FORUM CVECARA
Септембар 02, 2014, 02:49:18 *
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.

Prijavite se korisničkim imenom, lozinkom i dužinom sesije
Vesti:
 
Stranice: [1] 2   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Lekovite biljke ...cvece  (Pročitano 40607 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
bobana
administrator
*****
Van mreže Van mreže

Lokacija: Bar
Poruke: 2523



« poslato: Мај 30, 2009, 11:06:01 »

Božanska biljka koja produzava život i poboljšava seks

Možda ne postoji čarobni štapić koji će ukloniti sve vaše probleme, ali postoji biljka koja može pomoći da ih riješite većinu. Ne vjerujete? Ginseng ili korijen života ne samo da pomaže kod jačanja imuniteta i mentalnih sposobnosti, poboljšava tjelesnu kondiciju, ublažava stres već i, nekima najvažnije, poboljšava kvalitetu seksualnog života.

Za ginseng možemo komotno reći da je jedna od najpoznatijih i najpopulanijih biljki tradcionalne medicine. Korijen ginsenga ima oblik ljudskog tijela pa ga zato još nazivaju i “čovječji korijen”, a upravo takav oblik , kako govore neki farmaceuti, između ostalog pokazuje koliko je “blizak” čovjeku.

Ginseng se upotrebljavao još u davnim vremenima, čak i prije pet tisuća godina i to posebice u Kini i Koreji gdje je njegovo korištenje bilo rezervirano isključivo za kraljevske obitelji. Obični smrtnici, kako govori priča, mogli su ga sakupljati, ali ne i koristiti budući je ginseng zbog svoje ljekovitosti dobio titulu ne samo kraljevske već i božanske biljke za koju se vežu mnoge legende i priče.

Tako postoji jedna legenda koja govori da je Ginseng zapravo dobri nebeski duh koji ljudima daje svoju bijelu krv kako bi duže i bolje živjeli, a ljudi bi svaki puta krenuli u potragu za tim “dobrim duhom” čim bi čuli da spustio s neba na zemlju da se malo odmori. Kako bi potraga za duhom omela planinskog duha dok se odmara, on bi za kaznu skrio ginseng ispod površine zemlje i samo bi ga sretnici koji su to zaslužili uspjevali naći.

Ginseng panax, kako mu je puno ime, inače je višegodišnji kineski grm visok oko sedamdeset centimetara, a iz njegovih stabiljaka rastu listovi u pršljenovima. Plod su svijetlo crvene bobice, sa po dvije sjemenke, no ljudi uglavnom koriste samo korijen te biljke.

Naime, kada se korijenu oguli vanjski sloj on je bijele boje, no postoji i crveni ginseng koji pod utjecajem kipuće vode ili pare postaje crven.

Ginseng sadrži mnoge kvalietene sastojke u sebi- čak nekoliko vrsta šećera i to saharozu, glukozu, galaktozu, tamnozu i arabimozu. Zatim panocen, slatkogorki D-glikozid, saponin, aminokoiseline, vitamnine C, B1 i B2, zatim mirisno eterično ulje i drugo.

I upravo zbog toliko boagtih sastojaka ginseng se, kao što smo već spomenuli, od davnina koristi za oporavak organizma od umora i iscrpljenosti, za jačanje imuniteta, poboljšanje tjelesne kondicije i jačanje mentalnih sposobnsti.

Ipak jedna od najznačajnijih značajki ove biljke je njezin učinak na jačanje spolne moći, djeluje naime na opuštanje glatkih mišića u spužvastim dijelovima muškog spolnog organa, što pomaže i kod liječenja problema s erekcijom.

Kako pokazuju razna klinička istraživanja negdje oko 60 posto ispitanika koji su koristili ginseng tvrdi kako je došlo do velikog poboljšanja seksualnog života. Ti muškarci su dobivali brže i češće erekciju, a uspjeli su je zadržati dulje i tijekom spolnog odnosa.

Obzirom da potječe iz Kine, ginseng ima široku primjenu i ondje. Naime, Kinezi su pak, otkrili kako ta biljka usporava procese starenja i otuda mu i još jedan naziv- “korijen života” koji blagotvorno djeluje na cijeli organizam.

Kako je poznato ginseng osim odličnog djelovanja na imunološki sustav vrlo se dobro pokazao i u liječenju živčanog i krvožilnog sustava. Povećava koncentraciju, intelektualnu sposobnost i pamćenje, pomaže kod glavobolja, nesanica te djeluje antidepresivno i ublažava stres. Osim toga čisti krv i sprječava anemiju, snižava razinu šećera i kolesterola u krvi, zatim regulira krvni tlak i poboljšava cirkulaciju.
Ginseng je također izrazito dobar za sportaše, jer neka istraživanje pokazuju kako ta biljka pojačava i funkcju pluća tako što povećava koncentraciju kisika u tkivima, čime se kontrolira stvaranje mliječne kiseline. Na taj se način štede mišići, mišićni umor je manji te nastupa znatno kasnije i s puno bržim oporavkom.


Sačuvana

bobana
administrator
*****
Van mreže Van mreže

Lokacija: Bar
Poruke: 2523



« Odgovor #1 poslato: Мај 30, 2009, 11:09:03 »

Neven

Zlatnožuti ili jarkonarandžasti cvetovi nevena su poreklom s Mediterana, ali danas ih ima u mnogim krajevima sveta. Zahvaljujući svojoj lepoti i lekovitim moćima, još u 12. veku neven je bio neizostavan u većini evropskih vrtova. Čak ga je i Šekspir pominjao u svojim književnim delima.

Ako se odlučite da posadite neven, nećete se pokajati. Ova jednogodišnja biljka lako se razmnožava i gaji, pa je pogodna i za baštovane početnike. Iako je prilično otporan na hladnoću, neven se seje u proleće, kada prođe opasnost od mraza. Podjednako dobro uspeva na svim vrstama zemljišta, pod uslovom da ima dobru drenažu. Najviše voli sunčana ili delimično senovita mesta.

Evropski neven pripada porodici astri i ima dvadesetak podvrsta. Ova zeljasta biljka je razgranata, visoka od 30 do 50 cm. Cvetovi prečnika od dva do pet centimetara rastu na snažnim stabljikama i mogu imati jednostavne ili duple latice. Rezani cvetovi nevena zahvalni su za cvetne aranžmane koji će vam tokom većeg dela godine ulepšavati dom, pošto dugo ostaju sveži. Iako voli sunce, neven teško podnosi velike vrućine. Tada mu se latice suše, a cvetovi zatvaraju. U vrelim danima biljku treba poseći ili joj obezbediti popodnevnu hladovinu. U jesen, kad vrućine uminu, neven će se oporaviti i ponovo procvetati.

Ime je dobio zbog svog svojstva da nikad ne vene: cveta od proleća do jeseni, a u primorju cele godine. Slično je i poreklo latinskog imena nevena - Calendula: Rimljani su verovali da cveta svakog meseca u godini, odnosno, jednom mesečno - latinska reč calendae označava prvi dan u mesecu. Iako je jednogodišnja biljka, neven se sam pobrinuo za svoju dugovečnost, pošto se njegovi cvetovi, kad procvetaju, sami rasejavaju. Međutim, ako želite da neven duže cveta, redovno otkidajte precvetale cvetne glave.

Cvetovi nevena, zahvaljujući aromatičnom mirisu, imaju moć da rasteraju insekte i biljne štetočine. Zbog toga se često mogu pronaći i u povrtnjacima. Pored toga, latice nevena su i jestive, tako da se često dodaju salatama i čorbama kako bi im dale specifičan ukus i boju. Ako u bašti imate neven, imate i ličnog meteorologa. Ova biljka može da predskaže vreme - ako se cvetovi ne otvore posle sedam ujutru, tog dana će pasti kiša.


Sačuvana

bobana
administrator
*****
Van mreže Van mreže

Lokacija: Bar
Poruke: 2523



« Odgovor #2 poslato: Мај 30, 2009, 11:15:26 »

Kamilica




je jedna od najstarijih lekova narodne medicine. Dobro je sredstvo za ispiranje grla i usta. Za odrasle se priprema jaki caj od kamilice. Dve kasicice cveta prelije se s 2-3 decilitra kljucale vode a zatim se sve to ostavi poklopljeno jedan sat . Nakon toga se pritiskivanjem procedi, po volji zasladi i još topao popije. Tako napravljen caj umiruje bolove u telu i smiruje živce.

Cvetne glavice se ne smeju kuvati, jer sadrže etericno ulje koje kuvanjem ispari, pa takav caj nema lekovita svojstva.

Caj se upotrebljava pri upali kože i sluzokoze, za ispiranje usta, za obloge pri konjuktivitisu, ublažuje opekotine, smiruje upale uha i nosa, i smanjuje bolove i grceve u stomaku. Tinktura kamilice je rastvor cvetnih glavica u alkoholu. 10 grama suvog cveta kamilice stavi se u tamnu bocu i prelije s 100 grama 70% alkohola i ostavi 4 nedelje uz povremeno muckanje. Zatim se procedi kroz krpu u drugu tamnu bocu.

Ova tinktura upotrebljava se pri manjim povredama kože i koristi se pri lecenju suljeva.

Vruc rastvor tinkture sa vodom pomaže pri smanjenju znojenja nogu.

Topla voda s kamilicinom tinkturom je sredstvo za negu ruku koje ublažava pukotine na rukama i oko noktiju. Veoma je efikasna za sprecavanje procesa upale u ustima, ždrelu i na usnama.

Koristi se na taj nacin sto se malo tinkture stavi u toplu vodu i rastvorom ispira usna šupljina.

Koriscenjem filter kesica, koje su losijeg kvaliteta od cvetnih glavica, ne moze se postici zeljeni uspeh lecenja.


Sačuvana

bobana
administrator
*****
Van mreže Van mreže

Lokacija: Bar
Poruke: 2523



« Odgovor #3 poslato: Мај 30, 2009, 11:16:53 »




Bokvica je omiljen narodni lek. Za nju gotovo svi znaju i mnogi je upotrebljavaju kao lek. Čini mi se da nijednu drugu domaću lekovitu biljku tako često i gotovo redovno ne upotrebljavaju kao bokvicu. Svako će vam odmah, bez okolišenja, kazati da je za posekotine najbolje priviti list bokvice. Dokazana je znatna antibakterijska moć bokvice, jer su u njoj otkriveni fitoncidi (Felklova). List bokvice deluje protiv raznih upala kože i sluznice, pojačava lučenje tečnosti u plućima i time olakšava iskašljavanje guste suve sluzi iz organa za disanje; smanjuje učestano mokrenje i povoljno deluje na organe za varenje: proliv, katar, grčevi, čir na dvanaestopalačnom crevu i na želucu. Koristi se za ublažavanje napada kašlja.

Sačuvana

bobana
administrator
*****
Van mreže Van mreže

Lokacija: Bar
Poruke: 2523



« Odgovor #4 poslato: Јун 02, 2009, 10:25:09 »

Lečenje biljem kroz istoriju

 

Lečenje biljem bilo je praktikovano još kod starih civilizacija Vavilona, Egipta, antičke Grčke i Rima. U antičko doba civilizovani narodi zapadne Azije i Misira predstavljali su rastenje i umiranje bilja kao epizode iz života bogova. Bilje je imalo i svoja božanstva. Tako na primer Atije je bio frigijski a Dionis grčki bog vegetacije. U starome Rimu pronađene su kutije za čuvanje lekovitog bilja. Aristotel je tvrdio da duša boravi u svakoj biljci. Po zapisu Plinija Rimljani su spravljali napitak od kukureka pomoću kojeg su izbacivali otrov iz tela.

