FORUM CVECARA
Новембар 25, 2014, 02:30:03 *
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.

Prijavite se korisničkim imenom, lozinkom i dužinom sesije
Vesti:
 
Stranice: [1] 2   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Saveti - kalendar radova, uredjenje, ideje, pitanja.....  (Pročitano 29269 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Milos
moderator
*****
Van mreže Van mreže

Lokacija: Beograd
Poruke: 2473


zemlja Dembelija


« poslato: Март 17, 2010, 12:35:11 »

PRVA POLOVINA PROLEĆA

Travnjak - snažno grabuljanje travnja- ka je prva mera u proleće, kojom ga oslobađamo odumrle trave, grančica, suvog lišća itd. Ako je zemljište lošije drenirano, možemo ga preći aeratorom, a potom razbacati po travnjaku tanak sloj mešavine komposta i peska.

Nakon toga možemo podsejati travnjak i razbacati odgovarajuće azotno đubrivo, kako bi podstakli rast i bokorenje trave. Ovo je takođe idealno vreme za zasni- vanje novog travnjaka, sejanjem ili busenovanjem. Proveriti stanje kosačice i naoštrenost noževa. Prvo košenje bi tre balo biti na višem nivou od uobiča- jenog.

Ruže - u ovom periodu bi trebali da završimo sa sađenjem novih biljaka, ukoliko to nismo uradili u jesen. Takođe bi morali da završimo sa orezivanjem starijih ruža. Potrebno je odgrnuti zemlju koja je štitila biljke preko zime, a oko baze dodati pregorelog stajnjaka i sloj od 5 cm malca.

Drveće, žbunje, puzavice i žive ograde - početkom proleća završiti sa sađenjem listopadnih živih ograda, žbunja, drveća i penjačica. Sredinom ovog perioda završiti sa sadnjom zimzelenih biljaka.

Orezivanje i proređivanje živih ograda i žbunja , pogotovo listopadnih vrsta koje cvetaju u kasno leto. Ašovom okopati prostor oko baze biljaka ili ispod žive ograde, pa potom dodati odgovarajuće đubrivo koje ce podstaći razvoj. Prerasle puzavice se obnavljaju u ovom periodu.

Jednogodišnje cvetnice - završiti sa pripremom zemljišta za sejanje. Ostaviti leju par nedelja, a zatim posejati otpornije vrste. Vrste kao što su mirisna grahorica se sade sredinom proleća. Početi sa plevljenjem korova u lejama sa zimskim cvećem.

Trajnice - rano proleće je idealno vreme za sađenje zeljastih trajnica, deljenje korenja onih biljaka koje su prerasle ili slabo cvetaju, i za potkresivanje drvenastih trajnica.

Polako možemo da otkrivamo osetljivije vrste kako raste temperatura. Sada je vreme za sađenje biljaka kasnog perioda cvetanja kao i sejanje novih za sledeću sezonu. Potrebno je prihranjivanje biljaka.

Lukovice - u ovom periodu može da se uživa u cvetovima lukovica koje cvetaju u rano proleće, kao što su krokusi i visibabe, a malo kasnije i lalama i narcisima. Kada počne nicanje novih listova potrebno je biljke prihraniti đubrivom za cveće, a kada im uvenu cvetovi otkine se cela stabljika. Početi sa sađenjem letnjih lukovica kao što su gladiole ili dalije kada prođu prolećni mrazevi. Zaštititi male stabljike ljiljana od kasnih mrazeva.
Sačuvana


Milos
moderator
*****
Van mreže Van mreže

Lokacija: Beograd
Poruke: 2473


zemlja Dembelija


« Odgovor #1 poslato: Март 17, 2010, 12:37:27 »

DRUGA POLOVINA PROLEĆA


Travnjak - ovaj period je krajnji rok za zasnivanje novih travnjaka ili prese- javanje oštećenih mesta. Nove travnjake ne kositi dok trava ne naraste na visinu od oko 8 cm. Stare travnjake kositi jednom, a u maju i dva puta nedeljno. Idealno je vreme za primenu selektivnih herbicida. Trava treba da bude suva, a zemljište vlažno prilikom tretmana. U kasno proleće obratiti pažnju na leptire koje lete nisko iznad travnjaka jer je to znak da ima dosta glista ispod trave. Koristiti insekticide. Protiv krtica se boriti zamkama i dimnim tabletama.

Ruže - završiti sa sađenjem novih ruža. Takođe, završiti sa orezivanjem starih ruža. Prihraniti ih i dodati sloj malca ispod biljaka kako bi se duže zadržavala vlaga tokom letnjih meseci. Posmatrati, eventualno, žute listove prošarane crnim tačkama, prve simptome čađave pegavosti - bolesti ruža. Ako su ruže inficirane, prskati fungicidima u preporučenim intervalima. Mogu se pojaviti i prvi simptomi pepelnice. Da bi smanjili pojavu bolesti ruža, ne zalivati preko lista, naročito za vreme toplog dela dana.

Drveće, žbunje, puzavice i žive ograde - orezati sve žbunaste biljke koje cvetaju u rano proleće. Prihraniti i dodati sloj malca oko baze biljaka. Ovaj period je takođe dobar za sađenje i orezivanje četinara. Orezati zimzelene i listopadne žive ograde. Završiti sa sađenjem zimzelenih stabala i žbunastih biljaka.

Jednogodišnje cvetnice - obraditi zemljište u lejama, nađubriti i posaditi sve jednogodišnje cvetnice kada prođe opasnost od mrazeva. Redovno ih zalivati i pleviti korove koji u ovom periodu masovno rastu.

Trajnice - posaditi hrizanteme koje cvetaju napolju. Otkidati vrhove stabljika svih trajnica koje rastu u ovom periodu da bi se podstakao žbunasti rast. Malcirati leje i redovno pleviti korove. Obezbediti potporu za visoke biljke. Razdeliti biljke ukoliko je potrebno.

Lukovice - Nastaviti sa otkidanjem uvelih cvetova na ranocvetajućim biljkama, ali ostaviti listove da sami uvenu. Sada je vreme kada prolećne lukovice skupljaju hranu za sledeću sezonu. Ukoliko Vam nedostaje mesta u bašti, presaditi ih na drugo mesto. Podupreti visoke biljke kad počnu da cvetaju. Krajem ovog perioda posaditi osetljive lukovice kao što su dalije, gladiole, begonije itd.

 
Sačuvana


Milos
moderator
*****
Van mreže Van mreže

Lokacija: Beograd
Poruke: 2473


zemlja Dembelija


« Odgovor #2 poslato: Март 17, 2010, 12:40:34 »

PRVA POLOVINA LETA



Travnjak – kositi travu u ovom periodu na veću visinu od uobičajene. Tokom toplog i sušnog perioda redovno zalivati u večernjem delu dana ili rano ujutro. Nađubriti travnjak koristeći đubrivo odnosa NPK 3–1–2. Ukoliko travnjak još nije popravljen podsejavanjem još uvek se to može uraditi ali seme trava ima veće zahteve za vodom.

Ruže – orezati starinske ruže koje cvetaju samo nekoliko nedelja po završetku cvetanja. Nastaviti sa orezivanjem uvelih cvetova ostalih vrsta ruža kako bi podstakli ponovno cvetanje.  Tokom  leta,  prihranjivati ruže


svakog meseca. Redovno prskati ruže protiv oboljenja ili insekata (čađava pegavost, pepelnica, lisne vaši itd.).

Drveće, žbunje, puzavice i žive ograde – nastaviti sa orezivanjem žbunova kad prestanu sa cvetanjem. Ukloniti suve i oštećene grane na njima. Tokom suvog perioda redovno zalivati mlade biljke. Ukloniti suve cvetove rododendrona i azaleje, orezati ih i nađubriti. Ovo je dobar period za orezivanje zimzelenih i listopadnih živih ograda. Orezati četinare. Orezati puzavice nakon završenog cvetanja.

Sezonske cvetnice – redovno uklanjati osušene cvetove na sezonskim cvetnicama kako bi podstakli ponovno cvetanje. Posejati kasno cvetajuće letnje jednogodišnje i dvogodišnje cvetnice kao što su iberis, modrice, šeboj itd. Ukoliko to nije urađeno pre i dalje možemo saditi biljke u žardinjere, leje ili saksije. Intenzivno zalivati i pleviti leje od korova.

Trajnice – ovo je dobar period za sađenje novih trajnica. Razdeliti prolećno cvetajuće trajnice. Kada cvetanje prestane, orezati ranocvetajuće vrste na visinu od oko 10–ak cm. Da bi dobili bujniji rast hrizantema i više cvetova, otkidati vrhove stabljika na biljci da bi podstakli razvoj bočnih izbojaka koji donose cvetove. Redovno zalivanje i prihranjivanje je obavezno.

