FORUM CVECARA
Јул 31, 2014, 10:37:40 *
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.

Prijavite se korisničkim imenom, lozinkom i dužinom sesije
Vesti:
 
Stranice: 1 [2]   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Lekovite biljke ...cvece  (Pročitano 39955 puta)
0 članova i 2 gostiju pregledaju ovu temu.
bobana
administrator
*****
Van mreže Van mreže

Lokacija: Bar
Poruke: 2523



« Odgovor #30 poslato: Октобар 01, 2009, 11:47:37 »

ROSOPAS [chelidonium majus]




Narodni naziv: lastavičina trava, rosopas obični, rusa, rusa trava, trava od žutice, trava od rosopasa, zmijino mleko, zmijsko groždje, žuta trava

Opis biljke: Rosopas je trajna zeljasta biljka sa debelim i vlaknastim podankom, razgranatom stabljikom visine od 30 do 70 cm. Listovi su perasto razdeljeni, odozgo svetlo zeleni, a sa donje strane modro zeleni. Cvetovi su žuti složeni u retke štitaste cvatove. Venčić je sastavljen od 4 latice a caška od 2 zelenkasta lapa, u kojima je omotan cvet, a otpadaju kad se rascveta. Plod je valjkasti tobolac, sa mnogo crno smedjih sjajnih semenki, koje imaju maleni belkasti privesak. Rosopas se lako raspoznaje po narandzastom mleku koje ťgrizeŤ kad se otkine list, koren i stabljika su puni tog soka.

Stanište: Raste na zapuštenim mestima, putevima, u blizini ljutskih naselja, uz ograde, plotove, zidove i medju kamenjem.

Lekoviti deo biljke: Za lek se bere čitava biljka za vreme cvetanja. Suši se u hladu, po mogućnosti što brže.

Lekovito delovanje: Rosopas je lekovita biljka koja se uspešno koristi u lečenju bolesti probavnog trakta, posebno kod želuca, žuči i jetre. Isto tako, koristan je u lečenju astme, bubrega i mokraćnog mehura. Za spoljnju upotrebu rosopas se koristi u lečenju lišaja, rana(krasta) i drugih kožnih bolesti.

Sačuvana

bobana
administrator
*****
Van mreže Van mreže

Lokacija: Bar
Poruke: 2523



« Odgovor #31 poslato: Октобар 01, 2009, 11:49:34 »

RUŽA VRTNA [rosa centifolia]




Narodni naziv: majska ruža, mirišljavka, mža stolistica

Opis biljke: Ruža vrtna je trajna biljka oblika grma i može da naraste i do 2 metra. Pojedine vrste ruža uzgajaju se u obliku drveta. Danas se uzgaja nekoliko hiljada vrsti ruža. Listovi su golemi. Perasti listici sa donje strane su svjetliji, i jednostruko nazubljeni. Prvobitna boja ružinog cveta bila je ružičasta, ali danas postoje ruže različitih veličina cvetova i boja. Cvetovi imaju veliki broj cvetnih latica i prašnika. Pojedine vrste imaju neobično prijatan miris.

Stanište: Uzgaja se u vrtovima.

Lekoviti deo biljke: Za lek se skupljaju latice u punom cvatu i po suvom vremenu.

Lekovito delovanje: Čaj od latica ruže preporučuje se kao sredstvo za čišcenje krvi. Taj čaj lagano otvara, pa se koristi kod žutice, prekomeme menstruacije, nesvestice, vrtoglavice i glavobolje. Latice ruže veoma su korisne kao sredstvo za jačanje srca i nerava. Za spoljnu upotrebu se koriste latice od kojih se prave obloge.



Sačuvana

bobana
administrator
*****
Van mreže Van mreže

Lokacija: Bar
Poruke: 2523



« Odgovor #32 poslato: Октобар 01, 2009, 11:50:47 »

RUZMARIN [rosmarinus officinalis]




Narodni naziv: rozmarin, rosmarin, rožmarin, rusmarin, ruzmarin, ruzman, zimorad

Opis biljke: Ruzmarin je razgranata biljka oblika grma koja je i zimi zelena. Listovi su nasuprotni, sedeći, čvrsti i uski, dužine 2 do 3 cm. Rubovi listova su celi i prema dole savijeni. Gornja strana lista je tamno zelene boje, a donja sivo bela. Izmedju listova, na krajevima ogranaka razvijaju se pršljenasto na malim peteljkama Ijubicasto plavi cvetovi. Jakog su mirisa, nalik na kamfor, a ljutog, aromatičnog i malo gorkog ukusa.

StaništeB : Nalazi se na sunčanim i kamenitim stranama obalnog područja , a kao ukrasna biljka uzgaja se po vrtovima i parkovima. Osetljiv je na mraz pa ga je potrebno zaštititi.

Lekoviti deo biljke: Za lek se skupljaju cvetovi, izdanci u cvatu i listovi. Cvetovi i biljka se suše u hladu. Čuvaju se u zatvorenim posudama.

Lekovito delovanje: Ruzmarin je veoma koristan kao lek za poboljšanje cirkulacije krvi, za lečenje slabe probave i tromosti želuca i anemije. Biljka deluje na poboljšanje funkcije jetre i pražnjenja žučnog mehura, a sve to deluje na opšte poboljšanje celog organizma. Koristi se za lečenje uzetosti, reumatizma mišića, nervnih bolova, glavobolje , duševne i fizičke iznemoglosti. Koristi se i kao sredstvo za poboljšanje vida. Za unutrašnju upotrebu priprema se čaj, a za spoljnu upotrebu se koristi alkoholna tečnost koja služi kao sredstvo za masažu.

Sačuvana

bobana
administrator
*****
Van mreže Van mreže

Lokacija: Bar
Poruke: 2523



« Odgovor #33 poslato: Октобар 01, 2009, 11:53:59 »

SMILJE [Helichrysum arenarium]



Narodni naziv: žuto smilje,smili, cmilje, zlatnocvita trava, zneljek, laska kamilica, marjetica, sneljek

Opis biljke: Smilje je trajna zeljasta biljka sivkaste boje od obilja vunastih dlaka. Stabljika je uspravna i visoka 10 do 40 cm, obrasla duguljastim listovima, a na vrhu nosi nekoliko žulih glavičastih cvati. Cveta leti.

Stanište: Raste na pesku.

Lekoviti deo biljke: Upotrebljavaju se cvetne glavice kad se cvetovi počnu otvarati.

Lekovito delovanje: Omiljeno narodno cveće i lek za lečenje žuči (za izbacivanje žučnog kamena) i organa za mokrenje


Sačuvana

bobana
administrator
*****
Van mreže Van mreže

Lokacija: Bar
Poruke: 2523



« Odgovor #34 poslato: Октобар 01, 2009, 11:56:12 »

SOJA




Opis biljke: Soja je jednogodisnja biljka sa mahunama u kojima se nalazi 2 do 5 okruglih zrna, žute, žuto zelene ili smedje boje. Zrno sadrzi 36 do 40 procenata proteina, 15 do 23 procenta ulja, blizu 34 procenta ugljenih hidrata, 3 do 6 procenta mineralnih materija i znatan broj vitamina.
Sojino zrno veoma je bogato proteinima, vitaminima i mineralima, pa su i proizvodi koji se dobijaju njegovom preradom, bogat izvor ovih sastojaka. Proizvodi od soje ne mogu biti zamena za druge vredne prehrambene artikle, pogotovo ne za namirnice životinjskog porekla (meso, mleko, jaja, riba), već se smatraju za namirnicu koja ima svoje ravnopravno mesto u ishrani.
Soja Iecitin je prirodna materija izvrsnih osobina, ali manje poznata širem krugu ljudi. Njegovi glavni sastojci su kolin i inozitol u obliku fosfatidilkolina. Kolin igra ključnu ulogu u izgradnji strukture bioloških opni (membrana) i često se veže za vitamine. Inozitol se u manjoj ili većoj količini nalazi u namirnicama biljnog porekla, a soja ga sadrži u izobilju. Ljudski mozak deponuje veče količine inozitola. Kolin i inozitol se po funkciji smatraju katalizatorima i razgradjivačima masti.