Kralj Milutin 1319. godine u Carigradu podiže bolnicu i medicinsku školu. Nažalost propašću srpske države razvoj zdravstva se prekida . Dolaskom na Balkan Turci zidaju Moristane . To su njihove bolnice u kojima nažalost Hrišćani nisu imali pravo da se leče. Hrišćani su mogli da se leče jedino po manastirskim bolnicama koje su radile ali u stalnom strahu od Turaka. U Hilandaru je sazidana bolnica 1646. godine, međutim drumovi na Balkanu su nesigurni . Bolesnici se teško odlučuju da putuju u udaljene manastire. Zbog toga se u srpskom narodu razvija lečenje biljem. Naš narod se leči kako zna i ume. U narodu se pojavljuju narodni lekari takozvani vidari, ranari, biljarice, travari...Ovi "lekari" koriste i upoznaju bilje. Kroz praksu postaju pravi herbaristi. Tokom višegodišnje upotrebe bilja u lečenju, oni stiču potpuno poverenje prema lekovitom bilju. Travari u lečenju koriste veliki broj bilja. Vuk Karadžić u Srpskom Rečniku navodi čak 130 imena raznog lekovitog bilja. Treba napomenuti da biljari pored samoniklog bilja koriste i kulturno bilje.

Naš narod koji je živeo severno od Save i Dunava nije smeo da se leči travama. Austrijska vlast je zabranjivala rad travarima još u 18. veku. Prve bolnice u Srbiji otvaraju se početkom 19. veka. Do 19. veka u Srbiji naš narod se isključivo lečio kod travara. Vuk Karadžić u knjizi Opisanije Srbije uopšte ne pominje lekare dok u Srpskom Rečniku navodi da žene koje su bile veštice kad se pokaju zbog veštičarenja počnu lečiti narod biljem. Otvaranjem prvih bolnica po Srbiji ne prestaje lečenje biljem. U 19.veku narod se radije lečio kod travara čisto iz ekonomskih razloga. Ali i posle drugog svetskog rata kad je lečenje u bolnicama bilo besplatno ljudi su se i dalje lečili i leče uz pomoć trava.

Za lečenje biljem vezana su i razna verovanja u našem narodu. Da bi lečenje bilo uspešno bilje se mora brati na određen dan. Najpogodniji dan za branje je Ivanjdan koji se slavi 7 jula a narod ovaj praznik naziva sveti Jovan biljober. Petak pre Djurdjevdana Rumuni u istočnoj Srbiji nazivaju VINJERA BUJEDZILOR što u prevodu znači biljni petak. Na taj dan vršio se obred BUJEC. Devojke su pre zore brale bilje koje su kasnije koristile za lečenje. Postoji verovanje da odredjena biljka ima lekovito dejstvo samo na određen dan. Na svetog Iliju naš narod jeo je koprive radi zdravlja. Žene na Krstov dan 27. septembra potapale su u vodu bosiljak i ta voda se davala porodiljama da olakša porođaj. Radi zdravlja ljudi se na Uskrs umivaju vodom u kojoj je bilo jaje, zdravac, kalster i ljutica. Za dren se verovalo da je najzdraviji na svetu pa odatle i poslovica "zdrav ko dren". On je ekvivalent zdravlju .

U prošlosti Srbi su verovali da se vampir može ubiti samo uz pomoć glogovog koca. Srbina od kolevke pa do groba leče i čuvaju biljke. Beli luk je i zaštita za bebu i za porodilju. Kad beba poraste kuvala se biljka uročište i tim čajem se prskalo dete protiv uroka. Protiv čini odrastao čovek se branio tako što je jeo beli luk ili nosio u džepu glogov trn. Na svadbi mladenci i svatovi su se kitili ruzmarinom. Posle venčanja mlada baca bidermajer. Na kraju života čovek se "ispraća" na onaj svet sa cvećem a za pokoj duše jede se žito. Najvažniju ulogu u čovekovom životu biljke su igrale kada je bio bolestan. Čovek se trudio da bilje okrene u svoju korist. Skoro da nema bolesti koja se nije lečila biljem. Svakako da beli luk zauzima najvažniju ulogu u etnomedicini. Uz pomoć belog luka leči se: šuga, visok krvni pritisak, ćelavost, bol kod menstruacije. Njegov miris leči epileptičare, a pomešan s peršunom leči i dezenfikuje rane. Po narodnom verovanju štiti ljude, stoku i kuću od demona. Crni luk se koristi u lečenju modrica i šuljeva. Bosiljak se koristi kod ujeda pauka a list svežeg kupusa stavlja se na opekotine. Protiv opadanja kose koristi se trava onan. Čajem od žalfije ispiraju se desni. Koren koprive leči žuticu a ren grip. Gliste iz organizma su se izbacivale uz pomoć čaja od peršunovog lišća. On se koristi i za potenciju. Lišćem od višnje leči se okobolja a ruzmarinom ušobolja. Šuga se leči listom jorgovana. Sifilis se lečio renom, a triper čajem od peršuna. Jedenjem lubenice ljudi su izbacivali mokraćni kamen. Dečije zauške su lečili tamjanom.

 

Literatura :

Lečenje biljem u srpskom narodu -  Aleksandar Rajić
Sačuvana

bobana
administrator
*****
Van mreže Van mreže

Lokacija: Bar
Poruke: 2523



« Odgovor #5 poslato: Јун 12, 2009, 11:21:51 »



CVEKLA [beta vulgaris]



narodni naziv: crljena blitva, cveka, cvekla,cikla, crvena repa
Opis biljke: Iz osnovne biljke, čija je pradomovina obala Sredozemnog mora, proizašle su mnoge kulturne sorte repe. Iz početnog tankog korena, stolećnim uzgajanjem dobijen je gomoljasti podzemni deo biljke. Iznutra je crvene do krvavo crvene boje, a stabljika i listovi su kod većine sorti crveno nahukani.Poreklom je sa obale Sredozemlja. Ova dvogodisnja biljka vretenastog korena crvene boje i tamno zelenog lišća spada u red najkorisnijih i najlekovitijih povrtarskih kultura. Koristi se čitava biljka, upotrebljava se preko cele godine, bogata je vitaminima i mineralima, lako se vari, moze se uzimati bez ograničenja i opasnosti od štetnih posledica. Pored izuzetnog bogatstva belančevinama, mastima i ugljenim hidratima, cvekla sadrzi gotovo sve mineralne sastojke: kalcijum, kalijum, natrijum, fosfor, magnezijum, gvoždje, fluor, mangan, bakar, jod, sumpor, litijum, stroncijum, brom.Značajno je i prisustvo vitamina B1, B2, C , kao i vitamina B12, izuzetno retkog u namirnicama biljnog porekla a tako važnog za vegetarijance. Zahvaljujući prisustvu antocijana, koji daje toplu crvenu boju soku od cvekle, a utiče i na obnavljanje krvi, ova blagotvorna biljka deluje i antikancerogeno. Izuzetni su zdravstveni efekti cvekle u slučajevima demineralizacije kostiju i zuba: prisustvo joda čini je dragocenom u borbi protiv arterioskleroze i usporavanja procesa starenja. Osnov višestruke lekovitosti ove biljke čine ipak betanin i betain, jer podstiču razmenu materija, regulišu krvni pritisak, smanjuju holesterol,održavaju krvne sudove, podstiću rad jetre.
Stanište: Uzgaja se u povrtnjacima.

Lekoviti deo biljke: Lekoviti deo biljke: za lek se upotrebljava podzemni deo biljke. Bere se u jesen. Pohranjuju se u umereno tople prostorije. Ako se čuva na odgovarajući način, cvekla se može sačuvati do idućeg leta.

Lekovito delovanje: Osnovno delovanje cvekle je u suzbijanju tumora i lečenju leukemije. Zatim, u lečenju malarije, akutnih fibroznih bolesti i gripa u početnom stadiju. Osim toga, koristi se za regulisanje krvnog pritiska, osobito kod bolesnika s niskim ; povoljno utiče na nerve i rad mozga. Za sve vrste lečenja koristi se sveže cedjeni sok iz cvekle, a iz 1 kg cvekle može se dobiti 700 do 750 g soka. Cvekla je, takodje korisna u lećenju malokrvnosti, posebno kod dece i mladih osoba, a pospešuje rad želuca, creva i zuči.
Sačuvana

bobana
administrator
*****
Van mreže Van mreže

Lokacija: Bar
Poruke: 2523



« Odgovor #6 poslato: Јун 12, 2009, 11:23:11 »



CESTOSLAVICA [Veronica officinalis]

Narodni naziv: šumska maljava verenica, verunika, dupčac, evropski čaj, ljudska vernost, propinjača, ranilist, stravna trava, trava od ušljame
Opis biljke: Cestoslavica je trajna zeljasta dlakava biljka, visoka 10—35 cm. Listovi su obratno jajasti, naspramni, sedeći (ili skoro), dlakavi, pepeljastozeleni i po obodu nazubljeni osim na bazi. Cvetovi su plavi (redje beli sa ružičastim žilicama) i udruženi u grozdaste cvasti. Cveta od maja do jula. Korenom puzi u zemlji i iz njega koso, delimično poleglo izbija stablo.Kada su Rimljani zaposeli sever Evrope i tamo otkrili cestoslavicu, nazvali su je „lekom sveta". Njene lekovite moći su se tako brzo proslavile, da su ušle i u poslovicu. Kad bi Rimljanin hteo da oda priznanje i pohvali neku značajnu ličnost, rekao bi za nju da ima „toliko dobrih osobina, kao cenjena trava veronika". Njen cvet, koji se koristi kao lek, ima latice koje opadaju i na najmanji dodir. Nemci su duhovito nazvali ovaj cvet „muška vernost" (Mannentreu). Cestoslavica je izvanredno sredstvo za čišćenje krvi, a samim tim leči i kožne bolesti. Pomešana sa svežim koprivinim vršcima, u stanju je da izleči čak i hronični egzem. Delotvorna je kod staračkog svraba, tu joj skoro nema premca.

Stanište: Raste po vlažnim mestima i šumama do 1.000 m nadmorske visine. Gorkog je ukusa i pomalo oporog.

Lekoviti deo biljke: Upotrebljava se biljka u cvetu (Veronicae herba). Sadrži tanina, nepoznat alkaloid, nekoliko heterozida , saponozid, gorke materije, manitola, voska, organskih kiselina, etarskog ulja i šećera.