Lukovice – izvaditi i razdeliti lukovice tulipana i narcisa kada listovi požute. Početi sa sađenjem lukovica biljaka koje cvetaju u jesen. Kod dalija, otkinuti vrhove najvećih izdanaka u rano leto, zalim zaliti, malčirati i dodati đubrivo. Voditi računa o eventualnoj pojavi štetočina. Podupreti visoke varijetete radi zaštite od vetra i uklanjati osušene cvetove. Orezati stabljike visokih, bradatih perunika posle cvetanja.

U ovom periodu cvetaju kokotić, karanfili, zvončići, ukrasni lukovi, božuri, kozja krv, ljiljani, floks, petunije, ruže, klematisi, hortenzije, itd.
Sačuvana


Milos
moderator
*****
Van mreže Van mreže

Lokacija: Beograd
Poruke: 2473


zemlja Dembelija


« Odgovor #3 poslato: Март 17, 2010, 12:44:53 »

DRUGA POLOVINA LETA


Travnjaci – redovno i obilno zalivanje je najbitnije za travu u ovom periodu. Košenje prorediti a noževe na kosačici podesiti na viši nivo. U ovom periodu se mogu koristiti selektivni herbicidi za borbu protiv korova. Krajem avgusta početi sa đubrenjem mineralnim đubrivima kao što su KAN ili UREA radi podsticanja rasta i bokorenja trava u narednom periodu.

Ruže – nastaviti sa orezivanjem ruža kako bi podstakli ponovno cvetanje. Orezati penjačice koje cvetaju samo par nedelja u godini, posle cvetanja. Redovno i obilno zalivanje je vrlo važno u ovom sušnom i toplom periodu. Nastaviti sa zaštitom ruža protiv najčešćih oboljenja.

Drveće, žbunje, puzavice i žive ograde – nastaviti sa redovnim zalivanjem biljaka a naročito mladih sadnica. Orezati žbunove koji su završili sa cvetanjem (lavanda, plava kiša itd.).

Sezonske cvetnice – nastaviti sa redovnim otkidanjem uvelih cvetova kako bi biljke podstakli na ponovno cvetanje. Redovno zalivanje je neophodno, naročito u periodu visokih dnevnih temperatura. Izbegavati zalivanje po jakom suncu. Ukloniti dvogodišnje biljke kada završe sa cvetanjem. Nastaviti sa plevljenjem korova u lejama.

Trajnice – redovno zalivati i otkidati uvele cvetove na biljkama. Izvaditi i razdeliti bradate perunike ako gomolji pokazuju znake sušenja. Paziti da se ne osuše trajnice koje cvetaju u jesen a na koje sada obraćamo manje pažnje. Otkidati vrhove grana npr. hrizantema ili zvezdana kako bi podstakli žbunast rast. Visoke trajnice podupreti uz oslonce da bi ih zaštitili od vetra.

Lukovice – nastaviti sa zalivanjem letnjih lukovica. Kod dalija nastaviti sa otkidanjem uvelih cvetova i vezati biljke uz oslonce. Posaditi lukovice jesenjih krokusa.

U ovom periodu cvetaju rane hrizanteme, begonije, helenijumi, kadife, lobelije, ukrasni suncokreti, ljiljani, gladiole, hibiskusi, fuksije, letnji jorgovani itd.
Sačuvana


Milos
moderator
*****
Van mreže Van mreže

Lokacija: Beograd
Poruke: 2473


zemlja Dembelija


« Odgovor #4 poslato: Март 17, 2010, 12:45:49 »

informacije sa sajta

http://www.bastovanstvo.rs/
Sačuvana


valjevka
administrator
*****
Van mreže Van mreže

Lokacija: Valjevo
Poruke: 4608


Valjevo


« Odgovor #5 poslato: Април 12, 2010, 10:28:26 »

LETO - Biljke otporne na sušu

Zasadite biljke otporne na sušu i imaćete cvetnu baštu tokom celog leta. Reč je o biljkama koje mogu da prežive sa minimalnim navodnjavanjem, a prepoznaju se po tome što imaju sivo i belo lišće, srebrnu boju lista sa naličja, listove prekrivene dlačicama, ili malo i usko lišće. Veliku tolerantnost na sušu imaju i jabuka, kruška, šljiva, kao i biljke sa sočnim, debelim lišćem koje služi kao spremište za vodu.
Prilikom sadnje obložite korenov sistem hidrogelom, stavite sloj malča od 5 do 10 cm i obogatite zemlju humusnim đubrivom, jer će tako zemlja duže zadržati vlagu. U vreme velikih vrućina ili dužeg perioda bez padavina, smanjite prihranu mineralnim đubrivom. Kada zalivate baštu vodite računa da dobro natopite zemlju. Natapanjem dubljih slojeva zemlje pospešuje se rast korenovog sistema. Izbegavajte zalivanje u najtoplijem delu dana. Sadite biljke ispod drveća koje pravi hladovinu. Napravite mali jarak oko biljaka kako bi se sprečilo rasipanje vode prilikom zalivanja.
Od drveća koje je otporno na sušu izdvaju se kanadski javor, magnolija grandiflora, letnja mimoza, pitomi kesten, a od četinara: crni bor, himalajski kedar i juniperus.

Japanska dunja - skroman grm koji uspeva na siromašnom zemljištu. Cveta u rano proleće, a na jesen obrazuje plodove.

Letnji jorgovan - listopadni žbun, ljubičasto-plave boje. Metličaste mirisne cvasti obrazuju se od juna do oktobra. Postoje i sorte letnjeg jorgovana sa crvenim i belim cvetovima.

Juka - zimzeleni polugrm uspravnog stabla, iz čijeg vrha izbijaju spiralno raspoređeni listovi u obliku rozete. Može dostići visinu do 2 m. Postoje varijeteti sa beličastim prugama. Veliki beli cvetovi pojavljuju se sredinom ili krajem leta.

Lantana - niži grm
koji ne može da prezimi napolju. Cveta u toku leta kada se pojavi mnoštvo žutih, narandžastocrvenih, crvenih, lila ili belih cvetova. Boja cveta varira u zavisnosti od starosti biljke. Pored prelepih cvetova, listove lantane odlikuje specifičan, opor miris na limun.

Perene ili hajdučka trava - u zavisnosti od vrste može dostići visinu od 60 do 120 cm. Cvet je žute, bele ili ružičaste boje. Cveta od juna do avgusta. Voli sunčani položaj i dobro podnosi suvlja staništa.

Ukrasni slez - poraste do 120 cm visine. Cveta od jula do oktobra. Traži sunčani položaj.

Kokarda – može da izraste do 50 cm. Cvetovi su krupni i narandžaste boje. Cveta od juna do oktobra. Voli sunčani položaj.

Tritoma - visine od 60 do 80 cm. Cveta od maja do septembra. Cvet je žuto-crvenkaste boje. Voli sunčani položaj. Tokom zime potrebno ju je zaštititi slamom ili lišćem.

Ukrasni mak - naraste do 80cm. Cvetovi su bele, žute, ružičaste ili crvene boje. Traži sunčani položaj.

Lavanda - višegodišnji, otporan, zimzelen gust žbun, sa uspravnim svetloljubičastim cvetovima u obliku klasa. Visine je 50-80 cm. Raste na sunčanom staništu i dobro propusnom zemljištu.

Čičak - zeljasta perena, visoka 120 cm, sa bodljikavim sivozelenim listovima i loptastim čeličnoplavim cvetovima, kojih ima sredinom i krajem leta.

Čuvarkuća – cveta tokom juna i jula. Odgovaraju mu sunčane ekspozicije i suvo zemljište.

Aubrecija - visine je 10-15 cm. Cvetovi su brojni, sitni plavo-ljubičaste ili purpurno crvene boje. Cveta od aprila do juna. Voli sunčani položaj.

Karanfil - visok je 15 cm. Cveta od juna do avgusta i ružičaste je boje. Voli sunčani položaj.

Sedumi - visine od 5 do 20 cm, zavisno od sorte, cvetaju od jula do septembra. Cvet im je žute i narandžaste boje. Vole sunčani položaj. Karakterišu se debelim listovima u kojima se skladišti voda koja im služi za preživljavanje tokom sušnog perioda.

Majčina dušica - naraste oko 5 cm, cveta u maju i junu. Cvet je ružičastopurpurne boje. Traži dobro propusno zemljište i sunčani položaj.

Kudravac - visine do 30 cm, čiji su listovi pokriveni srebrnkastim maljama. Bledoljubičasti cvetovi, pojavljuju se tokom juna i jula. Zahteva sunčan položaj i suvlju zemlju. Sadi se na 40 cm razmaka.

Vrućinu i sušu dobro podnose crvena valerijana, santolina i španska žutilovka. Ruzmarin se u toplijim predelima gaji na stalnom mestu u bašti, dok se u ostalim krajevima gaji u saksijama. Tokom zime čuva se u svetlim prostorijama, a u proleće se iznosi napolje na osunčano mesto. U toku leta daje sitne, plavo-beličaste cvetove.

