoću i nevinost. Možete ih iskombinovati i sa nekoliko belih karanfila - ali ne nosite samo karanfile; kod nas nisu omiljeni, valjda zbog simbola socijalističke ikonografije ili pristupačne cene, pa ljudi mogu da pomisle da ste hteli da uštedite.
Ukoliko ne poznajete dovoljno mladi bračni par, kupite irise, jer od svog cveća oni imaju najmanje sentimentalan karakter, a istovremeno ukazuju na želju za prijateljstvom.
U cvetni aranžman namenjen venčanjima možete da uključite i bršljan koji simbolizuje plodnost i “sladak život”, a nije loše da se nađe i nekoliko listića bršljena u bidermajeru.
Za istu priliku, ali i za egzotičnije, ekskluzivnije kombinacije, možete da izaberete bambus koji je simbol odanosti i postojanosti bračne zajednice pa čak i čičak koji nedvosmisleno simbolizuje spoljnu odbranu i zaštitu srca.

Za razliku od venčanja, mnogo je teže odabrati cveće za sahranu. Nećete pogrešiti ako ponesete karanfile, ljiljane, hrizanteme ili gladiole, po mogućnosti bele boje. Ponekad se nose i tamno crvene ruže naročito ako je pokojnik preminuo mlad. Ukoliko niste u mogućnosti da odete na sahranu, a pozvani ste, pošaljite odgovarajuće cveće sa prikladnom porukom koja za svaku priliku, pa tako i ovu, mora da bude pisana rukom.

Ukoliko u buket stavite nekoliko margareta nekom ćete poželeti dugovečnost.

Orhideje će biti podrška i radost onima kojima su upravo dobili bebu, a za rođenje blizanaca poklonite suncokrete.

Osobi koju volite darujte crvenu ružu koja je simbol večne i strasne ljubavi.

Crvene ruže se poklanjaju i kao znak zadovoljstva i zahvalnosti na učinjenoj usluzi ili dobro urađenom poslu.

Bela ruža šalje poruku iskrenosti, tajanstvenosti, duhovitosti i spokoja.

Žuta ruža onome ko je prima donosi pregršt energije i radosti, dok u ljubavi simbolizuje ljubomoru.

Kombinacije crvenih i belih ruža preneće poruku jedinstva u ljubavi.

Blago ružičaste ruže znače prijateljstvo, odanost, nežnost i obožavanje.

Plave ruže obično nisu omiljene jer su najčesće veštački obojene, pa možda i zato simbolizuju nemoguće.

Crna, tačnije tamnoljubičasta ruža ukazuje na ekscentričnost, želju za izdvajanjem i ostavlja pomalo morbidan utisak
naročito kada ih je više u buketu.

Ruža bez trnja znači ljubav na prvi pogled.

Poklonite li crvenu ružu muškarcu, a obično je to jedna sa dugom stabiljkom, poklonili ste mu svoju odanost.

Ljubičice su znak odanosti, zumbuli simbolizuju vernost i nepokolebljivost, ciklame nose crtu stidljivosti a lale su simbol ponosa i slave.

Hortenzije pošaljite nekome s kim ste se posvađali i želite da se pomirite, a ljubavnicima ovaj cvet govori “sanjao sam te” i “mogu li da ti verujem?”.

Interesantno, ali prema simbolici, cvet koji može najviše da znači jednoj ženi nije ruža nego suncokret, jer on ukazuje da je muskarac spreman da se okreće i uvek samo prema njoj.
 
Sačuvana

bobana
administrator
*****
Van mreže Van mreže

Lokacija: Bar
Poruke: 2523



« Odgovor #7 poslato: Јун 02, 2009, 11:50:15 »

Nepisana pravila


Kako?Koliko?Zasto?
Nikada se ne poklanja paran broj cvetova, pa čak ni dvanaest (tuce), iako je nekada ovaj broj bio opšteprihvaćen.
 Jedna ruža ide, ali tri ne (deluje pomalo mizerno). Pa čak i sa pet situacija ostaje ista. Možete se već komotnije osećati sa sedam ruža, a jedanaest su znak posebne pažnje.

Najviše se poklanjaju upravo ruže. Tradicija pripisuje ruži jednostavno ali jako značenje: crvene ruže znače strast, žute ljubomoru. Ako ne želite da izrazite ni jedno ni drugo osećanje, napravite kompromis sa ružama roze boje ili drugim sezonskim cvećem, ili se posavetujte o nekom buketu sa cvećarem u koga imate poverenja.

Kažu da cveće otvara sva vrata, prenosi i najsuptilnije poruke i rešava sve probleme. Zato, kada vidite sjaj u očima onih kojima poklanjate ove darove prirode, onda je potpuno jasno da između ljudi i cveća postoje najtananije vibracije zbog čega nema ravnodušnih kada je cveće u pitanju.

Njemu se podjednako raduju žene i muškarci, iako jači pol kada dobije cveće pokušava da prikrije svoje emocije. Ono govori svojim jezikom, a nama ostaje samo da ga razumemo.

Nekada kada je bilo malo vrsta cveća onda se velika pažnja poklanjala njegovoj simbolici. Znalo se da kada džentlmen pokloni crvenu ružu dami, onda to znači poziv za randevu. Pored crvene ruže koja je označavala strasnu ljubav, bela upućuje na čednost, dok žuta upozorava na ljubomoru. Orhideju treba poklanjati samo osobi izuzetne elegancije kojom želimo da istaknemo nešto posebno.

Naravno, cveće ne poklanjaju samo muškarci niti se ono poklanja isključivo iz sentimentalnih razloga.
 Cveće će te odneti na rodjendane, krštenja, sahrane, dakle na sve one dogadjaje kada slavljenicima želite da pokažete svoju naklonost, pažnju, simpatiju ili zahvalnost. Ma gde došli noseći lep buket cveća bićete srdačno dočekani jer sa cvećem jednostavno ne možete da pogrešite. No, da vam se ipak ne bi desilo da vas onaj kome ga poklanjate odjednom zbunjeno pogleda, vodite računa o nekim pravilima.
Sačuvana

bobana
administrator
*****
Van mreže Van mreže

Lokacija: Bar
Poruke: 2523



« Odgovor #8 poslato: Јун 13, 2009, 11:16:44 »

Odrzavanje rezanog cveca


Neko Vas je obradovao prelepim buketom i sigurno želite da Vaše cvece što duže traje. Pitate se kako?

Jednostavno, pridržavajte se sledecih uputstava:

Pripremite cistu vazu

Pre nego sto sipate hladnu ili mlaku vodu u Vašu vazu, obavezno proverite da li je cista. Po mogucstvu izbegavajte metalne vaze jer one mogu dovesti do bržeg propadanja Vašeg cveca.

Pripremite cvece

Pre nego sto stavite cvece u vodu, pažljivo podrežite stabljike. Nakon branja, stabljike se na kraju na kome su bile odsecene lagano suše, zato je potrebno da pre ulaska u vazu, oštrim nožem ili makazama, odsecete 3-5 cm baznog dela stabljike. Rez je poželjno, ali ne i obavezno, izvesti pod vodom. Podrezane stabljike što brže stavite u vodu kako biste sprecili dalje sušenje cveta.

Osim toga, neophodno je da uklonite svo lišce koje bi nakon stavljanja cveca u vazu moglo da završi pod vodom. Lišce je pod vodom izloženo uticaju bakterija pa vrlo brzo trune. Taj proces bi uprljao vodu i doveo do stvaranja neugodnog mirisa i daljeg propadanja cveta. Ukratko, život Vašeg cveca bio bi kraci.

Proverite nivo vode u vazi

Buduci da cvece troši znatnu kolicinu vode, svakodnevno kontrolišite njenu kolicinu u vazi. Ako imate aranžman, proverite vlažnost cvecarskog sundjera. Ako se isušio, navlažite ga. Ne upotrebljavajte hemijski omekšanu vodu vec onu iz slavine ili kišnicu sobne temperature. Vodu menjajte samo ako se uprljala i postala mutna. Pritom dobro ocistite vazu. Pazite da celi postupak ne traje predugo kako cvece ne biste morali kratiti zbog sušenja.

Nadjite pravo mesto…

Neophodno je da zaštitite cvece od promaje i izvora toplote.
Strujanje vazduha i povišena temperatura smanjuju vlažnost vazduha zbog cega dolazi do povecanog trošenja vode preko površine biljnih organa, što dovodi do bržeg uvenuca. Opšte je pravilo da cvece duže traje u hladnijim prostorijama bez jaceg strujanja vazduha.

Uklonite uvele delove biljaka

Neke vrste cveca propadaju brže, a neke sporije. Zato odstranite uvele cvetove, kako bi vaša cvetna dekoracija što duže zadržala lep izgled. Osim toga, uveli delovi biljke podložni su procesu razgradnje tj. truljenja što dovodi do bržeg propadanja i preostalog cveca.




Sačuvana

bobana
administrator
*****
Van mreže Van mreže

Lokacija: Bar
Poruke: 2523



« Odgovor #9 poslato: Август 11, 2009, 11:07:16 »

Buduće gospođe

VENČANJA ŠIROM SVETA - ŠKOTSKA

Škotska je jedna od konstitutivnih država Ujedinjenog Kraljevstva Velike Britanije i Severne Irske i zauzima severnu trećinu ostrva. Kraljevstvo Škotska je bilo nezavisna država do 1. maja 1707. godine, kada ulazi u zajednicu sa Kraljevstvom Engleskom. Glavni grad je Edinburg.

Kada kažemo Škotska, u glavi su nam zelena brda i doline, strme morske obale, čudovište iz Loh Nesa, kiltovi i gajde. Naravno i viski. Ono što je takođe karakteristično za Škotsku, a nama je zanimljivo, jeste njihova mitologija, burna istorija, tradicija i stari običaji, kojih se i dan danas Škoti u većini pridržavaju. Zbog toga i nije čudno što se veliki broj arhaičnih običaja pojavljuje i u savremenim venčanjima. Škotska venčanja se ne razlikuju mnogo od venčanja u našoj zemlji, jer obuhvataju obred u crkvi, slavlje posle ceremonije, dosta alkohola, bučne i vesele goste, kumove, venčanicu i sl. Ali ipak ima izvesnih razlika.