Lekovito delovanje: Lecitin snižava nivo holesterola, pročišćava zidove krvnih vena i pojačava rad srčanog mišića. Kako naša standardna prehrana sadrži znatno veću količinu masti od optimalne, skoro svaki čovek ima povećane potrebe za lecitinom. Drugo važano dejstvo lecitina je da u većoj meri smanjuje ili čak u potpunosti uklanja bolove u zglobovima.
Redovno uzimanje lecitina omogućava osobama koje pate od bolesti zglobova aktivnosti koje zbog bolova ne bi mogle izvršavati. Lecitin uz navedena svojstva u velikoj meri koristi ljudima osetljivim na promene vremena. Uzimanje lecitina je neophodno kod sportista čiji je učinak umanjen zbog bolova u zglobovima.
Lecitin daje kosi zdravu boju i smanjuje opadanje. Pomoću lecitina može se sprečiti nastanak ekcema. Lecitin pojačava moć koncentracije i pamćenja i deluje umirujuće na nervni sistem.
Medju vitaminima posebno su zastupljeni vitamini B grupe, vitamin E i drugi. Od minerala tu su kalcijum, fosfor, magnezijum, gvozdje i drugi.
Soja je posebno korisna u ishrani dijabetičara: obezbedjuje dovoljno kalorija i proteina, ali i prilikom prolaska kroz creva omogućava manju apsorpciju ugljenih hidrata. Ova namirnica je, bez sumnje, vrlo korisna, ali je teško prihvatamo u svakodnevnoj ishrani. Upotreba proizvoda od soje u ishrani zdravih ljudi zbog toga ima dijetetsko i preventivno delovanje.Soja se, takodje, preporučuje za ishranu osoba obolelih od sećerne bolesti, povećanog krvnog pritiska i nekih oboljenja jetre.


Sačuvana

syu
Sr. Member
****
Van mreže Van mreže

Poruke: 307


« Odgovor #35 poslato: Октобар 14, 2009, 09:55:21 »

kopriva

Lekovito delovanje:
Koristi se kao lek za čisćenje krvi, protiv opadanja kose, reumatizma, groznice, prekomernog mokrenja, tuberkoloze pluća,bronhitisa, oboljenja zglobova, kamena u bubregu,za zarastanje rana, protiv zračenja, malokrvnosti, čira na zelucu, nesanice, nervoze.Izuzetno je bogata korisnim sastojcima: belančevinama, ugljenim hidratima, mastima,kalcijumom, fosforom, gvozdjem, vitaminima C, A, B2 i K, karotinom, pantotenskom kiselinom i dr. Kopriva je pored ostalog, pravi mali polivitaminski rezervoar. Na našim trpezama je retko ima mada se moze pripremiti na više načina.
Čaj od cele biljke odvaja sluz iz pluća, čisti želudac, jetru i creva, a ujedno je izvrstan lek za lečenje anemije, žuljeva, žutice, malarije i svih drugih groznica, najviše mokraćom odvaja loše sokove iz tela. Pomešana sa drugim biljkama leči čireve na želucu i crevima, čisti krv, pospešuje probavu, smanjuje uznemirenost i nesanicu. Isto tako, dobar je lek protiv vodene bolesti, gihta (uloga), jetre, bubrega i nesvestice
Sačuvana

syu
Sr. Member
****
Van mreže Van mreže

Poruke: 307


« Odgovor #36 poslato: Октобар 20, 2009, 12:31:04 »

evo jos nesto o nevenu

Među domaćim lekovitim biljkama neven zauzima, veoma zavidno mesto. Po svojoj lekovitosti spada među biljke koje pomažu u lečenju kanceroznih tumora i raka. Neven se može naći po seoskim baštama, a ponekad i na gomili šuta. Neven je visok 30-60cm, cvetovi su žute do narandžastožute boje, stabljika i listovi sočni i lepljivi. Ima više vrsta nevena, ali svaki od njih je podjenako lekovit.

Lekovito dejstvo Nevena - Calendula officinalis
NevenU narodnoj medicini se skupljaju i koriste cvet, stabljika i list nevena. Treba ih brati u doba dana kada sunce sija, jer je tada lekovitost biljke najveća. Takođe može da se bere u bašti, sve do kasne jeseni, ako neven nije napala pepelnica. Neven pročišćava krv, pomaže kod zarazne žutice, podstiče cirkulaciu i ubrzava zarastanje rana. Kod obolenja zarazne žutice, pokazalo se da dve šolje čaja dnevno čine čuda. Sem čaja od nevena, možemo da napravimo i mast ili ti kremu. Za neven ekipa stučnih ljudi koja vrše ispitivanja, kažu da njegovo lekovito dejstvo se najbolje pokazalo kod osoba sa proširenim venama, osoba koje imaju kancer i to u slučaju kad operacija više ne pomaže, pa tim stručnjaka preporučuje da se duži vremenski period pije čaj od nevena. Čaj od nevena i njegovo unutrašnje dejstvo delotvorni su kod oboljenja želudačnog i crevnog sistema, kod grčeva i čira u želucu, kod upale debelog creva, kod virusnih i bakterijskih oboljenja. Sokom od svežih stabljika mogu se otkloniti bradavice, a čaj upotrebljen za ispiranje oslobađa od lišaja i pomaže kod otklanjanja otoka žlezda. Pri nošenju kontaktnih sočiva, ispiranje očiju mlakim čajem od nevena doprineće poboljšanju vida.

Način upotrebe nevena
Za spremanje čaja treba stviti jednu malu kašiku biljke u četvrt litre vode.
Za spremanje kupke. Z ajednu kupku upotrbiti dve pune prgršti svežeg, ili 100gr. osušenog nevena.
Tinktura, za spremanje u litru domaće rakije staviti punu šaku cvetova nevena, i 14 dana držati na suncu ili na toploti od oko 20 stepeni.
Mast od nevena, sitno se iseku dve pune pregršti nevena (listova, cvetova i stabljika). Zagrejati 500gr svinjske masti. U vrelu mast staviti isitnjeni neven, pustiti da baci ključ, promešati i skloniti sa grejnog tela. Sud poklopiti, i ostaviti da odstoji jedan dan. Sledećeg dana sve to malo ugrejati, pa procediti kroz platno, i staviti u čiste posude.
Sveži sok se priprema od listova, stabljike i cvetova, oprati ih i tako vlažne iscediti u sokovniku.
Sačuvana

syu
Sr. Member
****
Van mreže Van mreže

Poruke: 307


« Odgovor #37 poslato: Октобар 20, 2009, 08:14:52 »

CAJIC ZA ZDRAVLJE

Sa dolaskom hladnijih dana caj se polako uvlaci u nase zivote. Cajeve najjednostavije mozemo svrstati u dve grupe. Prvu bi cinili oni koji se dobijaju od biljke caj Camelia (Thea) sinensis a drugu biljni cajevi (herbal tea) koji se dobija od raznih lekovitih biljaka. Cajevi koji se dobijaju iz prve grupe u sebi sadrze kofein i oni se koriste kao stimulativno ili umirujuce sredstvo dok cajevi iz druge grupe se koriste u nardnoj medicini. Na nasim prostorima rec caj je sinonim za biljni caj. Cajevi se mogu nabaviti u filter vrecicama i u rifuzi. Filter vrecice treba izbegavati posto se u njima nalze najlosiji cajevi. Ako otvorite vrecicu primeticete isitnjene biljke ali ako se bolje zagledate videcete poprilican broj stabljika i dosta prasine a tek po koji cvet od biljke koju konzumirate kao caj. I sa rifuznim cajevima treba biti oprezan, nikako ih ne treba kupovati u onim cudnim prodavnicama zdrave hrane posto tamo nemate uvid koliko su stari. Najbolje je takve cajeve kupovati u apotekama i to ona mala pakovanja u kojima ima 200 ili 250 grama i tako cete uvek imate sveze cajeve. Caj treba drzatu u kutijama koje netreba da stoje na toplom mestu a treba da im poklopac dobro naleze na kutiju, tako ce duze ostati svez. Da bi caj bio prijetnog ukusa treba se pridrzavati uputstva za pripremu koji se dobije uz caj, a duze ce ostai topao ako se pre sipanja u soljicu ona zagrije. Kod nas je obicaj da se u vreo caj stavi kriska limuna i med sto treba izbegavati. Med i limun se moze u caj staviti tek kad mu temperatura bude ispod 65 stepeni jer ce u prodivnom toplota unistiti njihov efekat. Kriska limuna bas i nije najbolje resenje ako limun nije sa biljke koji vi uzgajate. Ako ste iamli zivaca (ja jesam) i pogledali deklaraciju koja se nalazi na gajbi od limuna mogli ste lepo videti da njihova kora nije za upotrebu. Takodje ni ostavlajnje caja u vodi koja kljuca nije bas najbolje resenje posto na taj nacin gubi aromu i ukus a sa tim i lekovitost. Bilke za cajeve mozemo i sami skuplajti u prirodi ako imamo mogucnosti za to posto je sve manje mesta koja nisu zagadjena.
Sačuvana

valjevka
administrator
*****
Van mreže Van mreže

Lokacija: Valjevo
Poruke: 4429


Valjevo


« Odgovor #38 poslato: Октобар 22, 2009, 05:10:01 »


,

Opis biljke:   borovnica je oniži grm sa čvornovatim stabljikama, visine 20 do 50 cm i puzavim korenom. Mladi listovi borovnice su jajolikolg oblika, s kratkom peteljkom i na ivicama sitno nazubljeni. Pojedinačni cvetovi nalaze se u pazuhu lista, okruglastozvonastog oblika i svetloružicaste boje (cveta od maja do juna). Plod borovnice je sočna crnomodra bobica velicine graška, koja se na vrhu završava kružnim udubljenjem.