Jednogodišnje cvetnice koje dobro podnose sušu su prkos, cinija i kosmos.
Sačuvana


valjevka
administrator
*****
Van mreže Van mreže

Lokacija: Valjevo
Poruke: 4608


Valjevo


« Odgovor #6 poslato: Април 12, 2010, 10:31:14 »

APRIL

 Sada je idealno vreme da započnete veće radove u bašti i obavite pripreme za novu cvetnu sezonu. Prvo što treba uraditi je da uklonite zimsku zaštitu sa biljaka. Ali, budite na oprezu i pratite noćne temperature.

Ukoliko niste popunili prazna mesta na travnjaku nastala tokom zime, sada je vreme da ih podsejete ili popunite busenjem koje dobro utabajte i zalijte. Već oformljen travnjak pođubrite mineralnim đubrivom za travu sa većim sadržajem azota. Đubrivo pospite pred kišu, a ukoliko je zemlja umereno vlažna iskoristite trenutak da obavite prozračivanje, odnosno vertikulaciju. Vertikulacijom travnjaka poboljšava se propusnost tla za vodu i hranljive materije. Prozračivanje se izvodi pomoću specijalnih grabulja ili mašinom za vertikulaciju.

Ukoliko to niste uradili u prethodnom mesecu, cvetne gredice i ostale površine očistite od otpalog lišća i grančica. Uklonite precvetale cvetove lala, narcisa i ostalog lukovičastog cveća. Listove ne uklanjajte nego sačekajte da se prirodno osuše, da bi lukovice sakupile dovoljno energije i cvetale sledeće prolećne sezone.

Orežite žbunje i živu ogradu. U zavisnosti od vremena, orezivanje se obavlja sredinom ili krajem meseca. Žbunaste biljke koje su sada u cvetu (forzicija, japanska dunja...) orežite posle precvetavanja. Ukoliko je živa ograda ogoljena i sve ređa, drastično je orežite da biste joj vratili
stari izgled. Vrh žive ograde skratite za 30 cm od željene visine, kao i jednu bočnu stranu. Kada se jedna orezana strana obnovi, onda orežite drugu. Posle orezivanja živu ogradu prihranite, zalijte i malčirajte.

April je optimalno vreme za sadnju zimzelenih i žbunastih biljaka, kao i letnjih lukovica. Pripremite zemlju za sadnju i napravite gredice za novo letnje cveće. A u rasadnicima ili garden-centrima možete kupiti sadnice perena, ljubičica, dan i noć i rasade jednogodišnjih cvetnica. Tek kupljene sadnice zasadite odmah po kupovini. Ukoliko niste u mogućnosti odmah da ih zasadite, neposredno pred sadnju biljke potopite u vodu.

Takođe, april je mesec kada možete početi setvu na otvorenom prostoru. U dobro usitnjenoj zemlji napravite male jarke i u njih položite seme cveća i povrća koje prekrijte tankim slojem zemlje i pažljivo zalijte. Kraj aprila je pravo vreme za sadnju letnjih lukovica.
Ne zaboravite da prihranite jagodičasto voće, četinare, drveće, žbunove i penjačice. Možete koristiti veštačko đubrivo, kompost, guano ili nešto drugo, ali za koje god da se opredelite svakako ga ukopajte oko biljke i zalijte.

Ukoliko imate jezerce u bašti, proverite u kakvom je stanju. Postavite pumpe, filtere i sve ostalo što imate za jezero.
Ukrasne trave, koje su već godinama u bašti, možete razmnožiti deljenjem korena. Tako podeljene trave možete posaditi na nova mesta. I perene možete razmnožiti deljenjem.

Magnolije i rododendron razmnožite pomoću položenica. Izaberite granu koja se može saviti do tla, a da ne pukne. Na mestima gde ćete je položiti razgrnite zemlju, uzmite dva komada deblje žice u obliku potkovice i pričvrstite granu za tle. Za dve godine na tom mestu razviće se nova, snažna biljka.
Krajem aprila kupite rasad jednogodišnjih vrsta i pelargonija koji ćete zasaditi u žardinjere i viseće korpe. San svakog baštovana je da u vrtu ima rododendron ili azaleje. Ove biljke teško uspevaju i traže dosta nege. Ukoliko ste ih kupili posadite ih do kraja aprila, da bi imale vremena da se ukorene do leta. Zasadite ih na senovito mesto. Na dno sadne jame obavezno dodajte posebnu zemlju za rododendrone (kisele reakcije). Ukoliko je vreme toplije, redovno ih zalivajte i orošavajte vodom bez krečnjaka, rano ujutru. Rododendrone i azaleje prihranite osmokotnim đubrivom za rododendrone.
Sačuvana


valjevka
administrator
*****
Van mreže Van mreže

Lokacija: Valjevo
Poruke: 4608


Valjevo


« Odgovor #7 poslato: Мај 11, 2010, 09:56:31 »

Biljke kiselih zemljišta

Da bi za sebe rekli da ste uspešan baštovan morate poznavati kakav tip zemljišta imate i kako ga iskoristiti.

Za uspešnog baštovana nije presudno da li je pocetnik ili baštovan sa iskustvom. Osnovno što treba da poznajete jeste zemljište i tada rezultat nece izostati.
   

U mnogim dvorištima tip zemljišta predstavlja limitirajuci faktor za gajenje biljaka. Ako ne poznajete tip zemljišta mnoge biljke ce uginuti, a vi cete u meduvremenu potrošiti i mnogo para i mnogo vremena dok ne otkrijete koje su to biljne vrste koje mogu uspevati u vašem dvorištu. Ono što treba znati je cinjenica da ce vam vrata uspešnog baštovana biti otvorena tek kada vam biljke koje gajite cvetaju iz godine u godinu.

Ako otkrijete da vam je zemljište kiselo bicete iznenadeni koliko mogucnosti imate. Rhodondedroni, Azaleje, Vres, ..

Ukoliko biljke koje vole kiselo zemljište rastu na alkalnom zemljištu ubrzo ce postati žute, zbog hloroze i propašce.

U zavisnosti od biljne vrste kao i kolicine kalcijuma u zemljištu, biljke mogu uginuti vrlo brzo ili mogu umirati sporo tako što ce u pocetku izgledati sjajno a kasnije ce potpuno uginuti.

To je zbog toga sto se gvožde u zemljištu vezuje sa kalcijumom i postaje nepristupacno za biljke. Bez ovog nutritijenta biljka sigurno umire.

Prvo što treba uraditi jeste odredivanje pH vrednosti. Takode, tip zemljišta možete odrediti i tako što cete obratiti pažnju na biljne vrste u susednom dvorištu. Ako u njemu uocite Rhodondendrone, Azaleje i dr. vrste koje vole kisela zemljišta možete pretpostaviti kakvo je i vaše zemljište. No, ipak je bolje odrediti pH vrednost zemljišta vašeg dvorišta. Ukoliko uradena analiza pH zemljišta pokaže vrednost 5 - 6.5 onda je vaše zemljište kisele reakcije.

Pogodne biljke za kisela zemljišta-

Rhododendron vrste i hibridi sa cvetanjem u prolece
Azalea i to lisnodekorativne i cvetajuce u rano prolece i listopadne azaleje sa cvetanjem u kasno prolece
Camellia, sa cvetanjem u rano prolece , traži zasenu za dobro cvetanje
Magnolia, zahteva duboko i humusno zemljište
Hydrangea, traži vlažno zemljište u senci. Mogu rasti i na krecnjackom zemljištu ali tada stradaju od hloroze, i menjaju boju cveta od plave u pink
Kalmia latifolia, zimzeleni žbun, sa grozdastim cvetovima ružicaste do crvene boje u rano leto.
Cornus sp., prizemni žbun, pogodan za senku,
Lithospermum sp., žbun sa cvetanjem u toku leta Cvetovi su plavi.
Plavi mak, je perenska vrsta sa izvanrednim cvetovima koji se obrazuju u kasno prolece ili rano leto

Biljke kiselih zemljišta za uspešan porast traže adekvatnu drenažu i odgovarajucu vlažnost. Ako je vaše zemljište kiselo i peskovito, treba mu, u tom slucaju obezbediti više organske materije. Za tu priliku možete koristiti neku od listovki ili treset.

U koliko je vaše zemljište alkalno, onda cete biljke koje vole kisela zemljišta uzgajati ili u kontejnerima ili izdignutim lejama. Kontejnere punite odgovarajucim kiselim supstratom. Za formiranje uzdignutih leja mogu poslužiti cigle ili kamen(naravno ne krecnjak). Obicno su uzdignute leje do 25 cm visine. Pripremljena leja puni se mešavinom bilo kojih kiselih komponenti. Rizla, humus od lišca, baštenski kompost, kiselo ilovasto zemljište ili treset pogodan za to.
   
Hemijsko zakišeljavanje takode predstavlja dobar nacin ocuvanja odgovarajuceg pH. Može se koristiti Sequersten, prašak koji se meša sa vodom i vrši zalivanje oko biljaka. Na ovaj nacin jednostavno je uneti nutritiijente koji su dostupni biljkama. Na ovaj nacin uneti elementi ne mogu se vezati za kalcijum u zemljištu. Jako kiselim zemljištima se može ublažiti reakcija upotrebom kalcijuma, tretirati površinu zemlje u zimu i pustiti da ga kiša i mraz unesu za vas.