Prva od nekoliko upečatljivih razlika jesu gajde. Bez obzira kakvo je venčanje, na kojoj se lokaciji odvija, one su nezaobilazne. Interesantno je da gajdaši ne prestaju da sviraju tokom venčanja. Dok dolaze zvanice, dok mlada prilazi oltaru, kada mladenci izlaze iz crkve, tokom svadbenog veselja, kada gosti prate mladence kući - gajde se uvek čuju. Neki parovi se odlučuju i za škotsku harfu (klarsak) ili gelske pevače, kao dopunu gajdama. U toku svadbenog veselja, osim navedenih, svira i muzička grupa, tzv. kejli. Grupu čine frulaš, dobošar, harmonikaš, flautista i kontrabasista. Oni su tu da atmosferu zagreju starom narodnom škotskom muzikom.

Škoti, kad god im se ukaže prilika, oblače kilt - škotsku suknju, narodnu nošnju iz srednjeg veka. Venčanje nije izuzetak. Prepoznatljivi karo tekstil (tartan) danas se može naći u stotinama varijeteta i svaki klan ima svoju vrstu tartana od kojeg prave svoju narodnu nošnju. Neveste se u većini slučajeva odlučuju za klasičnu belu venčanicu, uz dodatak trake ili mašne od tartana. Inače, jedna od prvih nevesta koje su obukle belu haljinu bila je upravo škotska kraljica Meri, koja se udala za budućeg kralja Francuske Fransoa II. Međutim, njena venčanica izazvala je negodovanje u javnosti, jer je bela u to vreme u Francuskoj bila zvanična boja žalosti. Nevesta na dan venčanja obavezno u cipelu stavlja srebrnjak, da bi je pratila sreća u budućem bračnom životu. Nije retko da škotska mlada pod haljinom nosi podvezicu, naravno sašivenu od tartana. Dok se kod nas zvanice kite ruzmarinom, u Škotskoj je običaj da se koristi vres, jer se veruje da i on donosi sreću.

Posle crkvenog dela venčanja, mladenci i zvanice odlaze na svadbeno veselje, koje može biti ili u restoranu ili u nekom od škotskih zamkova. Piće se služi odmah na početku, ali bez zakuske. Naravno da se pije viski, u neograničenim količinama. Običaj je da kum održi prvu zdravicu, u kojoj mladencima želi sreću i daje poneki koristan bračni savet. Ovaj deo venčanja se može iskoristiti i za jedan drevni običaj, koji se zove “predstavljanje mača”. Mladoženja predstavlja svoju suprugu s mačem svoje porodice (koji će naslediti njihov provorođeni sin) ili mladini roditelji predstavljaju mladoženju sa njihovim porodičnim mačem, u znak prihvatanja u njihovu porodicu. Podrazumeva se da ga time obavezuju da štiti i brani njihovu ćerku.

Nažalost, kada dođe vreme za zakusku, tradicionalni škotski specijaliteti se ne viđaju tako često. Tvrdo kuvana jaja u mesu za kobasice, jagnjeći želudac punjen ovsenom kašom (haggis) ili usoljena haringa, zamenjeni su drugom “savremenijom” hranom. Škotska mašna od tartana može se naći i na svadbenoj torti, koja se pravi od sušenog voća i gomile alkohola. Ima dva sprata, od kojih se jedan posluži, a drugi čuva za rođenje prvog deteta.

U kasne sate, mladenci odlaze svojoj kući, uz pratnju veselih zvanica. Pre nego što će preneti svoju suprugu preko praga, nad glavom joj lome zobeni kolač, od kojeg posle svaka od zvanica proba bar malo. Sveštenik je takođe prisutan, jer osveštava kuću i blagosilja bračnu postelju. Tada, napokon, mladenci ostaju sami, a zvanice se vraćaju slavlju, jer viski i dalje čeka na njih.

 

Još malo zanimljivosti

SKAČI, UHVATI, UDAJ SE SLEDEĆA


(istorijat venčanog buketića)


Venčani buket nezaobilazan je pratilac svake mlade na dan venčanja. Kod nas poznatiji kao bidermajer, svoj naziv je dobio po istoimenom stilu, koji se, osim dizajniranja buketa (naročito za venčanja), proširio i na dizajn korpi, nakita, tašni i slično (u principu se koriste jeftini i lako dostupni materijali, kao što su trake, perle, sveće, cveće i dr.)

Običaj nošenja venčanog buketa (i buketa uopšte) potiče još iz antičkih vremena, kada su žene nosile vence poljskog cveća, lekovitog i začinskog bilja ili belog luka da bi oterale zle duhove. U staroj Grčkoj i Rimu mladenci su oko vrata nosili vence cveća (girlande), koji su simbolizovali novi život, nadu i plodnost. Tradicionalni keltski buketi nisu sadržali cveće, već bršljan, čičak i vres, u kombinaciji sa aromatičnim začinskim biljkama jakog mirisa. Mislilo se da će upravo ti mirisi, kojima su pripisivane mistične moći, uticati na zle sile i držati ih podalje od mladenaca. Po nekim drugim istorijskim podacima, običaj slaganja i nošenja venčanog buketa dolazi iz arapske tradicije gde su mirisni, beli cvetovi narandže simbolizovali unutratrašnju duhovnu lepotu, ljubav i plodnost. Bili su deo raskošnih venčanih buketa koji su ujedno simbolizovali ženu u punoj lepoti i zrelosti. Dolaskom Arapa od VII do IX veka na Siciliju običaj nošenja venčanog buketa postaje važan deo i zapadne kulture. Venčano cveće dobija nova značenja kroz istoriju, menjaju se oblici venčanih buketa, ali uvek prisutni trendovi daju prednost nekoj boji ili nekom cvetu. Kada se kraljica Viktorija udala za princa Alberta, lekovito i začinsko bilje bilo je zamenjeno sa svežim cvećem, naročito sa nevenom, ali i sa (zamislite) mirođijom. Mirođija se, kao jestiva biljka, stavljala u venčani buketić da bi je nakon ceremonije mladenci pojeli i time pojačali svoju seksualnu želju. U viktorijansko doba, cveće je postalo svojevrsna vrsta glasnika među ljubavnicima, budući da je svaki cvet imao svoje značenje. Taj način komunikacije, poznat kao „turski tajni jezik cveća“ (nastao u Turskoj tokom XVII veka), postao je vrlo popularan, jer ste slanjem jednog buketa mogli preneti poruku svom dragom/dragoj bez bojazni da budete razotkriveni. Evo nekoliko primera ovog tajnog jezika:

- begonija – duboke misli, maštanje o voljenoj osobi

- bambus – snaga, lojalnost, vernost

- cvet jabuke – uskoro će biti bolje, dolaze bolja vremena

- kamelija – gracioznost, postojanost

- karanfil – opčinjenost, prava ljubav

- hrizantema – dobri prijatelji

- margareta – nevina i čista ljubav, nikome neću otkriti našu tajnu

- paprat – skrovište, zaklon, tajno mesto, sigurnost

- gladiola – snaga, istrajnost, iskrenost (gladiola se inače smatrala cvetom gladijatora)

- magnolija – uzvišena lepota, elegancija

- ruža – volim te, mnogo te volim.

U današnja moderna vremena, ovakva komunikacije se naravno nije zadržala, mada bi bilo vrlo zanimljivo videti kako bi to izgledalo. Današnji venčani buketići se ne prave da bi preneli neku skrivenu poruku, ali ipak na neki način odražavaju karakter buduće mlade, njen stil i ukus i naravno moraju biti usklađeni sa venčanicom.

Naravno, cveće ne vezujemo isključivo za venčanja. Svaka prilika ili događaj može biti propraćen odgovarajućim cvećem. Ukoliko ipak idete na venčanje u svojstvu gosta, odlučite se za bele ljiljane ili bele ruže, jer simbolizuju čistoću i nevinost. Ukoliko ne poznajete dovoljno mladi bračni par, kupite irise, jer od svog cveća oni imaju najmanje sentimentalan karakter, a istovremeno ukazuju na želju za prijateljstvom. U cvetni aranžman namenjen venčanjima možete da uključite i bršljan koji simbolizuje plodnost i “sladak život”, a nije loše da se nađe i nekoliko listića bršljana u bidermajeru. Za istu priliku, ali i za egzotičnije, ekskluzivnije kombinacije, možete da izaberete bambus koji je simbol odanosti i postojanosti bračne zajednice, pa čak i čičak koji nedvosmisleno simbolizuje spoljnu odbranu i zaštitu srca.

Ukoliko u buket stavite nekoliko margareta nekom ćete poželeti dugovečnost. Orhideje će biti podrška i radost onima kojima su upravo dobili bebu, a za rođenje blizanaca poklonite suncokrete. Osobi koju volite darujte crvenu ružu koja je simbol večne i strasne ljubavi. Crvene ruže se poklanjaju i kao znak zadovoljstva i zahvalnosti na učinjenoj usluzi ili dobro urađenom poslu. Bela ruža šalje poruku iskrenosti, tajanstvenosti, duhovitosti i spokoja. Žuta ruža onome ko je prima donosi pregršt energije i radosti, dok u ljubavi simbolizuje ljubomoru. Kombinacije crvenih i belih ruža preneće poruku jedinstva u ljubavi. Blago ružičaste ruže znače prijateljstvo, odanost, nežnost i obožavanje. Plave ruže obično nisu omiljene, jer su najčešće veštački obojene, pa možda i zato simbolizuju nemoguće. Crna, tačnije tamnoljubičasta ruža ukazuje na ekscentričnost, želju za izdvajanjem i ostavlja pomalo morbidan utisak, naročito kada ih je više u buketu. Ruža bez trnja znači ljubav na prvi pogled. Poklonite li crvenu ružu muškarcu, a obično je to jedna sa dugom stabiljkom, poklonili ste mu svoju odanost. Ljubičice su znak odanosti, zumbuli simbolizuju vernost i nepokolebljivost, ciklame nose crtu stidljivosti, a lale su simbol ponosa i slave.   

Ukoliko se uskoro udajete, a pogođeni ste svetskom ekonomskom krizom i želite ujedno da očuvate prirodu oko sebe, postoji idealno rešenje i za vas.: “Na sajtu Bouquet.com naručuje se cveće uzgajano na lokalnim farmama bez upotrebe otrovnih boja i genetskih permutacija. Vreme holandskih lala iz avionskih hladnjača zauvek je prošlo. Srećnica koja uhvati buket od ekološki probranih pupoljaka i sama će se zalagati da njen sudbonosni dan bude organizovan uz sve dužne obzire prema planeti Zemlji.” (izvor: http://www.politika.rs/rubrike/Svet/Americhka-svadba-pozelenela.lt.html

KAO CVEĆE U PROLEĆE

Ko ne bi želeo da sačuva venčani buket ili drugo cveće za koje ga veže neki dragi događaj? Međutim, sve cveće nije primereno za slaganje u klasične suve bukete. Na neki način ipak ga možete sačuvati.