Stanište: borovnica u velikoj meri pokriva zemljište crnogoričnih i belogoričnih šuma.  Borovnica se gaje po Evrope i Severne Amerike. U Evropi su poznata njene lekovite svojstva već vekovima.

Lekoviti deo biljke: listovi borovnice se sakupljaju pre sazrevanja plodova, a suše se na senovitom i prozračnom mestu. Plodovi se beru leti, nakon sazrevanja. Suše se na suncu. Za dobijanje ekstrakta ukoristi se plod borovnice, tamno ljubičaste bobice koji sazrevaju u kasno leto.
Plod borovnice bogat izvor biljnog pigmenta, flavonoida, anticijanoida, jedinjenja koje ima jako antioksidantno svojstvo i može da korosti kao zaštita kapilara od oštećenja koja im nanose slobodne radikale. Upravo ova oštićenja prouzrukuju mnoge bolesti, naprimer dijabetska retinopatija, glaukom, katarakta, mamakularna degeneracija, proširene vene, hemoroidi i sl. Antocijanozidi mogu da pospešuju stvaranje vezivnog tkiva jer imaju ulogu u procesu sinteze kolagena, šta je veoma bitno za poboljšavanje vaskularne cirkulacije. , kako kod malih krvnih sudova u očima, tako i cirkulacije uopšte. Zato borovnica utiče na poboljšavanje vida. Anticijonidi borovnice upovečaju proizvodnju rodopsina, pigmenta, koj pomaže oku da se adaptira na promene količine svetlosti, zato borovnica preporučuju se zarad poboljšanje noćnog vida.

Drugo svojstvo borovnice da može spreče slepljivanje krvnih zrnca, šta smanjuje rizik od stvaranja ugruška, šta je bitno kod srčanog i moždanog udarca. listovi borovnice se upotrebljavaju za sprečavanje stvaranja mokraćne kiseline, pri upali mokraćnog mehura i mokraćnih kanala, kao i za lečenje tegoba kod povraćanja, proliva, grčeva u želudcu i crevima. Borovnica koriste pri lečenju kašlja, a predstavlja i bitan narodni lek protiv šećerne bolesti (toliko je delotvoran da ga zovu i biljni insulin). Čaj od listova se  ne sme piti bez nadzora. Bobice I ako ne postoje mnog studija koje se bave lekovitim svojstvima borovnice, kao no onih koji ga potvrđuju, borovnice je jedna od najupouzdanjih i najipoznatih lekovitih biljaka.  Sveže se upotrebljavaju pri lečenju hemoroida, protiv neuredne stolice i slabog apetita. Od njih se pravi i ekstrakt sa prirodnom rakijom, cedi se sok ili se sprema mermelada. Sok borovnice je najbolji za ispiranje usne duplje (najdelotvorniji je sirov sok), a marmelada rashladuje bolnu vrelinu upaljenih usta i ždrela. Suve bobice zaustavljaju proliv, narocito kod male dece, dok sveže deluju kao blagi purgativ. Bobice borovnice blagotvorno uticu na vid i čuvaju očnu mrežnjaču. Osušene bobice borovnice zaustavljaju krvarenje hemeroida. Sok leči želudačni i crevni katar, pomaže kod smetnji pri varenju, i nedostatka apetita.





Borovnica kao dodatak ishrane može uzimati u cilju:

- jačanje kapilara i poboljšavanje opšte cirkulacije,

- smanjivanja rizika nastanaka i razvoja ateroskleroze,

- redukovanje modrica i ubrzavanja zarastanja rana,

- poboljšavanje funkcije vida i zaštita očiju,

- smanjenje rizika od nastanka katarakte i retinopatije,

- smanjenje rizika pojave proširenih vena i hemoroida.

Korišćenje borovnice preporučeno tokom trudnoće radi smanjivanja rizika od pojave proširenih vena i hemoroida. Podpuno bezbedna je i za decu.

Antioksidantno svojstvo boprovnice može da utiče i na imunološki odgovor organizma.

I ako nije rađen veliki broj studija koje se bave lekovitim svojstvima borovnice, kao ni onih koji ga potvrđuju, borovnica je poznata kao jedna od najpouznanijih lekovitih biljaka

 
Sačuvana


syu
Sr. Member
****
Van mreže Van mreže

Poruke: 307


« Odgovor #39 poslato: Октобар 22, 2009, 06:27:02 »

Drugi nazivi: srcenjak, trava od srca.
Latinski naziv: polygonum bistorta
Eng - Snake Root


Opis biljke: srcanik ili srcenica trajna je biljka jaka i vijugava korena nalik brojki 5. Izvana koren je smedj, a iznutra nalik mesu. Razmnožava se izbojcima iz cvorova na korenu, koji se razvijaju u nove korene od kojih svaki za sebe samostalno živi. Srcenica se može razmnožavati semenom, u jesen, odmah nakon što sazrije. Stabljika naraste i više od 1 metra. Listovi su dugacki, kopljasti a pri dnu imaju peteljku. Gomji su listovi uži i obuhvataju stabljiku. S gomje strane listovi su tamnozeleni, a s donje sivo-zeleni. cvate ružicasto-belirn cveti?ima koji su na vrhu stabIjike složeni u klas i imaju vrlo ugodan miris

Stanište: raste na planinskim i brdskim livadama
i pašnjacima. .

Lekoviti deo biljke: za lek se skuplja korenje što se vadi u decembru. Korenje se opere i brzo suši

Lekovito delovanje: srcenica svoju lekovitost zahvaljuje razmerno velikom prisustvu tanina. Upotrebljava se u obliku caja ili kao prašak. Leci krvarenja i prolive, bolesti sluzokože, a celi crevni trakt potice na rad. Preporucuje se za lecenje slabokrvnosti, dizenterije, rana u ustima i sl.
Sačuvana

bobana
administrator
*****
Van mreže Van mreže

Lokacija: Bar
Poruke: 2523



« Odgovor #40 poslato: Октобар 22, 2009, 08:02:44 »

Branje bilja

   Ne bere se uvijek čitava biljka za lijek jer kod jedne je najviše ljekovitih sastojaka u listu, kod druge u korijenu, a kod treće u cvijetu. Moramo znati kada beremo određenu biljku, koji je dio najljekovitiji, gdje je možemo pronaći a uz sve to kako je ubrati i pripremiti za lijek.
Kod branja bilja moraju se poštovati određeni nepisani zakoni koje nam nameće priroda. Kada, gdje, šta i na koji način brati? Kod nas se veliki dio ljekovitog bilja bere kao samoniklo (divlje) i ima ga u velikim količinama, a samo neznatan dio se dobija uzgojem. Bilje se bere i sakuplja kada sadrži najviše ljekovitih sastojaka. Treba se pridržavati sljedećeg:
- u toku jednog dana sakupljati samo jednu vrstu bilja;
- u istu korpu, vreću ili kesu ne stavljati više vrsta;
- ne miješati otrovno i neotrovno bilje;
- brati po suhom i lijepom vremenu kada nema
  rose, a nikako neposredno poslije ili za vrijeme
  kiše;
- ne brati bilje koje raste pored puteva, željezničkih pruga, smetljišta, u blizini fabrika kao i   bilje koje raste na zemlji gojenoj vještačkim đubrivom i tamo gdje postoje opasnost da bilje  bude zagađeno mokraćom;
- nikada ne treba obrati ili iskopati svo bilje na jednom mjestu;
- prilikom branja bilje ne treba čupati ili lomiti.
   Klimatske prilike imaju velikog uticaja na kvalitet bilja jer je njegov razvoj u toplijim područjima brži a atmosferske prilike ili neprilike kao što su kiša, grad, suša, temperatura zraka, jačina sunčeve svjetlosti, utiču na stvaranje ljekovitih materija u biljkama. Hladni dani usporavaju rast i razvoj biljke pa tako i stvaranje ljekovitih sastojaka. Berači bilja moraju znati u koje doba dana je najpogodnije brati bilje jer kod nekih je najveći sadržaj vrijednih tvari ujutru a kod nekih popodne.