Zeljaste biljke koje vole kiselo reakciju zemljišta

Mnoge biljke bice srecne da rastu na kiselom zemljištu uzvracajuci obilnim cvetanjem. Izaberite biljke iz roda Lilium, Fritillaria, Astilbe, plavi mak, paprati.
Sačuvana


valjevka
administrator
*****
Van mreže Van mreže

Lokacija: Valjevo
Poruke: 4608


Valjevo


« Odgovor #8 poslato: Мај 11, 2010, 10:09:39 »

Biljke - pokrivaci tla

   

Prazni, ogoljen delovi vašeg dvorišta predstavljaju idealna mesta za pojavu i razvoj korova. Sadnjom biljaka-pokrivaca tla, možete se osloboditi najdosadnijeg posla u dvorištu-uklanjanje korova !

Seme korova se ne razlikuje od semena drugih vrsta. Raznose ga ptice ili vetar. Za nicanje je neophodno svetlo.

Ako nema dovoljno svetlosti na površini zemlje, automatski se kontroliše njihov dalji porast. Sadnjom biljaka - pokrivaca tla direktno se utice na rešavanje problema pojave korova.

Travnjak može da bude rešenje problema ali ne uvek. Cilj je u stvari da se dode do trajnog rešenja a to znaci da se posao održavanja svede na najmanju mogucu meru.

U svakom slucaju, biljke su mnogo atraktivnije nego prazni, ogoljeni delovi dvorišta. Ako vam i finansijske mogucnosti to dozvoljavaju možete prekriti svaki centimetar vašeg dvorišta biljkama. Ukoliko ne, ne odustajte! Možete poceti sa svega nekoliko biljaka i vremenom ih sami razmnožavati. Na taj nacin cete, ukoliko ste dovoljno strpljivi, sami formirati cvetni tepih.

Mnoge biljne vrste pogodne su za prekrivanje tla. Najcešce su to perene - višegodišnje cvetne vrste. Zimzelene vrste su pogodne iz razloga što citave godine prekrivaju tlo.

Biljne vrste koje brzo rastu i lako se razmnožavaju pogodne su za prekrivanje vecih površina. Jedna od takvih vrsta je Hypericum calycinum, Cerastium, Sedumi,...
   
Biljke puzavice, kao što je bršljan, Clematis mogu se takode saditi jer ce dobro prekriti zemljište. Nije obavezno pri izboru biljaka za prekrivanje tla koristiti i suviše niske vrste. Mogu se koristiti i nešto više, npr. Juniperus sabina, Prunus laurocerasus, Viburnom. Prazna mesta ispod drveca može idealno da popuni Geranium,. posebno oni varijeteti koji uspevaju u senci.



Biljke- pokrivaci tla za suncane položaje

- Arabis
- Aubrieta
- Alyssum
- Centaurea
- Cerastium tomentosum
- Dianthus hyb.
- Erica carnea
- Helianthemum hyb.
- Iberis sempervirens
- Polygonum sp.
- Sedum
- Tymus serpilum



Biljke pokrivaci tla za senku

- Ajuga reptans
- Asarum europeum
- Asperula odorata
- Bergenia sp.
- Clematis orientalis
- Cotoneaster dammeri
- Cotoneaster microphyllus
- Dicentra formosa
- Euonimus fortunei
- Geranium sp.
- Hedera sp.
- Hosta sp.
- Juniperus chinensis
- Mahonia aquifolium
- Prunus laurocerasus
- Vinca major

Nega

Ne sme se dozvoliti da se biljke zasuše u prvih godinu do dve dana. U prvoj godini, godini sadnje, biljke su veoma osetljive na nedostatak vode u zemljištu. Naravno, biljke se mogu i prihranjivati korišcenjem nekih od dubriva iz hobi programa.

U svakom slucaju, ako prihranjujete onda to ucinite u prolece ili pocetkom leta. U prvim godinama, korov ce se pojavljivati pa bi ga trebalo redovno uklanjati.
Sačuvana


aldu
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Lokacija: Sopot
Poruke: 888



« Odgovor #9 poslato: Мај 11, 2010, 10:55:39 »

uh, koliko nepoznanica. Najbolje da zemljište dam na analizu. Ali, voda za zalivanje! Puna je hlora. Nikakva.
Sačuvana


Milos
moderator
*****
Van mreže Van mreže

Lokacija: Beograd
Poruke: 2473


zemlja Dembelija


« Odgovor #10 poslato: Мај 11, 2010, 11:00:51 »

Nema to veze, danas skoro svako ima hllora u vodi.... I ja imam pa zalivam cvece i nista mu nije...A ako bas hoces sa cistom onda nadji neku kantu i napuni je vodom i nek odstoji voda jedan dan i onda zalivaj biljke....
Sačuvana


valjevka
administrator
*****
Van mreže Van mreže

Lokacija: Valjevo
Poruke: 4608


Valjevo


« Odgovor #11 poslato: Мај 11, 2010, 12:49:54 »

Mimi moze to sa kantom ako imas malo za zalivanje ali ako je to malo veca povrsina onda je crevo zakon......meni se cini da su to ove bastenske navikle na hlor jedino bi sobno trebalo zalivati odstajalom vodom ali opet i to retko postujem nemam vremena ni da zivim a ne da punim boce sa vodom pa da pazim gde da ih stavim a da ih David ne dohvati.....
Sačuvana


Milos
moderator
*****
Van mreže Van mreže

Lokacija: Beograd
Poruke: 2473


zemlja Dembelija


« Odgovor #12 poslato: Мај 13, 2010, 09:45:56 »

Pa znas kako smo mi radili letos? Imamo jedno veliko bure napolju i u njega skupljali kisnicu i dodavali vode kako kad i tako smo zalivali bastu.....
Sačuvana


aldu
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Lokacija: Sopot
Poruke: 888



« Odgovor #13 poslato: Мај 13, 2010, 01:29:32 »

I ja mislim da je najbolje skupljati kišnicu. Sada ne mogu, ali do zime ću kupiti bar dva velika plastična bureta od po 200 l bar. Ili još bolje, čula sam da neki ljudi naprave bazen u koji skupljaju kišnicu, to je super, samo je malo veće ulaganje.
Sačuvana


valjevka
administrator
*****
Van mreže Van mreže

Lokacija: Valjevo
Poruke: 4608


Valjevo


« Odgovor #14 poslato: Мај 20, 2010, 10:47:32 »

Najbolje biljke za vrućinu i sušu

Za vrućih i sušnih dana mnoge biljke uvenu ako ih se ne zaliva. Redovno zalivanje cvetnjaka oduzima dosta vremena, a i potrošnja vode je velika. Želite li reducirati zalevanje, na suvim i sunčanim položajima vašeg vrta možete posaditi biljke koje su savršeno prilagođene upravo takvim uvetima.

Postoji niz trajnica koje su idealne za ukrašavanje sunčanih i suhvih mesta. Takve su biljke velikim delom mediteranskog porekla, ali tu su i one koje rastu u kršu te suvim stepama. Zbog strukture lista te biljke gube vrlo malo vode te dobro podnose sušu. Mehanizmi zaštite od isušivanja razlikuju se od biljke do biljke.

Tako biljke koje imaju sivozeleno ili srebrnkasto lišće reflektiraju sunce, manje se zagrevaju pa isparava manje vode. Toj skupini biljaka pripadaju: perovskija (Perovskia),
Voda sporije isparava sa sivo-zelenih, debelih i listova s dlačicama
lavanda (Lavdula), ruzmarin (Rosmarinus), pelin (Artemisia), svetolin (Santolina), kadulja (Salvia) te smilje (Helychrisum). Perovskija naraste do jednog metra, a cvate u plavo-ljubičastim cvatovima. Nenjo sivo-zeleno lišće je ugodnog mirisa.

Mesnato lišće ima debeo sloj zaštitnih stanica pa tako biljke s takvim lišćem čuvaju vodu za suve dane. Među tim biljkama u našim su vrtovima česte: čuvarkuće (Sempervivum) te žednjaci (Sedum), koji se odlikuju velikim brojem sorti, od niskih do visokih. Dlačice na listovima biljaka također smanjuju isparavanje. Primera radi, takvo lišće posjeduju čistac (Stachys) i petoprsta( Potentilla).

Neke vrste biljaka od isušivanja se štite krutim i trnovitim lišćem. Ako volite biljke takvog lišća, svakako u vrtu posadite kotrljan (Erynginum) i sikavicu (Echinops). Kotrljan ima neobične plave cvatove koji se javljaju od srpnja do kolovoza dok sikavica ima plave cvjetne kugle slične čičku koje se često koriste kao suho cvijeće u aranžmanima.