Za početak možete pokušati da buket sačuvate u celini. Ako je venčani ili neki drugi buket načinjen od baštenskog cveća, obesite ga takvog kakav je, na tamnom mestu i osušite. Tako osušen, može da visi i nekoliko godina, a da ne promeni mnogo svoj oblik. Nažalost, boja cveća će vremenom izbledeti.

Takođe, listove možete osušiti, cvetove ispresovati i s mešavinom oba napraviti tzv. “potpuri” (miks sušenog cveća, listova i drugih mirisnih prirodnih sastojaka, koji se koristi za osvežavanje prostora) u ukrasnoj činiji.  Ako je buket načinjen od različitih vrsta cveća, jednostavnije je da otrgnete cvetne latice i osušite ih rasprostrte po novinskom papiru na suvom i svetlom mestu. Povremeno ih okrenite kako se donje latice ne bi ubuđale.  Neke će promeniti boju.  Osušene latice možete složiti u teglu lepog oblika s poklopcem i pokapati s nekoliko kapi kolonjske vode ili kap - dve ružinog ulja, pa zatvoriti. Tako ćete dobiti čarobnu mirisnu teglu koja čuvajući mirise, budi uspomene.

Osušenim presovanim cvetovima maštovito možete ukrasiti razne predmete: pismo, poklone, a možete napraviti i unikatne slike.  Potrebno vam je: herbarijum, 2 stakla veličine oveće sveske (jedno deblje, a drugo obično), malo veća pinceta sa zaobljenim vrhom i flizelin. Dakle, prvi korak je nabaviti cveće i osušiti ga u herbarijumu. Za to je potrebno vreme (najmanje mesec dana), ali se dobija veća količina sušenog cveća. U međuvremenu, možete napraviti od papira i lepljive trake male vrećice u koje ćete sortirati cveće po boji ili obliku. Zatim, isecite flizelin na veličinu stakla i krenite u izradu prvih slika. Počinje se tako što se na tanje staklo prvo stavi flizelin koji će biti podloga slike, zatim se sa pincetom prenosi sušeno cveće i lišće i pravi kompozicija slike. Kada ste napravili sliku, debljim staklom je poklopite, pa čvrsto držeći sve okrenete. Dole se sada nalazi deblje staklo, pa poređano cveće, pa flizelin, pa obično staklo. Stavite peglu da se ugreje (ne na najjače), zatim pažljivo uklonite obično staklo i pred vama je flizelin (ona strana po kojoj može da se pegla) i pažljivo pređite preko flizelina, koji lepi na sebe poređano cveće. Kada to uradite, pažljivo skinite flizelin sa debljeg stakla i pred vama je vaše remek delo.

Sačuvana

bobana
administrator
*****
Van mreže Van mreže

Lokacija: Bar
Poruke: 2523



« Odgovor #10 poslato: Август 11, 2009, 11:16:52 »



Obicaji u Srbiji


Dolazak u mladoženjinu kuću
Važno je doći u naznačeno vreme. Pred kućom ili zgradom u kojoj je stan, neko od mlađih, najčešće su to mlade devojčice, a mogu dečaci i devojčice, dočekuju goste i kite ih ruzmarinom. Običaj je da zvanica ostavi malo novca deci za kićenje, a neko od dece će goste otpratiti do domaćinovog stana, ako se stan nalazi u višespratnici. U stanu ili u kući gosti se okupljaju i služe samo kafom ili nekim pićem. Ako je neko došao izdaleka, može se poslužiti i sendvičem.

Formiranje svadbene kolone
Pre polaska po mladu, običaj je da domaćin očita Oče naš, a svi zajedno pomole se Bogu i onda krenu. Na čelu kolone, u prvim kolima, nalazi se stari svat sa barjakom. Stari svat je nekad bio mladoženjin ujak, a danas je to najčešće drugi svedok na venčanju, ili posebno lice. Iza njega, u drugim kolima je mladoženjinim kum, a u trećim - mladoženja s ocem. Posle toga, formira se kolona kola ostalih zvanica.

Oblačenje mlade
Mladi pri oblačenju pomažu sestre i najbolje drugarice. Običaj je da mlada bude u belom i da ima beli veo. Po pravilu, mladinu venčanicu nabavljao je svekar, odnosno, mladoženja. Danas se sve to obavlja prema ličnim željama, dogovoru i mogućnostima. U svakom slučaju, venčanica treba da bude svetlih boja, a kako se god mlada obukla, uvek će tog dana biti lepa.

Dolazak u mladinu kuću
Dolazak u mladinu kuću i odvođenje mlade propraćeno je mnogim lokalnim običajima: od gađanja jabuke iz puške do otkupa mlade. Naravno, danas u gradu, u stambenoj zgradi, nije mogućno gađati iz puške niti izvesti sve one običaje koje su izvodili naši roditelji, a pogotovu, dede i babe. Oni su živeli u drugačijim uslovima, kad su ti običaji i bili primereni. Lepota običaja je u tome da pruže radost učesnicima, a ne da izazovu neku nezgodu. Jabuka se može zakačiti na koncu iznad ulaznih vrta stana i rukom skinuti. Otkup mlade može se takođe izvesti, i u tom slučaju otkupljuje je ili stari svat ili mladoženja. Mladu prodaje njen rođeni brat, a ako ga nema - onda brat od tetke, strica, ujaka. Kad se mlada izvede, ona, u pratnji brata, seda u kola sa kumom, a kolona se formira na isti način kao i u dolasku.

Venčanje u crkvi
Kad dođu pred crkvu mladenci, praćeni kumovima, odlaze pravo pred oltarske dveri. Tu se vrši obručenje, odnosno kum daje mladencima burme, a oni ih jedno drugom stavljaju na četvrti prst desne šake. Sve to obavlja se pred sveštenikom. U toku obručenja mladenci i kumovi drže sveće. Te sveće se kasnije ostave u crkvi da izgore - za srećan bračni život. Posle obručenja, u crkvi se obavlja venčanje. Njega obavlja sveštenik po propisanim kanonskim pravilima. Mladencima se stavljaju krune na glave; vežu im se desne ruke belom maramicom ili platnom. To platno, kao i sveće kupuje kum i daje ih svešteniku pre obručenja.

Završetak venčanja
Po završetku venčanja mladencima najpre čestita sveštenik, a zatim čestita i kumovima. Posle toga, redom čestitaju, a mladencima i kumovima ostaje još da se potpišu na dokumentu koji se naziv venčanica. Potpisivanjem venčanice obred sklapanja braka je završen. Sve posle toga je svadbeno veselje. Na izlasku iz crkve običaj je da kum baci oko sebe sitan metalni novac za berićet supružnika. Posle izlaska iz crkve, odlazi se na mesto koje je predviđeno za svadbeno veselje, a ono se organizuje prema mogućnostima i želji mladenaca i njihovih roditelja. Tu će se događati mnoštvo stvari za koje će oni koji iz izvode tvrditi da je takav običaj ili ovako se valja. Uzalud je protivrečiti im.

Kumovi
Kuma bira mladoženja. On mora biti kršten po pravoslavnom obredu. Zato postoji samo jedan kum. Kako je za sklapanje građanskog braka, međutim, potrebno imati dva svedoka, onda je danas uobičajeno da jednog svedoka, kuma, bira mladoženja, a drugog - nevesta. U narodnoj tradiciji postoje kum i stari svat kao glavne ličnosti na venčanju, odnosno kao osobe koje svojim potpisom garantuju verodostojnost braka. Iz svega toga postignut je kompromis, pa se danas na venčanju pojavljuju dva kuma, od kojih je mladoženjin kum - prvi. Mladoženjin kum je, po pravilu, kupovao burme, nabavljao belo platno za venčanje i sveće. Osim toga, ima obavezu da kupi i kumovski poklon. Danas, uglavnom, mladoženja kupuje burme, a ostale obaveze kuma su se zadržale.

Kupovanje poklona mladencima
Svaka zvanica je dužna da odnese mladencima neki poklon. Tu postoje razlike. Kum i stari svat imaju veće obaveze od običnih zvanica. Takođe su i obaveze najuže familije veće od obaveza ostalih zvanica. Uostalom, cilj samog čina darivanja jeste želja da se mladenci što pre materijalno osposobe za samostalni život. Izbor poklona, ipak, najviše zavisi od mogućnosti darodavca. Danas je uobičajeno, a pokazalo se i praktičnim, da se darovi daju u novcu, što mladencima omogućuje da ga potroše na najcelishodniji način. U srpskoj narodnoj tradiciji postoji, baš kad su svadbe u pitanju, pravilo reciprociteta. Svaki poklon koji se dobijao upisivan je u svesku, a pored njega se beležilo i ime darodavca. Ta sveska je bila svojevrstan podsetnik, pa kad neko bude pozvan na svadbu, on prekontroliše da li je ta osoba bila na njegovoj svadbi i koliko je vredan poklon donela. Prema tome se i određuje vrednost poklona koji će se dati mladencima. Drugačije rečeno, ako neko nije pravio svadbu, nema obavezu ni drugom da ide. A ako jeste, onda je po običajnom pravu dužan da ode onima koji su i njemu bili. To je dobro imati na umu pre nego što se otpočne sa preterivanjem.

Vreme za venčanje
Venčanje se, po pravoslavnoj veri, ne obavlja u vreme posta, sredom i petkom, na Krstovdan zimski, Usekovanje, Krstovdan jesenji, Vaskrs i u Svetlu nedelju.