 Iz knjige "liječenje biljem" Suad Šendelj
Sačuvana

bobana
administrator
*****
Van mreže Van mreže

Lokacija: Bar
Poruke: 2523



« Odgovor #41 poslato: Октобар 22, 2009, 08:05:04 »

Šta sadrže biljke

BILJE KOJE SADRŽI ALKALOIDE
-list beladone (hiosciamin, atropin)
-list bunilce (hiosciamin, atropin)
-kužnjak (hiosciamin, atropin)
-kora žutike (berberin, oksiakantin)
-mrazovac (kolhicin)
-imela (viscotoksin)
-zimzelen (vincristin, vinblastin)
-raževa glavica (ergotamin, ergometrin).

BILJKE KOJE SADRŽE GLIKOZIDE
     - cvijet lipe (cijanovodonični sambunigrin)
     - đurđica (konvalotoksin, konvaloarin)
     - digitalis (digitoksin, g i toksin)
     - kićica (eritraurin)
     - glog (amigdalin)
     - krkavina (frangulin, glukofrangulinj
     - lan (cijanovodonični linamarin).

BILJE SA ETERSKIM ULJEM
-cvijet kamilice
-cvijet lavande
-cvijet brdanke
-list nane
-list ružmarina
-list kadulje
-zelen timijana i majčine dušice
-plod komorača.

BILJE SA SAPONINIMA
-jagorčevina
-divizma
-kilavica
-zečiji trn
-sapunika
-digitalis
-maćuhica.

BILJE SA TANINIMA
-šumska jagoda
-borovnica kora
-hrasta
-list ruja
-list maline
-zelen kantariona.

   Da na kraju ovog na prvi pogled teškog i nezanimljivog a u stvari bitnog i nezamjenjivog poglavlja kažemo da smo samo malo dodirnuli srž onoga što bilje u sebi nosi. Sastojci bilja su skup kakav samo priroda može podariti koristan i neophodan.

Iz knjige "liječenje biljem" Suad Šendelj
Sačuvana

bobana
administrator
*****
Van mreže Van mreže

Lokacija: Bar
Poruke: 2523



« Odgovor #42 poslato: Октобар 22, 2009, 08:10:48 »

Pojedine mjere za lijekove

Tečnosti:
-velika kašika.......................................................15 ml.
-kašika za kafu.....................................................5 ml.
-čaša za vodu......................................................200 ml.
-šolja za čaj........................................................150 ml.

Biljni prašci:
-vrh noža (pola kašike za kahvu)   ....   približno 0,5 gr.
-kašika za kafu približno   ..........................   2-3 gr.
-kašika za kafu (do vrha) približno.................  4-6 gr.

Usitnjeno bilje:
-prstohvat...................................................    1-2 gr.
-pregršt   ..........................................................40 gr.
-mala pregršt......................................................20 gr.
-supena kašika..................................................3-5 gr. (cvijeta ili lista)
-supena kašika..................................................3-10 gr. (korijenja ili kore)

Približan broj kapi u 1 gram tekućine:
-1 gram vode, miksture ili rastvora oko .............   15-20 kapi
-1 gram alkoholnih tečnosti tinktura oko................40 kapi
-1 gram etra oko..............................................60 kapi
Sačuvana

bobana
administrator
*****
Van mreže Van mreže

Lokacija: Bar
Poruke: 2523



« Odgovor #43 poslato: Новембар 06, 2009, 06:55:52 »

               


SLEZ
  Crni i beli slez blagotvorno deluju na ceo organizam,bilo sami ili u kombinaciji s drugim biljkama.
Beli slez se mnogo koristi u konditorskoj industriji za izradu slatkisa,najcesce za izradu tzv.salon bombona koje se koriste za kicenje novogodisnjih jelki.
 
U starom veku koren belog slez je bio veoma cenjen.Caj povoljno deluje kod kaslja,bronhitisa i plucnog katra.Preporucuje se kao lek kod bronhijalne astme i pocetne tuberkuloze pluca,kod katra u besici,bolnog mokrenja ili teskog zadrzavanja mokrace.Koristan je,takodje, u lecenju bolesti celog digestivnog sistema,a posebno upale debelog creva,dijareje,povracanja sa dijarejom kod odojcadi i dr.Pomesan s drugim lekovitim biljkama,koristi se i za lecenje drugih bolesti.Danas se jos upotrebljava,mada retko,caj od belog sleza.On je uglavnom samo dodatak cajevima protiv kaslja, a njegovo delovanje povecava sluz koja cini zastitni sloj.Za beli slez je karakteristicno da deluje smirujuce pri akutnim upalama sluzokoze zeluca,u mesavini sa kamilicom.Dobar je i pri hronicnom katru zdrela kada suva sluzokoza izaziva cesto kasljucanje.delotvoran je i kod upornog hronicnog kaslja kod PUSACA.
 

        CRNI ZLEZ

Osnovno lekovito svojstvo crnog sleza je,kao i kod belog, da razmeksava,rastvara sluz i da pomaze njeno izlucivanje.Caj od cvetova crnog sleza  leci kasalj,zapaljenje bronhija,pluca i zdrela.Uspesan je u lecenju glasnih zica i pogodan je za ispiranje usta i zdrela.Cajod listova se manje upotrebljava.Topli caj od listova crnog sleza koristi se kao klistir kod zapaljenja creva.Koristi se jos i za ispiranje usta,kod bolesti ociju,zubnih otoka i bolova u prsima.List i cvet crnog sleza ne smeju da se kuvaju,vec se samo potapaju u vodu.
Sačuvana

syu
Sr. Member
****
Van mreže Van mreže

Poruke: 307


« Odgovor #44 poslato: Новембар 27, 2009, 09:06:38 »

MANDRAGORA, afrodizijak, lijek, otrov

Jednu od najčuvenijih biljki na svijetu, ovjekovječenu u literaturi preko shakespearevog i machiavellievog pera, smrti ivane orleanske, u spisima galena, ali i njegovih grčkih kolega, čak i homera, oslikanu ili sačuvanu u grobnicama egipatskih faraona, navedenu u biblijskim starozavjetnim knjigama – mandragolu, mandragoru (grčki) , mandragora officinalis l. (latinski), biljka trajnica, otrovnica, afrodizijak, opijat, lijek, amajlija sve u jednom i sve odjednom.

zašto spominjem mandragoru?

ona je jedan od osnovnih sastojaka otrova, ali je i sama je otrov.

uz sva ostala njezina dobra ili fiktivno dobra djelovanja, spominjem je najviše iz razloga što se ta čudna biljka kojoj je povijest ili stvarnost dodijelila toliko mnogo različitih značenja i učinaka, udomaćila i jedino uspijeva na dubrovačkom području, na području nekadašnje dubrovačke republike, točnije u eskulapovom vrtu ili na padinama snježnice, brda iznad konavala.
vjerujem da je teško danas naći iole pismeniju osobu, koja nije za nju čula ili kojoj iz literature, predaje ili stvarnosti, nisu poznata neka njezina svojstva, učinci, uključujući i one koji joj se samo pridaju.

mandragora je simbol plodnosti, pomoću nje se otkriva budućnost, pribavlja bogatstvo. naime mandragora je u odmjerenim dozama droga koja može izazvati fikcije, ali u polubudnom stanju. i danas je korisna u špijunskim poslovima, jer je drogirani mandragorom podložan sugestijama pa mu je vrlo jednostavno obaviti uslugu 'pranja mozga'
Sačuvana

syu
Sr. Member
****
Van mreže Van mreže

Poruke: 307


« Odgovor #45 poslato: Новембар 28, 2009, 11:17:32 »

lek za karcinom

Kada je američki biohemičar Krebs 1950 godine otkrio nitrilosid LAETRIL, a 1952 je zvanično priznat kao Vitamin B17, počela je kontraverzna rasprava na globalnom nivou oko efikasnosti leka u lečenju raka. Naime, Krebs je tvrdio da ishrana savremenog čoveka ne pokriva potrebne količine ovog vitamina u organizmu, što izaziva poremećaj metabolizma, opadanje imunosistema i samim tim podložnost dejstvu kancerogenih elemenata. Vestačkom ishranom, čovek je lišio sebe osnovnih vitamina biljnog porekla,pa je Krebs umnožavanje nekih ćelija organizma i pojavu raka, okarakterisao kao avitaminozu.