Lekovito delovanje: Cestolavica je narodni lek za lečenje raznih bolesti. Potpomaže i olakšava varenje i rad creva, a sprečava i proliv. Za umne radnike prava je blagodet ako pred spavanje popiju šolju čaja od ovog cveta. On jača memoriju i pomaže protiv vrtoglavice, deluje umirujuće. Otklanja i pojave „blokade memorije". Kad se pomeša sa celerovim korenom, deluje protiv nervne slabosti i odlično je sredstvo protiv depresije. Njeno polje delovanja se prostire i na reumatske bolesti, gde je vrlo efikasna, leči i pesak u bešici, kao i žuticu. Svež sok takodje leči egzeme, a tinktura deluje protiv kostobolje. Zbog svih navedenih osobina, svako bi trebalo da napravi čajnu kuru jednom godišnje. Ona deluje kao preventiva protiv začepljenja krvnih sudova i daje telu elastičnost.
Sačuvana

bobana
administrator
*****
Van mreže Van mreže

Lokacija: Bar
Poruke: 2523



« Odgovor #7 poslato: Јун 12, 2009, 11:27:37 »



CIKORIJA [Cichorium intybus]


narodni naziv: vodopija, višnjev regrad, vodoplav, golica, gologuza, divlja lo cika, želtenica, žučanica, jandrešica, kažiput, konjska trava, modrica, plavo cvet, plavulja, podrožnik, radić, sunčevo cveće, cigura
Opis biljke: Vodopija, konjogriz ili divlji radić je višegodišnja zeljasta biljka, visoka 1,5 m. Ima trajni, valjkasti i vretenasti koren koji je spolja žuckasto-bele boje, a iznutra bele boje. Stabljika je uspravna, kruta, uglasta, u gornjem delu razgranata. Stabljika i listovi su pokriveni kratkim dlakama. Listovi su duguljasti do lancetasti, suženi u dršku, duboko režnjevito testerasto usečeni. Cela biljka, pogotovo mlada ima mlečnog soka.Listovi su grubo nazubljeni i podsećaju na maslačak. U pazuhu listova ili na vrhu grana razvijaju se pojedinačno po celoj biljci cvetne glavice svetloplave boje. Cvetovi su svetloplavi, vrlo lepi i upadljivi, sakupljeni iz glavice koje izbijaju pojedinačno na stabljici ili na granama. Cveta obilno preko celog leta. Raste svuda kao korov, najviše pored staza i puteva, po pašnjacima i livadama, po obodima šuma i drugde.
Stanište: Negde se gaji radi korena od koga se spravlja surogat kafe (cigura). Negde se zapuštena mesta izjutra plave od iscvetale vodopije. Cela biljka je gorka i vrlo čvrsta tako da se teško kida i čupa. Vadi se u jesen, očisti od zemlje i nadzemnih delova, iseći po dužini, nanizati na konac i sušiti u hladu na promajnom mestu. Zbog dugog korena dobro podnosi sušu. Razmnožava se semenom. nalazi se svuda u prirodi. Može se naći na pustim zemljištima, uz rubove puteva, na livadama posebno na sušnim zemljištima. Uzgaja se i kao kultuma biljka.
Lekoviti deo biljke: Lekovit je koren, koji je valjkasto-vretenast, čvrst, spolja tamne boje, a iznutra beo. Koren (Cichorii radix) se kopa u jesen kad je najdeblji i ima najviše lekovitih sastojaka i inulina (rezervna hrana). Redje se koristi nadzemna biljka brana u cvetu .
Lekovito delovanje: Za lek koriste se koren, cvetovi i listovi. Od druge polovine marta do kraja maja kopa se koren, a listovi i cvetovi za vreme cvatnje. Lekovito delovanje: konjogriz ili divlji radić čisti i jača želudac, poboljšava probavu, odvaja prekomernu žuč, čisti jetru, bubrege i slezinu, leči žuticu i anemiju. Više se koristi u narodnoj nego u naučnoj medicini kao neotrovna gorka droga za lečenje organa za varenje, pre svega, za pojacavanje apetita, za jačanje želuca, bolje varenje hrane, za obilnije lučenje mokraće i žuči i dr. "Frankova cigura", dodatak kafi i "sirotinjska ili ratna kafa" je ispržen i samleven koren oplemenjene vodopije sa krupnim mesnatim korenom bogatim inulinom. Pošto je inulin polisaharid koji hidrolizom daje samo levulozu (fruktozu ili voćni šećer), razumljivo je zašto kod nas u narodnoj medicini ciguru koriste dijabetičari. Ovo je sasvim opravdano, jer sve biljke iz familije glavocika (Compositae), a njih ima vrlo mnogo, umesto skroba kao rezervnu hranu imaju inulin. Prema tome, osobe obolele od šećerne bolesti mogu koristiti sve biljke iz te porodice kao dijetalnu hranu.
Sačuvana

bobana
administrator
*****
Van mreže Van mreže

Lokacija: Bar
Poruke: 2523



« Odgovor #8 poslato: Јун 12, 2009, 11:30:08 »



CELER [apium graveolens]

Narodni naziv: cereviz, pitomi celer, celon, selen, selin, zelena
Opis biljke: Celer je dvogodišnja zeljasta biljka s mesnatim i vretenastim korenom koji ponekad može biti i gomoljast. Stabljika mu je razgranata i doseže visinu od 40 do 80 cm. Tamno zeleni i sjajni listovi su veliki i perasto razdeljeni, dok su listići klinastog oblika, gore urezani i nazubljeni. Kuglasti plod je rebrast. Nekada se verovalo da celer pospešuje polnu moč. Danas se zna da pospešuje uspešnu razmenu materija. Bogat je limonenom, eterskim i masnim uljem. U korenu ima eterskog ulja, šećera, apina, asparagina, tirozina, kolina, alosorbusena, pentosana i masti. Slatkasti odebljali koren celera najčešće se koristi za spravljanje salate, variva ili kao začin za supe i čorbe. Peteljke i listovi koji imaju jak aromatičan miris, takodje sluze kao začin. Biljka zadržava specifičan miris i nakon sušenja. Divlji celer zbog jakog i neugodnog mirisa, malo se koristi.
Stanište: Celer raste kao divlja i kulturna biljka koja se uzgaja u povrtnjacima. Kao divlja raste na obalnom području i na vlažnim područjima gotovo cele Evrope, a nalazi se i na drugim kontinentima. Kaže se da je divlji celer otrovan te ga zato ne upotrebljavamo u lečenju lekovitim biljem. Za vrtni ili pitomi celer kaže se da je veoma značajna lekovita biljka.
Lekoviti deo biljke: Za lek se koristi koren vrtnog celera
Lekovito delovanje: Za lečenje astme, katara pluća, promuklosti, bolesti nerava, mokraćnih puteva, bubrega, gihta, reume, poboljšanja apetita, otklanjanja probavnih smetnji, jačanje želuca, celer se koristi u lečenju vodene bolesti, reumatskih bolesti, gihta (uloga) i preterane gojaznosti, hroničnog katara pluća, grčeva u grudnom košu, nadutosti, slabosti želuca, smanjenja apetita i bolesti koje su prouzrokovane nedostatkom osnovnih materija potrebnih organizmu. Isto tako, celer poboljšava krv i cirkulaciju krvi.
Sačuvana

bobana
administrator
*****
Van mreže Van mreže

Lokacija: Bar
Poruke: 2523



« Odgovor #9 poslato: Јун 12, 2009, 11:31:37 »

 ČUVARKUĆA - sempervivum tectorum



Drugi nazivi: cmilic, divlje smilje, gromovna trava, pazikuca, uhovnik, uvara.
Opis biljke: cuvarkuca je trajna biljka s debelom lisnom rozetom. Iz sredine se razvija cvetna, liskama pokrivena stabljika visine od 10 do 30 cm. U lažnom šticu poredani su cvetici zvezdastog oblika, svetlocrvene boje, a kod nekih podvrsta, crveno-ljubicaste ili žute boje. Listovi su rozetasti u redu pri vrhu crveni, socni, debeli i mesnati. Raste na stenama, na krovovima kuca..Sva narodna imena ove biljke vezana su za život i zdravlje: uzludobar, ozluživ, podsiluživ, vazdaživ. Isto znacenje imaju i latinski nazivi sempervivum i grcki aeixwn. Cuvarkuca cuva kucu od groma, veštica i bolesti. Kao lek koristi se svež list i iz njega iscedjen sok. Dobro ga je ponekad pojesti zdravlja radi. Narodna poslovica kaže da je cuvarkuca bolja na kuci nego dva psa pred kucom.
Cuvarkuca sadrži: jabucnu i mravlju kiselinu, soli, vosak, sluz, šecer, gumu i mineralne sastojke. ,
Stanište: raste po krovovima, stenama, zidovima. Biljke su veoma skromne i nemaju gotovo nikakvih zahteva.

Lekoviti deo biljke: za lek se skupljaju listovi, Ieti, za vreme cvatnje hemijski sastav: tanin, sluz, smola, kalcijev malat, masno ulje, mravlja i jabucna kiselina. Upotrebljava se sok iscedjen iz celelog svezeg lista.

Lekovito delovanje: sveže iscedjeni sok iz listova cuvarkuce koristi se u lecenju nervne rastrojenosti, padavice, nemimih snova i straha u male dece. Sveže zdrobljeni listovi ili cisti sok koriste se kao sredstvo koje hladi i steže, zatim, protiv cireva, rana, opekotina; za bolna mesta nastala gihtom te za lecenje »kurjih ociju« i uklanjanje suncevih pega. Sveži sok koristi se u lecenju nagluvosti, osobito one koja je izazvana skrucenim žutim sekretom (jer ga sok cuvarkuce rastvara).. Cireva zeludca, herpesa, hemoroida i glista. Sok se upotrebljava protiv opekotina. U novije vreme upotrebljava se sok od veze biljke protiv zapaljenja zuba i upala grla.
Sačuvana

bobana
administrator
*****
Van mreže Van mreže

Lokacija: Bar
Poruke: 2523



« Odgovor #10 poslato: Јун 12, 2009, 11:35:26 »

DAN I NOC - Viola tricolor



Drugi nazivi: macuhica, božji cvit, viola, gospina ljubica, dikino oko, kokošja ljubica, macvica, macuha, modra iskrica, poljska ljubica, sedmicica, trobojna ljubica, udovica. Viola arvensis narod naziva: dancnoc, zbornice, poljska ljubica, poljska ljubicica, udovice od zbora.
Opis biljke: Dan i noc je sitna jednogodišnja zeljasta biljka, visoka do 40 cm. Stabljika je uglasta, prosta ili razgranata. Listovi su širi nego duži, po obodu zupcasti, donji su srcoliki, a gornji duguljasti. Cvetovi su pojedinacni, na dugim peteljkama, trobojni (ljubicasti, žuti i beli). Cveta od proleca do leta. Raste po napuštenim planinskim njivama (do 1.800 m nadmorske visine), po usevima, suvim i kamenitim mestima. Kod nas raste mnogo podvrsta, varijeteta i formi ove vrlo rasprostranjene biljke. ,
Stanište: U Holandiji i nekim drugim zemljama na Zapadu daninoc se gaji za domace potrebe i izvoz. Lekoviti deo biljke: Za lek se upotrebljava samo divlja, poljska podvrsta, ciji su cvetovi sitni, 8—14 mm dugacki, žuti, belo žuckasti sa jacim ili slabijim ljubicastim prelivom.
Lekovito delovanje: . Za lecenje raznih kožnih bolesti (ekcema), svraba, reumatizma, uloga, obicnog i velikog kašlja, za jace izlucivanje mokrace i protiv upale mokracne bešike Spremaju se cajevi od herbe, zbog neprijatnog ukusa mogu se zasladiti sirupom od malina, ribizla, višanja ili limuna. macuhica se odavno drži lekovitom biljkom koja cisti krv, umiruje bolove i pospešuje izlucivanje mokrace i znoja. Preporucuje se u lecenju gihta (uloga) i reumatizma, zakrecenja krvnih žila, raznih krvnih bolesti, bolesti mokracnih organa, nocnog mokrenja, peska u mokraci, slabosti bubrega i živaca, iscrpljenosti, histerije i grceva kod male dece. Veoma je cenjena kao lek kod svih vrsti kožnih osipa, egzema, krasta, vlažnog kožnog osipa, skrofuloznih oboljenja kože, bubuljica, gnojnih mehurova. svrbeža kože i dr.
Sačuvana

bobana
administrator
*****
Van mreže Van mreže

Lokacija: Bar
Poruke: 2523



« Odgovor #11 poslato: Јун 12, 2009, 11:36:40 »