Crkveno venčanje kod pravoslavaca


Predbračni ispit

Predbračni ispit je postupak kojim crkva ispituje da li dvoje kandidata za brak ispunjavaju sve kanonske uslove. Predbračni ispit obavlja nadležni sveštenik devojke, odnosno buduće neveste. Za ispit treba pripremiti crkvene krštenice, a muškarac i potvrdu od svog nadležnog sveštenika o slobodnom bračnom stanju. Predbračnom ispitu mogu prisustvovati i roditelji budućih mladenaca, ali to nije obavezno. O izvršenom predbračnom ispitu dobija se pismena potvrda koja se predaje nadležnom svešteniku mladoženje. Na osnovu te potvrde, zapisnika, sveštenik može obaviti venčanje. Predbračni ispit mora biti obavljen najmanje tri nedelje pre venčanja. Venčanje u pravoslavnoj crkvi trebalo bi zakazati barem mesec dana ranije, a ukoliko je reč o mešovitom braku onda i ranije kako bi se na vreme dobio odgovor na molbu.

Venčanje se, po pravilu, ne obavlja u vreme posta (mada se odobrenje uz prethodno upućenu molbu sa jako dobrim razlogom može dobiti), takođe se venčanje ne obavlja sredom i petkom, na Krstovdan zimski, Usekovanje, Krstovdan jesenji, Vaskrs i u Svetu nedelju.


Venčanje u crkvi

U crkvu mladenci ulaze praćeni kumovima i odlaze pravo pred oltarske dveri. Tu se vrši obručenje, odnosno kum daje mladencima burme, a oni ih jedno drugom stavljaju na četvrti prst desne ruke. Sve se to obavlja pred sveštenikom. U toku obručenja mladenci i kumovi drže sveće a sveće se kasnije ostave u crkvi da izgore - za srećan bračni život. Posle obručenja u crkvi se obavlja venčanje. Njega obavlja sveštenik po propisanim kanonskim pravilima. Mladencima se stavljaju krune na glave, vežu im se desne ruke belom maramicom ili platnom. To platno, kao i sveće, kupuje kum i daje ih svešteniku pre obručenja. Po završetku venčanja mladencima najpre čestita sveštenik, a zatim čestita i kumovima. Mladencima i kumovima ostaje još da se potpišu na dokument koji se naziva venčanica. Potpisivanjem venčanice, obred sklapanja braka je završen.
Po izlasku iz crkve običaj je da kum baci oko sebe sitan metalni novac za berićet supružnika. Posle toga je predviđeno svadbeno veselje na način kako su ga organizovali mladenci ili neko njima od pomoći.


Sačuvana

bobana
administrator
*****
Van mreže Van mreže

Lokacija: Bar
Poruke: 2523



« Odgovor #11 poslato: Август 11, 2009, 11:21:41 »

Zanimljivosti

Cvetni bonton

Cvetni bontonAko nekome na poseban nacin zelite da iskazete svoju radost,prijateljstvo,ljubav,saosecanja,ako zelite da ulepsate necijii uspeh,znacajan dan,jubilej ili uspomenu,kada nemate i kada ne postoje reci da do kraja izrazite svoja osecanja,cvece kao poklon govorice umesto vas i za vas.To je najsenzualniji poklon koji na tako jednostavan nacin moze da iskaze bilo koju emociju i prenese i najsuptilniju poruku.
-kada se ide u posetu priljateljima treba poneti buket cveca kasnije je dovoljan i jedan cvet.
-cvece kao poklon ne zaduzuje i ne obavezuje ali se nikada ne nosi u sluzbenu posetu.
-bolesnicima se nikada ne poklanja cvece koje mirise kao npr. Frezije,ljijani…
-momak koji dolazi u kucu svoje devojke treba da ponese cvece i za devijku i za majku s`tim sto majci prvo predaje cvece.
-cvece se nosi uspravno i u levoj ruci da bi desna ostala prazna za pozdravljanje..
Darivanje cveca pokrece sve ono sto je dobro i plemenito,zagreva nasa srca ljubavlju prema prirodi,ljudima i otkriva nam svu lepotu zivota.

Ruze:
Crvena ruza - simbol vecne i strasne ljubavi,zivota i zivotne snage.
Bela ruza - salje poruku iskrenosti, cistoce, postovanja, duhovitosti, spokoja
Ruzicasta ruza - znaci obozavanje, prijateljstvo, odanost
Plava ruza - vernost,mastu
Roze ruza - predstavlja neznost, romanticnost
Zuta ruza - predstavlja zivahnost, radost, energiju
Narandzasta ruza - poseduje energiju,radost,zivot i priziva napredak

Vencanje:
U koliko idete na vencanje odlucite se za beleljiljane,kale,ruze ili kombinujte cvece u beloj boji jer simbolizuje postovanje,cistocu,nevinost.

Rodjenje:
Orhideje ce biti podrska i radost onima koji su upravo dobili bebu.Za rodjenje se kupuje najskuplje i najlepse cvece,naravno koje majka voli.

Cvetni bontonZa zaljubljene:
Crvena ruza je cvet ljubavi,zato osobi koju volite poklonite crvenu ruzu kao simbol vecne i strasne ljubavi.

Za godisnjicu:
Blago roze ruze znace odanost, neznost, obozavanje, kombinovane sa bambusom koji je simbol odanosti i crvenim ruzama bice idealan poklon za godisnjicu.

Za rodjendan:
Mladjim osobama ponesite cvece neznijih boja poput roze ruza,ljiljana,alstromerija necete pogresiti ni ako ponesete neki aranzman u korpici,sto se tice starijih osoba idealan izbor su crveni gerberi,orijental,ruze.

Vencani buket:
Posle vencanice neizbezan detalj na svakom vencanju jeste vencani buket.To je okrugli,poluloptasti buket veceg ili manjeg obima koji je sastavljen od iste vrste cvetova ili pak razlicitihcvetova kompaktno poredjanih u koncentricne krugove,kombinovan neobicnim zelenilom koje odise radoscu i toplotom bas kao i taj dan.Vencano cvece dobija nova znacenja kroz istoriju menjaju se oblici vencanih buketa,ali uvek prisutni trendovi daju prednost nekoj boji ili nekom cvetu.Lepota cveta i njegovo znacenje uvek ostaju ti koji su najbitniji kako bi svojom lepotom doprineli lepoti mlade na dan njenog vencanja.Postoji nekoliko tipova vencanih buketa,koji uz vece ili manje modifikacije mogu biti pravi izbor za vas.Za visoke,moderne i ekscentricne mlade idealan je buket-zezlo,cini ga cvece koje ima dugacke drske povezane ukrasnom satenskom trakom,pociva na mladinoj ruci.Buket u obliku kugle je najbolje resenje za mlade koje zele da imaju slobodne ruke,a da pri tome budu moderne i drugacije.Viseci buket,anturium,kale,lizijantus,ruze,ljiljani,frezije,orhideje ua brsljen koji padajuci u slapovima prate liniju vencanice mogu biti komponente viseceg vencanog buketa.
Sačuvana

bobana
administrator
*****
Van mreže Van mreže

Lokacija: Bar
Poruke: 2523



« Odgovor #12 poslato: Август 11, 2009, 11:30:29 »

Sačuvana

valjevka
administrator
*****
Van mreže Van mreže

Lokacija: Valjevo
Poruke: 4466


Valjevo


« Odgovor #13 poslato: Август 12, 2009, 12:17:03 »

Kako se reže cvet

Cvece za vazu i komercijalno, generalno, se reze ujutro ili uveche, kad je pritisak u biljkama (turgor) optimalan.

UVEK se seche samo cvet koji je u pupoljku (izuzeci su retki i za specijalne namene!), najcheshce kada se na donjim pupoljcima samo nazire boja (gladiome, tulipani)

Makaze (ili noz) sa kojim se cvece reze, moraju biti vrlo oshtri i uvek se cvet seche u samo JEDNOM , kosom rezu.

Nakon nekoliko rezova noz ili makaze se obavezno trebaju dezinfikovati (Da se viroze ne bi prenosile brzo sa biljke na biljku!)

Idelno je da se odrezani cvetovi ODMAH stave u vodu da se "napiju", dok rez nije kalusirao.

Cvet gladiole se reze tako da AKO SE ZELI sachuvati lukovica MORA ostati NAJMANJE 4 prava lista na biljci...

Cvet ruze se seche uvek samo ISPOD mesta gde pochinju lisne drshke sa pet listica...

Ako zelimo da sachuvamo lukovicu ljiljana, sechemo cvet tako da ostane NAJMANJE jedna TRECINA biljke (kako bi lukovica mogla da uzre).


Kada se cvetovi "napiju" vode (to traje oko 2 sata) tada se pakuju po deset istog kvaliteta i stavljaju u kutije za transport.


Tokom svakodnevnog odrzavanja rezanog cveca Stabljiku umociti u posudu sa vodom i orezati je POD vodom. To se moze uraditi iako je biljka vec orezana na suvom. To se radi zato sto se u provodne snopice uvuce vazduh, ukoliko se reze na suvo i napravi se tako vazduzni mehur koji sprecava prolazak vode. Ovako ce povuci vodu, sto je idealno.

Ne stavljajte cveće u blizinu voća ili povrća. Voće i povrće izlučuje etilen, hormon starenja
Stavite cveće u mlaku i odstajalu vodu, nikako u hladnu, hladna voda začepi pore.
Sačuvana


valjevka
administrator
*****
Van mreže Van mreže

Lokacija: Valjevo
Poruke: 4466


Valjevo


« Odgovor #14 poslato: Август 13, 2009, 11:19:22 »

Ako ruzama iz vaze pocnu da padaju glavice moze im se produziti vek za dan dva ako ih cele potopite u recimo sudoperu sa vodom i ostavite nekoliko sati tako, a zatim i orezete i vratite u vodu..

Kad svezi gerberi napraso klonu ili kad su pri kraju, u tom slucaju okrenu se naopacke,tako da im tucak i latice plutaju po povrsini vode,najbolje je da u tom polozaju prenoce, ujutru se orezu 2-3 cm. zatim vrate u vazu sa vodom....provereno se oporavljaju....
Sačuvana


valjevka
administrator
*****
Van mreže Van mreže

Lokacija: Valjevo
Poruke: 4466


Valjevo


« Odgovor #15 poslato: Август 14, 2009, 11:26:33 »

Kako da gerberi i ruze sto duze zadrze svezinu kada su odrezani u buketu

Ruze se orezu u koso pod vodom i ne treba im nista dodavati u vodu, a u vodu za gerbere mozete da dodate par kapi varikine.
Obe biljke ne podnose velike temperaturne promene.

Ruze takodje mozete naprskati sprejem koji sluzi za list sobnog bilja.

Ruze zahtevaju shto vishe vode to bolje, gerberi malo vode (sa dva tri prsta).