 Kako savremena medicina leči manifestaciju bolesti, a ne uzrok poremećaja nastalih u metabolizmu, logičan sled stvari je hirurška intervencija, zračenje i hemoterapija. Tako dolazi do trovanja i spaljivanja ostalih zdravih ćelija u organizmu koji više nema odbrambenih moći za isceljenje.Ishod takvog metoda lečenja je poznat.

Gde "raste" vitamin B17?



Majka priroda, savršena i nesebična,obezbedila je nepotrošive zalihe ovog vitamina na svakom mestu kud čovečija noga kroči, u biljkama koje žive sa nama, koje su nam na dohvat ruke. Poznato je da ga ima u 800 vrsta koštunjavog voća, žitarica i ostalog bilja.
Najveća količina B17 vitamina se nalazi u košticama badema, kajsijama, jabukama, nektarinama, šljivama, limunu, trešnjama, jagodama, kupinama, malinama, breskvama... U žitaricama, lanu, prosu, braon pirinču, tropskim biljkama.

Kako B17 ubija rak?



U svakoj ćeliji raka postoji enzim koji u dodiru sa cijanidom u vitaminu B17 stvara otrovno
jedinjenje hidrocijanid,koje truje ćeliju raka,dok ostale ćelije ostaju neoštecene. Problem što se digla tolika hajka oko ovoga vitamina je prepoznatljiv.Krebsov Vitamin B17,"Laetril"se ne može patentirati ni prodavati, ima ga u izobilju i što je najmonstrouznije, kome treba jeftin lek za rak? Americko "Društvo za borbu protiv raka", moćna organizacija koja se bavi istraživanjem na temu nastanka i lečenja raka u svetu, isto kao i državna Administracija za hranu i lekove (FDA), proglasile su Leatril otrovnim, a alternativnu medicinu šarlatanstvom. Nekome se ne isplati da izgubi milijarde dolara prihoda godišnje na lečenje obolelih od raka, naprotiv,bolest je unosan biznis za velike kompanije.
 
Ipak,svet se polako ali sigurno okreće alternativnom lečenju..Osnivaju se klinike zasnovane na prirodnim preparatima, ljudi se samoinicijativno leče po ličnom osećaju i verovanju u isceliteljske moći bilja, a kada će svest o tome da je čovek sam sebi lek, dopreti do svakog uma, ostaje da se vidi. Jer, ipak postoji lek za svaku bolest, ali u zelenoj apoteci Stvoritelja.
Sačuvana

vojvoda
Cvećar početnik
*
Van mreže Van mreže

Lokacija: Leskovac -Juzna pruga
Poruke: 38


« Odgovor #46 poslato: Фебруар 11, 2010, 01:22:43 »

Cuercus rubra i cuercus cocinea  su vrste  kultivara  hrasta  a  sam hrast[luznjak kitnjak ili gorun pa i donekle cer su sasvim nesto drugo. Izvini i pozdrav.
Sačuvana

bobana
administrator
*****
Van mreže Van mreže

Lokacija: Bar
Poruke: 2523



« Odgovor #47 poslato: Април 10, 2010, 11:23:43 »

CIMET

Drugi nazivi: kaulin, cimit
Latinski naziv: Cinnamomum Zeylanicum

Opis biljke: Nalazište : uspeva u tropskoj Aziji ( Cejlon, Shri Lanka) te u Indiji i Indoneziji. Kod nas samo kora ili u obliku praška. Spominje se 2800 godina p.n.e. U prošlosti je cimet bio skup kao zlato..Postoje stotine vrsta i podvrsta cimetove biljke. Kao zacinske, koriste se dve vrste: cejlonski i cimet kasija, poznat kao kina-cimet, koji potice iz Burme. U Evropi se upotrebljavaju obe. Cejlonski cimet stiže u prodavnice u štapicima i ima nežniju i prijatniju aromu, a ukus mu je ljuto oštar, slatko-peckav, ni opor ni sluzav. Sadrži 1,5 do 4 procenta etericnih ulja. Najbolje vrste kina-cimeta mirišu oštrije, a ukus im je peckavo ljut i sladak dok je hemijski sastav kao kod cejlonskog cimeta. Cimet se dva do tri puta godišnje sece sa svakog stabla, zatim se preko noci umotava u kokosove asure i pušta da fermentira, nakon toga se guli spoljna kora, odstrani i srednja, a upotrebljava se samo nežna, unutrašnja. Deset takvih tankih kora uvijaju se jedna u drugu pa se suše prvo u senci a zatim na suncu. Pri tome on dobija svoju žuckasto-smedu boju. Cejlonski cimet je znatno deblje kore i samo se jedanput uvija u štapic. U prodavnice stiže uglavnom u komadicima od 3-10 cm ,

Za lek se upotrebljava samo kora, a ostali delovi kao zacini. Plodovi se ne jedu, iz njih se istiskuje vosak za mirisave svetiljke. Iz listova koji se stavljaju u jela kao zacin ( slicno i lovoru), istiskuje se ulje od kojega se pravi cimetova voda i tinktura. To ulje jako žari, pa i samo jedna kap izaziva upalu ako padne na kožu. Ako se kapi ulja prevuku šecerom dobiva se tzv. "cimetov konfekt" ili "sanalet", koji se koristi za jacanje želuca. Vanjska kora drveta nema lekovitih svojstava. Koristan je samo njen unutrasnji, svetloružicasto-smedji deo. Ako je kora na jeziku gorka, onda to nije cimet, nego neka druga kora.
Zbog tanina se primenjuje i kao lek protiv proliva.

Cimet je aromatik, korigens, hemostatik, stomahik, nervinum, adstrigens i dezinficijens probavnih organa.
Punokrvni i lako uzbudljivi ljudi ga ne podnose. Cimet jaca srce i želudac, oživljuje živce i osvežava krv, pomaže kod slabe probave, stvaranja previše kiseline i sluzi u želucu, kod grcevitog povracanja, krvavih proliva, krvarenja iz materice, te kod prejake i preduge menstruacije ili posle porodjaja, stimulise mokrenje i deluje protiv gihta.



VINO OD CIMETA : 30 grama usitnjene cimetove kore, ½ litre slatkog crnog vina; namakati 6 dana. Pije se po mala cašica 3X dnevno pre jela.
Još je efikasnije cimetovo vino pripremljeno na sledeci nacin : 100 grama crnog vina, 8 grama cimetove tinkture, 6 grama tinkture maticnjaka i 30 grama šecernog sirupa. Svakih 1-2 sata uzima se po 1 velika kasika.

TINKTURA : 100 g usitnjene kore cimeta namociti u ½ litre 80% alkohola, u trajanju od 15 dana, procediti i uzima se dnevno po 20-30 kapi 3X dnevno pre jela.

KUVANO VINO s cimetom : u 1 litru belog vina staviti koru od cimeta, 10 klincica i 100 grama šecera, zagrejati do vrenja, poslužiti vruce

Sastav

Cimet ima značajno antioksidansko dejstvo, pomaže varenju hrane, sadrži hranljive materije i lekovite sastojake:

    * biljna vlakna
    * vosak
    * gvožđe
    * kalcijum
    * mangan
    * metalhidroksid-halkon-polimer (mhcp)
    * minerali
    * tanini

Korišćenje

Velika prednost cimeta je u tome što je jeftin i dostupan, može se kupiti u gotovo svakoj prodavnici prehrambene robe. U ishrani i kao začin koriste se cimetovi štapići, a lekovito je i cimetovo vino (vino začinjeno cimetom). I mešavina meda i cimeta ima veoma lekovite osobine. Cimet je antiseptik, tako da se čajem od cimeta mogu ispirati posekotine i ogrebotine.