Malim listovima od isušivanja se brane majčina dušica (Thymus) te sadarka (Gypsophila). Neke biljke imaju duboko korijenje kojim sežu do rezervi vode u dubljim slojevima te se tako štite od suše. Među njima posebno je lijepa ostrugica (Centranthus ruber). To je sredozemna biljka koja dobro podnosi mraz pa uspijeva i u kontinentalnim  područjima. Naraste do 60 centimetara, a cvate od lipnja do kolovoza. Ako je u srpnju jače podrežemo, potaknut ćemo je i na drugu cvatnju u rujnu.

Uz navedene skupine biljaka na sunčanim, suhim te na pjeskovitom ili šljunkovitom tlu
Sušu dobro podnose biljke dubljeg korijena poput ostrugice
siromašnom hranjivima dobro će uspijevati i stolisnik (Achillea) koja naraste i do 80 centimetara visine.

Njezini su cvjetovi najčešće žute boje, ali se u vrtnim centrima mogu naći i stolisnici crvene boje. Nadalje, savjetujemo vam i vrlo atraktivnu, veliku mlječiku (Euphorbia characias) koja je sivozelenih listova. Posljednjih godina u našim vrtnim centrima može se naći i interesantna trajnica gaura (Gaura) koja cvate od srpnja do rujna, a ima krhke bijele ili ružičaste cvjetove. Na suhim su gredicama dobro došle i ukrasne trave poput ukrasnog prosenjaka (Pennisetum), raznih vrsta kovilja (Stipa) i vlasulje (Festuca).

Odlučite li se u vrtu urediti gredicu s nekim od nabrojanih biljaka, možete je dekorirati šljunkom. Osim sivog i bijelog šljunka, koji izgledaju najprirodnije, u vrtnim i građevinskim centrima možete nabaviti i šljunak žućkaste ili crvenkaste boje. Njega ovakvih gredica ne oduzima mnogo vremena, ne traži često zalijevanje, a vizualno su atraktivne.
http://www.jutarnji.hr/
Sačuvana


Maki
moderator
*****
Van mreže Van mreže

Lokacija: Valjevo
Poruke: 327



« Odgovor #15 poslato: Фебруар 19, 2011, 04:53:34 »



Deo bašte koji je tokom dana obasjan suncem jedan ili dva sata, smatra se senovitim. Senku najčešće prave zidovi kuće, drveće ili ograde. Ali, i za senovita mesta postoje biljke kojima je potrebna mala količina svetlosti. Pri izboru biljaka treba voditi računa ne samo o količini svetlosti nego i o vlažnosti zemlje, pošto je ona isto toliko važna za opstanak ovih biljaka.
 


U senci visokog drveća dobro uspevaju grab, šimšir i tisa. U polusenci ili senci možete zasaditi rododendron, hortenziju, pirokantu, skimiju, japansku aukubu, kostriku, lovor višnju, kameliju, koralni biserak... Ispod drveća i žbunja pljosnatog korenja nalazi se zemljište sa dosta peska koje je prilično vlažno. Na takvom zemljištu uspevaju šumske anemone, zvezdan i mlečike. Biljke koje uspevaju u potpunoj senci su ukrasne forme kukureka, valdštajnov zvončić, zdravac i rodgersija.

Ispred drveća treba saditi žbunje šarenih listova, a ispred njih biljke velikih listova kao što su rodgersija, hosta u kombinaciji sa travom za senku, ili perenama kojima ne smeta hladovina– ajuga, astrantija, astilba, bergenija, grimzani naprstak, srdašca, biskupska kapica, geranijum, pljuskavica, ukrasne forme kukureka, kameleon biljka, hosta, akvilegija... Lukovičaste biljke koje dobro podnose polusenku i senku su zumbul, muskari, krokusi, scilija, đurđevak, šumske ciklame... U senci dobro rastu i puzavice, kao što su klematis alpina i bršljan (zelene ili šarene forme). One neće biti tako robusne kao kada bi rasle na svetlu, ali će ipak oplemeniti zid koji im služi kao potpora.

Astilba je jedna od najlepših cvetnica za senovita mesta. Cveta od juna do oktobra. Nije preterano zahtevna u pogledu uslova uspevanja. Odgovara joj hranljivo zemljište i umerena vlaga. Pri sadnji mora se voditi računa da njeno korenje ne dodiruje korenje drveća. Ukoliko pojedine biljke propadnu, sve biljke se moraju izvaditi, podeliti i ponovo posaditi.

Hotunija je trajnica dekorativnog lišća. Crvenkaste i žućkaste mrlje na zelenoj površini lista najviše su izražene u senci. Jednostavna je za gajenje i brzo se širi.

Nepeta je niska trajnica koja cveta tokom celog leta. Ima cvetove boje lavande. Ukoliko se oreže do zemlje ponovo će procvetati tokom jeseni.

Hosta spada među najlepše trajnice dekorativnih listova. Svaka sorta ima drugačiju boju listova, od jednobojnih, svetloobojenih do višebojnih prugastih formi. Biljka je veoma skromnih zahteva, nije osetljiva na ekstremne promene vremana, odoleva i dugoj suši. Najbolje uspeva u hladovini, ali dobro podnosi i polusenovit položaj.


PAPRAT

Paprat sa duguljastim filigranskim listovima pravi je ukras u senovitim delovima bašte. Paprati odgovara humusno, rastresito i umereno vlažno zemljište. Ukoliko želite da posadite paprat na novom, jako humusnom zemljištu, preko zemlje treba da stavite sloj trulog lišća, ili zrelog komposta debljine 20 cm. Najbolji period za sađenje je proleće, mada se može posaditi i u jesen. Atraktivne paprati za baštu su:

Potkovičasta paparat ima fino lišće u obliku pera. Odgovara joj polusenovito ili senovito stanište, kao i umereno vlažna zemlja. Služi kao pokrivač tla, jer se brzo širi. Prugasta paprat ima stalno zelene listove koji stvaraju male rozete, visine je od 5 do 20 cm. Odgovaraju joj svetla i polusenovita mesta, suva i topla krečnjačka zemlja. Zimzelena rebrasta paprat ima zimzelen list koji izbija iz rozete, visine je od 30 do 75 cm. Odgovara joj polusenovito, ili senovito mesto, vlažna zemlja bez krečnjaka. Levkasta paprat ima velike levkaste listove, visine je od 80 do 130 cm. Odgovara joj polusenovito mesto i vlažno tle.
Sačuvana


Maki
moderator
*****
Van mreže Van mreže

Lokacija: Valjevo
Poruke: 327



« Odgovor #16 poslato: Март 08, 2011, 11:23:04 »

Nastajanje, skupljanje i spremanje sjemenja

Nakon svake sezone cvatnje određenih biljaka, počinje i sezona skupljanja sjemenja istih. Naravno, zašto biste svake godine iznova kupovali sjeme biljaka koje ste uzgajali na vrtu, kad vrlo lako možete skupiti i spremiti sjeme koje nadalje sijete.

Za početak, ajmo se malo prisjetiti osnova iz biologije:)

Osnovna podjela biljaka sjemenjača je na golosjemenjače i kritosjemenjače. Osnovna razlika između njih je da golosjemenjače imaju nezaštićene sjemene zametke, dok su kod kritosjemenjača sjemeni zameci obavijeni, zatvoreni i zaštićeni plodnicom. U golosjemenjče uglavnom spada crnogorica, dok su kritosjemenjače biljke koje formiraju različite cvijetove.

Cvijet kao generativni organ kritosjemenjača sastoji se od cvjetne stapke, cvjetišta, ocvijeća, tučka i prašnika. Plod se razvija nakon oplodnje cvijeta, sastoji se od usplođa, i sjemenke, a služi za rasprostiranje biljaka.

Cvijeće na biljkama postoji iz glavnog razloga – za reprodukciju. Cvijetovi sadrže spolne organe biljaka kojim one stvaraju sjeme za nastavak svoje vrste.

Oprašivanje je prijenos peludnih zrnaca na njušku tučka. Cvjetovi se oprašuju kukcima i vjetrom,a rijeđe se i samooprašuju. Veliki dio se oprašuje kukcima, koje privlači mirisom i nektarom, a kukci skupljajući nektar prenose pelud sa cvijeta na cvijet.

Slika: pčela skupljanjem nektara prenosi pelud astera s cvijeta na cvijet i na taj način oprašuje biljku


Cvijetovi mogu biti jednospolni i dvospolni. Dvospolni su oni koji sadrže i “ženski spolni organ” – tučak, i “muške spolne organe” – prašnike. Jednospolni imaju posebne muške i ženske cvijetove. Kod jednospolnih cvijetova postoje 2 vrste biljaka:

- jednodomne biljke  – i muški i ženski cvijetovi su na istoj stabljici (tikvice, krastavci, orah, ljeska, kukuruz…)

- dvodomne biljke – muški cvijetovi su na jednoj, ženski na drugoj staljici (kiwi, dud, veprina, špinat…) – tu za uspješno oprašivanje trebate i “mušku” i “žensku” biljku

Slika: tučak i prašnici ljiljana


Biljke stvaraju različite i prekrasne cvijetove, a svojim bojama i mirisima privalče svoje oprašivače. U tu svrhu, neke su biljke razvila izuzetno duge cvijetne čašice i s njih mogu skupljati nektar samo kukci koji imaju dovoljno dug jezik, neke cvatu samo noću i tako privlače noćne kukce, neke čak izlučuju miris feromona ženki i imitiraju cvijetovima izgled ženke kako bi privukla mužjake iste vrste, a samo da ih opraše…nevjerojatna i fascinantna je povezanost biljnog i životinjskog svijeta. Tokom evolucije, mnoge biljke su se prilagodile posebnim oprašivaćima, tako da određene vrste kukaca oprašuju samo određene vste biljaka, te je tako njihov opstanak ovisan isključivo jedno o drugome – što nažalost može i značiti da izumiranje jedne biljne vrste može značiti i izumiranje životinjske koja je njen oprašivač, i obrnuto.