U jutarnem programu na RTS 1, gostovala neka cvecarka i rekla :
-Ruze se odseku ukoso i onda se BRZO cele potope u vec spremljenu vrucu vodu (42stepena)  , gde stoje par minuta

TREBALO BI DA SE RASCVETALE RUZE PONOVO SKUPE U PUPOLJAK. KAZU DA MNOGI CVECARI TO RADE, JER RETKO KAD USPEJU
DA PRODAJU CEO KONTIGENT REZANIH RUZA

Ovo je najblesaviji savet koji sam nasla na internetu u skorije vreme cu probati samo mi nesto zao ruze...

Sačuvana


bobana
administrator
*****
Van mreže Van mreže

Lokacija: Bar
Poruke: 2523



« Odgovor #16 poslato: Септембар 17, 2009, 09:42:29 »

Kako su ljudi brali cvijeće... cvijet po cvijet



Jednom davno postojalo je jedno malo selo gdje je živio složan narod i pokraj sela ogromno polje na kojem je raslo svakojako cvijeće. Na tom polju bilo je zbilja svakakvog raslinja. Postojali su mali i neugledni cvjetovi, a isto tako su postojali veliki i šareni. Postojali su i pravi divovi među njima, naime neki su bili toliko velebni i komplicirane građe da ih je bilo gotovo nemoguće obuhvatiti jednim pogledom.

U tom malom selu u početku živjelo je malo ljudi, a među njima živio je jedan dječak koji je svakodnevno odlazio na polje i razgledavao to cvijeće. Svakog dana otišao bi na polje i ubrao cvijet i o njemu razmišljao. Počeo je s onim najmanjima i neuglednima, i njima je ubrzo našao svrhu i značenje, mogao je reći da ih je razumio. Brzo bi otrčao natrag u selo i pokazivao to malo cvijeće ljudima i svi su bili oduševljeni njihovom svrhom.



 Koristili su ih, kuhali su čajeve, jeli plodove, spravljali neke lijekove, i bili su zadovoljni. Osjećali su se bolje i bolje su živjeli. I taj dječak je bio sretan zbog svojih rezultata i pomislio je "Ah, kada bih barem mogao naći svrhu i onim većim i ljepšim cvijetovima, zbilja bi nam svima pomogli da bolje živimo."

Tada se pohlepno bacio na one velike cvjetove. Međutim, ubrzo je uvidio da nema baš nikakve šanse da sam shvati i nađe svrhu svakom cvijetu, jer taman je ubrao neki ne baš tako velik i lijep cvijet a već mu nije bilo jasno čemu on služi i zašto je tamo.

Pozvao je sve seljake da krenu zajedno s njim proučavati cvijeće, i svi su se nadali da će naći svrhu većini cvijeća, a neki su se potajno nadali da će shvatiti i one najveće, velebne divove.
Ali svi su bili nakon kratkog vremena bolno svjesni da ne mogu niti mali djelić te gomile cvijeća shvatiti u svom životu i to ih je obeshrabrilo. Zato su odlučili napraviti ovako.

Izgradili su zajedničkim snagama dvije velike košare. Međusobno su se dogovorili da će kada shvate neki cvijet staviti ga u jednu košaru, a ukoliko ga nikako ne mogu shvatiti neka ga stave u drugu. Isto tako su se dogovorili da će i njihova djeca to raditi, sve u svrhu da im bude bolje i ljepše. Ljudi su se prihvatili tog teškog posla i marljivo razvrstavali cvijeće na tom velikom, skoro nepreglednom polju.

Prolazilo je vrijeme, ljudi su umirali, rađali su se djeca, mijenjale su se generacije, svi su se bavili tim poslom, i nakon mnogo generacija svo su cvijeće ubrali i svrstali ih u košare.

Iznenadili su se kada su vidjeli da je ona košara sa cvijećem koje nisu shvatili mnogo više napunjena od one koje su shvatili. To ih je zabrinulo i počeli su kopati po toj "neshvatljivoj" košari u nadi da će za to cvijeće naći objašnjenje. Ali to je bilo mnogo teže nego što su mislili i skoro nitko nije pronašao nikakvo objašnjenje i polako su počeli gubiti nadu u svoj cilj.

Ali obnovili su svoj stari dogovor, naime sada su rekli da će oni i njihova djeca pokušavati naći svrhu onom cvijeću kojem preci nisu uspjeli.

I opet su se generacije izmjenjivale, ali većina generacija nije postigla mnogo u tom objašnjavanju. Ali nije nestalo nade jer katkad bi se našao neki pametan čovjek koji je našao svrhu cvijetu iz "neshvatljive" košare i prebacio bi ga u drugu. I tako je to teklo dugo, dugo vremena dok se ona neshvatljiva košara nije skroz ispraznila, naime u njoj je ostalo samo par velikih cvjetova, koje nitko još nije uspio objasniti. Činilo se da je prošla vječnost otkako su zadnji cvijet iz neshvatljive košare objasnili i pomalo je ta priča sa cvijećem postala legenda. Ipak košare su bile tamo i cvijeće je još uvijek bilo unutra.

Jednog dana došao je neki mudrac u to selo i seljani su ga dostojno ugostili i s njim popričali. Kada je taj mudrac pošao sa seljanima u obilazak sela vidio je njihove košare. Ljudi su mu ponudili da i on pokuša shvatiti ono cvijeće u "neshvatljivoj" košari koje je već generacijama ostalo neshvaćeno.

On se rado toga primio, i ostao je u selu u nadi da odgonetne te velike cvjetove. Vrijeme je prolazilo i mudrac je već dobrano ostario no rješenja još nije bilo na vidiku. A onda je jednog dana okupio seljake i ovako im rekao:

"Narode, čemu se mučiti u odgonetavanju ovog neobično teškog cvijeća, ja mislim da ga nitko nikad neće odgonetnuti, pa je najbolje da mi zajedno njima izmislimo svrhu, tako ćemo sigurno biti sretniji!"

Narod je bio oduševljen, svatko je imao neku svoju sliku o tom cvijeću i zaposlili su pisare koji se ju uobličili u jednu veliku knjigu koja je ostala za generacije i generacije. Ta knjiga je objašnjavala svrhu tom cvijeću ali istovremeno ostavila je neke mogućnosti kao nerazjašnjene, jer naravno nitko nije mogao sve zahvatiti jednom jedinom knjigom ma koliko god ona imala tisuća i tisuća stranica.

Neshvatljivu košaru nisu ispraznili jer su ipak svi potajno gajili nadu da će netko odgonetnuti i te neshvatljive cvjetove, usprkos toj velebnoj knjizi koju su napisali i kojoj su se imali običaj klanjati.

I tako je to ostalo što bi narod rekao "Za vijeke vijekova". Ljudi su knjigu čitali, dorađivali je, dodavali tekst, brisali neke nepotrebne stvari, sve u nadi da će još više usavršiti sliku o tom cvijeću koje nisu shvaćali. Ali ovdje se počinjalo raditi nešto što nije bilo baš predviđeno. Naime ljudi su htjeli tom knjigom silom objasniti cvijeće, nudili su rješenje, ali bili su toliko time zaslijepljeni da su zaboravili da su oni ti koji zapravo stvaraju sliku o neshvatljivom cvijeću, i jednostavno nisu htjeli priznati istinu koja je bila da je ta slika izmišljena a ne stvarnost.

Nisu svi bili takvi, neki su htjeli uvidjeti većini na tu činjenicu, ali oni su bili iz sela prognani i nastavili su živjeti drugdje. Zajedničko njima i onima u selu je bilo da im je ono cvijeće nekako neobjašnjivo grizlo dušu u nadi da će ga spoznati i naći mu stvarnu svrhu.

Nakon eona i eona počinjali su ljudi pomalo shvaćati da je ta knjiga zapravo svih držala u mraku, zasljepljivala ih je i nije im dopuštala daljnji razvoj. Onda su odlučili da je spale iz temelja i da pobiju sve one koju su još htjeli provoditi ideju te knjige.

Cvijeće su izvadili i ponovno pokušali odgonetnuti, ali zarekli su se da ga neće vratiti dok god ga krajnje ne shvate na isti način na koji su shvatili i ostale. Bilo je to vrlo napredno čovječanstvo, od malog sela naraslo je kroz generacije do neslućenih razmjera, pa je bilo vjerojatno da će sada ipak otkriti svrhu tog cvijeća.

Nekome je palo na pamet da to cvijeće treba sagledati iz drugog kuta, skroz promijeniti mišljenje i način razmišljanja, odbaciti stari način proučavanja i sve postulate i aksiome uzdrmati i prezreti i započeti novi način shvaćanja. I vjerovali ili ne shvatili su to ogromno cvijeće.
Shvatili su ga i svi redom pomrli i ponovno se rodili kao bogovi.

Ali nitko ne zna što je s njima bilo dalje jer nitko ne može bogove pojmiti, nitko tko ne želi odbaciti stari način gledanja, pa bio on i savršen.