Zbog svog antibakterijskog i antigljivičnog dejstva, koristi se i za zaštitu hrane od kvarenja. Ispitivanjem se došlo do toga da se u nekim slučajevima može koristiti i umesto konzervansa za konzerviranje mesa.

Pored ishrane, cimet se koristi i u kozmetici. Žvake sa ukusom cimeta upotrebljavaju se protiv neprijatnog zadaha.

Dejstvo

Do sada je na osnovu ispitivanja naučnika ustanovljen veliki broj lekovitih osobina cimeta protiv sledećih bolesti i tegoba:

    * alergijski rinitis
    * artritis
    * bolesti zuba i usne duplje
    * bolovi u želucu
    * vaginalne infekcije
    * virusne infekcije
    * gastritis
    * giht
    * glavobolja
    * gljivične i bakterijske infekcije
    * gojaznost
    * grčevi
    * gubitak apetita
    * gubitak kose
    * gubitak polnog nagona
    * dermatitis
    * dijabetes
    * impotencija
    * infekcije bešike
    * iscrpljenost i umor
    * kandida
    * karcinom debelog creva
    * kiselina u želucu
    * kožne bolesti tela glave i problemi sa kosom
    * loša cirkulacija
    * loše pamćenje
    * malaksalost
    * malokrvnost
    * menstrualne tegobe i krvarenje
    * mučnina
    * nadražena creva i nadimanje
    * neke vrste raka
    * nervna napetost
    * otvorene rane, posekotine i ogrebotine
    * PMS
    * povišen nivo holesterola i triglicerida
    * povraćanje
    * postporođajni problemi
    * problemi sa varenjem i zatvor
    * problemi sa varenjem i proliv
    * problemi sa živacima
    * problemi sa žučnom kesom
    * problemi sa jetrom
    * problemi sa mokrenjem i mokraćnim kanalima
    * sve vrste bolova
    * stres
    * tegobe u menopauzi
    * ujedi i ubodi insekata

Cimet ubrzava disanje i rad srca, a time utiče na povećanje temperature tela i samim tim ubrzava sagorevanje masti.

Način primene

Cimetovo ulje koristi se za mazanje pojedinih delova tela ili u aromaterapiji, dok se cimetovi štapići (kora) ili prah koriste kao začin ili lekoviti dodatak jelima. Interesantno je da cimet poboljšava i vizuelno pamćenje i brzinu reagovanja, razvijajući pozitivnu energiju.

Kod dijabetesa cimet pomaže boljem iskorišćenju insulina. Novijim istraživanjima ustanovljeno je da poboljšava tzv. glukozni metabolizam oko dvadeset puta.

Na osnovu navedenog može se zaključiti da cimet treba koristiti u ishrani ne samo kao začin već i kao lek.

Naravno, pošto se radi o začinu, ne treba preterivati, veće dnevne doze cimeta nisu preporučljive. Ulje na bazi cimeta ne preporučuje se trudnicama.



Sačuvana

bobana
administrator
*****
Van mreže Van mreže

Lokacija: Bar
Poruke: 2523



« Odgovor #48 poslato: Април 20, 2010, 08:25:54 »

Djumbir

Autor: prim.dr Božidar Kovačević    Postavljeno: 04.03.2010

djumbir
Latinski naziv: Zingiber officinalis



Đumbir je tropska začinska biljka, dostiže visinu od 100 - 150 cm, listovi su mu kopljasti i dugi zbog čega podseća na trsku. Biljka naraste do jedan metar visine, njeno korenje je mesnato i debelo kao prst do 20 cm dužine i veoma je aromatično. Cvetovi su bele, žute ili roza boje, zavisno od vrste. Aroma korenja je prijatna sa mirisom limuna, a ukus je slatkasto pikantan i veoma svež.

Sadrži 1-2% eteričnog ulja koje se sastoji od oko 60% zingiberena izingerola, zatim kamfena, felandreana, cineola, borneola, citrala i seskviterpena.

Đumbir je veoma ukusan kao začin pa se koristi u razne svrhe , kao dodatak jelima, za kolače, za pivo i likere.
Lekovito svojstvo djumbira
Koristi se protiv upala, za obloge protiv otoka, protiv grčeva, za smanjenje bola kod mišićnih i koštanih problema kao što je artritis, kao preventiva protiv prehlade i za smirivanje kašlja, jačanje imuniteta, poboljšava cirkulaciju i sprečava nastajanje ugrušaka krvi, delotvoran je lek protiv migrene i protiv gripa. Đumbir poboljšava pamćenje, deluje kao blagi afrodizijak, smanjuje mučninu u trudnoći bez štetnih efekata, kao i mučninu kod osoba koje teže podnose putovanja. Antiseptik je pa uništava mikroorganizme, koristi se protiv iscrpljenosti i umora jer podiže energiju u organizmu. Đumbir sadrži u sebi materije koje ubrzavaju metabolizam, pomaže razgradnju mesa i mleka u organizmu. On je snažan antioksidans koji pospešuje funkciju jetre i odličan je za detoksikaciju organizma.

Čaj od đumbira je veoma dobar kod želudačnih problema, dok su eterična ulja iz đumbira odlična kod odvikavanja od alkohola, smanjuju stres pa se koriste i za masažu. Đumbir je delotvorno sredstvo za smanjenje holesterola u krvi, smanjuje bolove pa se koristi kod reumatskih problema, a povećava i broj i pokretljivost spermatozoida. Ima antiseptičko dejstvo i smiruje kašalj zbog čega se koristi kao dodatak toplim napitcima tokom zime. Đumbir stimuliše perifernu i opštu cirkulaciju, zagreva, otklanja grčeve i spazme, stimuliše funkciju jetre, snažan je antioksidans. Koristan kod uklanjanja edema, groznice, raznih mučnina. U kombinaciji sa drugim biljkama pojačava njihovo dejstvo. Mogu ga uzimati i bolesnici sa čirom na želucu i dvanaestopalačnom crevu. Smanjuje povećani serumski i tkivni holesterol kao i trigliceride u krvi. Povećava broj i pokretljivost spermatozoida bez ikakvog štetnog dejstva. Sprečava zgrušavanje krvi i stvaranje tromba.

Đumbir nema nikakvo štetno delovanje.


Sačuvana

Milos
moderator
*****
Na mreži Na mreži

Lokacija: Beograd
Poruke: 2472


zemlja Dembelija


« Odgovor #49 poslato: Јун 27, 2010, 06:43:37 »

Divizma (lopen, kraljevska sveća, bolov rep, svećnjak) ili lat. Verbascum phlomoides je biljka iz porodice lanilista (Scrophulariaceae).

Opis biljke

Višegodišnja zeljasta biljka impozantnog izgleda za zeljastu biljku pošto može da dostigne visinu i od 2 m. Čitava biljka pokrivena je mekim, filcovanim dlačicama. Prizemni listovi imaju dršku, dok su donji i srednji sedeći, a gornji osnovom obuhvataju stablo i svi su pepeljastosivi ili žutozeleni. Gornju polovinu stabla čine cvetovi sakupljeni u guste ili rastresite grozdaste cvasti. Cvetovi su sa krupnim, žutim kruničnim listićima spolja pokrivenim zvezdastim dlakama. Sveži cvetovi imaju neprijatan miris, dok suvi mirišu na med. Plod je čahura pokrivena kratkim dlakama i sa semenom prizmatičnog oblika.

Hemijski sastav

Koriste se krunični listići koji lako otpadaju kada se stablo protrese. (Suvi cvetovi lako povuku vlagu pa se zato, pošto se osuše, stavljaju u staklene tegle u kojima se mogu čuvati do godinu dana.) U cvetovima, kao i u celoj biljci, nalaze se saponini, sluz, šećer, malo gume, žute boje, tanina i vrlo malo etarskog ulja.