DIVIZMA [verbascum thapsus]



Narodni naziv: beloperka, divlji tabak, svećnik, vučji rep
Opis biljke: Divizma je dvogodišnja biljka. Stabljika joj je visoka od 1 do 1 1/2 metara, uspravna je i pokrivena gustim vunastim dlakama. U prvoj godini razvijaju se samo prizemni listovi, a u drugoj naraste samo stabljika. Listovi su krupni i debeli, duguljasto jajasti. Listovi pri dnu stabljike imaju peteljku i veći su, dok su oni na stabljici manji i bez peteljke, tj. sedeći. Cvetovi su skupIjeni u gornjem delu stabljike, žute su boje sa belim ili crvenkasto vunastim prašnicima.
Stanište: Raste po sunčanim kamenitim brežuljcima i na kamenitom tlu.
Lekoviti deo biljke: Za lek se skupljaju cvetovi i listovi u vreme cvetanja.
Lekovito delovanje: Sveži listovi koriste se za pripremanje obloga za otoke, hemoroide i lišajeve. Pomešana s drugim lekovitim biljkama izvrsno je sredstvo protiv bolesti pluća, posebno suvog kašlja, bola u grudima, groznice , za lečenje katara želuca i creva i protiv grčeva organa za varenje. Ulje od divizme izvanredno je sredstvo za mazanje bolesnih očiju i za masažu kod reume i kostobolje.

Sačuvana

bobana
administrator
*****
Van mreže Van mreže

Lokacija: Bar
Poruke: 2523



« Odgovor #12 poslato: Јун 12, 2009, 11:38:02 »

DRAGOLJUB [Tropaeolum majus]



narodni naziv: dragoljub divlji, kapučinka
Opis biljke: Uzgaja se kao ukrasna biljka u baštama, a raste i u svetlim bukovim šumama. Jednogodišnja zeljasta biljka, oko 15 cm visoka, skoro okruglih listova, gusto protkanih žilama.Ima jarke narandzasto žute cvetove, išarane prugama, svojstvenog mirisa. Sadrži sumporni heterozid glikotropaeolozid – zbog koga deluje kao antibiotik, enzim mirozid, smolu, pektin, gumu, tanin, šećer i vitamin C. Pošto cveta u junu i julu, upotrebljavaju se sveži listovi i cvet, a ponekad i zrelo seme.Lišće i cvet beru se za vreme cvetanja, a plod u kasnu jesen kada sazri. Zbog sadržaja vitamina služi kao proljećna salata. Posto se biljka može uzgajati u saksiji, na balkonu ili u stanu (zimi) osigurava nam cele godine lekovitu vitaminsku salatu.
Sumporno ulje u dragoljubu lekovito je u slučaju emfizema, bronhitisa, pospešuje izbacivanje sluzi, koristi se kod astme, pojačava izlučivanje mokraće, olakšava poteškoće bolesne žuči, jača polnu moć. Uzima se tri puta dnevno po 1 kafena kasicica alkoholature / tinkture / . Dragoljub uništava i životinjske parazite. Ekstrakt se pokazao kao izvrsno sredstvo protiv lisne vaši i drugih parazita. Iz lista dragoljuba dobija se sumporno eterično ulje industrijskog naziva "Tromalit", koje ima veliku antibakterijsku moć.Takodje se koristi u lečenju disajnih i mokraćnih organa.
Sačuvana

bobana
administrator
*****
Van mreže Van mreže

Lokacija: Bar
Poruke: 2523



« Odgovor #13 poslato: Јун 12, 2009, 11:49:27 »

DJURDJEVAK [Convallaria majalis]


narodni naziv: djurdjica, šmarnica, djurdjevac
Opis biljke: Djurdjevak ima izuzetno lepe bele mirisne cvetiće, viseće i rasporedjene u grozdovima. Svaki cvetić sastoji se iz šest belih latica, tako da podseća na zvončić. Cveta u maju. Tamno zeleni kopljasti listovi, obično po dva-tri, obavijaju cvetnu dršku cele sezone sve do jeseni. Ova biljka je izuzetno dobar pokrivač tla i može se koristiti za sadnju na stenovitim mestima i na umereno plodnim zemljištima. Pogodna je za ivičnjake, kamenjare, a uspeva i ispod drveća, gde zbog jake senke čak ni trava ne raste. Djurdjevak se brzo širi i pokriva tlo zahvaljujući podzemnom stablu-rizomu, kojim se razmnožava. Đurdjevak ima debeo koren, člankovit, beličast i horizontalan. Iz njega se razvija 1-3, a najcešce 2 lista, koji su na dugoj peteljci , i cvetna stabljika koja je kraća od listova. Svi delovi djurdjevka su ljutog i gorkog ukusa. Cvetovi su snežno beli, prijatnog mirisa , stvaraju jednostrane cvetove. Plod je crvena boba oko 8 mm u promeru, sadrži 2-6 plavih semenki. Raste u senovitim šumama, posebno u hrastovim, u šikarama, brdskim livadama, a uzgaja se i oko kuće. Koristi se u službenoj medicini za lečenje srčanih bolesti, reguliše rad srca, jača ga, ublažava grčeve i deluje povoljno na krvne vene. Sadrži otrovne glikozide i alkaloide. Danas farmaceutska industrija proizvodi velik broj preparata . Koristi se cela biljka, cvetovi, lišće i koren. Djurdjevak je na mnogim mestima proredjen zbog prevelikog iskorišćivanja. Ipak, zahvaljujući brzom vegetativnom razmnožavanju retko dolazi do istrebljenja.

Lekovito delovanje: Dejstvo se pokazuje u pojačanim izlučivanjem mokraće, naročito kod srčanih bolesnika nervoznog stanja. Za lečenje srčanih nervoza kombinuje se sa tinkturom valerijane. Bere se cvet i lišce list dužine 2-3 cm, a cvet dužine do 1cm. Cveta u maju. Biljku treba brzo sušiti i spremiti u dobro zatvorene limenke, jer vazduh i vlaga brzo kvare drogu. Posle branja, ruke dobro oprati toplom vodom i sapunom. Trudnice i deca neka je ne beru! Suši se na papiru ili tkanini u hladu uz češće mešanje. Sveža biljka je lekovitija, postojanija i jače deluje. Biljka je Otrovna – OPREZNO. Znakovi trovanja su jak proliv, povraćanje, opšta slabost, i iznemoglost. Protiv Otrov: kod trovanja djurdjevkom kuvati hrastovu koru u mleku!
Stanište: Raste u senovitim šumama, posebno u hrastovim, u šikarama, brdskim livadama, a uzgaja se i oko kuće.
Lekoviti deo biljke:Koristi se cela biljka, cvetovi lišće i koren.

Lekovito delovanje: U Nemačkoj se upotrebljava voda Hartman za paralizu – (Aquaapcplectica Hartmani) – za tu vodu Hartman sakupljaju se cvetovi posle zalaska sunca, suše se i kuva se čaj. U Engleskoj se cvetna voda djurdjevka zove ŤZlatna vodať - (Aquaaurea), i dugo se vremena upotrebljavala za lečenje nerava, protiv glavobolje i kao preventivno sredstvo kod zaraznih bolesti i epidemija. Cvet se upotrebljava kod vodene bolesti, bolesti srca, epilepsije, apoplektičkog udara ( moždani udar – kap), a u narodnoj medicini se upotrebljava u obliku tinkture u rastvoru alkohola ili votke i to cvet, kao umirujuće sredstvo, za smanjivanje bolova i kod upalnih procesa.
Sačuvana

bobana
administrator
*****
Van mreže Van mreže

Lokacija: Bar
Poruke: 2523



« Odgovor #14 poslato: Јун 12, 2009, 11:51:07 »

ESTRAGON [Artemisia dracunculus]



Opis biljke: Estragon potiče iz južnih krajeva Evrope, ali danas raste divlji ili kultiviran u svim evropskim zemljama kao začin. Ima jak i ugodan miris i ljutkast ukus sa malom primesom gorčine. Estragon se upotrebljava kao začin svež i sušen, za salate, živinu, tunjevinu, pikantne sosove, supe i variva, uz divljač, ovčetinu i govedinu. Stavlja se i u ukiseljeno povrce. Senf i sirće od estragona, zbog svog tipičnog ukusa i mirisa, koriste ga samo ljubitelji. Pradomovina je Rusija i Mongolija, a odatle je preneta u kulturu na ostala područja. Uzgaja se u vrtovima, kao mirodjiska biljka za pripremanje različitih začina. Biljka voli topla i sunčana mesta, a senka, hladnoća i vlaga ne odgovaraju njenom razvoju. To je biljka cija je stabiljka bogato razgranata, pa ima oblik grma, visine 60 do 120 cm. Listovi su uski i lančasti. Cvetne glavice su skoro okrugle, a jezičasti cvetovi su žute bolje. Biljka ima svojstven, prodoran miris i ugodan aromatičan ukus.

Lekoviti deo biljke: Cela biljka je lekovita i vrlo aromatična. Od mnogih lekovitih i delotvornih materija na prvom je mestu eterično ulje koje se nalazi u biljci sa relativno velikim procentom (0,1 do 0,5%), gorke materije, tanin i još neke neodredjene i nedovoljno istražene kiseline.

Lekovito delovanje: U narodnoj medicini poznata su i hvaljena lekovita svojstva ekstragona, naročito kod oboljenja prouzrokovanih razmenom materija. Koristi se u obliku čajeva. Kao začinska biljka upotrebljava se u pripremanju salata, kao dodatak nekim vrstama umaka, kod spremanja povrća za zimnicu,za pripremanje estragon biljnoga sirćeta. Eterična ulja estragona koriste se u parfimeriji pri spremanju razlicitih krema. Estragon pospešuje apetit, podstiče metabolizam i izlučivanje mokraće, a deluje i protiv crevnih glista.
Sačuvana

bobana
administrator
*****
Van mreže Van mreže

Lokacija: Bar
Poruke: 2523



« Odgovor #15 poslato: Јун 12, 2009, 11:55:04 »

GAVEZ [symphytum officinale]



Narodni naziv: crni gavez, kilnjak, konjski rep, veliki gavez
Opis biljke: Gavez ima sočnu, grubu i dlakavu stabljiku visine 20 do 100 cm. Višegodišnji koren gaveza raste vrlo duboko u zemlji. Debeo je, razgranat, vretenast i sočan. Spolja je tamno smedje do crnkaste boje, a iznutra bele do svetlo žute boje. Donji listovi su veliki s peteljkom, duguljasti i grubo dlakavi. Listovi na stabljici su naizmjenično poredjani i grubo dlakavi po celoj površini. Cvetovi izbijaju tokom leta iz pazuha gornjih listova, a okrenuti su prema dole u jednostrano povijenim cvetovima. Imaju oblik uskog zvona, a boja im je prljavo bela do ružičaste ili ljubičaste.
Stanište: Gavez raste po čitavoj srednjoj Evropi. Nalazi se na vlažnim mestima, jarcima, pored vode i na vlažnim livadama. Za poljoprivrednika predstavlja korov koji se teško iskorenjuje (zbog dužine korena). Postoji oko dvadesetak vrsta gaveza, neke od njih uzgajaju kao stočnu hranu. Višegodišnji gavez pušta korien duboko u zemlju.