Slika 1: silene armeria ima duge cvijetne čašice, tako da s nje mogu nektar skupiti samo kukci dugog usnog aparata

Slika 2: leptir na pijetlovoj krijesti, on radi građe svog usnog aparata može skupljati nektar i s teže dostupnih, i s lakše dostupnih cvjetova

.

I još jedna zanimljiva stvar – neke su biljke posebno “dizajnirane” da pod svaku cijenu izbjegnu samooprašivanje – tučak im je uglavnom duži ili zakrivljen da jedan kukac tokom slijetanja ne bi prenio vlastiti pelud cvijeta na tučak

Slike: Ismene ima duži tučak od prašnika, gloriosa ima zakrivljeni tučak

   


Kod biljaka koje formiraju mesnate plodove, sijeme dozrijeva unutar ploda. Dakle, sjeme voća i povrća možemo skupiti u zrelim plodovima koje konzumiramo.  Kad je plod zreli, zrele su i sjemenjke. Tada je potrebno izdvojiti sjeme i staviti ga sušiti.


Sjeme rajčice ispire se pod mlazom vode u gusto cijedilo i stavlja sušiti na papir, sjeme tikvice se vadi i izdvaja iz “mesa” tikve i isto tako suši na papiru ….

Naravno, uvijek postoje iznimke – sjeme jagode nije u plodu, nego na plodu – a najbolje ga je skupiti dok se plodovi osuše.
Kod povrća morate imati na umu da se sjeme uzima samo iz “original” biljaka, jer sjeme hibrida (ako ste kupili sjeme s oznakom F-1) neće imati iste osobine kao biljka s koje ste uzeli sjeme. Stoga je najbolje nabaviti “starinsko” sjeme i nadalje ga održavati na svom vrtu. Također, ako sadite više sorti iste vrsta, imajte na umu da će se one križati i tokom godina sve više biti sličnije (pogotovo tikvice).

Kod korijenastog povrća koje uzgajamo radi zadebljanog korijena (mrkva, peršin, celer, cikla) taj korijen nije plod – te biljke idu u sjeme ako ih uzgajate kao dvogodišnje biljke – iduće godine one cvatu i tad stvaraju puno sjemenki. Isto tako sjeme stvaraju druge godine kupusnjače i blitva. Sjeme mahunarki su zapravo zrna koje koristimo za prehranu, stoga jedan dio ostavite da se dozori i osuši na biljci, pa uberite i još osušite za sjeme.

Sjeme cvijeća je jako uzbudljiva priča  Zapravo, kad samo pogledate kakvo sve fascinantno cvijeće postoji, a čiji izgled je zapravo tu u svrhu da bi privukao čim više kukaca i bio oprašen. Biljke troše jako puno energije na stvaranje cvijeta i proizvodnju sjemenja, a u genetskom kodu im je da se pod svaku cijenu moraju razmnožiti, zato se često preporuča da ako želite obilniju cvatnju – trgate ocvale cvijetove. Tome je razlog zato što dosta vrsta cvijeća završava cvatnju ako je uspjelo stvoriti sjeme, a ako nije – to će iznova opet činiti stvaranjem cvijeta. Primjetila sam i tokom godina da čak ponekad neke biljke koje su prema svim mogućim literaturama jednogodišnje i ne mogu prezimjeti zimu, ako mi niknu tek na jesen i ne stvore sjeme, nekim čudom prežive debele minuse da bi mogle procvasti na proljeće.

Izgled sjemenih čahura i načini rasprostranjivanja sjemenki su toliko raznoliki i zapanjujuće maštoviti da kad to sve vidimo, ostaje nam jedino diviti se evoluciji i veličanstvenosti prirode.

Slike: Maslačak ima dizajnirano sjeme koje raznosi vjetar, geranium ima složeni sustav “kataplutiranja” kako bi rasprostranio sjemenke na veće udaljenosti

   


Najvažnije kod skupljanja sjemenki: sjeme se bere kad je potpuno zrelo, suho, i to po suhom, sunčanom vremenu. Kod nekih biljaka imate vremena skupiti sjeme prije nego se počne rasipati, kod nekih morate budno pratiti da vam sjeme ne “pobjegne”, bilo da čahura prsne i raznese sjeme, bilo da ga vjetar odnese.

Slika: zelene sjemene čahure delphiniuma: – kad dozore posmeđe i otvore se na vrhu, a s obzirom da stoje uspravno, neće se tako brzo rasuti sjeme – sjeme se ubire tek dok se čahure otvore

.  

Slike: Sjeme scabiose i grčkog oleandra raznosi vjetar, morate biti spremni i “uhvatiti” sjeme prije nego ga vjetar odnese

 

Sjeme je najbolje brati u razne posudice, ja u tu svrhu koristim čašice jogurta i posudice u kojima se kupuju gljive u marketima, koje su mi se pokazale najbolje za skupljanje i sušenje sjemenja. Kak berem sjeme koje je u čahurama, stavim posudicu ispod čahura i lagano istresam sjeme u njih – na taj način se jako malo rasipa i većina završi u posudici.
Kod skupljanja sjemenja, kod mnogo vrsta sjemenja ćete pobrati i vrlo puno trusine, ostataka latica i ostataka čahura, a što kod spremanja zauzima jako puno prostora. Na ideju kako izdvojiti iz te mješavine sjeme inspiriralo me je sjećanje na to kako su naše bake i djedovi razdvajali pšenicu i kukuruz od primjesa – presipali su ga posudama  na vjetru, i vjetar je odnio sve primjese, dolje je palo samo čisto zrnje. Stoga sam sjeme počela razdvajati – puhanjem:) Ove posudice su s opet pokazale idealnim radi niskih i kosih bridova. Uglavnom uzmem posudicu i pušem lagano s jednog kraja na drugi – ono što prvo poleti je trusina, sjeme je uglavnom teže i ono ostaje u posudici. Naravno, treba početi lagano i u samom procesu ćete osjetiti koliko jako morate puhati da ne ispušete i sjeme van iz posudice. Također, poželjno je da pušete na površinu gdje možete sve to natrag pokupiti, za slučaj da puhnete prejako i sve ispušete iz posudice.  Ova metoda je odlična iz još jednog razloga – razdvojiti ćete i “prazno”, nekvalitetno sjeme koje je lakše, ostaje samo teže, sjeme koje će sigurno proklijati.

Slika: sjeme dalija prije i poslije razdvajanja latica od sjemenja puhanjem – bitno je da je sjeme potpuno suho, poželjno je sve još prije puhanja dobro prstima razmrviti da se latice razdvoje od sjemenki, a rezultat je čisto, kvalitetno sjeme koje zahtijeva puno manje mjesta za spremanje.



Sjeme nakon branja i razdvajanja svakako preporučam još jedno vrijeme sušiti na suhom mjestu, tako da budete sigurni da je potpuno suho. Kod mene su u vrijeme skupljanja sjemena “okupirani” svi viseći elementi u kuhinji, gdje još tjednima sušim sjeme nakon branja. Ako ćete sjeme ostaviti negdje gdje je prisutna vlaga, vrlo brzo će vam  se skupiti plijesni na sjemenu i ono će propasti.

I  još nešto bitno: nisu uvijek svi cvijetovi uspješno oprašeni i neće uvijek biti sjemena. Ponekad ćete naići samo na ostatke latica i čahura. Ovo posebno napominjem jer sam primjetila u dosta slučajeva da su se ljudi mislili da su ubrali sjeme, kad su ustvari pobrali samo ostatke cvijeta.  Sjeme je uvijek specifično, mora se jasno razlikovati od ostataka cvijeta. Evo primjera na sjemenu osteospermuma – kod njega se ne nailazi uvijek na sjeme, a kad je cvijet oplođen – sjeme se jasno razlikuje. Na slici je vidljivo da se je razvio dio sjemenki, ponekad ih ima tek par, ponekad se razviju u velikom broju po cijeloj cvijetnoj glavici, ovisno o uspješnosti oprašivanja. Na drugoj slici vidite sjeme i ostatke latica.