Lekovito dejstvo

Divizma ulazi u sastav tzv. grudnog čaja, jer sluzima oblaže sluzokožu disajnih organa, smiruje nadraženje sluzokože, istovremeno olakšava izbacivanje sekreta. Na sličan način oblaže i sluzokožu creva pa se koristi u lečenju ulceracija (čireva), hemoroida, a spolja rana i čireva. Preporučuje se i astmatičarima, protiv nervoze, drhtavice, smetnji u srčanom ritmu a deluje i kao blagi diuretik (pospešuje mokrenje). Za lečenje rana, čireva, lišajeva, spoljašnjih hemoroida sprema se ulje u kome se kuvaju sveži cvetovi divizme. Uporni i dugotrajni kašalj može se olakšati upotrebom mleka u kome su kuvani sveži cvetovi.
U terapeutskim dozama, kojih se obavezno treba pridržavati, nema neželjenog delovanja, ali, zbog sadržaja saponina potrebna je umerenost u korišćenju ove biljke.


Sačuvana


cupavko
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 917


Sarajevo


« Odgovor #50 poslato: Август 09, 2010, 07:12:11 »

ja ovo imam u vrtu i citavo vrijeme smo je cupale mama i ja a nismo imale pojma da je ljekovita biljka #kazna# #kazna# #kazna#hvala milos #zmirko#
Sačuvana


bobana
administrator
*****
Van mreže Van mreže

Lokacija: Bar
Poruke: 2523



« Odgovor #51 poslato: Август 19, 2010, 07:32:16 »



Hajducka trava

Hajdučka trava je naš najpoznatiji i najčešće upotrebljavani lek, kako iznutra tako i spolja. To je gorak aromatik. Nekad je i u školskoj medicini uživala vrlo dobar glas kao tonik, stomahik, stimulans, antispazmodik, emenagog i febrifug. Dobro deluje protiv hemoroida . Kod nas hajdučicu narod upotrebljava protiv najrazličitijih bolesti; čak i istucanu stavljaju je na rane i uboje (dejstvo tanina, azulena i cineola). Daje se protiv katara želuca i creva, smetnji u bubrezima i jetri i dr. Narod ima veliko poverenje prema ovoj drogi. Eksperimentima je utvrđeno da ahilein ima hemostatična svojstva i da ekstrakt iz lista usporava razvoj patogenih klica. Tako je objašnjena vekovna upotreba hajdučice u narodnom ranarstvu. Hajduci su uvek nosili fino samlevenog i kroz »svileno sito« (dakle, najfiniji prah) prosejanog lista hajdučice, koji su stavljali na rane i u melem za lečenje rana. Tanini i etarsko ulje doprinose sprečavanju zagnojavanja rana i njihovom brzom zarašćivanju i Ublažavanju bola. Ekstrakt, a pogotovu etarsko ulje od hajdučice ulazi u sastav kozmetičkih preparata za sunčanje da bi se sprečilo crvenilo i druge neželjene posledice nastale usled naglog i neopreznog sunčanja.                         Za zeludac-Dobro izmešati 1 kg meda, po 50 g soka hajdučke trave i nane, 100 g soka od bokvice i malo istucanog belog luka, pa uzimati 2 puta dnevno po 1 kašičicu,, na 1 sat pre jela, uz čaj od cveta hajdučke trave.
Sačuvana

bobana
administrator
*****
Van mreže Van mreže

Lokacija: Bar
Poruke: 2523



« Odgovor #52 poslato: Септембар 30, 2010, 01:19:56 »



Čičoka je o biljka koja je stigla iz Amerike i kod nas je poznata i kao divlji krompir. Umesto skroba sadrži inulin. Reč je o probiotiku koji pospešuje razvoj korisnih bakterija u crevima (bifidobakterije i acidofila). Inulin, dakle, normalizuje varenje, oporavlja crevnu floru kod primene antibiotika, pomaže kod opstipacije i crevnih infekcija. Osim toga, inulin normalizuje nivo triglicerida i holesterola u krvi, čime sprečava kardiovaskularna oboljenja i postepeno smanjuje masne naslage, koje muče mnoge ljude s viškom kilograma. Snimite Elektronsku knjigu o Čičoki. Kako razgradnjom inulina ne dolazi do porasta nivoa šećera i insulina u krvi, čičoka je odlična namirnica za dijabetičare. Čičoka se odlikuje niskom energetskom vrednošću. Dobar je izvor kalijuma i fosfora.



ČIČOKA
Čičoka je samonikla krtolasta biljka koja ukusom podseca na nedozreli lešnik, a priprema se slicno kao krompir. Sadrži belancevine, vrlo malo skroba i inulin koji kuvanjem prelazi u fruktozu, te je posebno pogodna za ishranu dijabeticara. Bogata je kalijumom, gvožđem, fosforom, vitaminima A, B1, B2, D i u manjoj meri vitaminom C. U kulinarstvu se koristi za kuvanje i pečenje, pripremu corbi, salata, slatkih namaza... Korisna je u terapiji hipertenzije i dijabetesa.
* Narendanu čičoku začiniti prelivom od sitno seckanog luka, pomorandže ili jabuke, kašike limunovog soka, 1 dl pavlake i kašike ulja. Pojesti odmah jer cicoka brzo oksidiše.
Sačuvana

bobana
administrator
*****
Van mreže Van mreže

Lokacija: Bar
Poruke: 2523



« Odgovor #53 poslato: Октобар 21, 2010, 11:49:25 »

opet Kleka  #zmirko#


Kleka leči stomak i pluća

Piše:M. Vasiljević
Kod nas kao i u drugim balkanskim zemljama kleka je jedan od najpoznatijih i najviše upotrebljavanih narodnih i domaćih lekova, jednako važan i omiljen kao što su hajdučka trava, kantarion, pelen i kičica, najzastupljenije lekovite biljke u kućnim apotekama.
Kleka (poznata i kao klekovina, borovac, brika, brinje, obična borovica, smreka...) je zimzelen grm visine od 0,5 do 7 m, sa vrlo uskim, zašiljenim, bodljikavim listićima, vrlo otporan, gusto i nepravilno razgranat. Zeleni plodovi su jajastog oblika, a zreli su okrugli i tamnocrno-ljubičasti imaju smolast i aromatičan miris i gorkosladak ukus. Kleka uspeva na kamenitim i kraškim terenima. Kod nas najčešće raste po brdskim i planinskim suvim krčevinama, pašnjacima, zapuštenim i neobrađenim zemljištima.

...LEKOVITE OSOBINE
Cela biljka je lekovita, ali se najčešće koriste plodovi. Lekoviti su samo potpuno zreli, dvogodišnji plodovi, ljubičaste boje, dok zeleni, jednogodišnji, nemaju lekovita svojstva, pa ih ne treba koristiti. Beru se od kraja leta do početka zime, a suše na promaji. Iglice i mlade grane beru se od aprila do kraja juna, usitne i suše na isti način kao i plodovi.
Plod je jajasta bobica, u prvoj godini je zelena, a kada sazri u drugoj godini, postaje crno-smeđa i okrugla, s plavim pepeljkom.
Plodovi kleke beru se od druge polovine leta i početkom jeseni, što zavisi od nadmorske visine. Pošto je pojedinačno branje plodova veoma sporo, preporučuje se da se pod drvo prostre odgovarajuća prostirka i klekinje pažljivo motkom otresu. Suše se kao žito na tavanu, uz češće prevrtanje drvenom lopatom, ili u hladu na promajnom mestu, razastrte u tankom sloju. Posle sušenja treba odstraniti svu nečistoću (iglice, grančice) i zelene plodove. Čuva se na suvom, čistom i promajnom mestu.
Lekovitost kleke je odavno poznata a najčešće se koristi kao diuretik, protiv nazeba, kašlja, vodene bolesti, gonoreje, astme, protiv stomačnih tegoba i znojenja, za unutrašnju upotrebu. Spolja se u obliku spiritusa (Spiritus Juniperi) ili u jakoj rakiji koristi za obloge i masažu protiv nazeba, reumatizma i sličnih bolesti. Klekovača je nadaleko poznata veoma aromatična rakija. U malim dozama etarsko ulje kleke, pored ostalog, olakšava iskašljavanje. Klekinje, a još češce etarsko ulje, koristi se za inhalaciju prilikom oboljenja disajnih organa. Kleka ima baktericidno dejstvo, pa se koristi u lečenju infektivnih bolesti pluća. Reguliše rad bubrega i pospešuje izmokravanje. Etarsko ulje prodire duboko u kožu, i koristi se u lečenju reumatskih oboljenja, naročito na zglobovima. Reguliše rad organa za varenje, koristi se u lečenju zapaljenskih procesa želuca i creva. Uvarak od iglica i mladih grana otklanja otok nogu i poboljšava cirkulaciju. Kleku treba koristiti obazrivo, jer preterana upotreba može dovesti do oštećenja bubrega.