Lekoviti deo biljke: Za lek se skupljaju listovi i koren. Koren se skuplja u proleće i kasnu jesen. Nakon što se iskopa, opere se dok ne izgubi sluzavog soka, pa se osuši, iseče na komadiće i do kraja suši na toplom mestu.

Lekovito delovanje: Od svih domaćih lekovitih biljaka gavez sadrži alantoin, materiju koja pomaže u stvaranju novih ćelija zbog čega se gavez koristi u lečenju rana, čak i zapuštenih gnojnih rana.
Njime se leče sve vrste ozleda: ispucanost, posekotine, lom kostiju, izliv krvi i sl. Za spoljnju upotrebu protiv gihta i kostobolje nema boljeg leka od svežeg narendanog gaveza sa kojim oblažemo mesta obolela od gihta. Kad nemamo na raspolaganju svežu biljku, upotrebljavamo tinkturu gaveza. Ona takodje povoljno deluje protiv neuralgičnih bolova, posebno protiv nepodnošljivih bolova lica. Budući da gavez snažno deluje na centralni nervni sistem, valja ga uzimati samo u malim dozama. Gavezovu tinkturu treba lagano utrljavati, jer pri teškom gihtu ne smemo upotrebljavati jake masaže. Tinktura se izvrsno pokazala i kod lečenja upale nerava gde god su na telu nastala bolna mesta, osetljiva na pritisak a tinktura je jednostavan, prirodan i prikladan lek. Odlika tinkture je da preporadja ostarelu kožu, naboranu, pogotovo sa borama oko očiju, koje su nastale zbog različitih kozmetičkih sredstava. Posle duže upotrebe tinkture, koža će se regenerisati. Protiv upale vena tinktura se dobro pokazala u kombinaciji sa gospinom travom - kantarionovo ulje ili još bolje sa tinkturom od kantariona. Koren gaveza delotvoran je u lečenju raznih tegoba organa za varenje, protiv katara želuca (sa prolivom ili bez njega), srdobolje, bolesti bubrega i kod prejake menstruacije. Upotrebljava se kod krvarenja želuca, bronhialnog katara, upale pluća, krvavog kašlja i ispljuvka, upale porebrice i dr.

Napomena: Svi preparati od gaveza ne smeju se praviti ni držati u gvozdenim ni limenim posudama! Takodje, kod sušenja korena treba paziti da se koren ne uplišnjavi, jer je opasan! Sok od svežeg korena zaustavlja krvarenja iz svežih rana.
Manje je poznato da gavez možemo koristiti kao tečno djubrivo u povrtarstvu. Bogat je kalijumom, pa je dobar za djubrenje korenastog povrća, naročito paradajza.

Sačuvana

bobana
administrator
*****
Van mreže Van mreže

Lokacija: Bar
Poruke: 2523



« Odgovor #16 poslato: Јун 12, 2009, 11:58:44 »

GLOG [crataegus laevigata]



Narodni naziv: beli glog, bela draca, beli trn, crveni glog, gloginja, glogovac
Opis biljke: Glog je većinom srednje veličine. Na pogodnim staništima uspeva kao čvorasto, razgranato drvo visine i do 5 metara. Drvo gloga je tvrdo i žilavo. Kora je glatka, sivo-pepeljaste boje sa granama na kojima je rasporedjeno trnje dužine do 1,5 cm. Listovi su trokraki i petokraki, sa donje strane su svetlo plavkasto-zeleni, a sa gomje strane tamnozeleni i sjajni. Slični su listovima hrasta, samo što su znatno manji. Beli cvetovi su skupljeni u bogate kitice sa dugim i kratkim peteljkama. Snažno mirišu na med. Plodovi su crvene boje i beru se kad sazre u kasno leto.
Stanište: Glog se često nalazi na rubovima niskih belogoričnih i crnogoricnih šuma, a veoma često raste u šikarama , uz ograde i živice.

Lekoviti deo biljke: Za lek se skupljaju cvetovi sa cvetnim stapkama, listovi i plodovi bez peteljke. Cvetovi i listovi sakupljaju se u proleće. Cvetovi i cvetni vršci beru se samo sa grmova koji su u punom pocetnom cvatu. Suše se u tankom sloju pri čemu je potrebno paziti da ne promene boju. Listovi se beru nakon cvetanja. Plodovi se beru nakon dozrevanja, suše se najpre u hladu da uvenu, a nakon toga se dosuše se na toploj peći

Lekovito delovanje: Za glog važi da je jedna od najvrednijih i najdelotvomijih lekovitih biljaka za srce. Glog jača i reguliše rad srca. Osim toga, glog je izvanredan regulator krvnog pritiska, pri čemu ne samo da snižava povišeni krvni pritisk, nego povisuje preniski krvni pritisak u oslabljenog srčanog mišića.
 Dobar je u lečenju oštećenog srčanog mišića u starosti, kod upale srčanog mišica, u lečenju začepljenja
Sačuvana

bobana
administrator
*****
Van mreže Van mreže

Lokacija: Bar
Poruke: 2523



« Odgovor #17 poslato: Јун 12, 2009, 12:00:18 »

GUJINA TRAVA [Silybum marianum , Carduus marianum]



Narodni naziv: bijeli stricak, gospin trn, divji articok, magareca salata, osljebad, ošebalj, sjekaavica, šarena badeljka
Opis biljke: Gujina trava je krupna, snažna impozantna dvogodišnja zeljasta biljka, visoka do 150 cm. Listovi su tigrasto prošarani belim prugama. Cvetovi i listovi su bodljikavi. Cvasti su krupne i crvene.

Stanište: Cveta celog leta, u drugoj godini. Raste kraj puteva i naselja u južnim krajevima i na primorju.

Lekoviti deo biljke: Upotrebljava se zreo plod, redje list (Silybi fructus et folium). Glavni lekoviti sastojci su tiramin i histamin. U plodu ima 0,1% etarskog ulja, malo tanina, flavonoida, masnog ulja, belančevine, raznih šećera i drugih ugljenih hidrata i smole. Zahvaljujuči prisustvu tiramina, plod badelja povečava krvni pritisak. Daje se protiv astme, senske groznice, glavobolje i koprivnjače.Upotrebljava se i kao gorko sredstvo za jačanje, osobito posle teških operacija i bolesti.

Lekovito delovanje: U narodu se upotrebljava za ublažavanje napada žuči, protiv šećerne bolesti, zatvora, za lečenje hemoroida i dr. Pripremaju se čajevi protiv niskog pritiska, za jačanje, bolji apetit, protiv morske bolesti, smetnje u žuči (kamen, bolovi) i protiv šećerne bolesti.

Sačuvana

bobana
administrator
*****
Van mreže Van mreže

Lokacija: Bar
Poruke: 2523



« Odgovor #18 poslato: Јун 12, 2009, 12:06:46 »

HRAST [quercus]



Narodni naziv: dub, dubovina, hrast lužnik, lužni hrast, lužnjak, rani hrast
Opis biljke: Hrast se ubraja u najpoznatija drveća naših krajeva. Razvija se u moćno i veliko drvo, a može doseći visinu višu od 40 metara, debljinu 2 do 2 1/2 m i starost više od 1000 godina.

Lekoviti deo biljke: Za se lek upotrebljava mlado lišće i mlada kora, skuplja se u proleće, a plod u jesen.

Lekovito delovanje: Čaj od mladog hrastovog lišća preporučuje se slabiin Ijudima, rekonvalescentima, tuberkuloznim bolesnicima i bolesnicima koji boluju od srčanih bolesti. Čaj priprernljen od mešavine hrastovog lišća i drugih Iekovitih biljaka koristi se u lečenju čireva svih vrsta, za želudac i čišćenje i jalanje krvi. Uvarak od mlade hrastove kore koristi se za ispiranje kod upale grla, protiv promuklosti i kod otoka vratnih žlezda. Čaj od mlade hrastove kore pripremljen sa vinom i medom koristi se u lečenju protiv povraćanja krvi iz želuca i pluća, kod krvavih proliva, kolere, griže i fistula u čmaru. Kafa pripremljena od prženog žira koristi se kao lek za malaksalost, malokrvnost, nervozu, nesanicu, kostobolju, rahitis, od sluzi iz ušiju i dr. Kafa od žira preporučuje se za čišćenje krvi, kod šećerne bolesti, nadimanja i otvorenih i zatvorenih žuljeva.
Sačuvana

bobana
administrator
*****
Van mreže Van mreže

Lokacija: Bar
Poruke: 2523



« Odgovor #19 poslato: Јун 12, 2009, 12:08:47 »

IMELA [Viscum album]




Narodni naziv: amelje, veska, visk, vi{}e, lepak, mela, melina, melje, omela, omelj, himela, hmelina, hrastova imela
Opis biljke: Mali, vrlo razgranat, uvek zelen grm, visok do 1 m, koji kao polu parazit `ivi na raznom belogori~nom i crnogori~nom drve}u. Iz starih narodnih naziva mo`e se zaklju~iti da je ova polu parazitska biljka od davnina smatrana za lekovitu, a nekada su joj prepisivali i ~arobne mo}i. Druidi, keltski sve{tenici, po{tovali su je kao isceljuju}u biljku. Oni bi za vreme sve~anog rituala sekli imelu zlatnim srpom i kasnije koristili kao lek protiv razli~itih bolesti. U starim tekstovima navodi se kao lek protiv epilepsije, a to joj priznaju i kasniji autori. Danas se preporu~uje protiv histericnih napada.Stabljika je zeleno `uta, drvenasta, obla i dihotomski se grana. Listovi su debeli, ko`asti, zeleno `uti, po obodu celi i imaju 3-5 nerava. Ima odvojene mu{ke i `enske cvetove. Plod je bela, okrugla, so~na, prozirna bobica puna lepljive mase. Cveta od marta do maja, a radja od avgusta do novembra.Od po~etka oktobra do kraja decembra beru se i su{e listovi i tanje dr{ke. Slede}i period branja je od marta do aprila. Ovo napominjemo jer u ostalim mesecima biljka nema lekovito sdejstvo. Najbolja je imela sa topole, ali i sa bora ili vo}nih stabla. Plod imele je otrovan dok su dr{ka i list lekoviti.

Lekoviti deo biljke: Primeceno je da hemijski sastav i lekovitost zavise i od drveta doma}ina na kome imela `ivi. Tako da i hipotensivna svojstva nisu ista: najja~a su kod imela sa kru{ke, manje sa jabuke, a jo{ manje sa mu{mula.