Sjeme se sprema u papirnte vrećice, koje ne morate kupovati u dućanima, lako ih je napraviti iz papira i malo selotejpa, i na svaku vrećkicu si napišete naziv biljke čije ste sjeme spremili. Jako je bitno da se vrečice sjemenja čuvaju na suhom, idealno bi bilo i hladnijem mjestu (banke sjemenja su zapravo velike hladnjače), ali i na sobnoj temperaturi odlično zadržava klijavost i po nekoliko godina ako je pravilno osušeno i spremljeno. Klijavost sjemenja  varira od vrste do vrste biljke, a u rasponu od nekoliko dana pa do stotinu godina. Što se tiče sjemenja cvijeća i povrća koje uzgajam u vrtu, nekako po iskustvu znam da većina tih vrsta zadržava klijavost nekih 2 godina, neke i više – naravno, ako je pravilno skupljeno, osušeno i spremljeno.

Biovrt
Sačuvana


valjevka
administrator
*****
Van mreže Van mreže

Lokacija: Valjevo
Poruke: 4608


Valjevo


« Odgovor #17 poslato: Август 05, 2011, 08:57:00 »

Ispod krosnji drveca
BILJKE ZA DUBOKU SENKU


U neposrednoj blizini stabla obicno vlada hladovina koju pravi krosnja. U takvoj senci uspeva retko koja ukrasna biljka, pa su takva mesta obicno "gola", cesto i bez trave. Ipak, takvi uslovi ne treba da vas sprece da uredite i ovaj deo prostora. Postoje biljke koje se nesmetano razvijaju, cak i cvetaju, u najvecoj senci. Potrebno je samo napraviti pravi izbor.


   Da bismo vam olaksali uredjenje takve povrsine, predlazemo da sledite plan i crtez. Na 6-7 m2 posadjeno je sest vrsta biljaka. Sve su trajnice koje se odlikuju velikom dekorativnoscu. Neke razvijaju listove neobicnog oblika, druge zivih boja, a po neke i cvetaju.

ASTILBA je jedna od najlepsih trajnica za senovita mesta. Mirisni cvetovi, cija boja, oblik i duzina cvetanja zavise od sorte, cveta od juna do oktobra. Veoma je skromna, za uspesan rast potrebno joj je hranljivo zemljiste i umerena vlaga. Mnogo sunca i susni period na nju deluju nepovoljno.
Prilikom sadnje mora se voditi racuna o tome da njeno korenje NE DODIRUJE KORENJE DRVECA. Ako ono posle nekoliko godina preraste povrsinu zemljista, mora se prekriti svezom zemljom. Pojedine biljke u grupi mogu, usled nepovoljnih uslova, propasti. Tada se SVE BILJKE MORAJU IZVADITI, PODELITI I PONOVO POSADITI.

HOTTUYNIA je trajnica iizuzetno dekorativnog lisca. Crvenkaste i zute mrlje na zelenoj povrsini listova dolaze do izrazaja samo u dubokoj senci. Vrlo je jednostavna za uzgoj i brzo napreduje. Bogato se bokori, a njeni izbojci za samo jednu sezonu dostizu znatnu duzinu. Zbog toga cela biljka dobija puzavu formu.

NEPETA - mala, grmoliika trajnica neumorno cveta celog leta. Nezamenjiva je i cenjena zbog cvetova boje lavande. Cveta u junu i julu, a ako se u augustu odreze do zemlje, procvetace ponovo do jeseni.

HOSTA se ubraja medju najlepse trajnice zbog dekorativnih listova. Svaka sorta je drugacije boje, od jednobojnih, svetlo i tamnozelenih, do onih sa svetlim prugama. Ljubicasti ili beli cvetovi su takodje veoma lepi. Hosta je sbiljka skromnih zahteva i uspeva u svakom vrtu. Nije osetljiva na ekstremne vremenske promene, pa joj mnogo ne smeta ni jaka susa. U takvim uslovima ce opustiti listove, ali ce se oporaviti cim se zalije. Najbolje uspeva u senci, ali joj ne smeta ni suncan polozaj.

DJURDJEVAK krase beli, kitnjasti cvetovi, prijatnog mirisa. Prava je steta sto se u uredjenju vrtova malo koristi, jer poseduje, kao malo koja cvetnica, osobinu da izuzetno dobro podnosi senku. Moze se saditi sam, ali i veoma uspesno kombinovati.

ATHYRIUM je vrsta paprati. Stvara siroke grmove, pa se sadi na vecoj udaljenosti. Pre sadnje zemljiste se pomesa sa tresetom, kako bi se stvorili prirodni uslovi za rast ove paprati, koja, na kiselom zemljistu, godinama moze ostati na istom mestu.
Dobro JUTRO
Revija za poljoprivredu i ljubitelje prirode
Sačuvana


valjevka
administrator
*****
Van mreže Van mreže

Lokacija: Valjevo
Poruke: 4608


Valjevo


« Odgovor #18 poslato: Август 05, 2011, 09:01:13 »

Lisnodekorativne biljke za senku
• Koreopsis (Coreopsis): „Early Sunrise”, „Limerock Ruby”
Dugo je kod purpurnog zvončića (Heuchera) dominiralo lišće u tamnozelenoj i purpurnoj boji. Nove sorte krase svetli narandžasti i crveni tonovi.

Aukuba japonika zimzeleni zbun koji trazi jako malo svetlosti moze da se sadi u secnci i polusenci a isto tako moze i da bude na suncu.Ima dekoratvne sarene listove koje ne opadaju zimi.Moze se drzati u basti i na terasam u velikim saksijama.

Biljke za duboku senku:

Ajuga reptans "Atropurpurea"
Arum italicum
Glechoma hederacea "Variegata"
Liriope muscari
Pulmonaria saccharata
Carex morrowii "Aureovariegata"
Lysimachia nummularia "Aurea"
Ajuga reptans "Multicolor"
Ovih 5 biljaka za duboku senku mozete naci u rasadniku Ilic  http://www.rasadnikilic.com/Cenovnik_cveca/Trajnice_cenovnik.htm  Isto tako i sve biljke koje nose i oznaku 2 su za polusenovita mesta
Acinos arvensis
Aegopodium podagraria "Variegata"
9   Aquilegia flabellata "Ministar"   15-20   V-VI   1,2   
10   Arabis caucasica "Variegata   1-okt   IV-V   1,2   
11   Arabis ferdinandi-coburgii "Variegata"
Aubrieta  "Cascade Purpur"   10-jan   IV-V   1,2   
20   Aubrieta x cultorum "Aureovariegata"   10   IV-V   1,2   
Geranium dalmaticum   15   VI-VII   1,2   
38   Geraniuum "Johnson's Blue"   30-40   V-VI   1,2   
39   Geum "Tangerine"   30-35   IV-VI   1,2   
40   Glechoma hederacea "Variegata"   10--15   VI-VII   1.2.3   
41   Helichrysum italicum   40-50   V-VIII   1,2   80.oo
42   Hieracium aurantiacum   20-30   VI-IX   1,2   60.oo
43   Hosta   200-50   VI-VIII   1.2.3   100.oo
44   Houttuynia cordata "Chamaelon"   20-40   VI-VII   1,2   60.oo
45   Hutchinsia alpina   5--10   IV-VI   1,2   60.oo
46   Hypericum polyphyllum "Grandiflora"   20-30   VI-VII   1,2   60.oo
47   Hieracium aurantiacum   20-30   VI-IX   1,2   60.oo
48   Hosta   200-50   VI-VIII   1.2.3   100.oo
49   Houttuynia cordata "Chamaelon"   20-40   VI-VII   1,2   60.oo
50   Hutchinsia alpina   5--10   IV-VI   1,2   60.oo
51   Hypericum polyphyllum "Grandiflora"   20-30   VI-VII   1,2   60.oo
52   Iberis sempervirens   25-30   IV-V   1,2   60.oo
Rudbeckia fulgida "Goldsturm"   60-80   VII-VIII   1,2   100.oo
73   Rumex sanguineus   30-40   VI-VII   1,2   60.oo
74   Sagina subulata   1--3   V-VII   1,2   60.oo
75   Sagina subulata "Aurea"   1--3   V-VII   1,2   60.oo

Sačuvana


loga
Full Member
***
Van mreže Van mreže

Lokacija: Beograd
Poruke: 131



WWW
« Odgovor #19 poslato: Октобар 07, 2011, 11:31:15 »

Gledala sam prognozu vremena i narednih nekoliko dana se očekuje T od 2-8 stepeni. Od srede je poboljšanje vremena i predvidjaju T od 6-16 stepeni. Svu egzotiku sam pokupila i unela a muškatle su ostale napolju. Sada razmišljam da li sam trebala i njih da unesem, mada su na pokrivenoj terasi i neće kisnuti.
Sačuvana


Lola
Full Member
***
Van mreže Van mreže

Lokacija: Zrenjanin
Poruke: 116


Sa cvećem je lepše


WWW
« Odgovor #20 poslato: Октобар 08, 2011, 03:24:35 »

 To su prognoze za temperature vazduha. Ali okolina je još dovoljno topla,(zemlja, betoni, zidovi..) pa ja ne bih unosio.
Za biljke je to prolazan period, koji one dočekuju sa pojačanim imunitetom.
Ono što je veoma bitno, (a kod tebe je to ispoštovano ) JE DA SE VODA NA LISTU NE ZADRŽAVA više od par sati.
Toliko je potrebno (oko dva sata) gljivicama na listu da 'pomahnitaju', tj, da se dogodi nagla ekspanzija u njihovom razmnožavanju. To se naziva VIRULENTNOST mikroorganizama. Naravno, ako su im ostali uslovi (temperatura ) povoljni i ako biljka nije oprskaana (zaštićena) preventivno, odgovarajućim fungicidom..
Sačuvana

cupavko
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 917


Sarajevo


« Odgovor #21 poslato: Октобар 08, 2011, 07:53:36 »

Ja imam dvije ruze penjacice koje su onako poprilicno slabe, stare su nekih 5 godina i nekako su se izvile u visinu i cvijetovi im uvijek budu na tim zadnjim granama. Smijem li ja njih ove godine podkresati da pi podstakla rast novih izbojadika na proljece.