RECEPT

PROTIV GRČEVA U STOMAKU

Potrebno: po 20 g kleke, pelina, hajdučke trave i cveta kamilice.
Priprema: 2-3 kašičice te mešavine odvojiti, preliti s 2-3 šoljice ključale vode, ostaviti poklopljeno 5-10 minuta, a zatim procediti i piti nezaslađeno.

RECEPT:

Protiv bolesti jetre, želuca, vodene bolesti, za jačanje živaca:
a) ujutru, na 1 do 2 sata pre doručka, sažvakati i pojesti 3-5 plodova kleke.
b) spremiti čaj prelivanjem šake zdrobljenih plodova kleke 1 litrom ključale vode. Piti 5 do 6 šoljica dnevno.

RECEPT
Protiv šecerne bolesti
a) Koristiti sok od kleke (razređen) ili neslađen čaj spremljen od plodova kleke.
b) Dobro promešati po 10 g plodova kleke, virka (gospin plašt), lanenog semena, ždraljevine i lista borovnice. Tri kašike te smeše preliti sa 0,5 l hladne vode, ostaviti da prenoći i sutradan zagrejati i kuvati 5 minuta (pošto voda proključa). Prohladiti, procediti i piti pre svakog obroka po 1 čašu (nezaslađeno).

SAVET
ZA JAČI APETIT
Spremiti kompot od plodova kleke uz dodatak šećera, pa plodove pojesti, a tečnost popiti. To činiti dok se apetit ne popravi.
Sačuvana

bobana
administrator
*****
Van mreže Van mreže

Lokacija: Bar
Poruke: 2523



« Odgovor #54 poslato: Октобар 21, 2010, 12:25:09 »

Makina dusica

Dugovečna zeljasta biljka, polugrmić, svega pedalj visok. Zbijeno i gusto busenje sastoji se od poleglih, vrlo tankih, mestimično za zemlju priraslih, crveno-mrkih izdanaka i vreža iz kojih se dižu mnogobrojni uspravni ogranci obrasli sitnim jajastim listićima i okruglim cvastima. Cvetići su dvousnati ružičaste boje.
Cveta preko celog leta. Cela biljka je prijatnog i vrlo aromatičnog mirisa i ukusa. Lekoviti sastojci nalaze se jedino i isključivo u listu i cvetu majkine dušice. Treba napomenuti da majkinu dušicu treba brati pažljivo. Ni kako se ne sme čupati, jer se time biljka uništava. Treba odsecati samo gornju polovinu lisnatih grančica u cvetu i to makazama.
Sastav: timol i karvakrol, dva fenolska jedinjenja od kojih potiču lekovitost, antiseptička moć i svojstven miris majkine dušice, imaju svojstvo izvrsnog i neškodljivog konzervansa.
 
Upotreba: Majkina dušica je omiljen lek ne samo u narodnoj nego i u naučnoj medicini. Kod nas se vekovima upotrebljava, pre svega, kao lek za lečenje organa za varenje, ređe i organa za disanje.
Majkina dušica ulazi u sastav mnogih lekovitih preparata koji se izrađuju bilo u apotekama, bilo u farmaceutskoj industriji, a njeno etarsko ulje i timol daju se protiv crevnih parazita, naročito protiv dečjih glista.
Treba naglasiti da ne treba kuvati majkinu dušicu. To se ne srne činiti, jer se lekoviti sastojci ove veoma mirisne i lekovite biljke kuvanjem, brzo i potpuno izgube, izvetre. Zbog toga se preporučuje da majkinu dušicu samo poparite ključalom vodom, odmah poklopite, ostavite da stoji 2 sata.
Takođe može se slobodno pripremati i jači čaj jer majkina dušica ni dužom upotrebom ne izaziva nikakve znake nelagodnosti niti navikavanja. Narodna imena: babina duša, babja dušica, bakina dušica, bukovica, vreskovina, vrisak, divlji bosiljak, dušičina, dušička, materina dušica, materka, tamjanika itd.

,
Sačuvana

Milos
moderator
*****
Na mreži Na mreži

Lokacija: Beograd
Poruke: 2472


zemlja Dembelija


« Odgovor #55 poslato: Октобар 21, 2010, 10:37:44 »

Nana (menta)



Nana ili menta (Mentha piperita) je jedna od najpoznatijih lekovitih biljaka koja se koristi od davnina u narodnoj medicini. U savremenoj medicini se nana koristi protiv mnogih bolova, tegoba, upala i infekcija, za spravljanje čajeva, pripremanje eteričnih ulja, lekova i kozmetičkih preparata.

Interesantno je da u našim krajevima za nanu ima dosta imena: bela nana, ljuta nana, metva, metvica, paprena metva, popova meta, crna nana...

Vrste

Pored osnovne vrste nane, razlikujemo: divlju nanu, pitomu nanu, englesku nanu...

Sastav

Nana sadrži mnogo korisnih sastojaka koji se koriste za spravljanje eteričnih ulja ili čajeva (mentol, limnopen, pinen, felandren, gvožđe...)

Korišćenje

Nana se najčešće koristi u sušenom stanju, i to najviše stablo, cvet i list. Koristi se kao dodatak jelima, za spremanje čajeva, za inhalaciju, za pripravljanje eteričnih ulja, za kupke, spravljanje obloga i kao dodatak kozmetičkim preparatima. Ne preporučuje se kuvanje nane, već samo prelivanje vrelom vodom.

Čaj od nane se može piti i kao osvežavajući napitak, kako zimi tako i leti.

Dejstvo

Nana deluje antiseptički, antibakterijski, antivirusno i umirujuće, tako da je veoma efikasna u sprečavanju i lečenju brojnih infekcija.

Nana se zbog svojih lekovitih sastojaka koristi za lečenje mnogih bolesti i tegoba:

akne
bolesti desni
bolesti disajnih puteva
bolesti zuba i usne duplje
bolovi u stomaku (obloge)
bronhitis
valunzi u menopauzi
gasovi u stomaku (čaj ili masiranje trbuha)
gastritis
glavobolja (inhalacija)
gljivične kožne infekcije
grčevi u stomaku
depresija
ekcem
zadah iz usta
zapušen nos
zujanje u ušima
infekcije disajnih organa
kiselina u želucu
kožne bolesti
kolike
koprivnjača
malaksalost
mamurluk
migrena
mučnina
mučnina na putovanjima
nadimanje stomaka
nadražena creva
nazeb i kašalj
nervoza i nesanica
neuralgije
noćna znojenja
osip i osip od pelena
povišena temperatura
podrigivanje i gorušica
posekotine i ogrebotine (dezinfekcija)
problemi sa varenjem i crevima
problemi sa cirkulacijom
proliv
protiv gađenja
protiv povraćanja
reguliše rad organa za varenje
reumatizam
svrab
slabosti organa za varenje
tegobe sa žučnom kesom
tegobe sa kožom
upala kože posle brijanja

Pristupačnost

Nana je lako pristupačna, a od nje se mogu spravljati čejevi ili obloge. U trgovinama se može naći dosta kozmetičkih preparata na bazi nane.

Prilikom branja i sušenja nane treba uzimati biljke za koje ste potpuno sigurni da je nana; nana se lako razlikuje po specifičnom mirisu, jer ima dosta sličnih biljaka koje vam neće pomoći ni u kakvoj terapiji.

Nana se može nabaviti u skoro svakoj prodavnici, apoteci ili biljnoj apoteci (kesice čaja ili u rasutom stanju).

Za primenu nane pri težim bolestima, u trudnoći ili kod male dece, potrebno je posavetovati se sa stručnim ljudima (lekar, farmaceut, registrovani travar...), kako bi se izbegle neželjene posledice.


Izvor:
http://zdravlje.krstarica.com
Sačuvana


Stranice: 1 [2]   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na:  

Forum Cvecara Cvjecara Ema SarajevoBelgrade Gift Baskets Rukotvorine Iza Duge
Pokreće MySQL Pokreće PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2006-2011, Simple Machines | Srpski prevod: www.tnenad.net
Theme by hhy89
Ispravan XHTML 1.0! Ispravan CSS!
Stranica je napravljena za 0.128 sekundi sa 25 upita.