Lekovito delovanje: Imela dobro deluje protiv visokog krvnog pritiska i arterioskleroze, ali je jakog i neujedna~enog fiziolo{kog dejstva. Imela se daje u obliku raznih preparata, sama ili pome{anai sa drugim lekovima slicnog dejstva. Imela pospe{uje rad ~itavog limfnog sistema u organizmu poma`u}i razmenu materija u njemu. Upra`njavanjem kure od imele oboleli od dijabetesa mogu se osloboditi svoje bolesti. Kod poreme}aja hormona takode je vrlo efikasna. Bolesnici s hroni~nim poreme}ajem metabolizma trebalo bi da uzimaju ~aj od imele svakodnevno u toku {est meseci.Deluje preventivno kod skleroze i {loga. Ako osoba to nije u~inila, a do udara ipak dodje, treba prvih {est nedelja posle toga piti po tri {olje na dan, slede}e tri nedelje dve, a poslednje nedelje po jednu {olju na dan, i to pola {olje pre, a pola {olje posle jela. Ako hladan caj usmrcemo u nos, zaustavlja se krvarenje nosa. Imela se smatra najboljim sredstvom za sr~ane tegobe i tegobe u krvotoku. U ovom pogledu pokazala se izvanredno. Ona sadr`i sastojke koji reguli{u krvni pritisak. Kao i glog, imela ni`i krvni pritisak povi{uje, a povi{en sni`ava. Tako se premoreno srce odmara, a prestaju sve nus pojave kod nenormalnog pritiska - valunzi, zujanje u u{ima, vrtoglavica i smetnje sa vidom. Dnevno uzimanje tri solje caja od imele koju smo potopili u hladnu vodu le~i sve bolesti srca, krvotoka i pritiska. Za `ene je imela takode visestruko korisna jer umanjuje menstrualne tegobe,smanjuje izliv krvi naro~ito kod jakog krvarenja, kao i posle porodjaja. Tegobe vezane za klimaks, aritmija, lupanje srca, valunzi, strah, gu{enje, prolaze od imele.
Sačuvana

bobana
administrator
*****
Van mreže Van mreže

Lokacija: Bar
Poruke: 2523



« Odgovor #20 poslato: Јун 12, 2009, 12:10:29 »

IVA TRAVA - DUBČAC



Drugi nazivi: gorski cmilj, dubcac. Latinski naziv: teucrium montanum.

Opis biljke: iva trava ili dubcac višegodišnja je polugranasta biljka visine 10 do 30 cm. Stabljike su pretežno uzdignute i delomicno odrvenjene. Listovi su bez peteljke, celi i dlakavi samo s nalicja, zbog cega su zelene i sivobelicaste boje. Cvetovi se nalaze na vrhovima grancica. Sakupljeni su u cvatove glavicasta oblika. Latice su svetložute, gotovo bele boje. Gomja usna je smanjena, a donja jako razvijena i petodelna. Cašica je gra?ena od 5 lancetastih zubaca. Gola je ili retko dlakava. Veoma je gorka i opora ukusa s prepoznatljivim aromaticnim mirisom...,

Stanište: raste po suvim, toplim i krševitim mestima, uglavnom na visinama oko 800 m i više. Ve?inom raste na južnim stranama .

Lekoviti deo biljke: za lek se skuplja nadzemni deo biljke za vreme cvatnje. Suši se u hladu na prozracnom mestu

Lekovito delovanje: iva trava ili dubacac koristi se kao sredstvo za jacanje, lecenje želucanih bolesti, bolesti žucnog mehura i žucnih putova. U nekim našim krajevima Ijudi imaju neograniceno poverenje u lekovitost te male biljke. Odatle uzrecica: trava iva - od mrtva pravi živa.
Sačuvana

bobana
administrator
*****
Van mreže Van mreže

Lokacija: Bar
Poruke: 2523



« Odgovor #21 poslato: Јул 07, 2009, 09:55:42 »

JAGORCEVINA


Drugi nazivi: galcina, jaglac rani, jaglika, jagorcevina, pramalice, sunašce.


Opis biljke: jedna je od prvih biljaka koja cvate u prolece. To je trajnica sa kratkim i smedjim korijenom. Jajasto okrugli prizemni listovi složeni su u rozetu. Valovito su nazubljeni, a u vrijeme pupanja uvinuti unatrag. Iz središta rozete izraste 10 do 20 cm visoka cvetna stapka nq cijem se kraju nalazi 5 do 10 žutih cvetova. Cvetovi su složeni u štitasti cvat, a nalaze se u duguljastoj zelenoj caški. Cela je biljka dlakava.Medju zašticenim biljkama mnogih razvijenih zemalja jeste i ovaj rani vesnik proleca. Njena medeno žuta boja na planinskim livadama simbolizuje pobedu nad zimom. Nije slucajno baš jaglika bila ta koju je izabrao legendarni Knajp da se s njom fotografiše. On je poznavao njene prednosti i visoko je cenio. Jagorcevina procišcava krv i iz organizma eliminiše uzrocnike reume i kostobolje. Ako neko ima sklonost ka oboljenjima mišica i ligamenata, neka svakodnevno pije caj od jagorcevine, (jednu do dve šolje), i bolovi ce prestati. Jedno od najefikasnijih sredstava protiv nesanice je upravo ova biljka, koja je preporodila mnoge ljude i spasla ih od fizicke i duševne iscrpljenosti. . . ,
Stanište: raste u svetlim šumama, medju živicama, u grmlju . Lekoviti deo biljke: za lek se u maju skupljaju cvetovi, listovi i koren.

Lekovito delovanje: jaglac je osobito dobar lek za lecenje plucnih bolesti, nesvestice i lupanja srca. Caj pripremljen od cvetova povecava broj crvenih krvnih zrnaca. Osim toga, koristi se u lecenju nesanice, migrene i neuredne menstruacije. Pospešuje cirkulaciju krvi i izbacivanje sluzi. Caj od korena vrlo uspešno deluje kao umirujuce sredstvo za stišavanje glavobolje, nervoze, nesanice, vrtoglavice i nesvestice. Pored svega, jaglac se koristi za lecenje uzetosti, bolesnih bubrega, reumatizma i kronicne zacepIjenosti.
Caj koji se preporucuje treba uzeti pre svih sintetickih sredstava koja obecavaju miran san. Ovaj caj donosi san lececi sve uzroke nesanice, cuvajuci nerve i zdravlje uopšte. Potrebno je 50 g jagorcevine, 25 g levandinog cveta, 10 g hmelja i 15 g kantariona. Jednu vrhom punu kašiku ove mešavine prelijemo sa 1/4 l vrele vode, pa ostavimo da odstoji tri minuta. Pije se pred spavanje, veoma vrelo, koliko god se može podneti, zasladeno sa malo meda. Jagorcevina izvanredno povoljno deluje na nerve i srce, jaca ih i smiruje glavobolje na nervnoj bazi. Izvrsno deluje i na upalu srcanog mišica, a prevencija je protiv izliva krvi i mozak.
Odlican caj za isterivanje peska iz bubrega dobicemo ako skuvamo koren jaglike i pomešamo ga sa medom. Pravi prolecni caj koji cisti krv dobija se od 50 g jaglike, 50 g zovinih izdanaka, 15 g koprivinog lista i 15 g korena maslacka. (Izdankom zove nazivamo tek iznikle pupoljke lišca na granama zovinog drveta).
Protiv srcanih tegoba posebno dragoceno je vino od jaglike. Možemo ga i sami napraviti od cveta jaglike koji naberemo u prolece, napunimo njime - ali prilicno rastresito - bocu od 2 litra i nalijemo cistim belim vinom. Bocu držimo na suncu dve nedelje. Uzima se 2-3 gutljaja po potrebi. Teži srcani bolesnici mogu uzimati dnevno po 3 jelovne kašike.

Sačuvana

bobana
administrator
*****
Van mreže Van mreže

Lokacija: Bar
Poruke: 2523



« Odgovor #22 poslato: Јул 07, 2009, 10:00:06 »



KADULJA- ZALFIJA - salvia officinalis


Drugi nazivi: kuš, lekovita slavulja, krstašica, žalfija.

Opis biljke: kadulja je višegodišnja polugrmovita biljka visine 30 do 60 cm. Ima jak koren i drvenastu stabljiku. Donji delovi stabljike su drvenasti a gornji zeljasti. Stabljika je uspravna i cetverouglasta. Listovi su uski, elipticni, sitno naborani s dugackom peteljkom, a na stabljici nasuprotno poredani. . Veliki tamnoljubicasti cvetovi skupljeni su u cvatove poput klasova koji su sastavljeni od pršljenova. Cvet je dvousnat, a caška i vencic imaju žlezdaste dlake. ,
Stanište: raste divlje, po kamenitim i neplodnim mestima, a uzgaja se i u vrtovima.

Lekoviti deo biljke: za lek se pre cvatnje skupljaju listovi i mlade grancice

Lekovito delovanje: naziv ove biljke na latinskom upucuje nas da je smatramo veoma lekovitom - njeno ime, naime, znaci spasonosna i lekovita, kadulja leci promuklost, cisti krv i jaca živce, grije želudac, otklanja vetrove, pomaže kod svake vrsti nahlade, katara i influence. Žalfija deluje na cišcenje krvi i time oslobada organizam uzrocnika mnogih bolesti. Ima i protivupalno dejstvo, tako da se toplo preporucuje kod svih zapaljenja, od zapaljenja ždrela, preko unutrašnjih organa, do bešike i vaginalnih upala.kadulja je u stanju da reguliše i znojenje, odnosno da ga dovede na pravu meru: kada se znojite od slabosti posle gripa ili zapaljenja pluca kadulja taj problem rešava za par dana. Vrlo je stimulativna i podiže tonus. Leci takode i obolele od reumatizma i, receno modernim recnikom, antibiotik je širokog spektra. Za period puberteta i menopauze ona je upravo biljka izbora, jer je nežan ali efikasan hormonalni regulator Izvrstan je lek za cišcenje jetre, za bolesti bubrega i protiv nocnog znojenja. Ako uberete sveže listove kadulje i protrljate njima predeo oko zuba, desni, ucinicete ih zdravijim i cvršcim.
Caj spremite od jedne kašike na šolju vode. Preliti suvo lišce kljucalom vodom i pustiti da stoji pola sata. Pije se po jedna kafena šoljica tri puta dnevno. Ako imate neuredan menstrualni ciklus, pijte ovaj caj u navedenim kolicinama 21 dan, izmedu menstruacija. Za grgljanje ili vaginalno ispiranje, jedna pregršt ove biljke kuva se u litru vode 10 minuta.

Vino od kadulje, koje se dobija kada se prstovet kadulje provri u šolji dobrog crnog vina, jaca rekonvalescente. U sezoni gripa, udišite paru nad posudom u kojoj se kuvaju žalfija, majcina dušica, lavanda i ruzmarin, a posle inhalacije iskoristiti tecnost za kupku.
Sačuvana

bobana
administrator
*****
Van mreže Van mreže

Lokacija: Bar
Poruke: 2523



« Odgovor #23 poslato: Јул 07, 2009, 10:07:11 »



KANTARION, KANTARIA MUŠKA [centaurium umbellatum]



Narodni naziv: gorka kitica, kantarion, litica, tavžentroža, trava od groznice, zlatna kitica
Opis biljke: Kantaria muška ili kitica prava,je jednogodisnja ili dvogodišnja zeljasta biljka. Stabljika joj je razgranjena, visine 20 do 30 cm. Donji listovi se nalaze u rozeti, a listovi na stabljici su duguljasto jajastog oblika. Cvetovi su složeni u paštitac. Oblik im je levkast, a boja ružičasto crvena.
Stanište: Raste na zapuštenom, neplodnom zemljištu, poljima i uz puteve.

Lekoviti deo biljke: Za lek se u vreme cvetanja skupljaju samo cvetovi i listovi.