I sta da radim sa penjacom koju sam posadila tek ove godine i bila je stvarno divna, od Topalovica je.Hocu li je imalo orezati ili nista da ne diram.
Sačuvana


Lola
Full Member
***
Van mreže Van mreže

Lokacija: Zrenjanin
Poruke: 116


Sa cvećem je lepše


WWW
« Odgovor #22 poslato: Октобар 08, 2011, 08:09:54 »

Ruže sa pet godina starosti, bi trebale biti u top formi.
Ako su malo (ižđikale) 'izvile se u visinu', to je zbog hladovine, u kojoj se nalaze, ili zbog loše ishrane.

Treba ih orezati u kasnu jesen, ili u rano proleće. Pre ili posle  vegetacije..
Ako su okalemljene na Laxu (naziv podloge ), one će u ovo vreme završiti sa vegetacijom ( možemo opširnije u njihovoj temi).
Pri jesenjem  orezivnju, ostaviti i koji pup više, jer pri jačem mrazu, smrzava od kraja grane, nekoliko pupova..
Tako da se konačno formiranje doradi ma kraju zime.

Trebalo bi ih i prihraniti kompleksnim ( ili organskim ) đubrivom. Sada dolazi pravo vreme za to.   
Sačuvana

Jovo
moderator
*****
Van mreže Van mreže

Lokacija: Vitkovac - Kraljevo
Poruke: 3638



« Odgovor #23 poslato: Октобар 08, 2011, 11:23:12 »

Nema potrebe za unosenjem cveca,biljke su otporne na temperature do nule,nece ovo zahladjenje trajati duze da bi naskodilo biljkama.Muskatle su tek otporne na hladnocu,moje su prosle godine prezivele i manji minus,samo neki vrh promrzao i to na visecim na terasi inace drugima nista nije falilo.Egzote takodje ne treba unositi,bice jos lepog vremena i mislim da je biljkama bolje na ovakvim temperaturama napolju nego u kuci na toplom.Ne znam zasto svi krenu da unose cvece cim se vreme malo pogorsa,do juce su temperature bile letnje i nema razloga unositi cvece zbog dva do tri dana loseg vremena.Ja sam prosle godine zadnje saksije uneo tek u decembru,prosto je bilo takvo vreme,pre toga je bilo nekoliko veceri manjih minusa a i to se lako prezivi ako se malo pokrije cvece ili skloni u neki cosak,ali sada ni ti manji minusi nisu najavljeni #zmirko#
Sačuvana

valjevka
administrator
*****
Van mreže Van mreže

Lokacija: Valjevo
Poruke: 4608


Valjevo


« Odgovor #24 poslato: Октобар 08, 2011, 02:13:39 »

Isti slucaj i kod mene nista ja od kaktusa i sukulenata ne unosim skoro do novembra, jedino sam ih sada skupila na jedno mesto gde manje kisne da mi se ne natope previse, isto tako i lijandere brugmansije solanum jedino hibiskuse oni su nekako najnezniji i smatram ih sobnim biljkama mada ne bi ni njima nista falilo jedino im opadne list (ja sam ranije dok sam zivela u zgradi hibiskus drzala na stepenistu a tu je stalno bilo oko 0 mozda nekada i nize na onim najvecim minusima i celu zimu je bio bez lisca i cim je granulo prolece probudio se tako i brugmansije) Ja sam ranije isto to radila unosila ih nekada i u septembru cim malo zahladi u principu to se vremenom nauci savetujem svima da pomalo eksperimentisu ostavite po jednu saksiju i videcete rezultat ...meni su prosle godine kaktusi pokisli bilo je jako hladno a oni natopljeni kao u sred leta i sreca nista im nije bilo vremenom se isusili i docekali prolece
Sačuvana


Jovo
moderator
*****
Van mreže Van mreže

Lokacija: Vitkovac - Kraljevo
Poruke: 3638



« Odgovor #25 poslato: Октобар 08, 2011, 05:46:18 »

E Valjevka i ja malopre posklanjao male saksije sa kaktusima i sukulentima uz kucu gde ne pada kisa,cisto da se mnogo ne natope jer sad nisam kuci pa ne mogu da ih setkam kao pre,ali i voda njima ne smeta,prosle godine su se bili bas natopili ali im nista nije falilo,taman ih zimi nisam uopste zalivao,samo one bas male jer je za njih ipak previse cela zima bez vode.Hibiskusi mi trenutno lepo cvetaju pa ne planiram ni njih da unosim,a kad budem unosio prvu cu njih i krotone da unesem,oni su nekako najnezniji,a kaktusi,muskatle i ciklame ce biti poseldnji,bas kao i prosle godine #zmirko#
Sačuvana

ruska
Sr. Member
****
Van mreže Van mreže

Lokacija: KRALJEVO - POLUMIR
Poruke: 376



« Odgovor #26 poslato: Октобар 08, 2011, 08:27:42 »

Ja kaktuse i muškatle ne unosim dok ne počnu mrazevi samo ih poređam na trotoar uz kuću,
za svaki slučaj ako izvedri pa bude slane tj,prizemni mraz.
Jer pre desetak godina nisam pomerala ništa misleći da neće biti mraza,ali ujutru kad sam izašla sve što je bilo na stepenicama van je onako vlažno zamrzlo,a saksije istog cveća koje su bile uz zid ništa im nije
falilo.Od tad ja kada počnu jesenje kiše sklonim ali ne unosim ukuću.
Sačuvana


jelce
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 2263



« Odgovor #27 poslato: Октобар 08, 2011, 08:51:45 »

Hvala valjevka ,ali ne znam ,za begunvileju ovu crvenu pise do +5 najniza tem.a kupila sam je u prolece ,hibiskus nisam unela
mada mu je lisce bilo jutros opusteno ,povratio se posle,a nisam ni drugo cvece,sve je napolju ,mada je kod mene ovde tem.niza  nego u gradu.a sta sa kaktusima u kamenjaru ja ih sve iz saksija posadila u zemlju ,moram da ih vratim u saksije,a ,pise da se ne zalivaju kad se presadjuju .Prosle godine kod mene ovde bio prizemni mraz  ja sve pokrila najlonom ,ono sto sam mogla,a u gradu muskatle na terasama lepe ,nije bilo mraza.Cvece mi je jos lepo napolju ,steta . :tuzan:
Sačuvana


Jovo
moderator
*****
Van mreže Van mreže

Lokacija: Vitkovac - Kraljevo
Poruke: 3638



« Odgovor #28 poslato: Октобар 08, 2011, 09:27:41 »

Kaktuse mozete da izvadite i posadite u saksije,mada sam citao da neki samo izvade iz zemlje i tako ostave negde na hladnom,bez saksije i na prolece opet u zemlju #zmirko#
Uglavnom to da se kaktusi ne zalivaju dok se presadjuju nije tacno,ja moje uvek dobro natopim posle presadjivanja,za svaku biljku je posle presadjivanja bitno dobro zalivanje da bi se zemlja sjedinila sa korenom.
Sačuvana

valjevka
administrator
*****
Van mreže Van mreže

Lokacija: Valjevo
Poruke: 4608


Valjevo


« Odgovor #29 poslato: Октобар 08, 2011, 09:39:43 »

Ne znam Jovo svuda pise po presadjivanju nista ne zalivati par dana medjutim ja isto uvek zalijem i nista mi ne fali....i ja mislim da moze da izvadi iz zemlje i poredja u neku kutiju pa na hladno
Sačuvana


Stranice: [1] 2   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na:  

Forum Cvecara Cvjecara Ema SarajevoBelgrade Gift Baskets Rukotvorine Iza Duge
Pokreće MySQL Pokreće PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2006-2011, Simple Machines | Srpski prevod: www.tnenad.net
Theme by hhy89
Ispravan XHTML 1.0! Ispravan CSS!
Stranica je napravljena za 0.184 sekundi sa 25 upita.