Sačuvana

bobana
administrator
*****
Van mreže Van mreže

Lokacija: Bar
Poruke: 2523



« Odgovor #17 poslato: Септембар 18, 2009, 11:25:17 »

Biljka koja zaliva samu sebe

U izraelskim pustinjama pronađena je biljka koja samu sebe zaliva

Biljka, vrsta rabarbare, ima specijalno oblikovane listove, koji sprovode vodu do njenog korena. Ovo je za sada jedina poznata biljka sposobna za samo-navodnjavanje.
Biljka je prilagođena životu u veoma suvim oblastima, jer može da prikupi 16 puta više vode nego ostale biljke u istim uslovima, izjavili su naučnici koji su objavili detalje otkrića.
Simča Lev-Jadun, Gadi Kacir i Gidi Neman sa univerziteta u Haifi u Izraelu su primetili biljku dok su proučavali floru planinske pustinje.
Ova retka, ali među ljubiteljima prirode i ekolozima, veoma popularna biljka, zainteresovala je naučnike zbog mogućih prednosti njenih velikih listova u obliku rozete, koji se dosta razlikuju od malih listova većine pustinjskih biljaka. Morfologija listova biljke nalikuje reljefu planinske regije u kojoj raste."To je zapalilo našu maštu", rekao je profesor Lev-Jadun.
U proseku listovi ove biljke sakupe istu količinu vode kao i sredozemne biljke. "Sigurni smo da je ovo jedinstvena biljka u pustinjama Bliskog istoka", izjavio je Lev-Jadun, dodajući da je uveren da ovakva biljka ne raste ni u jednoj drugoj pustinji na svetu.
Sačuvana

bobana
administrator
*****
Van mreže Van mreže

Lokacija: Bar
Poruke: 2523



« Odgovor #18 poslato: Септембар 20, 2009, 09:28:10 »

Najveći buket na svijetu

Nekada je bilo nezamislivo, a danas je vrlo simpatično pokloniti muškarcu cvijeće; obično crvenu ružu, ali je i lijep buket ušao u modu. Zamislite sada da vam netko pokloni buket ruža, ali ne bilo kakav buket, već najveći na svijetu! To se upravo dogodilo Njujorčaninu Sri Chinmoyu koji je za svoj 73. rođendan primio od članova svoje humanitarne organizacije, koja djeluje u 80 zemalja svijeta (i u Hrvatskoj), buket načinjen od 101.000 ruža. Raznobojni buket sastavljen od 50 sorti ruža prekrio je površinu travnjaka od 7,3x31,1 m. Pedesetak ljudi iz 40 zemalja neprekidno je 24 sata radilo na izradi platforme na kojoj je buket sastavljen, te na rezanju cvijeća i njegovom aranžiranju u posebne posudice. Ovaj miomirisni dar, vrijedan 10.000 američkih dolara, predstavlja novi Guinnessov rekord za najveći buket na svijetu. Sam dar osmislio je Ashrita Furman, 49-godišnji Njujorčanin koji je postavio 86 Guinnessovih rekorda (među kojima je i onaj za broj postavljenih rekorda!) za pothvate kao što su skakanje pomoću pogo štapa, trčanje 50 milja (80,45 km) žonglirajući s 3 lopte, igranje najviše igara školice, a trenutačno drži 20 rekorda.

Dirnut darom Sri Chinmoy je izjavio: “Ovoga sam jutra jednostavno bio zapanjen. Svaki nam je cvijet ponudio svoju ljepotu i miris. Moji prijatelji dolaze iz cijeloga svijeta kako bi me blagoslovili svojom ljubavlju, naklonošću i brižnošću. Sve je ljubav, samo ljubav.”
Furman je sličan cvjetni dar, buket od 70.000 ruža koji je prije tri godine predstavljao rekord, organizirao i za Sri Chinmoyev 70. rođendan, ali ga je nakon toga nadmašila nizozemska cvjetna kompanija buketom od 88.000 ruža. Ashrita, čiji su mnogi Guinnessovi rekordi nadahnuti primjerom i filozofijom Sri Chinmoya, objašnjava: “Kada uspijete nadmašiti vlastita ograničenja, dobivate takvu golemu radost i snagu koju onda možete primijeniti u svom svakodnevnom životu.”

Sačuvana

bobana
administrator
*****
Van mreže Van mreže

Lokacija: Bar
Poruke: 2523



« Odgovor #19 poslato: Септембар 22, 2009, 07:30:55 »

Japanska plava ruza

Prva plava ruža na svetu prikazana je prvi put u javnosti na Međunarodnom sajmu cveća u Japanu nakon blizu dve godine naučnog istraživanja.
Plava ruža - koja je dugo bila simbol nedostižnog, delo je japanske kompanije "Suntory" koja je od 1990. godine investirala tri milijardi jena u projekat dobijanja plavih ruža, karanfila i drugih cvetova.

Čudnovata ruža je ustvari genetski modifikovan cvet, kome je ubačen gen koji simulira sintezu plavog pigmenta kod cveća iz porodice ljubičica.

Ruža neobične boje prikazana je na petom Međunarodnom sajmu cveća u Tokiju, najvećoj manifestaciji ove vrste u svetu, a u slobodnoj prodaji biće od jeseni 2009 godine.
Sačuvana

bobana
administrator
*****
Van mreže Van mreže

Lokacija: Bar
Poruke: 2523



« Odgovor #20 poslato: Септембар 25, 2009, 10:01:10 »

Priča o cvetu Dan i noć



Kako jedna legenda kazuje, tri perioda života jedne devojke Ane se reflektuju u tri kolorita latica cveta dan i noć. Jednom davno ljubazna i naivna devokja Ana živela je u malom selu. Ona je verovala u sve i uvek je pronalazila opravdanja za sve što ljudi čine. Nažalost jednoga dana upoznala je prepredenog zavodnika koji je naveo Anu da se zaljubi u njega koristeći predivne romantične reči i ljubavne izjave. Ana ga je nežno volela. Ona je posvetila svom voljenom celo svoje srce i ceo njen život. Neprođe dugo i on ju je napustio i otputovao u beli svet. Međutim on je obećao da će se vratiti svojoj voljenoj. Ana je čeznula za njim celog njenog života i bila je skrhana tugom. I kada je umrla cveće je izraslo na njenom grobu i to cveće oslikava Aninu nadu, čežnju i tugu. To je bila ruska legenda o tom cvetu.

Antički Grci su povezali pojavu tog cveta sa kćerkom vladara Inoa. Jedina Inova kćerka je volela Zevsa. Međutim Zevsova ljubomorna žena Hera je bacila čini na devojku i pretvorila je u kravu. Tada je Zevs počeo da uzgaja cvet dan i noć za njegovu ljubavnicu. Ovo cveće je predstavljalo ljubavni trougao, a u jednu ruku dan i noć predstavlja poređenje obične smrtnice naspram boginje. U drugu ruku cveće sadrži u sebi verovanje da Herina čarolija nije večita. Međutim Rimljani su smatrali da dan i noć predstavlja preterano znatiželjne osobe koje su bogovi pretvorili u cveće kada su te osobe špijunirale Afroditu.
Sačuvana

bobana
administrator
*****
Van mreže Van mreže

Lokacija: Bar
Poruke: 2523



« Odgovor #21 poslato: Октобар 23, 2009, 07:20:08 »

SVADBENI OBIĆAJI
Iako su se do danas zadržali neki tradicionalni običaji na venčanjima, većina starih narodnih običaja zauvek je postala prošlost
Ritual zihernadli
  Nekad davno, mlade devojke su imale običaj da idu do obližnjeg izvora i spuste zihernadlu u vodu. Ako bi ona plutala po površini, to je značilo da venčanje treba da se održi iste godine. Ako bi potonula, to je bio znak da se mladoženja neće skoro pojaviti. Možda je odatle potekao običaj bacanja novčića u fontane.
 
  List bršljana
  Mlada devojka koja želi da se uda treba da, kada prođe pored bršljana, otkine jedan list ne gledajući u njega i pritisne ga na srce. Uveče, dok se skida u pomrčini, treba da stavi bršljan pod jastuk i da zaspi misleći na svog izabranika. I danas mnoge devojke imaju običaj da pod jastuk stave neki predmet koji pripada izabraniku.
           
  Oprema
  Prema običaju, devojka je u brak donosila kovčeg pun „toplih stvari". To su bili krevetski čaršavi, jorgani, ćebad, jastuci, vezeni stolnjaci, peškiri, čak i kuhinjske krpe. U današnje vreme mnoge devojke su potpuno nezavisne i poseduju same svoj nameštaj i belu tehniku.
 
  Miraz
  Nema više tog običaja da devojka mora da unese u brak izvesnu sumu novca. Ali, iako miraz nije više obavezan, često su roditelji ti koji pomažu ćerku kupujući nameštaj.
 
  Venčanica
  Ona nekada nije bila bela. U srednjem veku je bila zelena; u vreme Marije Stjuart ljubičasta, plava i ponovo zelena (u doba Ane Austrijske). Bela venčanica, kao simbol nevinosti, pojavila se tek u XIX veku. I još uvek važi da mladoženja ne treba da vidi mladu u venčanici pre venčanja.
 
  Veo
  Veo štiti mladu od zlih duhova i daje joj magičnu snagu. Danas su ponovo u modi velovi svih dužina.
 
  Burme
  Jedan od najzanimljivijih delova oko pripremanja venčanja mladencima je, svakako, zajedničko biranje burmi. One su simbol zajedničkog života i zakletva na vernost. Ova tradicija datira još od vremena Starog Egipta: muškarac je stavljao burmu na treći prst svoje mlade, jer se tada smatralo da je taj prst povezan sa srcem. Mladenci su počeli da razmenjuju burme tek u srednjem veku. Tada su ih stavljali na prst desne ruke, kako pravoslavci čine i dan-danas. Dijamant (brilijant) je sinonim večnosti, i za njega se mladenci najčešće odlučuju, mada je kod nas više zastupljen cirkon, kao i safir, rubin, turmalin...
 
  Torta
  Slatka tradicija koja potiče još iz Stare Grčke, kada su mladenci sekli kolač od meda i susama.
 
  Buketi
  U rimsko vreme buketi su se pravili ne od cveća, već od mirisnih trava koje su terale zle duhove iz budućeg doma mladenaca.
 
  Momačke večeri
  Još jedan od običaja je da se takoreći „pokopa momački život”. Momačke večeri održavaju se nedelju dana pre venčanja, najranije. Budući mladoženja i njegovi drugovi obilaze kafane sve do jutra, veseleći se, dok bi devojke pozivale svoje drugarice na kolače u popodnevnu posetu. Danas se za momačko ili devojačko veče (kako se to danas popularno naziva) organizuju velike zabave po diskotekama, restoranima, kafićima.
 
  Dan uoči svadbe
  Dan uoči svadbe u kući se skupi mnogo prijatelja da pomognu oko priprema. Čisti se, pere, postavljaju se stolovi, priprema piće i sve ostalo. To se isto dešava i u mladinoj kući gde se okupljaju njene drugarice da zajednički srede njenu „spremu".
 
  Jabuka
  Jedan od najzastupljenijih običaja u našim krajevima, a prisutan je i danas, jeste običaj skidanja jabuke. Kada mladoženja ode po mladu, tast postavi jabuku na najviše drvo u mladinom dvorištu. Mladoženja ne može da odvede mladu sve dok puškom ne pogodi jabuku na drvetu. Običaj je i da mlada pre venčanja kod svoje kuće pripremi jabuku u koju su zabodeni novčići i da tu istu jabuku nakon venčanja u crkvi i opštini pred sam ulazak u restoran, šator ili mesto gde će se svatovi veseliti, baci preko glave. Muškarac koji je uhvati sledeći će se oženiti.
 