Lekovito delovanje: Čaj od kantarije muške ili kitice prave, jača želučane sokove, otklanja bolove u želucu, sluz iz želuca i creva, leči jetru i bubrege, gorušicu, glavobolju, popravlja apetit, neuredno varenje.


KANTARION - KANTARIA ŽENSKA ili GOSPINA TRAVA [hypericum perforatum]

narodni naziv: bogorodičina trava, gospin cvet, gorac, strašno zelje

Opis biljke: Kantarion je višegodišnja zeljasta biljka, visine do 100 cm. Ima vrlo čvrstu, uglastu, razgranatu stabljiku, uspravnu, sa naspramnim granama.Kantaria ženska ili gospina trava ima 30 do 60 cm visoku golu i razgranatu stabljiku sa nasuprotnim jajolikim listovima. Listovi su sedeći, protkani mnoštvom providnih tačkica. To su žlezde napunjene eteričnim uljem tako da list izgleda fino izbušen. Cvetovi su smešteni na vrhu stabljike, a žute su boje. Žuti cvetovi od 5 latica sa donje strane imaju crne tačke. Imaju mnogo prašnika i jednu plodnicu.
Stanište: Kantarion raste po suvim brežuljcima, na sunčanim livadama, pustom i neobradjenom zemljištu i rubovima šuma.

Lekoviti deo biljke: Za lek se, u vreme cvetanja, skupljaju samo cvetovi i listovi. Bere se u maju I junu.

Lekovito delovanje: Koristi se za lečenje sluzavosti pluća, grčeva u trbuhu i želucu, zgrušavanja krvi, bolesti bubrega, jetre, slezine i mokraćnog rnehura. Naročito se preporučuje kod nekontrolisanog mokrenja. Pomešana s drugim lekovitim biljkama odlično je sredstvo za lečenje zastarelog kašlja i astme .
Kantarion se odavno koristi i upotrebljava kod posekotina, opekotina, hemoroida, za zarastanje rana i kao antiseptik, protiv bolova jetre, želuca, proliva itd. Dejstvo droge je mnogostruko zbog složenog hemijskog sastava. Ulje se koristi na taj nacin što se njime mažu rane, posekotine, opekotine i druge ozlede ili se tim uljem natopi gaza ili čisto platno pa se ozledjeno mesto obloži.
 Etarsko ulje od kantariona deluje protiv crevnih parazita. Fenolska jedinjenja koja se nalaze u kantarionu imaju izraženu antibakterijsku moć.
Kantarion je dobar za lečenje umerene i blage depresije, navode nemački stručnjaci u studiji koju je objavio medicinski časopis "British Medical Journal". Na prvom su mestu nega i zaštita kože u kozmetici i medicini (masaže, suva koža, ragade, ljuskava koža, zaštita od zračenja i sunčanja, prištevi, akne, čirevi, opekotine...).
Zatim je korisna upotreba kod rana koje krvare, ozleda mišića, hematoma, otoka kod udaraca, uganuća i iščašenja, mnogobrojnih reumatskih oboljenja (upalni reumatizam, degenerativni reumatizam - artroze , kukova, kolena, ramena, metabolički reumatizam – giht, bolnih sindroma ramena i krsta-lumbago). Kantarionovo ulje primenjuje se lokalno (najviše za masaže, obloge, kataplazme) i na usta (začin, lek). Ulje se posebno preporučuje u nezi i zaštiti kože koja je osetljiva (suva, ispucana).
Sačuvana

bobana
administrator
*****
Van mreže Van mreže

Lokacija: Bar
Poruke: 2523



« Odgovor #24 poslato: Јул 07, 2009, 10:12:34 »

KLEKA - Juniperus communis


Drugi nazivi: barovica, borovac, brika, brinje, klekovina, obicna borovica, smrek, smreka, smrekovina, smrec, smrika, smrica, smrkva, šmrca, fenja, crna smrekinja, crna smrekva, smrekva .
Opis biljke: Kleka je zimzelen je grm visine od 0,5 do 7 m, s vrlo uskim, zašiljenim, bodljikavim listicima, vrlo otporan, gusto i nepravilno razgranat dvodoman grm. Zeleni plodovi su joj jajastog oblika, a zreli su okrugli i tamnocrno-ljubicasti imaju smolast i aromatican miris i gorkosladak ukus. Citava biljka je lekovita, ali se najcesce koriste plodovi. Lekoviti su samo potpuno zreli plodovi, ljubicaste boje, dvogodisnji, dok jednogodisnji, zeleni, nisu lekoviti, te ih ne treba koristiti. Beru se od kraja leta do pocetka zime, a suse na promajnom mestu. Iglice i mlade grane beru se od aprila do kraja juna, usitne i suse na isti nacin kao i plodovi .. Cvetovi su sitni i nalaze se u pazuhu listova, odvojeni na pojedinim biljkama (dvodomost). Plod je jajasta bobica, u prvoj godini je zelena, a tek u drugoj sazri, kada je crno-smeda i okrugla, s plavim pepeljkom. Moguc je i trogodišnji period od cvetanja do sazrevanja. U narodu se koristi kao lek i za proizvodnju klekovace. ". . . . ,
Stanište: . Kleka uspeva na kamenitim i kraškim terenima od primorskih do planinskih i brdskih podrucja. Kod nas se najviše nalazi po brdskim i planinskim suvim krcevinama, pašnjacima, suvatima, zapuštenim i neobradenim zemljištima . ..

 Lekoviti deo biljke: Citava biljka je lekovita. Najviše se skupljaju plodovi. Beru se u jesen i zimu Plodovi kleke beru se od druge polovine leta i pocetkom jeseni, što zavisi od nadmorske visine na kojoj se nalazi. Branje jeveoma sporo ako se bere rukom, zato se preporucuje da se pod drvo prostre odgovarajuca prostirka i klekinje pažljivo motkom stresu. Suše se kao žito na tavanu, uz cešce prevrtanje drvenom lopatom, ili u hladu na promajnom mestu, razastrte u tankom sloju. Posle sušenja treba odstraniti svu necistocu (iglice, grancice i sl.) i zelene plodove. Cuva se na suvom, cistom i promajnom mestu..

Lekovito delovanje:
. :Lekovitost kleke je odavno poznata, a njena svojstva se koriste protiv zastoja mokrace, za denzifekciju mokracnih organa, poboljšanje varenja, iskašljavanje, protiv bolesti želuca, bubrega... Plodovi kleke beru se od druge polovine leta i pocetkom jeseni, što zavisi od nadmorske visine na kojoj se nalazi. Kleka se mnogo više upotrebljava u narodnoj nego u školskoj medicini. Inace, klekinje su kod nas i u drugim balkanskim zemljama jedan od najpoznatijih i najviše upotrebijavanih narodnih i domacih lekova, isto tako važan i omiljen kao što su hajducka trava, kantarion, pelen i kicica, lekovite biljke bez kojih se naše kuce ne mogu zamisliti. U narodu se upotrebljava za lecenje mnogih bolesti, za spoljnu i unutrašnju upotrebu: kao diuretik, protiv nazeba, kašlja, vodene bolesti, gonoreje, astme, za stomak, znojenje i sl., a spolja u obliku spiritusa (Spiritus Juniperi) ili u jakoj rakiji za obloge i trljanje protiv nazeba, reumatizma i slicnih bolesti.

Klekovaca je nadaleko poznata veoma aromaticna rakija. Upotrebljavaju je i kao domaci lek i dezinfekciono sredstvo. U malim dozama etarsko ulje kleke, pored ostalog, olakšava iskašljavanje. Klekinje ulaze u diureticne cajeve (Species diureticae). Od klekinja se izraduje sok, Succus Juniperi inspissatus (Roob Juniperi). Klekinje, a još cešce etarsko ulje služi za kadenje, inhalaciju prilikom oboljenja organa za disanje i kao sredstvo za draženje kože Kleka ima baktericidno dejstvo, te se koristi u lecenju infektivnih bolesti pluca. Regulise rad bubrega i pospesuje izmokravanje. Etersko ulje prodire duboko u kozu, te se koristi u lecenju reumatskih oboljenja, narocito na zglobovima. Regulise rad organa za varenje, koristi se u lecenju zapaljenskih procesa zeluca i creva. Uvarak od iglica i mladih grana otklanja otok nogu i poboljsava cirkulaciju. Kleku treba koristiti obazrivo, jer preterana upotreba moze dovesti do ostecenja bubrega.. .

Protiv crevnih grceva Dobro izmešati jednake delove kleke, pelina, hajducke trave i cveta kamilice, pa 2-3 kašicice te mešavine odvojiti, preliti s 2-3 šoljice kljucale vode, ostaviti poklopljeno 5-10 minuta, a zatim procediti i piti nezasladeno.

Protiv glavobolje Dobro zdrobiti plodove kleke i previti na celo.

Protiv bolesti jetre, želuca, vodene bolesti, za jacanje živaca a) Ujutru, na 1 do 2 sata pre dorucka, sažvakati i pojesti 3-5 plodova kleke. b) Spremiti caj prelivanjem šake zdrobljenih plodova kleke 1 litrom kljucale vode. Piti 5 do 6 šoljica dnevno.

Za jacanje apetita i bolje varenje hrane Spremiti kompot od plodova kleke uz dodatak šecera, pa plodove pojesti, a tecnost popiti. To ciniti dok se apetit ne popravi.

Protiv šecerne bolesti a) Koristiti sok od kleke (razreden) ili nesladen caj spremljen od plodova kleke b) Dobro promešati po 10 g plodova kleke, virka (gospin plašt), lanenog semena, ždraljevine i lista borovnice pa 3 kašike te smeše preliti sa 0,5 l hladne vode, ostaviti da prenoci i sutradan zagrejati i kuvati 5 minuta (pošto voda prokljuca), prohladiti, procediti i piti pre svakog obroka po 1 cašu (nezasladjeno).

,
Sačuvana

bobana
administrator
*****
Van mreže Van mreže

Lokacija: Bar
Poruke: 2523



« Odgovor #25 poslato: Октобар 01, 2009, 11:13:24 »

LAVANDA [lavandula officinalis]



Narodni naziv: despik, lavanda, lavandl, levanda, mirisni despik

Opis biljke: Lavanda je polu grm koji raste na suvim i toplim obroncima. Ona se, inače, uzgaja kao ukrasno bilje u vrtovima i parkovima. Može da naraste do 60 cm. Pri dnu je granasta. Grane su cetverouglaste i nadignute. Listovi su nalik ruzmarinu, sivo zelene boje sa žlezdama na naličju koji su unazad malo svinuti. Cvetovi čine modre pršljenaste klasove. Lavanda ima jak aromatičan miris, a ukus joj je gorak i Ijut.Cvetovi su plavo ljubicast boje. Cveta u julu i avgustu, a za lekovite potrebe beru se listovi i cvetovi pre nego što se otvore. Osušeni cvetovi jakog su mirisa i malo gorkog ukusa. Najčešce se koriste za pripremu čajeva, biljnih kapi, eteričnog ulja, kupki ili inhalacija.
Stanište: Raste na livadama, na suvim, toplim i krševitim padinama Mediterana.Kod nas raste kao divlja na primorju.