  Pirinač
  U staro doba, ljudi su verovali da će, ako bilo ko ili bilo šta, dodirne upravo venčani par, oni biti srećni. Zbog toga su bacali na njih pirinač. Danas na zapadu bacaju čak i konfete.
 
  Biće muško
  Po nekim običajima pre odlaska na venčanje mlada pred svim svatovima prima blagoslov od svojih roditelja, svatovi joj nazdravljaju. Mlada pije piće iz staklene čaše, nazdravlja svima i zatim baca čašu. Ako se čaša prilikom pada na zemlju razbije, kaže se da će biti muško, a ako čaša ostane čitava, biće devojčica.
 
  Povlačenje za nos
  U Šumadiji mlada posle crkvenog obreda venčanja, za vreme čestitanja upita neudate devojke: „Hoćeš da te povučem za nos?" Verovanje je da će se ona koju je mlada povukla za nos udati ubrzo.
 
  Podvezica
  Postoje mnogobrojni običaji koji se vezuju za različite krajeve. U nekim krajevima postoji običaj da mladoženja skida podvezicu sa mladine desne noge, baca je neoženjenim momcima i onaj koji je uhvati ima zadatak da je zubima navuče na nogu devojci koja je uhvatila bidermajer.
 
  Bidermajer
  U rimsko vreme buketi se nisu pravili od cveća već od mirisnih trava koje su terale zle duhove iz budućeg doma mladenaca. Danas su nekadašnji buketi zamenjeni raskošnim aranžmanima od različitih vrsta cveća. Cveće se koristi i za kićenje, aranžiranje stolova. Naravno potrebno je i bidermajer aranžirati u skladu sa stilom i bojom venčanice, a po bacanju bidermajera, mlada treba da ima neki mali buket koji će zameniti bidermajer.
 
  Povorka
  Danas, kada subotom ili nedeljom čujemo automobilske sirene, znamo da prolazi svadbena povorka. Nekada su to bila zvona koja su terala zle duhove.
 

  Verovanje postoji da mlada treba da ima nešto novo, nešto plavo, nešto tuđe i nešto staro, kao i da mladoženja pre venčanja ne treba da vidi venčanicu.

  Nakon dogovora oko datuma venčanja, izbora opštine i crkve, kao i kumova, ostaje vam da planirate detalje kao što su odelo, cipele i kravata za mladoženju, bidermajer, burme i pozivanje gostiju.
 
 
Autor: Suzana Stanarević

Sačuvana

syu
Sr. Member
****
Van mreže Van mreže

Poruke: 307


« Odgovor #22 poslato: Октобар 26, 2009, 03:11:35 »

Biljke,cudne ili ne

Biljni svet predstavlja višu formu vibracija na spirali evolucije, još uvek u vidu duboke nesvesti. Ipak, osetljivost biljnog sveta daleko prevazilazi široko rasprostranjeno mišljenje. Skorašnji eksperimenti pokazuju da biljke UČE. One su sposobne za najniži vid učenja, učenja uslovljavanjem. Moguće je eksperimentalnim putem stvoriti uslovni refleks kod biljaka čiji cvetovi pokazuju pokretljivost latica. Takav eksperiment izveden je pre nekoliko godina na Tibingenškom univerzitetu. Čuli ste da postoje biljke sa pokretljivim laticama cvetova, koje se sklapaju i kada su nadražene dodirom sa unutrašnje strane. Jakim bojama cvetova one privlače insekte. Kad insekt uđe u cvet, ovaj se sklopi i odmah počinje proces asimilacije, ovako stečene hrane. Ako se takav cvet draži dodirom u tačno određenim intervalima i svaki put mu se da ˝nagrada˝ u vidu insekta, posle većeg broja ponavljanja cvet će naučiti da se zatvori u određenom trenutku čak i kad nije nadražen dodirom. On je naučio i zadržao naučeno, odnosno nekako je ˝zapamtio˝.

Takođe su interesantni eksperimenti sa muzikom, uz koju neke biljke bolje napreduju, nego njihovi srodnici bez takve stimulacije. Ovakvi eksperimenti predstavljaju potvrdu hermetičkog učenja da biljke poseduju izvesne sposobnosti koje se pripisuju višem svetu, iako se te sposobnosti manifestu ju na nesvesnom nivou.

Sačuvana

bobana
administrator
*****
Van mreže Van mreže

Lokacija: Bar
Poruke: 2523



« Odgovor #23 poslato: Новембар 09, 2009, 07:19:56 »

Miris cveća – prošlost?

 

Da li i vama miris jorgovana, narcisa i zumbula izmami osmeh na licu? Možda je cvet lipe vaš favorit kada je golicanje nozdrva u pitanju?

Jedan od najlepših poklona prirode ljudskom rodu jeste upravo raskošna lepota cveća i bogata paleta mirisnih nota.

Medjutim, naša nemarnost prema svemu, a naročito prema životnoj sredini dovela je do brojnih poremećaja u prirodi. Poslednje studije pokazuju da su masovna aero zagadjenja u gradovima uništila miris cveća i pre nego što je taj miris imao priliku da se raširi po okolini. Naime, molekuli mirisa koje proizvodi cveće mogu da se kreću leteći kroz vazduh potpomognuti vetrom. U gadskim sredinama se ti molekuli lako vezuju za hemijska zagadjenja uzrokovana automobilskim izduvnim gasovima, kao i onima koji kuljaju iz dimnjaka  gradskih toplana i raznih fabrika. Ova reakcija uništava delikatni cvetni miris koji umesto da se širi nadaleko, biva neutralisan u blizini samog izvora. To odsustvo mirisa ima za posledicu da pčele i ostali insekti koji oprašuju biljke ne mogu da pronadju cveće koje bi oprašili, što automatski znači i za njih manje hrane, a samim tim je i njihov broj u opadanju.

Poslednja studija na ovu temu, radjena na Univerzitetu u Virdžiniji, je pokazala da su na primer, cvetni mirisni molekuli u 19. veku (kada je sredina bila znatno manje zagadjena) mogli da predju put od preko jednog kilometra. Danas pak, u zagadjenim gradskim sredinama oni su u stanju da se rašire svega 200 do 300 metara!
   
Sačuvana

bobana
administrator
*****
Van mreže Van mreže

Lokacija: Bar
Poruke: 2523



« Odgovor #24 poslato: Новембар 09, 2009, 07:23:01 »

Ovoga puta bavimo se kompostom.

Kompost je jedna vrsta organskog djubriva koju možemo sami da napravimo. Pravljenje komposta predstavlja najbolji vid reciklaže, o čemu nam govori i sama priroda. U prirodi, opalo lišće i osušene biljke polako trule, raspadaju se i pretvaraju u material koji se zove kompost. Dakle, reč je o potpuno prirodnom, ekološkom procesu, a poučeni prirodom i sami možemo obezbediti kompost koji je veoma koristan za poboljšanje kvaliteta zemlje, odličan je kao prihrana za cveće…Kada sami pravimo djubrivo, pored pomenutog opalog I sakupljenog  lišća, možemo upotrebiti i ljuske od jaja, koru voća i povrća, papirnu ambalažu, dnevne novine (nikako sjajne magazine i glazirane kartone “obogaćene” veštačkim bojama), iskorišćene kesice od čaja. U ovu svrhu nikako ne treba koristiti cela jaja, ulje, zaražen bilji material (napadnut od biljnih vaši, npr.), meso, kosti, sintetičke materijale, ostatke od hrane (prženja i kuvanja).

Metodi pravljenja komposta su različiti – od spomenutog sakupljanja “samoopalog” lišća i sličnog biljnog otpada, do upotrebe i korišćenja kore i delova neiskorišćene biljne hrane, pa do složenijih varijanti uz upotrebu plastičnih kontejnera. U osnovi, za dobijanje komposta potrebni su: lišće i drugi biljni otpad, vlaga, toplota, vazduh, mikroorganizmi i vreme. Ono najvažnije (biljni material) može biti ili sve zeleno (lišće, korov, cvetni delovi, stabljike, isečena trava) ili braon (kora, grančice, korenje). Najbolje je ako se pomešaju zeleno i braon, vodeći računa da se ne pretera sa jednom vrstom materijala. Takodje, organski otpaci iz kuhinje sa kojima obično ne znamo šta ćemo, predstavljaju odličan sastojak komposta. Sledeći momenat jesu vredni mikroorganizmi koji se hrane otpadom, polako ga razlažući i pretvarajući u djubrivo.

S vremena na vreme bi trebalo promešati sve sastojke kako bi se obezbedila dovoljna količina vazduha. Ovako dobijen kompost spreman je za upotrebu kada se sastojci usitne, omekšaju i ujednače, za šta je potrebno vreme od nekoliko nedelja. Razlaganje organskog materijala je brže što je temperatura viša. To znači da će tokom leta za dobijanje ovog djubriva biti potrebno kraće vreme. Inače, kompost možemo praviti tokom cele godine.
Sačuvana

bobana
administrator
*****
Van mreže Van mreže

Lokacija: Bar
Poruke: 2523



« Odgovor #25 poslato: Новембар 09, 2009, 07:36:20 »

Nameštaj od trave

 

 Toplo i sunčano vreme prosto mami na boravak u prirodi. A kada već izadjete onda je neminovno da razmišljate i o tome na šta ćete da sednete. Garniture za baštu su najčešće napravljene od plastike ili drveta, eventualno od kovanog gvoždja.

Stolice koje imate su se ogulile i potrebno im je lakiranje? Zašto da ne pokušate nešto drugo sa starim baštenskim nameštajem!

Ideja koju predlažemo je zanimljiva utoliko što će iznenaditi sve koje pozovete u dvorište.

Veštačka trava, hit material koji se zbog otpornosti na habanje i ekstremne vremenske prilike masovno koristi kao podloga u kafeima i letnjim baštama, može biti iskorišćena kao tapacirung odnosno neka vrsta mebla za nameštaj u vrtu. Prodaje se u galerijama podova, a cena po m2 iznosi oko 900 dinara... Ono što je neophodno da bi se napravio originalan i sasvim nov nameštaj je veština krojenja i strpljivost u radu.

Postupak je jednostavan. Prema dimenzijama klupe, sofe ili stolice iskroji se deo po deo trave i nalepi na pomenuti komad nameštaja. Na kraju je efekat fantastičan, jer je dobijena garnitura sasvim neobična, unikatna i potpuno se stapa sa prirodnim, zelenim  ambijentom vrta.