Lekoviti deo biljke: Bere se vrh stabljike sa cvećem. Poput drugog lekovitog bilja i lavanda postiže bolje dejstvo kada se pomeša sa kamilicom, ruzmarinom ili zalfijom, jer navedene biljke pojačavaju njeno dejstvo.
Lekovito delovanje: Lavanda blagotvorno deluje na želudac i matericu, smanjuje nadimanje, pospešuje izlučivanje mokraće, menstruaciju, a deluje i na porodjaj. Preporučuje se u lečenju bolesti mozga i nerava, protiv nervoznog lupanja srca, grčeva u crevima, migrene, neurastenije, histerije i sklonosti kod napada nesvestice,akne, masnu kožu, dermatitis, cistitis, psorijazu, ekceme, atletsko stopalo, alergije, astmu, bronhitis, zapaljenje grla, infekcije usne duplje, kašalj, upalu sinusa, konjuktivitis, migrenu, glavobolju, modrice, opekotine, posekotine, uznemirenost, depresiju, stres, hipertenziju, dismenoreju, bol u uhu, neprijatan zadah, teškoće sa varenjem. Lavanda u vidu obloga odlično ublažava opekotine i rane, jer ima snazno antiseptičko dejstvo. Ulje lavande je idealna "prva pomoc". Ono ima isto dejstvo kao alkohol, ali ne peče! Lavanda podstiče regeneraciju tkiva, a povrh svega divno mirise.


***

Luk kao lijek



Jeftino povrće koje u jesen i zimu daje značajan doprinos zdravoj ishrani je crni luk. Jaka eterična ulja luka su "policija" u želucu i crijevima, tvrdi bečki zdravstveni stručnjak, profesor Hademar Bankhofer, piše portal Poslovna žena.

Oni suzbijaju štetne bakterije i gljivice, koje su prije svega prisutne u želucu i probavnom traktu onih ljudi, koji se jednostrano hrane. Crni luk ima takođe i supstance koje sadrže sumpor i koje podstiću crijevne bakterije, čime se jačaju odbrambene supstance u cijelom organizmu. Crijevna flora se konzumiranjem crnog luka najbolje regeneriše i sanira.

Ulje senfa u luku - alicin, dospijeva iz želuca i crijeva u bubrege i odatle u mokraćne kanale i bešiku. Ono na ovom putu razvija jako dezinficirajuće i antibakterijsko dejstvo. To znači: luk jača bešiku i štiti je od upale.

Luk takođe ima tzv. fibrinolitička svojstva, koja pomažu da krv bude tečna i da brzo teče kroz vene, što preventivno i umirujuće utiče na problematične vene i hemoroide, tvrdi Bankhofer.
Sačuvana

bobana
administrator
*****
Van mreže Van mreže

Lokacija: Bar
Poruke: 2523



« Odgovor #26 poslato: Октобар 01, 2009, 11:15:59 »

LINCURA ili SRČANIK [gentiana lutea]




Narodni naziv;
gencijana košutnik, lecijan, licijan, ravan, ravet

Opis biljke: Lincura ili srčanik je trajna biljka sa korenom koji može biti i do 50 godina starosti. Koren je jako dugačak, debeo i razgranat, spolja je smedje do tamno smedje boje, a iznutra žute boje. Stabljika je okrugla, iznutra šuplja, a u gornjem delu žlebasta, visine od 50 do 120 cm. Cvetovi su rasporedjeni u pršljenove, a nalaze se u pazuhu listova na gornjem delu stabljike. Boja cvetova je svetlo žuta. Najčešće se parče korena lincure od 5cm stavlja u flašu rakije, a u narodu važi kao dobar lek za krvotok.
Stanište: Srčanik veoma često raste u velikim skupinam, pustim mestima, medju grmljem, na planinskim pašnjacima i livadama.

Lekoviti deo biljke: Za lek se u jesen ili rano proleće bere koren od starijih biljaka. Svež koren ima neugodan miris, dok je miris osušenog korena aromatičan. Valja ga brzo sušiti - a to se postiže sečenjem po dužini.

Lekovito delovanje: Lincura se ubraja u najstarije lekovite biljke. Njen koren se ubraja u najbolja sredstva za lečenje želuca. Pospešuje probavu, otklanja pritisak u želucu, mučninu, napade nesvestice. Doprinosi poboljšanju sastava krvi i povećanju crvenih i belih krvnih zrnaca pa se zbog toga koristi u lečenju malokrvnosti i bledila. Sama ili u smeši s drugim lekovitim biljem sličnog dejstva, lincura se najčešce upotrebljava kao sredstvo za jačanje (glavni sastojak raznih tonika), za stomak, protiv groznice, a koren se kuva i pije protiv kašlja. Pre svega, treba znati da se lekovi od lincure smeju piti samo pre obroka, a nikako za vreme ili posle obroka. Gorki sastojci lincure pojačavaju lučenje želudacnog soka, čime lincura olakšava i ubrzava varenje. Preporučuje se kod nedovoljnog stvaranja želučanog soka, slabog pražnjenja želuca, kiselog podrigivanja i gorušice, kod hronične začepIjenosti, groznice, teškog disanja i astme. Spolja se koristi za lečenje dubokih, i nečistih rana i drugih ozleda. Mešanjem sa drugim biljkama koristi se za lečenje mnogih bolesti.



,
Sačuvana

bobana
administrator
*****
Van mreže Van mreže

Lokacija: Bar
Poruke: 2523



« Odgovor #27 poslato: Октобар 01, 2009, 11:23:02 »

NEVEN [calendula officinalis]




Narodni naziv: bilek, bilec, ognjac, zimorod, žutelj

Opis biljke: Neven je jednogodišnja, uspravna biljka sa razgranatom stabljikom visine do 60 cm. Listovi su sedeći, duguljasti i nasuprotni. Cela stabljika je prožeta pustenastim dlakama. Cvetna glavica je žute, tamno žute ili narandzaste boje.

Stanište: Kao omiljeno cveće sadi se po vrtovima i vinogradima, a kao divlji raste na livadama oko naselja.

Lekoviti deo biljke: Bere se cvet, koji je žute do narandzaste boje, i to celu godinu. Za lek se, za vreme cvetanja skupljaju listovi, a cvetne glavice dok se još nisu rascvetale. Listovi i cvetovi imaju neugodan miris. Najčešće se upotrebljava cvet, a redje vrhovi biljke sa cvetovima. Treba brati jarko narandzaste, debele cvetove, a ne blede i tanke.Moraju se brzo sušiti na promaji, da bi sačuvali prirodnu boju. Latice imaju najveću vrednost.

Lekovito delovanje: Biljka je baktericidna, i služi kao antibiotik, upotrebljava se za unutrašnje i spoljno lečenje raznih bolesti. Koristi za lečenje gnojnih rana, posekotina, pomaže u lečenju psorijaze, kod impetiga, čireva, opekotina, promrzlina, zatvora, žutice, bolesti želuca i creva, a naročito čireva u želucu i crevima. Od svežih listova i cvetova, domaće svinjske masti i voska priprema se ťnevenovaŤ mast koja se veoma uspešno koristi u lečenju rana, otečenih žlezda, rana, osipa i kod kostobolje.
Sačuvana

bobana
administrator
*****
Van mreže Van mreže

Lokacija: Bar
Poruke: 2523



« Odgovor #28 poslato: Октобар 01, 2009, 11:24:38 »

ORAH [juglans regia]

,

Narodni naziv: obični orah

Opis biljke: Orah je stasito drvo visine do 25 metara. Listovi su neparno perasti, u početku malo crvenkaste boje. Muški cvetovi razvijaju se u pazuhu listova, kao obešene rese. Ženski cvetovi razvijaju se pojedinačno, ili u manjim skupinama, na novim izdancima.
Stanište: Orah potiče sa Dalekog istoka i iz Male Azije. U šumama se pojavljuje samoniklo, a uzgaja se i kao kulturna biljka. Ne podnosi niske temperature.

Lekoviti deo biljke: U proleće se skuplja lišće, nezreo plod u junu, a zreo u jesen.

Lekovito delovanje: Čaj od mladog lišća uz dodatak meda koristi se za čišćenje, poboljšanje i jačanje krvi, za jačanje želuca, dobru probavu, zatim, protiv raznih čireva, kostobolje, skrofuloze, gnojnih rana svih vrsta kao i za ispiranje i oblaganje upaljenih očiju. Koristan je kod rahitičnih oboljenja kostiju, opšte slabosti organizma, krvarenja zubi, bolesti zubnog mesa, otoka kostiju. Vrlo dobri rezultati postižu se kod bubuljica, krasta na glavi, lišajeva na bradi, mlečnih krastica, gnojnih osipa, prekomernog znojenja nogu i belog pranja. Od zelenih nedozrelih plodova, ili samo od zelene ljuske, uz dodatak meda priprema se sirup koji se sa uspehom koristi za lečenje svih navedenih bolesti.

Sačuvana

bobana
administrator
*****
Van mreže Van mreže

Lokacija: Bar
Poruke: 2523



« Odgovor #29 poslato: Октобар 01, 2009, 11:31:26 »

PERŠUN [petroselinum hortense]




Narodni naziv: ac, majdonos, petrusin, peršun, petrusimul, petrusim, zelen

Opis biljke: Peršun je dvogodišnja biljka sa belim, tankim i repastim korenom. Listovi su različitog oblika. Cvetni venčić je žuto zelene boje. Persun nema visoko kaloričnu vrednost ali je zato izuzetno bogat mineralima i vitaminima, što ga svrstava u red visoko kvakitetnih namirnica i lekovitih sredstava. Posle sipka i borovnice, u persunovom listu ima najviše vitamina C: u 100 grama ima čak 170 miligrama vitamina. Bogat je još provitaminom A, vitaminima grupe B, čak i tako redak vitamin B12 ( koji je značajan za stvaranje crvenih krvnih zrnaca). Ništa manje nije impresivno ni bogatstvo peršuna mineralnim materijama. Samo u 100 grama peršunovog lista ima oko 1 630 miligrama minerala, od čega polovinu zauzima visoko vredan kalijum. Tome treba dodati i značajno prisustvo gvoždja, kalcijuma, mangana, magnezijuma, bakra...Lišće peršuna valja uzimati u svežem stanju, jer jedino tako zadrzava svoja bitna svojstva. Ne valja ga sušiti niti konzervirati: ali se može zamrznuti. Može se i zimi uzgajati bez većih teškoća, u sanducicima na terasi ili u sobi.
Stanište: Uzgaja se u vrtovima.

Lekoviti deo biljke: U proleće i jesen se kopa koren. Seme se sakuplja neposredno pre sazrevanja, a cela biljka kad je u cvatu.

Lekovito delovanje: Peršun se ubraja u lekovito bilje, sprečava nadimanje, umiruje grčeve i deluje protiv vrenja u crevima. Lagano pospešuje menstruaciju. Ubraja se u biljke koje otvaraju. Ne sme se upotrebljavati kod upalnih procesa u bubrezima. Peršunov list je izuzetno delotvoran kao sredstvo koje podstiče izlučivanje stetnih materija iz organizma, a povoljno utiče na cirkulaciju i na srčane smetnje.
Sačuvana

Stranice: [1] 2   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na:  

Forum Cvecara Cvjecara Ema SarajevoBelgrade Gift Baskets Rukotvorine Iza Duge
Pokreće MySQL Pokreće PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2006-2011, Simple Machines | Srpski prevod: www.tnenad.net
Theme by hhy89
Ispravan XHTML 1.0! Ispravan CSS!
Stranica je napravljena za 0.139 sekundi sa 25 upita.