Naravno, postoji i druga, ekološka varijacija na temu, a to je da se upotrebi prava trava za oblaganje nameštaja. Za to je potrebno da imate rolovanu, gotovu travu “na metar” koju ćete postaviti uz i oko cele stolice, dvoseda ili nečeg trećeg. Naravno, ova varijanta podrazumeva i da se ovakva “živa” garnitura redovno zaliva i šiša, što može biti pretežak i komplikovan  zadatak. Zbog toga je naš favorit sintetička trava koja ima isti vizuelni efekat kao organska, ali je daleko jednostavnija za održavanje.

Ekstra savet:

Ukoliko vam se ideja nameštaja od trave dopada, a nemate staru garnituru, umesto mobilnog nameštaja možete ozidati dvosed ili fotelju od cigala i preko toga nalepiti travu.

Samo, imajte u vidu da ovako dobijene komade nameštaja nećete moći da pomerate.

Sačuvana

bobana
administrator
*****
Van mreže Van mreže

Lokacija: Bar
Poruke: 2523



« Odgovor #26 poslato: Новембар 09, 2009, 07:39:36 »

Jedete li cveće?

 

Mnogi će reći, ne, naravno, medjutim, sigurno se i na vašoj trpezi, s vremena na vreme, mogu naći brokoli, karfiol ili možda artičoke – dakle, cveće.

Cvet brokolija vremenom od zelene predje u svetlo smedju do žute boje, tzv. «florete». Mali, žuti cvetovi imaju specifičan, blag ukus i savršeni su dodatak salatama, a ukusni su i kada se jedu «solo», prženi ili pečeni na grilu, npr.

Ili, na primer, šafran, još jedan začin, iz roda krokusa. Osušen, jelima daje izvanrednu žutu boju i snažnu aromu i predstavlja jedan od najskupljih začina.

Kapar je takodje vrsta cveća (na slici je kapar fotografisan krajem juna u Kotoru). Dakle, reč je o mediteranskoj biljci koja najčešće ukrašava visoke kamene zidove, padajući slobodno bez ikakve nege.

Latice karanfilića su slatkaste i koriste se za aromatizovanje vina i dekoraciju slatkiša i dezerata. One su jedan od tajnih sastojaka čuvenog «Chartreuse», francuskog likera koji se proizvodi od 17. veka.

O cvetu kamilice ili kantariona ne treba ni trošiti reči...


Sačuvana

bobana
administrator
*****
Van mreže Van mreže

Lokacija: Bar
Poruke: 2523



« Odgovor #27 poslato: Новембар 09, 2009, 07:43:48 »

Cvećem protiv nasilja


Pravilo je da oni koji vole cveće, ne vole rat, ali malo ko je mogao da pretpostavi da će upravo cveće biti sredstvo za borbu protiv nasilja. Najnovije otkriće do koga su došli naučnici sa „University of Surrey“ omogućava da se uz pomoć biljaka otkriju počinioci nekih zločina. Oni su razvili metod za markiranje oružja uz pomoć mešavine odredjenih polimera i polena jedne vrste ljiljana (L. Longiflorum). Polen je nevidljiv golim okom i veoma se dobro vezuje za prste i šaku. Osim toga, veoma se teško skida sa ruku i zahvaljujući tome što se zadržava dugo, pomaže da se i posle dužeg vremena povežu oružje nadjeno na licu mesta i individualni počinioci daleko od mesta zločina.

Pored toga, istraživači „Stellenbosch University“ u Južnoj Africi koriste genetski modifikovane sadnice duvana (Nicotiana tabacum) za otkrivanje podzemnih mina. Biljke su razvijene tako da ako se gaje na području  kontaminiranom nitrogen dioksidom (gasom koji emituju ove mine) dobiju crvenu boju. Ovo otkriće omogućava čišćenje velikih površina od zaostalih mina. Ovaj metod utvrdjivanja kontaminiranih zelenih površina biće uskoro prisutan i u Srbiji.

Sačuvana

bobana
administrator
*****
Van mreže Van mreže

Lokacija: Bar
Poruke: 2523



« Odgovor #28 poslato: Новембар 09, 2009, 07:49:50 »

Zabeleži misli cvetom

 

Presovani cvetići, latice i listovi, za mene, od najranijeg detinjstva, predstavljaju deo čuvanja najlepših godišnjih doba, tačnije proleća i jeseni. Herbarijum je kao najvrednija knjiga, prenosi se sa generacije na generaciju. Pod uslovom da je napravljen s ljubavlju, pedantno, sa sve celom biljkom, presekom i nazivom (može i bez latinskog).

Ipak, ovo neće biti priča o zasnivanju kolekcije sušenih biljaka, već nešto pragmatičniji predlog moguće upotrebe presovanih primeraka flore. Pretpostavljam da je svako, ko je prošao kroz osnovnu školu, ako ne iz ljubavi, ono zbog ocene, naučio kako da osuši sakupljene primerke biljnog sveta. Dakle, ideja kojom ćemo zabaviti kako svoje mališane, tako i sebe, je pravljenje obeleživača stranica, odnosno bookmarker-a.

Ono što nam je potrebno jesu:

-         presovani listići, cvetovi ili latice,

-         makaze,

-         karton ili deblji papira,

-         lepak za papir,

-         ukrasni ribon ili satenska traka,

-         celofan ili širi selotejp.

Postupak:

Makazama iseći trake od kartona koje će biti osnova bukmarkera. Veličina traka treba da odgovara veličini prosečne knjige, tako da iz knjige viri samo ukrasna tekstilna trakica, a ne i delovi kartona. Prosečne dimenzije bukmarkera su otprilike 13 cm X 4 cm. Naravno, ukoliko su presovani cvetići širi, onda i obeleživač stranica treba da bude širi i slično. Ovde treba pustiti mašti na volju, jer ivice bukmarkera ne moraju biti oštre, već se mogu zaobliti ili se trake mogu iseći reckavim makazama...

Na sredini jednog kraja (užeg dela) kartona olovkom ili bušilicom za papir probušiti rupicu i kroz nju provući ukrasnu traku. Vezati je čvrsto uz karton, a ostali deo pustiti da slobodno pada.

Lepkom tanko premazati deo kartona na koji se potom lepe presovani cvetovi i listići po izboru. Kada se osuše, preko njih se stavlja celofan ili selotejp, kako bi se osetljive i krte biljčice zaštitile. Višak selotejpa se seče uz ivicu kartona, a celofan se lepi sa poledjine bukmarkera.

I, to je to. Obeleživač stranica je spreman. Deca će se radovati što su nešto napravila sama, a naročito što to mogu pokloniti bakama i dekama ili nekom od prijatelja.


Sačuvana

bobana
administrator
*****
Van mreže Van mreže

Lokacija: Bar
Poruke: 2523



« Odgovor #29 poslato: Новембар 09, 2009, 08:02:25 »

Bambus moda

 

Jedna od prvih istina koje smo naučili još dok su nas mame oblačile je da su proizvodi od prirodnih materijala najbolji i najprijatniji za nošenje.

I dok su to godinama bili isključivo pamuk, lan, svila, u poslednje vreme oni padaju u drugi plan. Nova „zvezda“ ekološkog odevanja je bambus. Ova, najbrže rastuća, biljka je idealna za masovnu proizvodnju garderobe i veša jer ne zahteva angažovanje ljudi, a time ni upotrebu pesticida ni veštačkih djubriva – raste 100% prirodno i potpuno je biorazgradiva. Zbog brzog rasta (za tri meseca dostiže maksimalnu visinu, a za 3-4 godine potpuno sazreva), kao i zbog činjenice da se brzo širi, zahvata velika područja, bambus popravlja kvalitet tla i sprečava eroziju, a stvara 40% više kiseonika od ostalih biljaka, ali i zbog izuzetnih svojstava kada je kvalitet njegovih vlakana u pitanju, bambus je sve popularniji u proizvodnji organske, ekološke odeće.

Sama svojstva bambusa su takva da odevni predmeti od“visoke trave“ izuzetno prijaju i najosetljivijoj koži, pa se preporučuju i bebama.

„Bamboo Dry“ znači da ovaj materijal apsorbuje vlagu i ne lepi se za kožu. On dozvoljava prirodno provetravanje te je veoma udoban za nošenje.

„Bamboo Fresh“ je možda i najznačajnija osobina bambusa, a to je da je on antibakteriski materijal, ubija skoro sve vrste bakterija i ostaje svež, bez neprijatnih mirisa, zbog čega je i zdraviji i čistiji od drugih tkanina.

„Bamboo Termo-control“ – izuzetno prilagodljivi odevni predmeti  zadržavaju toplotu zimi, a koža slobodno diše leti, zbog čega odeću od bambusa i zovu „Air conditioned“ garderoba.

Još neke neverovatne osobine ovog materijala su da je antistatičan, sprečava čak 98% štetnih UV zraka i antifungicidan, zbog čega je savršen za osetljivu kožu sklonu alergijama. Naučnici su bili veoma zainteresovani za ovu njegovu osobinu i uspeli su da izoluju specifičnu antibakteriju u bambusu i nazvali je“bamboo kun“. Takodje, prema rezultatima Japanske tekstilne inspekcije čak i posle 50 pranja tkanine od bambusa zadržavaju antibakterijska svojstva.

Dizajneri , poput Kate O’Connor, Linde Loudermilk i Amande Shi stvaraju vrlo originalne i uzbudljive kolekcije od bambusa. Kreatorka Kate O’Connor, na primer, koristi ove tkanine kao zamenu za svilu i priznaje da su ovi materijali mnogostruko jeftiniji od svilenih, a usput i ekološko potpuno prihvatljivi.

Za sada se muška, ženska i dečja garderoba, kao i donji veš, čarape, posteljine i peškiri napravljeni od bambusa mogu kupiti u Velikoj Britaniji i još nekim razvijenijim zemljama Zapadne Evrope i Americi, a mi do pojedinih komada odeće možemo doći preko „Ebay“ i „Yahoo“.

Sačuvana

Stranice: [1] 2   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na:  

Forum Cvecara Cvjecara Ema SarajevoBelgrade Gift Baskets Rukotvorine Iza Duge
Pokreće MySQL Pokreće PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2006-2011, Simple Machines | Srpski prevod: www.tnenad.net
Theme by hhy89
Ispravan XHTML 1.0! Ispravan CSS!
Stranica je napravljena za 0.175 sekundi sa 25 upita.